Plavi patlidžan štiti mozak i sprečava osteoporozu








Pored obilja vlakana, neophodnih za dobru probavu, plavi patlidžan sadrži dragocene antioksidanse i minerale, koji čuvaju nervni i koštani sistem. Poreklom je iz Indije, gde su rasli njegovi divlji preci, a prvi put je kultivisan u Kini, u 5. veku pre nove ere. U Afriku je stigao preko Bliskog istoka, a u 14. veku i u Italiju. Vek kasnije, počeli su ga gajiti širom Evrope, a danas su Italija, Turska, Egipat, Kina i Japan najveći proizvođači plavog patlidžana.

Iako ima dugu i bogatu istoriju, nije se masovno koristio u svetskim kuhinjama. Zbog gorčine koju su imali njegovi preci, smatralo se da on može izazvati ludilo, lepru i rak, te se najčešće gajio kao dekorativna biljka sve do 18. veka, kada su kultivisane vrste koje su bile manje gorke.

Sadrži li plavi patlidžan kalorije?

Plod plavog patlidžana ima malo kalorija, u 100 grama ovog ukusnog ploda sadrži se svega 28 kalorija, što je veoma dobro za sve vas koji planirate zdravu dijetu. Odličan je izvor hranljivih vlakana (podstiče rad creva i daje osećaj sitosti), kalijuma, vitamina Bi i B6, a dobar je i izvor folne kiseline, mangana, niacina, magnezijuma i bakra.

Sadrži fitonutrijente (kofeinska i hlorogenska kiselina) i flavonide, poput nasunina, moćnog antioksidansa koji sprečava štetno dejstvo slobodnih radikala i štiti ćelijske membrane od oštećenja. U istraživanju na životinjama otkriveno je da je posebno efikasan plavi patlidžan u zaštiti ćelijske membrane mozga. Nasunin štiti lipide u ćelijskoj membrani, koji neutrališu dejstvo slobodnih radikala, a odgovorni su i za propuštanje hranljivih materija, te izbacivanje štetnih.

Dragocena hlorogenska kiselina

Istraživači Američkog poljoprivrednog servisa u Betsvilu (Merilend) otkrili su da je plavi patlidžan bogat izvor fenolnih jedinjenja – moćnih antioksidansa – koja sprečavaju širenje bakterija i gljivica. Takođe, obiluje hlorogenskom kiselinom, koja, osim što sprečava štetno dejstvo slobodnih radikala, deluje antikancerogeno, antimikrobno i antivirusno.


Istraživanja sprovedena na laboratorijskim miševima pokazala su da sok od patlidžana znatno smanjuje
holesterol, kao i da opušta arterije, snižavajući tako krvni pritisak. Takođe, zahvaljujući nasuninu, eliminiše se višak gvožđa iz organizma (ako ga ima u prevelikim količinama, podstiče stvaranje slobodnih radikala, povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti i oštećuje zglobove).

Jača kosti u menopauzi

Žene u menopauzi trebalo bi što češće da jedu plavi patlidžan, jer ovo povrće jača kosti i sprečava osteoporozu. Fenolna jedinjenja, koja mu daju karakterističnu boju, samo su jedan od sastojaka ovog povrća koji deluju blagotvorno na koštani sistem i sprečavaju njegovu degradaciju. Za to su, takode, zaslužni kalcijum i gvožđe, koje takođe sadrži. Pored toga, ovo povrće sadrži dosta kalijuma, koji podstiče apsorpciju kalcijuma, tako da i on igra važnu ulogu u sprečavanju osteoporoze.

Ima i svoju lošu stranu

Plavi patlidžan je namirnica koja je odličan izbor ukoliko želite da zamenite mesni obrok. Ipak, bitno je znati da u sastavu ovog povrća ima i dosta oksalata, koji u visokoj koncentraciji mogu izazvati zdravstvene probleme.

Osobe koje imaju kamen u bubregu ili žučnoj kesi treba da izbegavaju patlidžane, jer ukoliko se oksalati unesu u organizam u meri u kojoj se ne mogu metabolisati – oni se kristalizuju, pa se mogu javiti i zdravstveni problemi zbog smanjene apsorpcije kalcijuma. Zbog toga je važno prilagoditi namirnice i uskladiti jelovnik prema ličnim potrebama.[/size]

izvor:dijetamesecevemene