Dirljiva životna priča

NAJTUŽNIJA SLIKA NA SVETU: Zašto su se lekari poklonili bebi i njenim roditeljima

I pored velike žalosti roditelji su doneli odluku vrednu svakog poštovanja




Ono što vidite na slici su poslednji trenuci majke i oca sa njihovom malom devojčicom.



Ona umire u bolnici, ali zbog njene smrti nešto čudesno će se desiti.



Kompletan lekarski tim se potom poklonio bebi i njenim roditeljima. Oni će preuzeti bebu nakon njene smrti i iskoristiti organe koje roditelji doniraju da se spasu dve druge bebice u susednim sobama.



kurir.

TUGA DO NEBA: Roditelji pronašli pismo preminule ćerke (12) koje je napisala budućoj sebi

Seti se, prošlo je 10 godina od kako sam ovo napisala. Mnogo stvari se desilo u međuvremenu, i dobrih i loših, to je jednostavno način na koji život funkcioniše i moraš se sa time nositi, napisala je mala Tejlor Smit u pismu



DŽONSON SITI - Roditelji devojčice Tejlor Smit (12) iz Tenesija, koja je preminula od upale pluća, pronašli su pismo koje je napisala sebi samoj u budućnosti, uz naznaku "otvoriti za 10 godina".

Roditelji su pismo, ispisano na dve strane, pronašli dok su čistili sobu pokojne devojčice.


"Draga Tejlor. Kako ide život? Život je prilično jednostavan 10 godina u prošlosti. Čestitam ti na završetku srednje škole, a ako još nisi diplomirala, nastavi da se trudiš i zaradi tu diplomu... Da li imaš svoj stan? Ako smo na koledžu, šta studiramo? U ovom trenutku želim da postanem advokat. Seti se, prošlo je 10 godina od kako sam ovo napisala. Mnogo stvari se desilo u međuvremenu, i dobrih i loših, to je jednostavno način na koji život funkcioniše i moraš se sa time nositi", napisala je Tejlor, uz podsećanje sebe u budućnosti da obavezno nastavi da odlazi u crkvu.




kurir.

SIRIJSKI DEČAK (3) TRENUTAK PRE SMRTI: Sve ću vas reći Bogu…



Dečak je pretrpeo teške povrede, uključujući unutrašnja krvarenja koja doktori nisu mogli da saniraju

Ovo je priča koja tera na suze i razmišljanje!

Ova fotografija nastala je u ratu u Siriji, gde civilno stanovništvo trpi najteže posledice sukoba između snaga odanih režimu i pobunjenika.

Munjevito se širi na društvenim mrežama, a posebno je potresna priča iza fotografije.

Navodno, dečak je pretrpeo teške povrede, uključujući unutrašnja krvarenja koja doktori nisu mogli da saniraju.

Iako tako mali, svega su mu bile tri godine, osetio je da će umreti.

Pre nego što će izdahnuo, kako kaže priča, rekao je: Sve ću vas reći Bogu!


Kurir.

Reklama prikazuje sudbinu vlasnika restorana, koji je pogođen teškom bolešću. Njegova ćerka shvata da neće moći da plati troškove lečenja, pa je primorana da proda porodični restoran.

Međutim, u poslednjem trenutku se ispostavlja da je vlasnik restorana sve troškove platio još pre 30 godina jednim dobrim delom.

ZVINI TATA: Da li je ovo i vaša priča?

Kada nam očevi i majke ostare a mi odrastemo, dešava se da nemamo dovoljno strpljenja za njih kao što su oni imali za nas. Svi mi ponekad zaboravimo koliko su roditelji učinili za nas, brinući se o nama, posebno kad smo bili deca.

O tome govori i film grčkog reditelja Konstantina PIlaviosa čije ostvarenje "Šta je to?" govori upravo o odnosu oca i sina.

Možda ste već srećni, a ne znate

Pomalo potresna, ali vrlo poučna priča koju je putem Jutjub kanala pogledalo skoro dva miliona ljudi



Koliko ste puta u trenucima kada vam je najteže, poželeli da budete u nečijoj koži?

