Rođena je u Nišu 1939. godine. Školovala se u Novom Sadu, Beogradu i Delhiju, Indija. Magistar je engleske književnosti.



Godine 1966—1967 radila kao novinar saradnik na Trećem programu Radio-Beograda, o od 1967. do kraja 1973. bila novinar redaktor u Dečijoj redakciji Radija. Od 1974. do sredine 1991. radila u izdavačkoj kući Nolit kao urednica knjiga za decu i omladinu. Osnovala i deceniju ipo uređivala biblioteku "Raspust" u kojoj je objavljeno preko pedeset knjiga za mlade izabranih iz svetske i domaće književnosti. Bila glavna urednica edicije Prva knjiga Matice srpske (1974—1979) kao i član redakcije Letopisa (1982—1983).

Knjige za odrasle:

Voleti, pesme, Novi Sad 1960
Odlomci izmišljenog dnevnika, proza, Novi Sad 1961
Proleće na Terazijama, pesme, Beograd 1967
Indigo, pesme, Beograd 1973
Radni dan, pesme, Novi Sad 1979
Savetnik, proza, Beograd 1979
Prošireni savetnik, proza, Novi Sad 1987
Pomračenje, pesme, Novi Beograd-Kranj 1995 i Beograd 1996
Iskisli čovek, pesme, Beograd 2003
O jabuci, proza, Novi Sad 2009


Knjige za decu:

Vlatko Pidžula, pesme i priče, Beograd 1962, 2007
Enca sa kredenca, pesme, Novi Sad 1969, 1975, Sarajevo 1978
Cecilija, pozorišni komad, Beograd-Gornji Milanovac 1973
Šta da radi ova fota?, roman, Beograd 1979, Banja Luka 1989, Novi Sad 2003
Mit érdemel az a bűnös, prevod na mađarski romana Šta da radi ova fota?, Novi Sad 1984
Drugari sa repom, četiri slikovnoce sa ilustracijama Marka Krsmanovića, Beograd 1985
Škola za velike, priče, prevod na slovenački, Ljubljana 1985
Čudo od čuda, priče, Beograd 1986
Sekino seoce, roman, Beograd 1994
Zlatne ribice, priče, Novi Sad 1994
O Uglješi, pesme, Beograd 1996, 2000
Škola ispod stola, pesme i priče, Beograd 2004
Prvi poljubac, izabrane igre za decu, Beograd 2010

muške papuče


iznošene
kraj vrata da ih majstor vidi čim uđe
znak su da ima muškarca u kući

samo je izašao
na čas
da kupi cigarete
da sa drugarima popije pivo
da od komšije pozajmi bušilicu
da potuca švalerku

ali sigurno će on da se vrati
u svoju kuću
može svakog časa da bane

te majstor ne treba da se džabe vrpolji
i ne mora značajno da diže obrvu
dok pilji u nju kao mačak u slaninu
ni da se onako kao slučajno
slabinama dotakne njene zadnjice
dok prilazi sudoperi da je otpuši
zbog čega je ustvari pozvan

jer muž kojeg nema ne ume

- mirjana stefanović

SAVSKI MADRIGAL

Dragan na fotelji tuđu ženu ljubi
Ana u svom ćošku ispija konjake
u njenom se krilu tvoja ruka gubi
ja košticom trešnje pucam u odžake

kroz kante za đubre gladne mačke riju
u dvorištu punom klimavih astala
nečje usne-pčela na vratu mi spiju
i na izlet kreću čula radoznala

a zatim će doći popevka kraj Save
muzika će strasna da huji ko bura
oticaće voda u dalje prljave
bacaćemo u mulj krunice božura

u zoru će umor svalit nas u travu
i drhtaće tela samotničku stravu

MAKEDONIJA

bejaše i moja — od sepije i cinobera
i od bistrog snega i pastrmki
koju iz vremena još gledaju Heleni
— sa lepote oka ne skidaju —
i Vizantijci i Seldžuci i Tračani
i noćom šeće Kraljeviću Marko
na htonskom Šarcu — oba vinopije
s Prilepom Vardarom Šarom Nerezima
Ohridom Bitoljem Skopjem i muzikom
makedonskom
iz utrobe
leb i sol
sada dršće
goloruke osmehe šalje u svim pravcima
a četiri jahača Apokalipse
atove propinju na njenim granicama
i njište kao krmače i zolje
da l da je rastrgnu ili ne rastrgnu

DECA RASTU

Deca ludo rastu
I jure
Deca jure kao mlada salata
Četrnaestogodišnjaci kao od čistog stakla
Nadiru
I svojim jarećim telima
Cepaju vreme i tesne košulje

Altovski odjekuju medeni cepovi
Kao žute linije
U vreme
U vazduh
U našu svest

Deca rastu
Džigljaju
U varoš
U trolejbus
U kesten i u Topčider
Bujaju šesnaestogodišnjaci
Kao revolucija
Požar benzina
I geometrijska progresija
Toplo se šire
I rastu i rastu i rastu
Pune prostor
Pevaju pesme
Prelaze brzine
Duboko dišu
Rumena i nežna
Širom otvorenih farova na licu
Nadiru svojim prozračnostima
Svojom mekom upornom njuškom
I svojim glatkim bogom mladosti.

JUGOVIĆI SA NAJLON KESAMA

moji se Jugovići vuku planetom
pozvereni sa koferima u rukama
i strahom što ih prati kao pas
poubijane krave i kokoši
i mrtvi sinovi i vrtovi
i zapaljene postelje i sestre
i napušteni očevi i mladosti
štrče im iz očiju i suza
— zarđale žice i ekseri
bebe i uvenule majke u gostima
kleče i klanjaju svetskim carinicima
u bari moga i svog poniženja
i strah im tiho tiho arlauče
da ne zasmeta urednim domaćinima

1992.

NE PEVA SE O BUBAMARAMA DOK PADAJU BOMBE

"Mirjana Stefanović se na pesničkoj sceni Srbije pojavila 60—ih godina XX veka i predstavlja prvi urbani ženski pesnički glas srpske poezije. Kritički odnos prema stvarnosti, emancipatorski i nekomformistički stav u odnosu na društvene mene osobenost je njenog pisma, naročito u pesmama koje je pisala 90—ih, beskompromisno stajući na stranu razuma, etike i časti, a protiv stradanja i zločina, ismevajući pošasti jednoumlja.


Njeno pesničko delo dosad nije doživelo adekvatnu recepciju i dodeljujući joj zasluženo ovu nagradu žiri je imao na umu skretanje javne pažnje na delo ove pesnikinje i revalorizovanje njenog mesta u srpskom pesničkom korpusu", stoji između ostalog u obrazloženju žirija koji je ove godine nagradu Desanka Maksimović dodelio Mirjani Stefanović. Pored knjiga pesama — Voleti, Proleće na Terazijama, Indigo, Radni dan, Pomračenje, Iskisli čovek, knjiga proze, od kojih je poslednja O jabuci objavljena prošle godine, te radio i televizijskih drama, Mirjana Stefanović piše i knjige za decu za koje je dobila nagradu Neven, nagradu Politikinog zabavnika i nagradu Zmajevih dečjih igara. Nagrada Desanka Maksimović biće joj uručena u rodnom mestu Desanke Maksimović, Brankovini, u nedelju, 16. maja, na rođendan velike pesnikinje.

l Ne samo da nosi ime najpoznatije srpske pesnikinje, nagrada "Desanka Maksimović" dodeljuje se za "celokupno pesničko delo i doprinos srpskoj poeziji". Šta to znači "čuvenoj pesnikinji za koju nikad nisu čuli"?