Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama. |
|
| |
Autor | Poruka |
---|
Gost Gost
| Naslov: Re: Svašta po nešto Ned 21 Jul - 8:31 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Svašta po nešto Ned 21 Jul - 8:31 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Svašta po nešto Pon 22 Jul - 18:07 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Svašta po nešto Sre 31 Jul - 21:58 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Svašta po nešto Čet 1 Avg - 9:08 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Svašta po nešto Čet 1 Avg - 14:50 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Svašta po nešto Čet 1 Avg - 22:25 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Svašta po nešto Pon 5 Avg - 15:58 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Svašta po nešto Sre 7 Avg - 19:53 | |
| „Kada voliš nekog, to je kao kada se useljavaš u kuću“, imala je običaj Sonja da kaže. „U početku se zaljubiš u sve ono novo, svakog jutra se iščuđavaš što pripada tebi, kao da se plašiš da će neko odjednom uleteti na vrata i saopštiti da je došlo do krupne greške i da nije predviđeno da živiš na tako lepom mestu. Ali kako godine prolaze, fasada se kruni, drvo puca tu i tamo, i počinješ da voliš kuću ne toliko zbog svega onog što je čini savršenom, već zbog svega onog drugog. Upoznaš sve njene uglove i budžake. Kako da izbegneš da ti se ključ zaglavi u bravi kada je napolju hladno. Koje podne daske se pomalo ugibaju kada staneš na njih i kako tačno treba da otvoriš vrata plakara da ne bi škripala. Upravo sve te sitne tajne čine kuću tvojim domom.“
Čovek po imenu Uve - Fredrik Bakman |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Svašta po nešto Ned 11 Avg - 16:16 | |
| I need you head on my heart, you need to hear it beat for you...... |
| | | Enesa Master
Poruka : 11758
Lokacija : Preko puta
Učlanjen : 01.08.2018
Raspoloženje : Osrednje
| Naslov: Re: Svašta po nešto Uto 13 Avg - 21:19 | |
| |
| | | Enesa Master
Poruka : 11758
Lokacija : Preko puta
Učlanjen : 01.08.2018
Raspoloženje : Osrednje
| Naslov: Re: Svašta po nešto Uto 13 Avg - 21:21 | |
| |
| | | Enesa Master
Poruka : 11758
Lokacija : Preko puta
Učlanjen : 01.08.2018
Raspoloženje : Osrednje
| Naslov: Re: Svašta po nešto Uto 13 Avg - 21:45 | |
| |
| | | aca Elita
Poruka : 1366
Lokacija : Kod kuće
Učlanjen : 29.06.2019
Raspoloženje : Surfujem po živcima
| Naslov: Re: Svašta po nešto Sre 14 Avg - 3:24 | |
| Savet Svašta ljudi umeju da kažu Neki lažu a neki se šale drugom kažu šta želi da čuje To mu dodje mamc za budale..... Ljudi kažu što ne misle često al istinu skrivaju za sebe laskaju ti i hvale te mnogo tako hoće da prevare tebe... Neki dele lepe komplimente zbore ono što bi htela čuti da ti pridju iza ledja stanu pa da onda uvale ti kruti...... Pazi kad ti neko lepo priča mnogo laska i mnogo te hvali i ako je ljubazan i pažljiv taj bi hteo tebe da povali..... Veruj onom ko ti prekor daje ko ti kaže istinu u oči Jer istina ume da zaboli kad se prosto i iskreno sroči.... Svako pričom nešto zase želi Pa se tako ulizuje tebi zahvali se al neveruj mnogo pametna si veruj samo sebi..... By B |
| | | Salome Master
Poruka : 11055
Lokacija : tamo daleko
Učlanjen : 11.05.2018
Raspoloženje : podnosljivo
| Naslov: Re: Svašta po nešto Pon 19 Avg - 14:52 | |
| " Sve je tako kao sto izgleda i nista nije tako kao sto izgleda. Istina je jedna i nijedna "