Upravo takav osećaj opisan je u nepuna četiri minuta kratkog filma.

Pomalo potresna, ali vrlo poučna priča koju je putem Jutjub kanala pogledalo skoro dva miliona ljudi opisuje nesrećnog dečaka koji je poželeo da bude u tuđoj koži, ali kada se njegova želja ispunila rezultat je i više nego potresan.

Pogledajte video.

Pravo prijateljstvo .
Spot koji razneži, pogledajte ga obavezno!

Шта радите када схватите да ваш живот пролази мимо вас? Кад сте својим неживљењем умртвили своје снове и своја хтења и своја надања? Када се препознате у „Јадницима“ и речима песме из истоименог мјузикла?

I Dreamed A Dream

There was a time when men were kind,
And their voices were soft,
And their words inviting.
There was a time when love was blind,
And the world was a song,
And the song was exciting.
There was a time when it all went wrong...

I dreamed a dream in days gone by,
When hope was high and life worth living.
I dreamed that love would never die,
I dreamed that God would be forgiving.
Then I was young and unafraid,
And dreams were made and used and wasted.
There was no ransom to be paid,
No song unsung, no wine untasted.

But the tigers come at night,
With their voices soft as thunder,
As they tear your hope apart,
And they turn your dream to shame.

He slept a summer by my side,
He filled my days with endless wonder...
He took my childhood in his stride,
But he was gone when autumn came!

And still I dream he'll come to me,
That we will live the years together,
But there are dreams that cannot be,
And there are storms we cannot weather

I had a dream my life would be
So different from this hell I'm living,
So different now from what it seemed...
Now life has killed the dream I dreamed...
The dream I dreamed



Управо то се догодило једној, свету непознатој, жени из Глазгова. И шта је та непозната жена урадила? Научила је песму и пожелела је да буде нова Елена Пејџ.

Али ми пратимо пут непознате жене, која, вођена песмом, сакупља последње преостале мрвице одважности и пријављује се као учесник у шоу-програму „Британија има таленат“. Њен први наступ, сусрет са публиком и члановима стручног жирија изгледа овако (молим вас да обратите пажњу на њихова лица):



A onda..



Neki snovi se ostvare, zar ne?

Ova reklama koja veliča prijateljstvo za samo jedan dan od kada je objavljena na Youtube-u imala je 15 miliona pregleda, a samo je pitanje koliko je puta izmamila suze.




Jedan mali pas i jedan veliki konj na prvi pogled nemaju ništa zajedničko, sem svog prijateljstva sa ljudima. Kaže se da je pas čovekov najbolji prijatelj, a odmah za njim isto ovo tvrđenje postoji i za konja.

Tako su se dva prijatelja upoznala na jednoj farmi i nisu dozvolili da njihovo prijateljstvo bude prekinuto, a kako se to dogodilo pogledajte na "Budweiser"-ovoj reklami.

 

Da život piše drame, uveriće vas ovaj snimak. Isto tako vratiće vam veru u srećan kraj. Pripremite maramice...

SVETAC SA ULICE: Prosio i dao sirotištima i crkvi 40.000 evra, a živi od penzije!

Ovaj velikodušni čovek živi od svoje mesečne penzije od oko 80 evra, a sve što skupi na ulici daje u dobrotvorne svrhe – crkvama i sirotištima. Do danas je taj iznos dostigao više od 40.000 evra



Dobri Dobrev (99), turistima koji se s njim slučajno susretnu možda izgleda kao običan prosjak koji zavisi od dobrote prolaznika. Međutim, stanovnici Sofije u Bugarskoj ga poznaju mnogo bolje.

Štaviše, ovde je on poznat i kao “svetac”.

Ovaj čovek gotovo je u potpunosti izgubio sluh tokom Drugog svetskog rata. Živi više od 30 kilometara od Sofije, a tu razdaljinu je svojevremeno prelazio peške, ali sada se oslanja na autobus.



Svakog dana on moli prolaznike za novac, ali za sebe ne zadrži ni cent.

