MILAN KONJOVIĆ

[You must be registered and logged in to see this image.]

(28. I 1898. Sombor - 20. X 1993. Sombor)

Od 1904. do 1916. u Somboru pohađa osnovnu školu i Gimnaziju. 1914. godine u Gimnaziji prvi put izlaže pedesetak radova slikanih po prirodi. 1919. godine se upisuje na Akademiju likovnih umetnosti u Pragu, u klasu Vlaha Bukovca. Nakon dva semestra, studije nastavlja samostalno. U Pariz stiže maja 1924. i ostaje do 1932. godine, do svog konačnog povratka u Sombor, gde se posvetio slikanju rodnog kraja, njegovog pejzaža, ljudi i ambijenata sa strašću vizionara, koji svemu što radi daje pečat svoje autentične stvaralačke ličnosti. Leti slika u Dalmaciji (Mlini, Cavtat, Dubrovnik).

Stvaralaštvo Milana Konjovića podeljeno je u nekoliko faza. "Crvena faza" obuhvata razdoblje od 1934. do 1940. godine. Za vreme rata, 1941. godine, nalazi se u zarobljeništvu u Osnabriku.

Posle povratka 1943, 1944. i 1949. godine nastaju Konjovićevi pasteli.
Ulja stišanog kolorita nastala od 1945. do 1952. sačinjavaju umetnikovu "sivu fazu".
Godina 1953. znači preokret u Konjovićevom slikarstvu: odnos prema predmetu postaje slobodniji, na delima "kolorističke faze" plamsa čista, intenzivna boja.
Nova slikarska orijentacija kulminira i traje na radovima "asocijativne faze" (1960-1984).

1985. počinje sa prvim varijacijama na temu vizantijske umetnosti, i do kraja 1990. nastaje tridesetak dela nove "vizantijske faze", sa kojom se i završava Konjovićev prebogati opus od oko 6000 radova, ulja, pastela, akvarela, tempera, crteža, tapiserija, pozorišnih scenografija, skica za kostim, vitraža, mozaika, grafika i drugog.
Ovo jedinstveno, raznovrsno delo afirmisalo je ime svoga majstora sa 297 samostalnih izložbi i oko 700 grupnih u zemlji i inostranstvu: Pragu, Budimpešti, Beču, San Francisku, Njujorku, Londonu, Amsterdamu, Sao Paolu, Rimu, Modeni, Atini, Parizu, Moskvi.

Dobitnik je brojnih značajnih nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu.

izvor:konjovic.co.yu

Možda se čak do 1984. godine moglo povlađivati
prostrano afirmisanom mišljenju kako je
Milan Konjović, najveći naš kolorista,
prevashodno slikar žita, ravničarskih naših veduta,
somborskog visoko odnegovanog urbanizma
i provansaiskih ferijalnih prizora.
Ta famozna već izložba njegovih enterijera,
u zatvorenom porodičnom krugu koji bi, začelo,
voleo i Lukino Viskonti, otkrila je, odjednom,
sva koloristička nastojanja Milana Konjovića
tako rafinovano, tako bonarovski razdešeno,
tako plemenito da se može i dan današnji govoriti
o događaju decenije. Znam da sam, govoreći
na otvaranju te izložbe (a uoči otvaranja
opet je bila velika oluja u Somboru, i u strahu
od nanosa i crepova koračali smo sredinom ulice;
sunce je kako i dolikuje Konjoviću - pokazalo
svoje lice, ipak, posle svega) prebrajao i prozore
i ogledala u tim slavnim Konjovićevim enterijerima.
Uzgred, u ogledalima takođe, na onim
drvenim zidovima, odslikavala su se Milanova platna.

Tad je otvoreno veliko i tako uzbudljivo pitanje
prisustva slika Milana Konjovića u svakojakim
našim entereijerima. Odmah isključujem one koji su,
u nesigurnoj svojini različitih tzv. društvenih
a možda i nevladinih organizacija
često nečujno nestajali iz naše vizuelne evidencije.
Pomišljam na veliku referencu
koju Konjovićevo platno ostavlja kao znak,
kao zrak svetlosti same, kao prozor u svet
i svetlost, otprve.