D. T. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Svašta po nešto Sre 21 Avg - 16:20 | |
| |
| | | EROTIC MAN MODERATOR
Poruka : 48571
Učlanjen : 17.03.2015
Raspoloženje : kako ja hoću
| Naslov: Re: Svašta po nešto Čet 22 Avg - 21:54 | |
| sreća je kad je svuda sivilo
a tebi u srcu duga |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Svašta po nešto Ned 25 Avg - 14:58 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Svašta po nešto Ned 25 Avg - 15:01 | |
| |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Svašta po nešto Pon 23 Sep - 20:06 | |
| Stani ženo..... Stani ženo malo. Odmori....Ništa ne moraš, ništa ne trebaš. Da te sutra ne bude, sve bi se opet dešavalo bez tebe. Nedostajala bi najmilijima neko vreme... ali sve to trebanje i moranje bi se kotrljalo i bez tebe. Ne nameći sebi više nego što možeš povući. Jer nisi magare. Žena si. Savim je uredu da nisi danas skuvala ručak i da im narežeš salate i odmrzneš onu sarmu što stoji od januara. Neće im ispariti svi vitamini iz organizma za jedan dan. Neka ženo i te prašine. Čujem peglaš peškire i čarape. Zapitaj se samo da li je život zamišljen tako da se provodi u peglanju? Mora da ima i boljih načina. Skuvaj sebi kafu i konačno čitaj knjige koje si kupila za dane kad ćeš imati vremena. Jer da ti kažem jednu tajnu... Nikad nećeš imati dovoljno vremena. Nemamo mi vreme, nego vreme ima nas. Zato oslobodi sebi minute, sate i dane za sebe. Odmori dušu i budi samo ti. Nemoj barem malo biti ni žena, ni majka ni kraljica. Biće ti zahvalna tvoja štitnjača. Odmaraš li dovoljno? A i koga će biti briga... I za tebe i tvoju štitnjaču... Nikoga... Odgovor njihov će biti... Ma ko je terao... Da... Da... Baš tako!!! Stani ženo... I nateraj sebe da misliš.. Ima li tvoje življenje i trud svrhu... Ceni li neko to....??? - Pitam te... Pitam vas???? Zato stanite... Odmorite... Život se nastavlja i posle vas. Neće vreme stati zbog tebe, mene.... Ma svih nas žena!!! Cesto sama sebi kazem, al nikako da se poslusam hehe Trepet Duše. |
| | | Lilith Master
Poruka : 8935
Lokacija : Srbija
Učlanjen : 12.07.2017
| Naslov: Re: Svašta po nešto Pon 23 Sep - 22:48 | |
| "Ne razumem razum, petlja se u stvari koje ne razume. Srcu je lakše, ludost mu je opravdanje. Zato, valjda, stanuje kod mene..."
~ Goran Tadić |
| | | Lilith Master
Poruka : 8935
Lokacija : Srbija
Učlanjen : 12.07.2017
| Naslov: Re: Svašta po nešto Sub 28 Sep - 22:36 | |
| ''...ako podignem oči, vidim da svako najdalje ima svoje još dalje. Možda je to i sreća. Možda imam u sebi nešto duže od krajeva.
Možda imam u sebi toliko mnogo sveta, da se nikada, nigde, neće moći završiti. Nije reč o životu, nego o njegovom dejstvu. Jer neke stvari se ne mogu saznati samo očima. Postoje u meni mnoga, neverovatna čula. Čula vode i vazduha, metala, ikre, semenja,…
(...)
Od koje sam ja vrste? Postoje ljudi iz prošlosti koji žive i danas. Ko se pažljivo zagleda, možda ih može primetiti već negde u budućnosti.
Eto od koje sam vrste. Sve što mi učini prolaznost, ne prima se: ni poljupci, ni ožiljci, ni starenje. '' M.Antić |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Svašta po nešto Uto 1 Okt - 12:28 | |
| Artur Rembo – Pijani brod
Dok silažah, nedavno, niz nehajne Reke, Lađari me, osetih, prestadoše vući; Njih, gole, o šarene pribiše direke, Za mete ih uzevši, Indijanci bučni.