Ovaj velikodušni čovek živi od svoje mesečne penzije od oko 80 evra, a sve što skupi na ulici daje u dobrotvorne svrhe – crkvama i sirotištima. Do danas je taj iznos dostigao više od 40.000 evra.

"Dobra volja je ispravna i istinita. Sve je u dobroj volji dobro. Ne smemo lagati, krasti ili činiti preljubu. Moramo se međusobno voleti kako i Bog voli nas“, rekao je on u filmu "Mite“ snimljenom 2000.



Autor: B92,Foto: Printscreen

Prva ljubav

Predivna reakcija na vest da će postati deda



Džesika Hiki je na Jutjubu objavila snimak koji prikazuje trenutak u kom je svom ocu saopštila da je trudna.

Na Reditu je napisala da joj je majka preminula pre 20 godina, a da tata nije prestao da je ispituje kad će stići unuci otkada se udala.

A njegova reakcija jasno pokazuje koliko je to želeo.

Možda je u pitanju šok ili zbunjenost, ali je budućem deki potrebno nekoliko sekundi kako bi shvatio o čemu se radi, ali nakon toga, u pitanju je možda najtopliji i najiskreniji trenutak koji ćete videti.

Pogledajte kako izgleda najsrećniji budući deka na svetu



NM.

katarina ::

Predivna reakcija na vest da će postati deda



Džesika Hiki je na Jutjubu objavila snimak koji prikazuje trenutak u kom je svom ocu saopštila da je trudna.

Na Reditu je napisala da joj je majka preminula pre 20 godina, a da tata nije prestao da je ispituje kad će stići unuci otkada se udala.

A njegova reakcija jasno pokazuje koliko je to želeo.  

Možda je u pitanju šok ili zbunjenost, ali je budućem deki potrebno nekoliko sekundi kako bi shvatio o čemu se radi, ali nakon toga, u pitanju je možda najtopliji i najiskreniji trenutak koji ćete videti.

Pogledajte kako izgleda najsrećniji budući deka na svetu



NM.

  e sad i ja plačem      

Moji drugovi



Gledam decu iz ulice kako igraju mali fudbal na praznom automobilskom parkingu. Moj tata kaže da su to sve moji drugovi.
Ono što moj tata ne zna je da me ti „moji drugovi“, ne puštaju da sa njima igram fudbal kada ih je paran broj i mogu da se lepo podele na dve ekipe. Kada ih nema dovoljno, onda me puste da budem sa njima, ali me oteraju na gol.
Pošto loše branim, ubrzo primim gol – obično kroz noge.
Kako to iznervira onu decu koja su sa mnom u ekipi, i da ne bi više primao golove bezveze, puste me u igru, ali mi ne daju loptu. Kada neka slučajno dospe do mojih nogu, ja se onda zbunim, pogrešim, pa se onda deru na mene.
Kakvi su mi to drugovi.



Vlada Todorović

Supruzi u komi pustio omiljenu pjesmu kao oproštaj, a onda se dogodilo ovo



Uz zvuke pjesama “Unchained melody” Righteous Brothersa i “If You Don’t know me by now” Simply Reda, Maria se polako vraćala u život

Britanka Maria Neal (48), majka četvero djece bila je na rubu smrti nakon što je doživjela moždani udar, a iz umjetne kome ju je vratio suprug puštajući joj njene omiljene pjesme koje su svirale na njihovom vjenčanju, javlja Daily Mail.

Liječnici su se već izgubili nadu i obitelji rekli da se pripreme za najgore kad joj je suprug Steve odlučio pustiti pjesme koje su svirale na njihovu vjenčanju. Dogodilo se čudo i Maria je počela micati prste na ruci.

– Satima smo joj pričali, sve smo pokušavali kako bismo je potaknuli na fizičku reakciju. A onda je tata snimio te pjesme na telefon i puštao ih mami dok su mu se suze kotrljale niz lice i padale na njeno. Srce mi se slamalo dok sam ih gledala, ali onda je ona pomaknula ruku, a kroz nekoliko dana počela je klimati glavom – prisjeća se njihova 21-godišnja kći Maria.

