|
| |
Autor | Poruka |
---|
Šajni
Poruka : 1661
Učlanjen : 31.03.2011
| Naslov: Rabindranat Tagore Pon 11 Apr - 12:31 | |
| Rabindrant Tagore je rodjen 6. maja 1861. godine u Kalkuti u Indiji. Do 17. godine zivota se obrazovao kuci, a zatim je poslat u Englesku da bi stekao formalno obrazovanje. Studije u Engleskoj nije dovrsio, vec se vratio u Indiju. Ubrzo je postao uspesan i poznat pisac u Bengalu. Posle prevodjenja nekih njegovih pesama, postaje poznat i na Zapadu. Osnovao je eksperimentalnu skolu u Shantiniketanu, zasnovanu na Upandisanskim idealima obrazovanja. Povremeno je ucestvovao u Indijskom nacionalistickom pokretu. Tu se sprijateljio sa Gandijem. 1913. godine je dobio Nobelovu Nagradu za knjizevnost. 1915. godine je proglasen za viteza od strane britanske vlade. Par godina nakon toga se odrekao titule u znak protesta prema britanskoj politici u Indiji. Neke od njegovih najpoznatijih zbirki pesama su: Idealna (1890); Zlatni cun (1894); Gradinar (1913); Venac pesama (1914); Tagore je takodje pisao i price, romane, pozorisne komade, eseje, mjuzikle, putpise i memoare. Takodje, bavio se i slikanjem i komponovanjem. Tagorin deda je izgradio ogromno finansijsko carstvo i pomogao mnoge javne indijske ustanove, poput Medicinskog fakulteta u Kalkuti. Dosledno vaspitavan u duhu bengalske kulture Rabindranat u svojim ”Sećanjima" navodi kako je prvi put obuo čarape i cipele tek u 10. godini. Prve stihove napisao je sa svega osam godina, da bi mu već u 17. jedan od prijatelja štampao knjigu sabranih pesama. Na bengalskoj Akademiji studirao je istoriju i kulturu, dok je Pravni fakultet u Londonu napustio nakon samo godinu dana, jer mu se nije dopadala ostrvska klima. Britanski dvor mu 1915. dodelio titulu viteza, koju je vratio četiri godine kasnije u znak protesta zbog masakra u Amristaru, kad su kolonijalne trupe ubile oko 400 indijskih demonstranata. Pored Kalkute je osnovao prvu školu u Indiji koja je negovala prožimanje zapadne i indijske filozofije, a koja je 1921. prerasla u univerzitet. Kad je već imao punih 70 godina predano se posvetio i slikarstvu. Komponovao je muziku za nekoliko stotina svojih pesama, a Tagorin ”Naš zlatni Bengal" je postao nacionalna himna Bangladeša. Samo nekoliko sati pre smrti 7. avgusta 1941. izdiktirao je svoju poslednju pesmu. Izvor: Korisnaknjiga.com Iz "Gradinara" Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo. Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana. Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno. Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje… nikada ne ideš putem kojim bi trebalo. Tvoj prohtev veći je od prohteva drugih, zato ćutiš. Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove. Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje… nikada ne uzimaš što bi trebalo. |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Uto 19 Apr - 16:47 | |
| Begunica
Dodji, prolece, smeh ljubavnice zemljin, neka zakuca srece suma, nestrpljivo da se izrazi! Dodji u naletima nemira usred lisca i cveca koje hita da se razvije. Kao sjajna pobuna, baci se u noc, u tamu vode, iznad zemlje, oglasi slobodu zarobljnih klica! Kao smeh munje, urlik oluje, odjekni u bucnom gradu, oslobodi rec ugusenu, napor koji je pao u letargiju, osnazi nasu borbu malaksalu, budi pobednik smrti!
Secam se toga dana. Pljusak je besneo, pa se smirio, i ponovo poceo, cudljiv, s duvanjem vetra. Uzeh svoju spravu za sviranje. Nemarno sam dodirivao zice; nehotice muzika je pratila ritam naleta vetra i kise. Ona je bila krisom ostavila svoj posao, zastala kod mojih vrata, pobegla, dvoumeci se. Vratila se, ostala trenutak naslonjena na zid; najzad je tiho usla u sobu i sela. Pognute glave hitro okrece iglu u tisini. Uskoro zaostaje, i ide da pogleda kroz prozor drvored taman od kise. Jedan cas kisnog popodneva, punog senki, pesme i tisine. Nista drugo.
