ТЕБИ
Теби која си једина на свету, једини разлог
Да стигнем до краја у сваком свом уздаху
Када те погледам након дана препуног речи
Све ми бива јасно и да ми не говориш ништа
Теби која си ме пронашла у углу стегнутих шака
Леђима уза зид спремног да се брани
Спуштених очију бејах у реду са разочаранима
Подигла си ме као мачка и понела ме са собом
Теби певам песму јер немам ништа друго
Ништа боље да ти понудим од свега оног што имам
Узимаш моје време и магију која са једним скоком
Чини да летимо по ваздуху као балончићи

Теби која си, једноставно си
Суштина мојих дана
Суштина мојих дана

Теби која си моја велика љубав и моја љубав велика
Теби која си узела мој живот и учинила много више од њега
Теби која си дала смисао времену a да га ниси измерила
Теби која си моја велика љубав и моја љубав велика
Теби коју сам видео да плачеш уs мојој руци
Крхку да бих могао да те убијем ако те снажније загрлим
А после сам те видео како са снагом авиона
Узимаш у руке свој живот и односиш га на сигурно
Теби која си ме научила сновима и уметности авантуре
Теби која верујеш у храброст али и у страх
Теби која си најбоља ствар која ми се десила
Теби која се сваким даном мењаш и остајеш увек иста

Теби која си, једноставно си
Суштина мојих снова
Суштина мојих дана

Теби која си, уствари си
Суштина мојих дана
Суштина мојих ноћи

Теби која се не допадаш никада себи а која си чудесност
Силе природе концентришу се у теби
Која си камен која си биљка која си ураган
Хоризонт који ме пригрли када одем
Теби која си једина пријатељица коју могу да имам
Једина љубав коју желим све и да те немам уз себе
Теби која си учинила мој живот лепшим као никада пре
Која умеш да претвориш умор у безмерно задовољство
Теби која си моја велика љубав и моја љубав велика
Теби која си узела мој живот и учинила га много већим
Теби која си дала смисао времену а да га ниси мерила
Теби која си моја велика љубав и моја љубав велика

Теби која си, једноставно си
Суштина мојих дана Суштина мојих снова
Теби која си, једноставно си
Сапутница мојим данима Суштина мојих дана
 [/i]

"Žena je jedina stvar koje se bojim, a za koju znam da me neće povrediti". - Abraham Linkoln

Zaljubljena žena ne plaši se pakla, a ne želi raj.

Žena je plemenitija od muškarca i ne osvrće se, kao on, samo na spoljašnju lepotu

Žena je zagonetka čije se rešenje zove materinstvo. (Niče)

A ona, ona je znala rečima da nacrta osmeh na licu. I znala je kako da rastera oblake kada se skupe iznad mene. Svaku sivu jesen uspela je pretvoriti u proleće. Valjda je zato uvek bila i ostala ‘moj neko’.

Bili smo samo prijatelji i tako smo se i ponašali... pred očima drugih. Ali nasamo smo bili puno više od prijateljstva, a ipak, daleko od ljubavi. Riječ 'ljubav' bila je zabranjena, a u svakom našem pokretu, udisaju, pogledu, dodiru - bilo je ljubavi. Valjda zato što je bila nemoguća, bila je zabranjena. Pa smo radije bili "samo prijatelji" i imali alibi za ljubav. I ne znam zašto, i ne znam kako, ali i onda kad pronađemo ljubav koju smijemo tako zvati, ona zabranjena ostaje u nama zauvijek!

Pesma zeni


Ti si moj trenutak,i moj sen,i sjajna
moja rec u sumu;moj korak i bludnja;
samo si lepota koliko si tajna;
samo si istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna,nema i daleka-
jer je san o sreci visi nego sreca.
Budi bespovratna,kao mladost;neka
tvoja sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva;
u velikom bolu ljubav svoju metu;
istina je samo sto dusa prosneva;
poljubac je susret najveci na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,
tvoj je plast suncani od mog sna ispreden;
ti bese misao moja ocarana;
simbol svih tastina porazan i leden,

a ti ne postojis,nit si postojala;
rodjena u mojoj tisini i cami
na suncu mog srca ti si samo sjala;
jer sve sto ljubimo stvorili smo sami.



Jovan Ducic

POSVETA

Posvećujem ti svoje oči, svoje usne, svoje zube.
Pjesme? Šta ćeš od mojih pjesama pisanih jer nisam znao ćutati?
Šta ćeš od mojih pjesama koje ne mogu da te ljube?

Tako je dobro što nismo ni ptice ni bogomojci u predvečerje
i što nemamo krila već ruke.
Posljednje što nas čeka ne može biti naša smrt., jer želje naše krvi negdje su moraju nastaviti.

Ti si žena, mala,

ti si mala žena,
i jedan besmrtni avgust donio te u moje balade.
Ostani s mojim Volim koje će nadživjeti sve moje tužaljke, sve moje promjene.

Kraj mojih očiju ostani.

Nadživjećemo sebe, ne samo u humci svojih grobova,
jer znali smo, znali smo, nježni i oholi,
bježeći od noževa i granata ubiti u sebi anđele
i opet ostati anđeli.

Budući, potražite nas nekad u nekom crvenom traganju,
samo tijela naša ležaće pod nijemom zemljom,
ali gazite tiho,
da ne ranitenaše usne,
i naše mrtve poglede da ne zgazite.


Izet Sarajlić

Mogao bih reći da je njena ruka bila u mojoj,
mogao bih i da kažem da je tog trenutka ostavila,
otisak svog prsta,
na moju liniju života…”

https://youtu.be/7aMCYPDU84U

I onda sam otkrio tebe. To o čemu sam sanjao sve te godine. Drugačiju, a istu, jednostavnu a komplikovanu, veselu a tužnu, brižnu a naizgled grubu, jaku a osjetljivu, mudru a blesavu, obučenu u crno a svu obojenu najljepšim bojama u duši ... Svega ima u tebi ali sve u pravom trenutku i onako kako treba, sa urođenim osjećajem za drugog.