Uz zvuke pjesama “Unchained melody” Righteous Brothersa i “If You Don’t know me by now” Simply Reda, Maria se polako vraćala u život.

Liječnici su odmah upozorili obitelj kako će oporavak biti spor i neizvjestan, ali ono što je u međuvremenu postigla i sami nazivaju “čudom”. Marija samostalno govori, piše i pokreće desnu stranu tijela, dok joj je lijeva još uvijek slabo pokretna pa se nalazi u invalidskim kolicima.





(večernji.hr)

Greškom jedne babice beba milioner pretvorena u prosjaka?



Priča koja stiže iz Japana u dramatičnosti daleko premašuje sve priče o zaboravljenim nasledstvima i neočekivanim rođacima za koje nikada niste čuli.

A razlog tome leži u činjenici što je jedan Japanac, rođen u bogatoj porodici, nakon zamene u porodilištu pre šest decenija život proživeo u siromaštvu, dok je njegova zamena, originalno dečak iz siromašne porodici, uživao sve blagodeti života u luksuzu, privatnih škola i visokog obrazovanja i sada je vlasnik velike građevinske kompanije, piše Business Insider.

Zamenjeni muškarac, koji je želeo da ostane anoniman, odrastao je uz socijalnu pomoć nakon što je čovek za koga je mislio da mu je otac preminuo kad je imao samo dve godine.



Žena za koju je mislio da mu je majka bila je primorana da se sama stara o njemu i još tri sina, a živeli su u jednosobnom stanu.

Išao je u večernju školu jer je preko dana radio u fabrici, pre nego što je našao stalan posao kao vozač u jednoj prevozničkoj firmi. Nikada se nije ženio i trenutno brine o trojici muškaraca koji mu nisu braća, a od kojih je jedan pretrpeo težak moždani udar.

Za to vreme, dete koje je u istoj bolnici u Tokiju rođeno 13 minuta nakon njega, odraslo je uz ličnog učitelja.

Nakon toga taj muškarac upisao je fakultet i postao uspešan poslovni čovek baš kao i troje braće sa kojima je odrastao. A upravo su oni razlog zašto je ova priča uopšte i izašla na videlo.



Zaključili su da im „četvrti brat” nimalo ne liči i 2011. godine zatražili da im bolnica pokaže kartone, a potom obavili i testiranje koje je pokazalo da je greška zaista napravljena. Za nesrećnu zamenu okrivljena je babica koja je novorođenčad nakon odnošenja na kupanje vratila majkama.

Čovek koji je odrastao u siromaštvu rekao je: „Nije mi bilo jasno kako se to dogodilo. Nisam mogao da verujem. Da budem iskren, nisam to ni želeo da prihvatim”.

Sud u Tokiju je ovog utorka odredio da mu bolnica isplati 227.346 funti odštete, što je mnogo manje od 1,5 miliona koliko je tražio.

Nijedan njegov biološki roditelj više nije živ.

– Mogao sam imati drugačiji život. Želim da bolnica vrati sat do dana kada sam rođen. Kad sam video fotografije svojih roditelja, poželeo sam da ih vidim uživo. Mesecima nisam mogao da suzdržim suze kad bih video njihove fotografije – rekao je i dodao da je žena za koju je mislio da mu je majka takođe nešto sumnjala: „Mislim da je ona to osećala”.

Da je odrastao u svojoj pravoj, bogatoj, porodici, ovaj muškarac bio bi najstariji sin i samim time najverovatnije i naslednik porodičnog posla.

Njegovo pravo troje braće, reklo mu je da će ga rado upoznati i pokušati da nadoknade sve godine koji su izgubili.

– Bilo mi je jako drago kad sam to čuo i to je i ono što ja želim – kazao je.

(Index.hr)

Sin ispunio obećanje dato sa 8 godina!

Sin je dao obećanje kada je imao samo osam godina, a onda je radio mesecima 60 sati nedeljno kako bi ocu poklonio nešto o čemu je maštao čitav život.