Te noci ispevao sam jednu pesmu, ali ti nisi bila tu. Pronasao sam reci koje sam uzalud trazio vazdan. Jest, iz nedara nocne tisine one su se slile u svirku, dok su se zvezde palile jedna za drugom Ali ti nisi bila tu. Hteo sam jutros da ti pevam pesmu svoju: ali iako nisam zaboravio melodiju, buntovne reci mi izmicu sada kraj si kad mene.
Zadrhtacu bez sumnje ako se ikad budemo sreli u drugome zivotu, u svetlosti udaljenog sveta. Zaustavljajuci se, prepoznacu tvoje oci, tamne kao jutarnje zvezde, i znacu da su pripadale zaboravljenom sumraku predjasnjeg zivota. Reci cu: car tvoj lica nije samo u njemu, u nju se utkala zarka svetlost moga pogleda pri susretu koji se ne pamti, i moja ljubav joj je dala tajnu koja se izgubila.
Uvecala si me svojom ljubavlju, mene koji sam samo jedan covek izmedju drugih, koji plovi obicnim tokom, pokretan voljom promenljive milosti sveta. Dala si mi mesto tamo gde pesnici svih vremena donose svoje darove, gde ljubavnici u ime vecnog pozdravljaju jedan drugoga kroz stoleca. Ljudi zurno prolaze ispred mene na trgu - ne opazajuci kako je moje telo postalo dragoceno od tvog milovanja, ne znajuci da u sebi nosimtvoj poljubac kao sto sunce nosi u svojoj lopti vatru bozanskog dodira, kojom sija vecito.
Gazeci travu na stazi,zacuh: ''Poznajes li me?'' Osvrnuh se, pogledah je i rekoh: ''Ne mogu vezati ni jedno ime za tvoje lice'' Ona odgovori: ''Ja sam prva velika tuga tvoje mladosti''. Njene oci su blistale kao rosno jutro. Pocutah trenutak, a zatim zapitah: ''Jesi li iscrpla sav teret suza?'' Osmehnu se i ne odgovori. Razumeh da je njen plac imao vremena da nauci govor osmeha. ''Nekada'', prosapta ona, ''govorio si da ces uvek voleti svoju tugu''. Zbunjen, rekoh: ''Istina je, ali prosle su godine, i dosao je zaborav''. I uzimajuci njenu ruku u svoju, dodadoh: '' I ti si se promenila. Nekadasnji bol postao je vedrina''.
Srecan sam sto me ne gledas vise sazaljivo. Zlokobna car noci i odjek mojih reci koje kazuju zbogom, prestrasene od ocajnog naglaska, dovele su me do ivice placa. Ali dan ce se roditi, moje srce ce biti opet tvrdo, i nece biti vise vremena za suze. Ko kaze da je zaborav nemoguc? Samilosna smrt buja u samom srcu zivota, obuzdavajuci njegovu ludu zelju za trajanjem. Burno more na kraju otpocine u svojoj pokretnoj kolevci; sumski pozar zaspi u postelji od pepela. Ti i ja se rastajemo, i raskid ce pokriti ziva trava i cvece nasmejano na suncu. |
| | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Sre 20 Apr - 23:02 | |
| AKO ME NIKADA NE POZOVEŠ (R. Tagore)
Kad mojih stopala više ne bude u prašini puta ovoga, i skela bude redovno plovila bez mene, kad budem kupio i prodao poslednji put, i mojim odlascima na pijacu u zoru i povratcima kući u suton bude došao kraj, šta ako me se ne budeš sećala, ako me nikada ne budeš pozvala podižući pogled ka zvezdama.
Kada prah bude prekrio strune mog instrumenta, i gušteri se po mom dovratku budu verali, kada vrt moj asketsko ruho odene spreman za pustinju, a korov zakrili vodu u mom bunaru, šta ako me se ne budeš sećala, ako me nikada ne budeš pozvala podižući pogled ka zvezdama.
Muzika neće ćutati u flauti života, a sati će teći neprekidno brujeći. Skele će biti pune, kao danas što su, ljudi koji žele na drugu stranu da pređu. Goveda će pasti, govedari će se igrati na livadama. A šta ako me se ne budeš setila, ako me nikad ne budeš pozvala podižući pogled ka zvezdama.
Ali ko kaže da mene neće biti toga jutra? Ja ću se igrati u svim igrama onih što žive. Imaću nova imena I druge ruke da ljubavlju me vežu, jer ja u svim vremenima postojim i večito ću se na suncu kretati. Šta onda ako me se ne setiš, ako me nikad ne pozoveš podižući pogled ka zvezdama?
