Đorđe Čpajak

**Učlanjen** : 04.01.2012

Đorđe Čpajak

Đorđe Čpajak 757z468_djordje-ccpajak

Đorđe Čpajak je rođen 1961. godine u Prijepolju. Završio je Sredju školu za odgoj
u umetnosti i kulturi, smer dekorativna obrada kamena u Splitu. Fakultet likovnih
umetnosti u Beogradu, smer vajarski završio 1987. u klasi prof. Nikole Jankovića.
Završio je postdiplomske studije na FLU, na odseku vajarstvo, a magistarsku izložbu
otvorio je maja 1992. u galeriji FLU u Beogradu. Postao je član ULUS-a.
Imao je 7 samostalnih, a učestvovao je na oko 62 grupne izložbe. Kao predstavnik
Srbije, radio je na mnogim međunarodnim projektima (od 1989. pa do danas, izveo
je monumentalne spomenike u preko 50 gradova širom sveta).
Njegovi radovi publikovani su u raznim jugoslovenskim, francuskim i italijanskim
časopisima, švedskim, japanskim, kineskim i korejskim. Između ostalog, uvršćen
je u u dva izdanja knjige “Versilija i umetnost” italijanskog kritičara Lodovika Đerutua.

blic.rs

Đorđe Čpajak 10.-Work-in-progress-Giorgie-Cpajak

Đorđe Čpajak 10.-Work-in-progress-Giorgie-Cpajak

Đorđe Čpajak 1SiktkpTURBXy9mY2VlZmM0ZTUxYTVmMjFiNmVmMzFlNGU1OGRkMjUwNC5qcGeTlQLNAxQAwsOVAs0B1gDCw5UH2TIvcHVsc2Ntcy9NREFfLzFkNzRjYjQxNzA1OTUwNDM2NjI5Y2FiZDYwNmY1MGY2LnBuZwfCAA

**Učlanjen** : 04.01.2012

Ženski portret

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 04.01.2012

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 04.01.2012

Prozor

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 04.01.2012

Ceo svet mu je dvorište

Piše: Dragana Nikoletić
kaleidoskop-media.com

Đorđe Čpajak Bl

Ponekad pomislim - kad bih ja bila predsednik sveta, uvela bih dekretom da svi moraju da putuju. Dodala bih i klauzulu da se posebno stimulišu poslovni boravci u inostranstvu (dok ne ukinem granice). Tako se druga zemlja najbolje spozna i njeno autentično pravo na različitost. Pa se bolje i s pravom merom shvati i svoje.
Ovako – mobilno, uveliko funkcionišu Kinezi, ali i neki umetnici kao što je Đorđe Čpajak. Strast prema stvaralaštvu je drugo što povezuje ovog vajara, majstora za kamen, i drevni kineski narod, koji je iznedrio jednu od najzačajnijih i najstarijih kultura. I u okviru čijeg gostoprimstva je Čpajak u više navrata boravio.

Đorđe Čpajak 281882_8428_post

Strast prema umetničkom radu i fizičkom izmeštanju je njegov sastavni deo, oduvek.
Tako je prvo svoje delo Đorđe napravio još kao dete, od ovećeg oblutka iz Lima, koji neobuzdano teče kroz njegovo rodno Prijepolje. Docnije je na televiziji video Mikelanđelovog Mojsija, zaljubio se u svaki mermerni pregib draperije i napeti oblik mišića čuvene skulpture. Ne sluteći da će identičnog vođu jevrejskog plemena i sam jednom da iskleše.
Dotle su se namnožile godine školovanja i rada. Nakon srednje umetničke u Splitu (sa svim pogodnostima modelovanja u raznim materijalima), završenog Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, Đorđe se otisnuo u Italiju. U prestonicu kamena, Kararu, tačnije, obližnji umetničko-zanatski gradić Petrasantu. Hteo je da izbrusi umeće, tek tamo shvativši da je ono što je naučio u školi samo delić potrebnih veština. Svoje profesionalno usavršavanje Čpajak je nastavio u glasovitom studiju za modernu skulpturu u kamenu Sema Girlandinija.

Đorđe Čpajak 698748_1404_post

Ovaj kraj, Petrasanta i okolina Karare, tokom cele svoje istorije bio je centar vajarstva i arhitekture. Sve što se radilo u mermeru za crkve i velelepne građevine, nastajalo je u ovim radionicama kamena. I odatle slato u sve krajeve sveta. Tako se čini do dana današnjeg, kaže Čpajak. Ovde se živelo i od prodaje kamena. Statuario, transparentni mermer bio je vredan poput zlata. Stalnom eksploatacijom, izvori su mu gotovo presahli, a bela brda desetkovana sečom. Promenjen je čitav krajolik, dok su globalizacijom uništeni mali preduzetnici. Pa ni raspoloženje u narodu nije bilo više tako poletno.
Posle Drugog svetskog rata, regija je postala i centar okupljanja najpoznatijih vajara Planete. U kamenorezačkim radionicama periodično su se smenjivali Henri Mur, Marino Marini, Cezar Baldahini, Botero, Esamu Noguči i mnogi drugi. Zajednica skulptora koristila je sve privilegije dobrog mermera, ali i opuštenog toskanskog života. Uz laku hranu i dobra vina.