"Dok sam odrastao moj otac je maštao o ševroletu Bel Eir 57. On je bio jako siromašan i imao sedmoro braće i sestara. Mislio je da nikada neće moći sebi da priušti ovaj auto, ali je stalno pričao o njemu. Kada sam imao osam godina obećao sam mu da ću za njegov 57. rođendan kupiti njegova kola iz snova. Nikada nisam zaboravio dato obećanje", navodi sin.

Kada je veliki dan konačno došao, on je pozvao svog oca ispred garaže. Vrata su se otvorila, a na očevu reakciju teško da će neko ostati ravnodušan.

Poruka debeloj trkačici



Ukoliko ste imali sreće, do vas je naišao ovaj status sa Fejsbuka, (na engleskom). Mislimo da je sjajno napisan i neverovatno inspirišuć. Uživajte i ukoliko možete, pokušajte da se setite svojih trkačkih početaka i gledate sa razumevanjem i podrškom na nečiji početak, znajući da je teži od vešeg.


Poruka debeloj trkačici je kratka poema/status koji je zapravo sve samo ne poruga. Prenosimo celovit, preveden status.


Debeloj devojci koja je jutros trčala na stazi

Tebi, kojoj se stopala jedva odvajaju od zemlje dok kaskaš stazom…

Tebi, koja se držiš spoljne trake i vučeš se u pogrešnom pravcu…

Tebi, koja staješ da popiješ vodu nakon svakog kruga, i koja bi verovatno stajala dvaput da postoje dve česme na oba kraja staze…

Tebi, koja obaraš pogled svaki puta kada protrčimo pored tebe…

Tebi, kojoj je odeća natopljena znojem posle samo dvadeset minuta trčanja…

… Postoji nešto što treba da znaš. Je*eno si sjajna!

Svaki mali korak koji napraviš vuče duplo veći teret nego moj i moli da ga se otreseš. Svaki krug koji istrčiš plaća dug one ponoćne užine, dezerta, piva… Napolju ima 40 stepeni, ali ti nisi dopustila da to poremeti tvoj plan. Ovo ti nije prvi dan na stazi, a sigurno neće biti i poslednji. Počela si putovanje koje će trajati ceo život, a ono je krenulo bar 12 dana pre bilo kakve novogodišnje odluke.

Trčiš bez muzike i mogu samo da zamislim kakve misli ti prolaze kroz glavu dok teraš tvoju kilažu, koja se tog trenutka smanjuje, da trči još jedan krug :

Hajdemo, stopala. Umuknite noge. Od*ebi, salo!

Samo ako bi podigla pogled kada trčim pored tebe videla bi da u njemu nema ni trunčice ponižavanja. U njemu ćeš naći samo poštovanje. Možeš ti ovo.

Kada su ljudi gori od tebe u onome što radiš, ne osuđuj ih zbog toga. Ceni da se i dalje trude. Ne poredi svoj početak sa nečijom sredinom.

Svi smo mi drugačiji i na različitim mestima u životu.




Prevod preuzet sa sajta alo.rs

Ubio sam prijatelja, i ja to već 60 godina ne mogu zaboraviti



Jednom su jednog starog pastira, koji je već preko 70 godina čuvao ovce upitali novinari:

- Da li možete da nam ispričati nešto posebno što vam se sigurno dogodilo za tako dugi period?

Razlog, zašto su novinari uopšte došli je bio to da je država odlučila da mu dodeli počasnu penziju za njegov 80. rođendan, jer je pošteno obavljao svoj posao eto već punih sedam decenija, a nikakvih drugih osnova ne bi mogao imati po kojima bi dobio zasluženu penziju, jer nije bio nigde prijavljen, na platnim spiskovima preduzeća.

Starac se ispočetka branio, da je on običan pastir i već mu je bilo neprijatno što su uopšte došli oni kojima se ni u snu čovek ne bi nadao, a kamoli da će još o njemu neko i pisati u novinama, za koje je on, onako nepismen, samo znao da postoje. Novinari kao novinari, napadni kao osice, nisu hteli tek tako da odu, a prostodušni je starac na kraju ipak popustio i započeo priču.