Izostavi moje ime iz poklona ako ti je ono breme, ali sačuvaj moju pesmu. |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Uto 3 Maj - 10:30 | |
| Rabindranath Tagore "Čeznem da ti kažem"
Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmejati. Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju šali. Olako uzimam bol svoj, strahujući da bi ti to mogla učiniti. Čeznam da ti kazem najvernije reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla posumnjati u njih. Zato ih oblačim u neistinu, i govorim suprotno onome sto mislim. Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući da bi ti to mogla učiniti. Čeznem da upotrebim najdragocenije reči sto imam za te; ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom merom. Zato dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću. Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol. Čeznem da sedim mirno pored tebe; ali se ne usuđujem; jer bi mi inače srce iskočilo na usta. Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce rečima. Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi ti to mogla učiniti. Čeznem da te ostavim zauvek; ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk. Zato ponosito dižem glavu i dolazim veseo u tvoje društvo. Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je bol večito svež. |
| | | Bukovski Super Član
Poruka : 551
Lokacija : U svakoj pesmi o ženi...
Učlanjen : 19.04.2011
Raspoloženje : Od sumraka do svitanja.
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Čet 12 Maj - 10:58 | |
| Pevačeve žrtve
U nedeljnom hladu kišnoga jula koračas tihim korakom, nem kao noć, i mimoilaziš stražu. Danas je jutro zatvorilo oči, i ne haje za užurbanu viku glasne košave; preko uvek budnog plavog neba prevučen je gust veo. U šumama su umakle pesme, a na svakoj kući vrata su zatvorena. Ti si usamljeni putnik pustim ulicama. O moj jedini prijatelju, namiliji, na kući je mojoj kapija otvorena - ne mimoiđi je kao san.
Prijatelju, jesi li napolju u burnoj noći na svom ljubavnom putu? Nebo stenje kao neko koji očajava. Noćas mi ne dolazi san. Neprestano otvaram kapiju i gledam u mrak, prijatelju moj! Ne mogu ništa da poznam pred sobom; pitam se, gde je put tvoj? Na kojoj tamnoj obali crne reke, na kojoj dalekoj ivici hučne šume, kroz koji varljivi ponor senke tražiš svoj put k meni, moj prijatelju?
Svetlost! O, gde je svetlost? Užeži je na razbuktaloj vatri cežnje! Ovde je žižak, ali, avaj, plamen ne treperi - jeli to sudba tvoja, sreće moje! Bolja bi ti bila smrt. Beda kuca na vrata, njen glas objavljuje: tvoj gospod bdi, zove te kroz noćnu tamu na sastanak. Nebo pokrivaju oblaci; kisa je beskrajna. ne znam sta se u meni budi, ne poznajem smisao toga. Jedna munja navlači mi preko oka jos deblju tamu; moje srce pipa i tri put na koji me dozivaju glasovi noći. Svetlost! O, gde je svetlost? Užeži je na razbuktaloj vatri cežnje! Grmi, huji vetar s piskom krz planinu. Crna je noć, crna kao kamen. Ne daj da časovi prođu u mraku! Užeži žižak ljubavi svojim životom!
U prvom osvitu čuh šapat; trebalo je da odjedrimo ti i ja, i niko drugi na svetu nije smeo znati o tom putovanju nasem bez kraja i cilja. Na tom beskrajnom okeanu, pored tvog pažljivog osmeha, pesme su moje nabujale u melodije slobodne kao vali, slobodne od svih stega reči. Zar jos nije vreme? Zar jos ima posla? Gle, veče se naglo nad obalom, i pri svetlosti koja izdiše ptice se morske vraćaju gnezdama svojim u letu. Ko zna kada će se odrešiti lanac i kada će se čun, kao poslednji odsev zalazećeg sunca, izgubiti u noći?
O svetlosti, svetlosti moja, koja celivas oči i stišavas srca! Ah, dragane, svetlost igra u sedištu mog života; svetlost dotiče, dragane, strune ljubavi moje; nebo se otvara, vetar duva pomamno, kikot juri zemljom. Leptiri šire krila u moru svetlosti; kruna svetlostnih vala treperi od ljiljana i jasmina. Dragane, svetlost preliva zlatom oblake i rasipa drago kamenje. Sa lista na list, dragane, skakuće veselje i bezmerna radost. Nebeska reka izasla je iz korita, potop radosti se razlio.