......................

**Učlanjen** : 04.01.2012

................

Đorđe Čpajak 141317_2718_post

„Umetnici obično smatraju ceo svet svojim dvorištem, tako da sam se u Petrasanti osećao
kao kod kuće. Ja nisam emigratski tip, vec hodim tamo gde me umetnost vodi“, Čpajak
objašnjava princip svog kretanja. A time i princip života.
Kada je proniknuo u sve finese kopistike, poželeo je da radi „nešto svoje“. Par godina se
pritajio, stvarao skulpture u mislima. Kombinovao sve što mu je ikada prošlo kroz prste.
A onda se prijavio na Osaka trijenale i osvojio otkupnu nagradu Muzeja. Ubrzo dolazi i druga
nagrada na Internacionalnom bijenalu u Tojamuru, takođe u Japanu. Od tada se nižu samo
uspesi. Petrasanta postaje samo „fiktivna“ adresa, a Čpajak - građanin sveta.

Đorđe Čpajak 507347_8652_post

Iako su mu i na Zapadu sva vrata bila otvorena, Istok ga je više privlačio. Duhovniji,
manje „zakucan“ u materijalno. Udobno se Čpajak oseća u zemlji izlazećeg sunca,
Japanu, ali i u arapskom svetu, i, posebno, u Kini.
„Kina nekad, kad sam tamo prvi put došao 1997, i ova sada, ne daju se uporediti“,
vajar je opčinjen rastom i prosperitetom ove države. „Kina se toliko brzo menja da je
vrlo teško ispratiti njen razvoj i posledične promene“, primećuje pun divljenja. I
naglašava da je taj progres zadržao dosta komunističkih ideja, tako da se sa napretkom
ne zaboravlja ni siromašni deo populacije.
Velika, kakva jeste, ova država ceni i monumentalne vajarske radove (kao i bogati pojedinci),
pa u mnogim sredinama postoje Parkovi skulpture. „Pojedini sadrže i moja dela“, više s
radošću, no sa ponosom ističe Čpajak. Posle Juzi Paradajs Parka u Guilinu, turističkoj atrakciji
sveta, gde je te 1997. (p)ostavio svoj prvi komad, njegove arabeske, satkane od geometrijskih
tela, njihovih manje pravilnih „srodnika“ i tek ponekim antropomorfnim oblikom, stale su da
niču i na drugim lokacijama. U Šangaj skulptura parku, u Olimpijskom parku, u blizini stadiona
„Ptičje gnezdo“ koga su futuristički spleli švajcarski arhitekti Žak Hercog i Pjer de Meron.
Izabrani među mnogima da predstave moć vodeće svetske sile.

Đorđe Čpajak 771811_7990_post

Bez Čpajakovih radova nisu ostali ni drugi višemilionski gradovi: Tongling, Čangša, Urumuči, Huian, Vuhu...
I tako dalje, da ne nabrajamo.
Iz praktičnih (pa i ekonomskih) razloga, pri izradi velikih skulptura dužnosti su ovde podeljene. Po stažu
mlađi vajari su Čpajakovi asistenti, dok on samo nadgleda kako se komad razvija u odnosu na predložak
od poliestera. I, kad je zadovoljan, u završnici doda svoj posebni pečat.
A dok skulptura raste, on putuje Kinom, uvek se nanovo čudeći lepotama prirode i ljudi.
................

**Učlanjen** : 04.01.2012

.....................

„Kinezi su jako srdačan narod. Svi tamo deluju opušteno, zadovoljno i smireno.
U Kini svi vole strance, pa se osećaš domaće“, Čpajak opisuje atmosferu u zemlji
gde voli da gostuje.
Kod Kineza ga „kupuje“ i to što su skloni eksperimentima i „luckastim zamislima“,
pa nije čudo što je Kina domovina brojnih izuma. Kod Kineza baš sve može da se
realizuje (što ih čini drastično drugačijim od nas, prim.nov.).

Đorđe Čpajak 268465_5431_post

Dok je Đorđu Čpajaku ranije bila baza Italija, kao polazište za osvajanje raznih horizonata,
sad je to – Beograd. „A sutra može biti bilo koji drugi grad ili zemlja“, nagoveštava.
Od lane, on predaje na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti. „Želim da pomognem
mladim ljudima prenoseći svoje iskustvo na njih“, tako obučava generacije vajara da zavole
kamen. Verujući da će i njima taj svojeglavi materijal, koji se samo ljubavlju pripitomljuje,
doneti onoliko sreće koliko i njemu.
Čpajak nije neko ko se hvali svojim postignućima, iako putovanja često pominje. Da je
građanin sveta, otvoren prema svemu i svakom, govori njegov direktan pogled u oči
sagovornika. Da je ispod te skromnosti ipak zadovoljan postignutim, svedoči to što
studentima otkriva sve tajne kamena i načine da mu se „doskoči“ (prilikom, recimo,
pucanja). Svako ima svoje mesto pod kapom nebeskom i, ako radi, ne može biti
ugrožen konkurencijom. Tako Čpajak misli i, s tim u skladu, deluje.

kalidoskop

» Đorđe Andrejević Kun
» Đorđe Prudnikov
» Đorđe Krstić
» Đorđe Ivačković
» Đorđe Jovanović