Nosac sukna engleskog i flamanskog žita, Bezbrižan, bez posade bejah, u slobodi! Reke me, kad prestade metež da mahnita, Pustiše da zaplovim kud me želja vodi.
Gluvlji nego dečiji mozak, prošle zime, Dok me zapljuskivala plima rasrđena, Ja krenuh! I slavniji darmar zahvati me Od onog što odnosi kopna odronjena.
Bura me prepustila svome blagoslovu. Od čepa laganiji, igrah usred vala Koje i kolevkama za mrtvace zovu, Deset noći, s prezirom za glup mig ferala!
Slađa nego jabuka za grlo dečaka, Moju ljusku jelovu zelen-voda probi, Od plavičastih vina i od izbljuvaka Opra me, te kormilo i kotvu mi zdrobi.
I od tog se vremena kupam u Poemi Mora, sjajem sazvežda obliven, i mlečan, Gutam azur zeleni, gde davljenik nemi Zamišljeno ponekad slazi na put večan;
Gde, naglo obojivši bunilo, modrenje I prespore ritmove ispod danjih kola, Gorku riđost ljubavi obuzima vrenje Od svih lira snažnije, od svih alkohola!
Znam nebo što munjama cepa se; stub vode, I udarce talasa, i struje; znam veće, Zore, kao golublji narod kad se rode, I videh što videti van sna čovek neće.
Sunce videh spušteno, sa pegama strave, Gde lije svetlucanje ljubičaste skrame Na treptaje kapaka koje vali prave Kroz dalj, slični glumcima neke drevne drame!
Ja snivah sneg zasenjen u zelenoj noći I poljubac što raste ka očima mora, Protok soka neznanog, i kako se toči Žutoplavim titranjem pevanje fosfora.
Besna stada talasa kroz niz dugih dana Ispraćah u juriše na hridinu mnogu, Nesvestan da sipljivu njušku Okeana Svetle noge Marija savladati mogu!
O Floride udarah što se ni ne slute, Gde oči ljudokožih pantera se jave U cveću; i o duge, uzde namaknute Silnim sinjim stadima kroz vidike plave!
I grdnih baruština video sam vrenja, Trščake u kojima Levijatan trune! I bonace prepune vodenih rušenja, I dalj što se pokreće da u ponor grune!
Sante, sunca srebrna, sedefaste vale, Žeravice nebeske; drage kud me plima Bacala, gde udave stenice su ždrale, Pa bi s granja skliznuli s crnim mirisima!
O da deci pokažem kroz te plave vale Te ribe što pevaju, te ribe od zlata! I pene su od cveća moj beg ljuljuškale, Često me okrilila bura nepoznata.
Klonulo od polova, zona nepojamnih, More, kroz uljuljanku slatku koju ječi, Pružaše mi sisaljke sa cvetova tamnih, Te ostajah, podoban ženi koja kleči…
Skoro otok, njišući bokovima svađe I izmete brbljavih ptica oka plava, Ja hitah, a katkada kroz užad mi zađe Utopljenik poneki, natraške, da spava!
I ja, brod zalutao u zatonskoj kosi, Uraganom zavitlan u eter bez ptica, Brod kom trup, što opi se vodom što ga nosi, Ne mogu da uhvate hajke krstarica;
Slobodan, sa posadom izmaglica plavih, Ja koji sam bušio zid neba ko bura, Zid što nosi slastice svih pesnika pravih, Lišajeve sunčane i sline azura;
Luda daska, s pratnjama hipokampa crnih, Zasuda električnim zračenjem iskara, Kad juli obarahu toljagama grdnim Nebo ultramarinsko u levak pun žara;
Ja što s jezom osetih kroz huku daljina Behemote pohlepne i Malstrome pjane, Večni tkalac spokojnih i plavih širina, Ja još žalim evropske drevne lukobrane!
Zvezdana sam otočja video! gde neznan Kraj nebeski, raskriljen, svog skitnika čeka. – Skrivaš li se, usnula, u toj noći bez dna, Ptica zlatnih najezdo, Snago novog veka?