Imao je on običnih priča, koje su za običnu raju i koje se mogu pričati uz vatru deci, jedino je mislio da su one suvišne. I onda je počeo priču:

Kada sam imao dvadeset godina, našao sam u šumi malo nejako štene. Onako mali mi se svideo, pa sam ga jednostavno pokupio sa sobom bez razmišljanja. Već nakon par dana sam ga zavoleo. Svuda sam ja njega vukao sa sobom, delio sa njim što sam i sâm imao. I pseto je lepo napredovalo.

No, seljani su me zadirkivati govoreći da je to vuk i da trebam da ga ubijem jer će se dogoditi veliko zlo. Kako sam mogao da ih poslušam kad mi je srcu priraslo i gotovo. Pseto je postalo kršno, veliko, i kad bih ponekad nešto zaboravio u selu, slobodno sam ga pustio, rekavši da mi to sam donese. Gledao bi me za trenutak u oči, kao da traži na neki drugi način, a ne rečima, što sam mu kazao. Bio je to vrlo pametan pas i pomagao mi je u čuvanju ovaca.

Jednog kasnog, letnog popodneva, nebo je nekako pritislo. Bilo je vedro, ali vazduh je bio težak, kao da će kiša.Ušao sam u kolibicu u planini, u kojoj je bio i tor za ovce koje su tu plandovale u senci par stabala. Čim sam legao na ležaj, oči su mi se same sklopile. Bilo je sparno.

Ne znam koliko sam dugo ležao, tek nešto me je prenulo iza sna. Neko krkljanje i režanje. Sve je bilo nekako prigušeno, tako da nisam bio siguran da li ja to spavam ili sam budan. Izašao sam da vidim ipak što je. Vrata kolibice su gledala na zapad. Narandžasta lopta je bila još za koplje visoko.

U smeru prema Suncu moj je pas sedeo. Njuška mu je bila sva krvava, a kako je bio okrenut postranice, sunce mu je narandžasto sijalo kroz oči. Kao da je mesto njih imao dve žeraice. Sve je izgledalo tako nestvarno tim više, što se ispred njega nalazila hrpa još uvek vrelog mesa iz prohujalog života. Odmah sam shvatio što se dogodilo.

Ušao sam hladno, mirno u kolibu i skinuo pušku iznad vrata i ponovo izašao. Podigao sam lagano pušku, nanišanio u glavu, glavu mog vuka. On se nije ni pomakao. Kao da je osjećao krivicu što je prokockao moje poverenje, koje sam uložio u njega. Povukao sam obarač i on je pao.

Da bih nekako spasio, što se spasiti dalo, otišao sam u selo po nekog od seljana i kola. Pomalo me je bilo i sram što pre nisam poslušao seljane. Sunce je upravo zalazilo, kada smo počeli tovariti leševe ovaca u kolica.

Možete zamisliti koliko je bilo moje zaprepašćenje kada sam između ovaca naišao na tri leša vuka i jedne vučice. Srce mi se steglo, a na oči mi grunuše suze. Ubio sam svog istinskog prijatelja. Posumnjao u zvezdu na nebu.

Od onda je prošlo 60 godina, a ja tu sliku ne mogu zaboraviti, kao da se danas desilo. Od onda sam se nekako povukao u sebe. Reči su mi nevoljno prelazile preko usana. Bio sam vrlo pažljiv. Jasno mi je postalo da nema više mesta u mojoj duši za bilo kakvo osuđivanje bilo koga.

Cena toga je bila visoka, a niko me nije pitao da li želim da kupim to iskustvo.



(obiteljmalihmarija)

Neodoljiva molba jedne devojčice



Koliko je malo neophodno za sreću, još jednom je pokazalo dete... Pogledajte šta je uzrok suzica ove devojčice i kakav je zahtev uputila svom ujaku.

Četvorogodišnja Kandens nedavno je, tokom igranja foto-aparatom, otkrila opciju za brisanje i ubrzo su nestale sve fotografije njenog ujaka.

Kada je shvatila da više nema nijednu fotografiju s koje joj se smeši ujak, ona ga je pozvala i kroz suzice zamolila da pošalje nove.

"Tvoja slika je otišla... Zauvek", bila je tužna Kandens.