San što počiva na detinjim očima - ko zna od kuda dolazi? Govore da obitava u zavičaju vila, gde u šumskom hladu, koji slabo osvetljuju svici, vise dva nezna carobna pupoljka. Otud on ide da celiva detinje oči. Osmeh što u snu preleće preko detinjih usana - ko zna gde je rođen? Govore da jedne jeseni bled zrak mladog meseca pogodio rub nekoga oblaka koji je nestajao - tu, u snu jednog rosnog jutra rodjen u osmeh koji preleće u snu preko detinjih usana. Slatka svežina što nežno obavija detinje udove - ko zna gde se tako dugo skrivala? Da, još dok je majka bila nevesta, prožela je u nemoj nežnoj tajni ljubavi srce njeno - slatka svežina sto nezno obavija detinje udove.
Bol rastanaka to je što se širi svetom, što radja nebrojene oblike na beskrajnom nebu. Bol rastanaka to je što nemo noću ukočeno gleda od zvezde do zvezde, i postaje pesma u žuboru lišća sumornog kišnog jula. Bol rastanaka to je sto se preliva, što se udubljuje u ljubav i žudnju, u patnju i radost ljudkoga doma, što se uvek topi i teče pesmom kroz moje pesničko srce. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Sub 25 Jun - 10:15 | |
| Gradinar
Neverni osmeh preleće ti preko očiju kada dođem tebi da ti kažem: zbogom! Činio sam to tako često da misliš opet ću se vratiti. Priznaću ti, istu sumnju osećam i ja. Jer proletnji dani opet idu; pun mesec uzima zbogom i ponovo dolazi; behar se ponovo vraća i rumeni na granama iz godine u godinu, tako se i ja možda rastah od tebe da se opet vratim. Ali čuvaj varljivu sliku neko vreme; ne goni je neljubaznom žurbom. Pa, kada kažem: ostavljam te zauvek, primi to za istinu, i pusti bar za trenutak da magla suza pojača mračni okvir tvojih očiju. A kada se ponovo vratim,osmehni se, lukavo, kako ti je drago. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Ned 3 Jul - 9:19 | |
| Držim joj ruke i stežem je na svoje grudi. Pokušavam da ispunim svoje naručje njenom ljupkošću, da poljupcima opljačkam njen sladak osmeh, da očima svojim ispijem njene tamne poglede. Ali, avaj, gde je to sve? Ko može lišiti nebo njegova plavetnila? Pokušavam da shvatim lepotu, ali mi ona izmiče i ostavlja mi na rukama samo telo. Prevaren i umoran, vraćam se. Kako može telo dotaći cvet koji sme da dodirne jedino duša? |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Ned 3 Jul - 9:26 | |
| ...Ti si večernji oblak koji bludi nebom mojih snova. Čežnjama ljubavi svoje dajem ti boju i oblik. Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim beskonačnim snovima! Tvoja su stopala ružičasto rumena od ognja mog čežnjivog srca, ti koja žnješ moje večernje pesme! Tvoje su usne gorkoslatke od ukusa vina mojih patnji. .. Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim usamljenim snovima! Sjenkom svoje strasti zacrnio sam oči tvoje, stalna gošćo u dubinama mog pogleda. Vezao sam te, dragana, i uhvatio u mrežu svoje svirke... Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim besmrtnim snovima... |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Čet 4 Avg - 10:01 | |
| Čini mi se da sam te morao voljeti
Čini mi se da sam te morao voljeti na bezbroj načina, bezbroj puta, U životu nakon života, u dobu nakon doba, zauvijek. Moje opčinjeno srce je napravilo i iznova stvorilo ogrlicu pjesama Primi je kao dar i nosi oko vrata na svoje različite načine U životu nakon života, u dobu nakon doba, zauvijek.
Kada god čujem stare priče o ljubavi, to je stoljećima star bol, Ta stara priča o razdvojenosti ili zajedničkom životu, Kao što uvijek gledam iznova u prošlost, na kraju uvijek ti iskrsneš Prekrivač sjaja polarne zvijezde koja isijava kroz tamu vremena: Postaješ simbol onoga što se pamti zauvijek.
Ti i ja plutamo na ovom mlazu koji dolazi iz izvora Srca vremena ljubavi jednog prema drugom. Igrali smo uz milijun drugih ljubavnika, dijeleći istu Stidljivu dragost zbog sastanka, iste potresne suze rastanka - Stara ljubav, ali u obliku koji se rađa i rađa uvijek iznova.