Ali mnogo proplakah! Jer bolne su Zore. I mesec je okrutan, i sunčevo oko. Ljubavi me opojnim mrtvilima more. O, nek trup mi prepukne! Nek tonem duboko!
Ako želim evropsku vodu neku, to je Lokva crna, prohladna, gde, kad suton zađe, Jedan dečak, čučnuvši, bled od tuge svoje, Kao majske leptire pušta krhke lađe.
Više tragom šlepova ne mogu da krećem, Jer vaša malaksalost, vali, mene moči, Ni oganj ni barjake da gledam, da srećem Lađa-robijašnica strahovite oči.
Artur Rembo |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Svašta po nešto Uto 1 Okt - 12:29 | |
| Le bateau ivre
Comme je descendais des Fleuves impassibles, Je ne me sentis plus guidé par les haleurs : Des Peaux-Rouges criards les avaient pris pour cibles, Les ayant cloués nus aux poteaux de couleurs.
J’étais insoucieux de tous les équipages, Porteur de blés flamands ou de cotons anglais. Quand avec mes haleurs ont fini ces tapages, Les Fleuves m’ont laissé descendre où je voulais.
Dans les clapotements furieux des marées, Moi, l’autre hiver, plus sourd que les cerveaux d’enfants, Je courus ! Et les Péninsules démarrées N’ont pas subi tohu-bohus plus triomphants.
La tempête a béni mes éveils maritimes. Plus léger qu’un bouchon j’ai dansé sur les flots Qu’on appelle rouleurs éternels de victimes, Dix nuits, sans regretter l’oeil niais des falots !
Plus douce qu’aux enfants la chair des pommes sûres, L’eau verte pénétra ma coque de sapin Et des taches de vins bleus et des vomissures Me lava, dispersant gouvernail et grappin.
Et dès lors, je me suis baigné dans le Poème De la Mer, infusé d’astres, et lactescent, Dévorant les azurs verts ; où, flottaison blême Et ravie, un noyé pensif parfois descend ;
Où, teignant tout à coup les bleuités, délires Et rhythmes lents sous les rutilements du jour, Plus fortes que l’alcool, plus vastes que nos lyres, Fermentent les rousseurs amères de l’amour !
Je sais les cieux crevant en éclairs, et les trombes Et les ressacs et les courants : je sais le soir, L’Aube exaltée ainsi qu’un peuple de colombes, Et j’ai vu quelquefois ce que l’homme a cru voir !
J’ai vu le soleil bas, taché d’horreurs mystiques, Illuminant de longs figements violets, Pareils à des acteurs de drames très antiques Les flots roulant au loin leurs frissons de volets !
J’ai rêvé la nuit verte aux neiges éblouies, Baiser montant aux yeux des mers avec lenteurs, La circulation des sèves inouïes, Et l’éveil jaune et bleu des phosphores chanteurs !
J’ai suivi, des mois pleins, pareille aux vacheries Hystériques, la houle à l’assaut des récifs, Sans songer que les pieds lumineux des Maries Pussent forcer le mufle aux Océans poussifs !
J’ai heurté, savez-vous, d’incroyables Florides Mêlant aux fleurs des yeux de panthères à peaux D’hommes ! Des arcs-en-ciel tendus comme des brides Sous l’horizon des mers, à de glauques troupeaux !
J’ai vu fermenter les marais énormes, nasses Où pourrit dans les joncs tout un Léviathan ! Des écroulements d’eaux au milieu des bonaces, Et les lointains vers les gouffres cataractant !
Glaciers, soleils d’argent, flots nacreux, cieux de braises ! Échouages hideux au fond des golfes bruns Où les serpents géants dévorés des punaises Choient, des arbres tordus, avec de noirs parfums !
J’aurais voulu montrer aux enfants ces dorades Du flot bleu, ces poissons d’or, ces poissons chantants. – Des écumes de fleurs ont bercé mes dérades Et d’ineffables vents m’ont ailé par instants.