Pogledajte njen neodoljiv zahtev da dobije nove fotografije.

PRIČA DEČAKA KOJA JE RASPLAKALA MNOGE: Ne želim da pobedim u trci da moj otac ne bi nestao...

Kada sam imao 4 godine tata je doneo Iks boks. Sate i dane smo provodili igrajući se zajedno sve dok nije umro dve godine posle, ispričao je dečak


Foto: Thinkstock

Jedan dečak je od svega najviše voleo da se na Iks boksu trka sa ocem. Nažalost otac mu je preminuo kada je dečak imao samo 6 godina.

"Kada sam imao 4 godine tata je doneo Xboks. Sate i dane smo provodili igrajući se zajedno sve dok nije umro dve godine posle", ispričao je dečak.

Prema njegovim rečima zbog velike tuge 10 godina nije ni otvorio kutiju u kojoj se nalazila konzola jer ga je sve to podsećalo na vreme koje je provodio sa tatom.

Sada kada ima 16 godina odlučio se da proba - da vidi da li igrica još radi. Kada je uključio video igricu primetio je da je na svakoj stazi ubeležen najbrži krug. To je vreme koje je postavio njegov tata.

Ono što ga je posebno iznenadilo je "duh" njegovog oca koji je u igrici. Naime u pomenutoj video igri kada želite da potučete nečiji rekord na stazi vi se zapravo trkate sa "duhom automobila" kako biste imali bolju simulaciju pravog takmičenja.

"Znate ono kad duh vozača ide ispred vas u igrici Reli Sport Čelendž. E tako sam ja video auto svoga oca. I imao sam utisak kao da se ponovo trkam sa njim... Baš kao pre 10 godina", rekao je dečak.

A onda je rekao nešto što je pokazalo šta znači velika tuga a ujedno i velika ljubav prema ocu.

"Igrao sam sve dok nisam skoro uspeo da ga pobedim. Jednog dana sam bukvalno bio pred ciljem... Ali sam se zaustavio... Nisam želeo da pobedim da tata ne bi nestao iz igrice", ispričao je dečak.

(Mirror.co.uk)

SNIMAK KOJI JE GANUO SVE: Mrzeo je svog siromašnog oca dok nije otkrio veliku tajnu...

Koja je to tajna i zašto je film do suza ganuo sve koji su ga videli



Dirljivi kratki film iz Singapura pod nazivom "Dar" je priča o sinu koji je mrzeo svog siromašnog i neuspešnog oca dok nije otkrio njegovu tajnu.

Koja je to tajna i zašto je film do suza ganuo sve koji su ga videli? Samo je jedan način da saznate! U nastavku pogledajte film koji će vas sigurno dirnuti.

Ako imate da odvojite samo sedam minuta, sigurno nećete zažaliti:



(Hettrik)

Otac i ćerka odigrali poslednji ples, pustićete suzu sigurno!

Prizor kada se mlada i njen umirući otac drže za ruke i zaista poslednji put plešu – kida srce! Liza Pentodža provela je dan svog venčanja, koji trebalo da je najlepši u životu, kraj samrtničke postelje svog oca, jedino tako on je mogao da je “odvede” do oltara i “zaigra” sa svojom mezimicom poslednji ples. I zaista, uskoro je preminuo.


Lizin otac Dejv Vilson bolovao je od retkog oblika kancera i očekivalo se da svakog časa izgubi bitku s tom čudovišnom bolešću. A njoj dan venčanja nije mogao da bude najlepši na svetu ako njen tata nije s njom. Zato je organizovala venčanje tu, u njegovoj bolesničkoj sobi, kraj kreveta u kojem je njen nepokretni otac ležao.

Kad je rekla “da”, prvo je poljubila svog supruga, a onda je svom tati skinula masku za kiseonik i poljubila ga.

A prizor kad se otac i ćerka drže za ruke i igraju svoj poslednji ples, nateraće vam suze na oči. Nekoliko dana kasnije, 2. septembra, Dejv je preminuo, ali bar mu je srce bilo puno.

Nažalost, nije uspeo da pogleda ovaj video.



prva srpska tv