Danas je ta sila pred tvojim nogama, pronašavši svoj kraj u tebi, Ljubav čovjeka svih vremena, prošlosti i vječnosti: Univerzalna sreća, univerzalna tuga, univerzalni život. Sjećanja na sve ljubavi spajaju se sa ovom našom ljubavlju - I pjesme svih pjesnika, prošlosti i vječnosti.
Rabirdanath Tagore |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Čet 4 Avg - 10:15 | |
| Bezimena pesma
Volim te, dragane, oprosti mi ljubav moju. Uhvaćena sam kao ptica koja je zalutala. Otkako se potreslo, srce moje izgubilo je svoj veo i ogolelo. Pokrij ga svojim sažaljenjem, dragane, i oprosti mi moju ljubav.
Ako me ne možeš voleti, dragane, oprosti mi bol moj. Ne gledaj me prezrivo iz daljine. Povući ću se u svoj kut i sedeti u mraku. Obema rukama pokriću svoju golu sramotu. Odvrati svoje lice od mene, dragane, i oprosti mi bol moj.
Ako me volis, dragane, oprosti mi moju radost. Ako moje srce ponese bujica sreće, ne smej se mom opasnom zanosu. Ako sedim na svome prestolu i vladam nad tobom tiranijom ljubavi svoje, ako ti kao boginja poklonim svoju milost, podnesi oholost moju, dragane, i oprosti mi moju radost.
Rabindranat Tagore |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Čet 4 Avg - 11:54 | |
| Svetlosti moja
O, svetlosti, svetlosti moja, koja celivaš oči i stišavaš srca! Ah, dragane, svetlost igra u sedištu mog života; svetlost dotiče, dragane, strune ljubavi moje; Nebo se otvara, vetar duva pomamno, kikot juri zemljom. Leptiri šire krila u moru svetlosti; kruna svetlostnih vala treperi od ljiljana i jasmina. Dragane, svetlost preliva zlatom oblake i rasipa drago kamenje. Sa lista na list, dragane, skakuće veselje i bezmerna radost. Nebeska reka izašla je iz korita, potop radosti se razlio.
Moje srce, ptica divljine , naslo je svoje nebo u tvojim ocima. One su kolevka jutra. One su carstvo zvezda. Moje su pesme potonule u dubine njihove. Pusti me samo da se vinem u to nebo, u njegovo bespuce. Pusti me samo da delim njegove oblake, da sirim krila u sjaju njegovoga sunca.
Rabindranath Tagore |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Pon 15 Avg - 23:26 | |
| Zoveš li me ti to ponovo? Dođe veče. Umor se obavija oko mene kao ruke žedne ljubavi. Zoveš li me ti to? Sav svoj dan dao sam ti,svirepa vladarko,moraš li me lišiti i noći moje? Negde se sve završava, a nama pripada samoća tame. Zar je morao glas tvoj da je probije i mene da pogodi? Zar veče ne svira svoju svirku sna pred tvojim vratima? I krilate zvezde zar se nikada ne pružaju tiho na nebu iznad tvoje nemilosrdne kule? Ne umire li cveće u tvom cvetnjaku nikada blago u prašini? Moraš li me zvati, nemirnice? Neka onda tužne oči ljubavi uzalud bde i plaču. Neka žižak gori u samotnoj kući. Neka splav vrati domovima umorne radnike. Ja se otimam od svojih snova i hitam na tvoj poziv. |
| | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Čet 25 Avg - 16:42 | |
| Ruke nam se obavijaju,oci nam se upijaju: Tako pocinje povest nasih srca. To je igra davanja i odricanja, Otkrivanja i ponovnog skrivanja, Nesto osmeha i sasvim malo Stidljivosti i poneka tek besciljna svadja…. Ljubav ova izmedju tebe i mene Prosta je kao pesma. Nikakve tajne izvan danasnjice, Nikakve borbe oko nemoguceg, nikakve senke iza ljupkosti Nikakvo pipanje u dubinama tame. Ljubav ova izmedju tebe i mene Prosta je kao pesma. Mi ne lutamo iz reci u vecito cutanje Ne podizemo ruke svoje u prazninu za stvarima izvan nade Zadovoljni smo onim sto dajemo I onim sto dobijamo. Nismo iscedili i poslednju kap radosti da iz nje pravimo vino patnje svoje. Ljubav ova izmedju tebe i mene Prosta je kao pesma...
