Strastvena ljubav prema ravnici i ženama

Navršava se 120 godina od rođenja velikog slikara. Na svom umetničkom putu bio je
 i hvaljen i osporavan, ali ga to nikada nije uzdrmalo njegovu veru u sebe



[You must be registered and logged in to see this image.]



NAVRŠILO se ovih dana 120 leta od rođenja akademika Milana Konjovića a biće u oktobru i četvrt veka otkako
 se u večnost preselio “najveći slikar ravnice”, kako ga je svojevremeno nazvao akademik Radomir Reljić.
 Konjović, umetnik strastvenog kolorita i temperamenta i dalje pripada vrhu srpske likovne umetnosti.
Za Maestrom, što je bilo drugo Konjovićevo ime, ostao je opus od 6.000 slika, galerija s njegovim imenom
 u Somboru, nekoliko sjajnih monografija i knjiga čiji su autori: istoričarka umetnosti dr Katarina Ambrozić, 
pisac Miroslav Josić Višnjić, književni i likovni kritičar dr Draško Ređep, te Irma Lang, dugogodišnja direktorka
 Galerije “Milan Konjović” u Somboru.
Rodio se 28. januara 1898. u Somboru kao drugi sin Davida Konjovića, advokata, kraljevskog javnog beležnika
 i Vere, rođene Vukičević. U ove krajeve Konjovići su došli u vreme Velike seobe Srba 1690. iz Pećke patrijaršije.
 U docnijim vekovima odigrali su značajnu ulogu u političkom, društvenom i kulturnom životu grada.
Već kao somborski gimnazijalac, Konjović je 1914. izložio pedesetak svojih radova a 1919. upisao se na Akademiju
 likovnih umetnosti u Pragu, u klasu profesora Vlaha Bukovca. Posle dva semestra, studije je nastavio samostalno.
 Avangardni češki slikar Jan Zrzavi ga upućuje na studiranje Leonarda, potom odlazi u Beč, da bi 1923, godine usledila
 studijska putovanja u Minhen, Berlin i Drezden.
U Pariz je stigao sa Emom Maštovskom, svojom suprugom koju je upoznao u Pragu 1924. godine. U prestonici umetnika,
 svetlosti i ljubavi ostaje do 1932, do svog konačnog povratka u Sombor. Posle je pričao da je prodao čonopljanski salaš
 kako bi platio put do Pariza. U tom gradu, slikama iz svoje “plave faze” postigao je zapažene uspehe samostalnim izložbama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Konjović u svom ateljeu u Somboru Foto Galerija “Milan Konjović”, Sombor


- Sve je to bilo lepo, ali meni je ponestalo inspiracije u Parizu i ja sam odlučio da se vratim u svoj Sombor,
 u svoju žitnicu, u vatromet boja koji je pokretao krv u mojim žilama - rekao je Maestro 1992. godine u
 intervjuu “Večernjim novostima”.





......................

.............

Po povratku u Sombor posvetio se slikanju pejzaža, ljudi i ravničarskog ambijenta. Tokom leta slikao je u
 Dalmaciji (Mlini, Cavtat, Dubrovnik). To razdoblje od 1934. do 1939. obuhvata njegovu “crvenu fazu”.
U vreme Drugog svetskog rata obreo se u zarobljeništvu u logoru Osnabrik. Po povratku u Sombor 
1943. godine, nastaju pasteli, kao i ulja stišanog kolorita, koji čine umetnikovu “sivu fazu” (1940-1952).
 Godina 1953. donosi preokret: odnos prema predmetu postaje slobodniji, na delima “kolorističke faze,” 
umetnik se zaustavlja na pragu apstrakcije.
Novoj, “asocijativnoj fazi” bio je odan od 1960. do 1984, a od 1985. započinje varijacije na temu vizantijske
 umetnosti. Do kraja 1990. godine nastalo je tridesetak takvih dela.
Na svom umetničkom putu bio je i hvaljen i osporavan, ali to nikada nije ozbiljnije uzdrmalo njegovu veru
 u sebe. Nosila ga je strast prema životu, umetnosti i ženama.

- Ja sam od glave do pete erotičan. Za mene je žena ono bez čega ne bih mogao da živim. Moram da imam 
ljubav jer to mi je podsticaj, impuls - objašnjavao je.

Slika “Šuma” iz 1913.


[You must be registered and logged in to see this image.]



Konjović je bio i vizionar. Za života je sebi osmislio jedinstven spomenik kakvim se nisu mogli pohvaliti ni
 glasovitiji slikari u svetu - otvorio je Galeriju “Milan Konjović” 10. septembra 1966. godine sa oko 500 
svojih odabranih radova. Posvetu na ulazu u Galeriju, u hladu stoletnih bođoša i danas čitaju brojni turisti
 koji dolaze u Sombor: “Slike ove, miljenice moje, sa ljubavlju darujem rodnome gradu, one jedino njemu
 i pripadaju”. Zbirka danas sadrži 1.084 njegova platna. Samo prošle godine Galeriju je posetilo 8.968 turista.
- Maestrove slike i dalje putuju - kaže nam direktorka somborske Galerije Milena Rackov Kovačić. Pre četiri
 godine priređena je izložba u Beču, a u Dubrovniku će u maju ove godine biti otvorena postavka njegovih
 dela, naslikanih u tom gradu.
Konjovićev život obuhvatio je dva veka, a njegova umetnost protezaće se, bez sumnje na sva buduća stoleća. 
Pokolenja će nastaviti da odgonetaju tajnu i magnetizam njegovih slika. On je svoju suštinu objasnio još 
1958. godine, ovim rečima:
- Slikarstvo je čudo. I uvek je zagonetka. Da nije tako, davno bih prestao da slikam. Beskrajno je i neuhvatljivo 
kao ravnica. Misliš - tamo negde je kraj, a horizont se uvek pomera...


novosti.rs