Poznato je da je Milan, veoma rano svestan visoke
vrednosti vlastite palete, moćno držao steg
visokih cena. Bez obzira da li su bili u pitanju
kraljevski ministri, ili pak, u slučaju oca Madlen
Olbrajt, čehoslovački amasadori. Zna se da nije razbacivao.
No, kada je poklanjao, činio je to
sa radošću dečaka koji raste u onoj staroj kući,
i koji posmatra kako grade dva ona viskoka
tornja na crkvi levo od županijskog zdanja.

Sećam se da sam, u velikom ateljeu, bio zadivljen
kako nastaje jedna sasvim svetla,
plavetna slika lala, valjda jesen 1984. I kako je,
kada sam isto u toj godini naišao u Sombor
Milan otprve, takoreći na vratima povikao:

Sad, župane, skoči. Imaš i razloga zato.

Skočio sam, tad, visoko: Lale su bile moje.

I kada je poklanjao, i kada je prodavao, to će reći
uz naknadu ustupao svoja platna, on je to činio
zarad nečije nepojamne radosti. Kao da je uvek,
kako je ponekad govorio, želeo da neko čuva
i sačuva taj grumen detinje sreće, taj tajni plamen,
tu unutrašnju toplinu koju je on uvek iznutra,
kako je isto svedočio, osećao kada je čuo
nečiju pohvalu, nečiji glas podrške.

Premda postoji u Galeriji » Milan Konjović «
veoma precizna evidencija kada je i zašto
slika ustupljena, već numerisana i imenovana,
kada poklonjena i prodata, što svakad
užasava blefere, falsifikatore i lopuže, uvek me i dalje,
i posle njega, uzbuđuje taj put njegovih slika koje se,
poput bisera, sada na različitim stranama rasprostiru
i udvajaju, ostvarujući neke od najzanimljivijih
maršruta zahtevnih naših građanskih ukusa,
naše moći, našeg spokojstva.

Imate li Konjovića? To je već odavno
pitanje prestiža, izvesne odvojenosti,
patricijskog duha, Vojvodine stare napokon.

Sve je onako kako smo i zamislili u Radničkoj 24,
u galeriji » Pro Arte« u decembru 2004.:
Važnost fotografije u likovnom svetu,
Izložba jedne slike, temat Elemenat vode,
Sejšeli u jesen Kopaonika; mala slika koja,
uz šoljicu kafe, pokriva čitav zid,... i sad,
kao znak usklika, Konjović koga niko nije video.

Mi još uvek znamo šta hoćemo, a još bolje šta nećemo.

Crveni tepih Vas očekuje, jednako.

dr Draško Ređep

izvor:proartegalerija

Promocija Monografije o Milanu Konjoviću


Nova Monografija je kapitalno izdanje ove institucije kulture, a nastala je kao rezultat višegodišnjeg rada Galerije i njenog slikara, s obzirom da slikarstvo Milana Konjovića predstavlja jednu od najznačajnijih pojava u celokupnoj istoriji srpske i jugoslovenske likovne umetnosti. Ovaj umetnik, Somborac po rođenju, svojim stvaralaštvom nadkrilio je skoro celokupni dvadeseti vek — njegove prve slike nastale su već na samom početku druge decenije dvadesetog veka, a poslednje radove je ostvario ranih devedesetih, neposredno pred smrt 1993. godine.

Ministarstvo kulture Republike Srbije po raspisanom konkursu za objavljivanje kapitalnih dela u oblasti kulture dodelilo je našoj ustanovi 480.000 dinara za završetak Monografije o Milanu Konjoviću, autorke Irme Lang iz Sombora.

Istog dana, u okviru promocije knjige, biće otvorena i izložba crteža Milana Konjovića, pod nazivom „Praška abeceda“, sa početkom u 19 časova, a u zgradi Galerije „Milan Konjović“ (Trg Svetog Trojstva 2). Realizaciju izložbe pomogli su Grad Sombor i Pokrajinski sekretarijat za kulturu iz Novog Sada.