Tagore |
| | | Dinka
Poruka : 29514
Godina : 40
Učlanjen : 26.09.2011
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Sub 14 Jan - 10:49 | |
| TI SI MOJA
Ti si vecernji oblak koji bludi nebom mojih snova. Ceznjama svoje ljubavi dajem ti boju i oblik. Ti si moja,moja ,ti koja obitavas u mojim beskrajnim snovima... Tvoje su usne gorko-slatke od ukusa vina mojih patnji. Ti si moja,moja ,ti koja obitavas u mojim usamljenim snovima. Senkom svoje strasti zacrnio sam oci tvoje, Stalna gosco u dubinama mojih pogleda. Vezao sam te,dragana,i uhvatio u mrezu svoje svirke. Ti si moja,moja,ti koja obitavas u mojim besmrtnim snovima....
Tagore |
| | | nemo Član
Poruka : 460
Učlanjen : 28.11.2011
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Sub 14 Jan - 10:58 | |
| |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Čet 9 Feb - 11:36 | |
| Rabindranat Tagore
PRVA BEZIMENA
Gazeći travu na stazi začuh: "Poznaješ li me?" Osvrnuh se, pogledah i rekoh:"Ne mogu vezati ni jedno ime za tvoje lice." Ona odgovori: "Ja sam prva velika ljubav tvoje mladosti." Njene oči su blistale kao rosno jutro. Zaćutah trenitak, a zatim zapitah: "Jesi li iscrpla sav teret suza?" Osmehnu se i ne odgovori. Razumedoh da je njen plač imao vremena da nauči govor osmeha. "Nekada" prošapta ona: "govorio si da ćeš uvek voleti svoju tugu." Zbunjen rekoh:"Istina je, ali prošle su godine, i došao je zaborav." Uzimajući njenu ruku u svoju, dodadoh:"I ti si se promenila, nekadašnji bol postao je vedrina." To je samo dete gospodaru. Ono trči oko tvog dvora, zaboravlja se, pokušava da i od tebe napravi igračku.
Ne pazi na neuređenu kosu ni na nemarnu odeću koju vuče po prašini.
Zaspi i ne odgovori ti kad joj govoriš - cvet koji joj daješ ujutru, iz njenih ruku pada u prašinu. Kad se podigne oluja i kad se nebo smrači, ona više ne spava, ostavljajući lutke rasturene po tlu, ona se priljubljuje tebi, iz straha. Boji se da ti dobro ne služi. Ali ti posmatraš njenu igru smešeći se. Ti je poznaješ. Dete koje sedi u prašini tvoja je žena; njene igre će se smiriti, postaće ozbiljnije, pretvoriće se u ljubav… |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Čet 9 Feb - 11:37 | |
| DRUGA BEZIMENA
Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo. Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana. Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno. Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje… nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.
Tvoj prohtev veći je od prohteva drugih, zato ćutiš. Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove. Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje… nikada ne uzimaš što bi trebalo. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Čet 9 Feb - 11:37 | |
| TREĆA BEZIMENA
Zavrsicu pesmu svoju, ako ti je tako volja. Ako srce tvoje ispunjuju nemirom, ukloniću oči svoje sa tvoga lica. Ako te ne putu prestravljujem, skrenuću i udariću drugim putem. Ako te zbunjujem dok pleteš cvetne vence, izbegavaću tvoj usamljeni vrt. Ako je voda ćudljiva i divlja, neću poterati svoj čun pored obale tvoje. |
| | | Nera Super Član
Poruka : 804
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Sre 25 Apr - 16:09 | |
| Dopusti da tvoja ljubav odjekuje mojim glasom i spusti se na moju šutnju..
Dopusti joj neka udje preko moga srca u sve moje pokrete..
Zablistaj svojom ljubavlju kao zvijezda u tami moga srca i učini da zarudi moje budjenje..
Učini da izgori u vatri mojih želja i poteče u sve snage moje ljubavi..
Dopusti mi da ponesem tvoju ljubav u svoj život kao što harfa nosi svoju melodiju i dopusti da ti je vratim na kraju zajedno s mojim životom...
Tagore |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Uto 8 Maj - 19:36 | |
| Kada uvece podjem sam na nas sastanak, ptice ne pevaju, povetarac prekine svoj pohod, a kuce pokraj ceste stoje utisane.
To su moje narukvice sto zvece sa svakim mojim korakom. I stidim se.
Kad sedim na terasi i slusam njegove korake, Lisce ne sumi na drvecu, i voda miruje u reci kao mac u krilu zaspalog viteza.