Parfois, martyr lassé des pôles et des zones, La mer dont le sanglot faisait mon roulis doux Montait vers moi ses fleurs d’ombre aux ventouses jaunes Et je restais, ainsi qu’une femme à genoux…
Presque île, ballottant sur mes bords les querelles Et les fientes d’oiseaux clabaudeurs aux yeux blonds. Et je voguais, lorsqu’à travers mes liens frêles Des noyés descendaient dormir, à reculons !
Or moi, bateau perdu sous les cheveux des anses, Jeté par l’ouragan dans l’éther sans oiseau, Moi dont les Monitors et les voiliers des Hanses N’auraient pas repêché la carcasse ivre d’eau ;
Libre, fumant, monté de brumes violettes, Moi qui trouais le ciel rougeoyant comme un mur Qui porte, confiture exquise aux bons poètes, Des lichens de soleil et des morves d’azur ;
Qui courais, taché de lunules électriques, Planche folle, escorté des hippocampes noirs, Quand les juillets faisaient crouler à coups de triques Les cieux ultramarins aux ardents entonnoirs ;
Moi qui tremblais, sentant geindre à cinquante lieues Le rut des Béhémots et les Maelstroms épais, Fileur éternel des immobilités bleues, Je regrette l’Europe aux anciens parapets !
J’ai vu des archipels sidéraux ! et des îles Dont les cieux délirants sont ouverts au vogueur : – Est-ce en ces nuits sans fonds que tu dors et t’exiles, Million d’oiseaux d’or, ô future Vigueur ?
Mais, vrai, j’ai trop pleuré ! Les Aubes sont navrantes. Toute lune est atroce et tout soleil amer : L’âcre amour m’a gonflé de torpeurs enivrantes. Ô que ma quille éclate ! Ô que j’aille à la mer !
Si je désire une eau d’Europe, c’est la flache Noire et froide où vers le crépuscule embaumé Un enfant accroupi plein de tristesse, lâche Un bateau frêle comme un papillon de mai.
Je ne puis plus, baigné de vos langueurs, ô lames, Enlever leur sillage aux porteurs de cotons, Ni traverser l’orgueil des drapeaux et des flammes, Ni nager sous les yeux horribles des pontons. |
| | | EROTIC MAN MODERATOR
Poruka : 48571
Učlanjen : 17.03.2015
Raspoloženje : kako ja hoću
| Naslov: Re: Svašta po nešto Sre 15 Jan - 20:07 | |
| sreća je kad je svuda sivilo
a tebi u srcu duga |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Svašta po nešto | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 16 od 17 | Idi na stranu : 1 ... 9 ... 15, 16, 17 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
Ko je trenutno na forumuImamo 439 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 439 Gosta :: 3 Provajderi Nema Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38 Dvorana slavnih
Naj Avatar Haossa !
Kreja
Poslanici naj aktivniji nedelje |
|
Danas u 1:35 od Emelie
» Uz ovo kuliram
Danas u 1:29 od Emelie
» Jedna stara stvar
Juče u 23:17 od Emelie
» Uživo...
Juče u 22:44 od Emelie
» A malo bluesa?
Juče u 22:38 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Juče u 22:35 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Juče u 22:27 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Juče u 22:22 od Emelie
» Leonardo da Vinči
Sre 30 Okt - 12:57 od budan
» Edvard Hoper
Sre 30 Okt - 12:54 od budan
» Salvador Dali
Sre 30 Okt - 12:53 od budan
» Pablo Picasso
Sre 30 Okt - 12:51 od budan
» Claude Monet
Sre 30 Okt - 12:50 od budan
» Edvard Munch
Sre 30 Okt - 12:49 od budan
» Pesma za moju dušu
Pon 28 Okt - 1:54 od Emelie
» Pusti nešto osobi iznad
Pon 28 Okt - 0:11 od Emelie
» Joseph Lorusso
Sub 26 Okt - 10:16 od budan
» Johanes Vermer
Sub 26 Okt - 10:12 od budan
» Završava se na TOR
Pet 25 Okt - 14:39 od EROTIC MAN
» Kaladont na drugu reč
Pet 25 Okt - 14:37 od EROTIC MAN