Ova izložba će obuhvatiti studijske crteže iz Praga, iz perioda od 1919. do 1920. godine i to 28 studija portreta i aktova.

Nakon pozdravnih reči gradonačelnika Grada Sombora, gospodina Nemanje Delića i direktora Galerije „Milan Konjović“, akademskog vajara Petera Mrakovića, očekuje se promociju Monografije otvori ministar kulture, gospodin Nebojša Bradić. Izložbu bi trebalo da otvori Pokrajinski sekretar za kulturu, gospodin Milorad Đurić.

izvor:konjovic.rs

Tajna ispod Konjoviceve kupacica


Otkriven do sada nepoznati akt na poleđini slike Milana Konjovića.
Iza čuvenog ulja “Kupačice sa Morave”, iz 1922. godine - još jedna slika.



[You must be registered and logged in to see this image.]

Veliki slikar Milan Konjović znao je da kaže da svojim platnima ponekad iznenadi i samog sebe. Ovih dana, 19 godina posle smrti, Maestro, kako su ga oslovljavali, iznenadio je i najveće poznavaoce njegovog opusa od 6.000 slika i crteža.Tokom restauracije Konjovićevog ulja na platnu “Kupačice sa Morave” iz 1922. godine, Olivera Brdarić, slikar-konzervator Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, otkrila je na poleđini još jednu sliku - nepoznati ženski akt.
- To je bilo iznenađenje - kaže Olivera Brdarić. - Poleđina “Kupačice” koja nam je poslata na restauraciju, bila je pokrivena debelim belim premazom mestimično ispucalim. Ti “nabori” su prouzrokovali neravnine na osnovnoj slici zbog čega je ona i poslata na restauraciju.
Najpre je skinut premaz s poleđine i već ispod prvih milimetara ukazali se se delovi druge slike. Obazrivim potezima, da ne bi oštetila novu sliku, Olivera dnevno obradi po nekoliko centimetara platna. Do sada je otkriveno više od polovine slike.Na njoj će se raditi još mesec-dva, a onda će reč imati stručnjaci - da potvrde verodostojnost ovog rada i odrede vreme nastanka. Pretpostavlja se da je slika urađena pre 1922. godine. To znači da je nepoznati akt čekao 90 godina da bude otkriven!
Vest iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iznenadila je i Petera Mrakovića, direktora Galerije “Milan Konjović” u Somboru, u kojoj se od 1966. godine čuvaju 1.084 dela koja je umetnik darivao rodnom gradu. Tako je postao jedan od retkih slikara u svetu koji je za života dobio galeriju sa svojim imenom.
- Mi smo poslali na restauraciju jednu, a dobićemo natrag dve slike - kaže Mraković.

Slikareve miljenica
Pre nego što je nedavno penzionisana, istoričar umetnosti Irma Lang bila je na čelu Galerije “Milan Konjović” ukupno 42 godine, a 26 provela je uz slikara.
- Tu sliku Maestro nikada nije pominjao. Pričao mi je da je 1926. godine, preko nekih svojih starih slika naslikao nove, jer tada nije imao dovoljno para za boje. U njegovom opusu, postoje tri-četiri platna oslikana s obe strane. Ali, nikada se nije dogodilo da jedno od tih lica slike “sakrije” premazom, jer sve su one bile njegove miljenice.

( pononija.tv )

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Od kapele mira"

[You must be registered and logged in to see this image.]

''Expressionist fish''

[You must be registered and logged in to see this image.]

CRVENA FLASA 1930.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Milan Konjović (1898 - 1993). Utroba zemlje. Ulje na lesonitu

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ema u kuhinji, 1929.




[You must be registered and logged in to see this image.]

Mrtva priroda, 1922.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Akt, 1953.



[You must be registered and logged in to see this image.]

Bahanal, 1921.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dva ratnika, 1986.