To je moje srce sto tuce glasno - Ne mogu ga utisati.
Kad mi ljubav dodje i sedne do mene, Kada mi telo drhti i kapci se spustaju, noc postaje tamnija, vetar gasi moju lampu, I oblaci skrivaju zvezde svojim velom.
To je dragulj u mojim grudima sto svetli i obasjava put. Ne znam kako da ga sakrijem. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Uto 8 Maj - 19:38 | |
| Cuvam joj ruke, grlim je i trazim Da poljupcima opljackam njen smeh, U narucju da otmem joj drazi Da ispijem joj usne, tamne kao greh.
Ali ko nebu plavetnilo da uzme? Lepotu mi se dodirnuti htelo, Al' izmedj' ruku ona mi ispuze: U rukama mi osta samo telo.
Gde je lepota? Gde je njen svet? Vracam se natrag prevaren i smozden. Ah kako telom da dotaknem cvet Sto samo duh ga dotaknuti moze?
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Uto 8 Maj - 19:39 | |
| Pevačeve žrtve
U nedeljnom hladu kišnoga jula koračas tihim korakom, nem kao noć, i mimoilaziš stražu. Danas je jutro zatvorilo oči, i ne haje za užurbanu viku glasne košave; preko uvek budnog plavog neba prevučen je gust veo. U šumama su umakle pesme, a na svakoj kući vrata su zatvorena. Ti si usamljeni putnik pustim ulicama. O moj jedini prijatelju, namiliji, na kući je mojoj kapija otvorena - ne mimoiđi je kao san.
Prijatelju, jesi li napolju u burnoj noći na svom ljubavnom putu? Nebo stenje kao neko koji očajava. Noćas mi ne dolazi san. Neprestano otvaram kapiju i gledam u mrak, prijatelju moj! Ne mogu ništa da poznam pred sobom; pitam se, gde je put tvoj? Na kojoj tamnoj obali crne reke, na kojoj dalekoj ivici hučne šume, kroz koji varljivi ponor senke tražiš svoj put k meni, moj prijatelju?
Svetlost! O, gde je svetlost? Užeži je na razbuktaloj vatri cežnje! Ovde je žižak, ali, avaj, plamen ne treperi - jeli to sudba tvoja, sreće moje! Bolja bi ti bila smrt. Beda kuca na vrata, njen glas objavljuje: tvoj gospod bdi, zove te kroz noćnu tamu na sastanak. Nebo pokrivaju oblaci; kisa je beskrajna. ne znam sta se u meni budi, ne poznajem smisao toga. Jedna munja navlači mi preko oka jos deblju tamu; moje srce pipa i tri put na koji me dozivaju glasovi noći. Svetlost! O, gde je svetlost? Užeži je na razbuktaloj vatri cežnje! Grmi, huji vetar s piskom krz planinu. Crna je noć, crna kao kamen. Ne daj da časovi prođu u mraku! Užeži žižak ljubavi svojim životom!
U prvom osvitu čuh šapat; trebalo je da odjedrimo ti i ja, i niko drugi na svetu nije smeo znati o tom putovanju nasem bez kraja i cilja. Na tom beskrajnom okeanu, pored tvog pažljivog osmeha, pesme su moje nabujale u melodije slobodne kao vali, slobodne od svih stega reči. Zar jos nije vreme? Zar jos ima posla? Gle, veče se naglo nad obalom, i pri svetlosti koja izdiše ptice se morske vraćaju gnezdama svojim u letu. Ko zna kada će se odrešiti lanac i kada će se čun, kao poslednji odsev zalazećeg sunca, izgubiti u noći?
O svetlosti, svetlosti moja, koja celivas oči i stišavas srca! Ah, dragane, svetlost igra u sedištu mog života; svetlost dotiče, dragane, strune ljubavi moje; nebo se otvara, vetar duva pomamno, kikot juri zemljom. Leptiri šire krila u moru svetlosti; kruna svetlostnih vala treperi od ljiljana i jasmina. Dragane, svetlost preliva zlatom oblake i rasipa drago kamenje. Sa lista na list, dragane, skakuće veselje i bezmerna radost. Nebeska reka izasla je iz korita, potop radosti se razlio.
San što počiva na detinjim očima - ko zna od kuda dolazi? Govore da obitava u zavičaju vila, gde u šumskom hladu, koji slabo osvetljuju svici, vise dva nezna carobna pupoljka. Otud on ide da celiva detinje oči. Osmeh što u snu preleće preko detinjih usana - ko zna gde je rođen? Govore da jedne jeseni bled zrak mladog meseca pogodio rub nekoga oblaka koji je nestajao - tu, u snu jednog rosnog jutra rodjen u osmeh koji preleće u snu preko detinjih usana. Slatka svežina što nežno obavija detinje udove - ko zna gde se tako dugo skrivala? Da, još dok je majka bila nevesta, prožela je u nemoj nežnoj tajni ljubavi srce njeno - slatka svežina sto nezno obavija detinje udove.
Bol rastanaka to je što se širi svetom, što radja nebrojene oblike na beskrajnom nebu. Bol rastanaka to je što nemo noću ukočeno gleda od zvezde do zvezde, i postaje pesma u žuboru lišća sumornog kišnog jula. Bol rastanaka to je sto se preliva, što se udubljuje u ljubav i žudnju, u patnju i radost ljudkoga doma, što se uvek topi i teče pesmom kroz moje pesničko srce. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Uto 8 Maj - 19:40 | |
| Tužne su ispitivačke oči tvoje. One bi da smisao moj dokuče kao što bi mesec da izmeri more. Razotkrio sam život svoj pred tvojim očima s kraja na kraj, i ništa ne ostade ni skriveno ni presvučeno. I upravo me zato ne poznaješ. Da je to barem dragulj, mogao bi ga zdrobiti u stotinu komadića i nanizati ih u ogrlicu da ti je na vrat stavim. Da je to barem cvet, okrugao, sitan i ljubak, otkinuo bih ga sa stabljike da ti ga u kosu zataknem. Ali, to je srce, ljubljena moja. Gde li su njegovi žali i dno njegovo? Ti ne poznajes granice ovomu kraljevstvu, pa ipak si kraljica njegova. Da dodje samo časak radosti, on bi se u lagani osmeh rascvao, i ti bi ga začas mogla videti i pročitati. Da bude samo bol, razlila bi se u bistrim suzama, pa bi se u njima i bez reči odrazila nutarnja tajna. Ali, to je ljubav, ljubljena moja. Njena je radost i njena bol bezgranična, i beskrajna je oskudica njena i njeno bogatstvo. Blizu ti je kao i sam život, ali je nikada ne možeš sasvim upoznati. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Uto 8 Maj - 19:42 | |
| "Moje srce, ptica divljine, Naslo je svoje nebo u tvojim ocima. One su kolevke jutra. One su carstvo zvezda. Moje su pesme potonule u dubine njihove. Pusti me samo da se vinem u to nebo, U njegovo bespuce. Pusti me samo da delim njegove oblake, Da sirim krila u sjaju njegovoga sunca." |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore Uto 8 Maj - 19:43 | |
| PRVA BEZIMENA
Gazeći travu na stazi začuh":Poznaješ li me? " Osvrnuh se, pogledah i rekoh:" Ne mogu vezati ni jedno ime za tvoje lice." Ona odgovori: " Ja sam prva velika ljubav tvoje mladosti." Njene oči su blistale kao rosno jutro. Za-utah trenitak, a zatim zapitah: " jesi li iscrpla sav teret suza?" Osmehnu se i ne odgovori. Razumedoh da je njen plač imao vremena da nauči govor osmeha. Nekada prošapta ona: "Govorio si da ćeš uvek voleti svoju tugu." Zbunjen rekoh:" Istina je, ali prošle su godine, i došao je zaborav." Uzimajući njenu ruku u svoju, dodadoh:"I ti si se promenila, nekadašnji bol postao je vedrina." To je samo dete gospodaru. Ono trči oko tvog dvora, zaboravlja se, pokušava da i od tebe napravi igračku.
Ne pazi na neuređenu kosu ni na nemarnu odeću koju vuče po prašini.
Zaspi i ne odgovori ti kad joj govoriš - cvet koji joj daješ ujutru, iz njenih ruku pada u prašinu. Kad se podigne oluja i kad se nebo smrači, ona više ne spava, ostavljajući lutke rasturene po tlu, ona se priljubljuje tebi, iz straha. Boji se da ti dobro ne služi. Ali ti posmatraš njenu igru smešeći se. Ti je poznaješ. Dete koje sedi u prašini tvoja je žena; njene igre će se smiriti, postaće ozbiljnije, pretvoriće se u ljubav… |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Rabindranat Tagore | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 6 | Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5, 6 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 246 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 246 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|