Ceo život provedemo želeći da nešto distignemo, sledeći snove, verujući da ćemo kad to dobijemo postati srećni. ali nije tako. Život je u putu, ne na kraju. Nije važno koliko je lepo produhovljeno je ono čemu težimo. Poslednja stanica je smrt. ako ne umemo da budemo srećni, da budemo bolji, da budemo onakvi kakvi želimo da budemo u putu, nećemo to postići ni na kraju. Život je prepun blaga za kojim ljudi jure to su sve one stvari za koji oni veruju da će im doneti sreću a za koje se uglavnom ispostavi da su varke i ponekad kad dostigne ono za čim je toliko žudeo, čovek se zatekne samo s prazninom u rukama.

“Prsten”, Horhe Molist

"Ne idi ispred mene, možda neću slediti. Ne idi iza mene, možda neću voditi. Samo hodaj pored mene i budi moj prijatelj." -Kami

Drugi prte za sobom teške kovčege i sanduke; ali moja je prtljaga lakša od paunova perca i sunčane zrake.
Jer nemam ni zlata ni srebra, ni pokućstva ni posuđa ni rublja u pletenim košarama ili izrezanim škrinjama.
Ali moj je Bol, taj mjehur od sapunice, tako gust i težak da nema tezulje na kojoj bih ga mogao vagati. Ali moj je Očaj tako masivan da bi mogao potopiti najčvršću lađu; pa opet valja putovati.

”Putovanje”, Tin Ujević

"Čovek je skup intimnih kotradikcija zasivenih u jednu kožu."

Vladan Desnica "Proljeća Ivana Galeba"

... Bio je jedan sasvim običan dan. Nedelja u nizu, prožeta mrazom i tek po kojim prolaznikom. Volim da hodam po hladnoći i upijam ljude i ulice. Da udišem svežinu i slušam hod sopstvenih koraka. Međutim, ponekad kao tada, na momente upadam u neko meditativno stanje svesti, reklo bi se mehaničko. I verujem da kao i većina ljudi, u tim istim trenucima na kratko izgubim vezu sa realnošću oko sebe. A onda se desio taj trenutak.
Zvuci dobro poznate pesme, taktovi koji u telu bude želju da zaigram na ulici. Glas od koga podilaze žmarci i onaj tako dobar osećaj. Čudesna radost života! Sreća što sam tu gde jesam, što ulicom odzvanja glas Tonija Cetinskog jer ja obožavam energiju koju njegove pesme nose. I odjednom, vraća mi se svest o sitnicama koje me okružuju. O mirisu čokolade iz Roggenart pekare koju uvek osetim kad prođem Kalenićem. O ljupkošću sa kojom jedan golub kljuca mrvice kifle. O jednostavnoj i geometrijski preciznoj lepoti ledenica, surovoj ali i prekrasnoj. O statui lepotice koja čita u parku. O tišini snega i otiscima nožica pasa u snegu. O lakoći, lepoti i jednostavnosti života.


Pitanje jeste: šta vas čini onima koji jeste? Šta vas pokreće, šta u vama budi tu sreću što ste baš oni koji jeste, sa svim svojim neobičnim idejama, željama, hobijima, potrebama? Šta vas čini ponosnima na vlastitu osobnost?
Ja izrazito volim da pišem i stvaram. Da negujem ljude i svoje odnose, da ih volim i da im dajem najlepše od sebe. Nekada to i ne zasluže ali nema veze, dam im ljubav tako i da ne znaju. Obožavam pingvine i sanjam o tome da zagrlim jednog. Mogu da provedem sate zagledana u isti predeo ili istu tačku, shvatajući njegovu suštinu i konstruišući u svojoj glavi materiju iz koje je potekao. Jer volim da gledam svet iz perspektive atoma, orbita, niti, strukture.
Nekome bi možda sve ovo zvučalo suludo, nekome dosadno, nekome preterano. I to je u redu. Jer mi smo u redu šta god i ko god mislio o tome na način na koji želi. Vreme me je naučilo da kratkovidim ljudima ni srca ne pomažu. Ko nema osećaja za vas, i nije za vas. Otpustite te ljude i poželite im zbogom i srećno.
Stoga, negovati sebe često zvuči kao projekat kojeg se mnogi stide. I o tome se ne govori a još manje radi na tome. Budite izuzetak. Negujte svoje posebnosti. Te sitne ili krupne, ludosti i prohteve svog bića!


I dalje me raduje kada na poklon dobijem teglu kiselih krastavčića. Nije skupo ali je meni dragoceno. Jer je jedna od mojih sitnih ludosti koje me čine onom koja jesam. Bićem punim duše!
U ovoj Novoj godini, dozvolite sebi da budete to što jeste i da prigrlite sve prednosti koje će vam taj stav u vremenu pred nama doneti. A ako na ulici začujete svoju pesmu, ne ustežite se i zaigrajte! Živite život kao da da sutra ne postoji.
I negujte se.
Ne krišom, već snažno i odvažno.


Ona koja jesam

Ovih dana, jesen me snažno motiviše mada, ako se vratim mislima u prošlost, oduvek je bilo tako. Obilje planova, puni tefteri, to do liste. Misaona ekstaza. Jesen je za mene oduvek bila intelektualno najproduktivnija deonica godine. Godišnje doba kada sam, samo sticajem okolnosti mnogo više unutra a zapravo, podstaknuta tišinom i introspekcijom, posvećena mnogobrojnim zamislima i planovima koje nameravam da realizujem.
Ove jeseni, sve se složilo na svoje mesto. Možda to ima veze i sa onim čuvenim brojem 30 kojeg se mnogi bezrazložno plaše. 30.rođendan veličanstvena je prekretnica za mene. Iza sebe ostavljam mukotrpan ali dragocen put na kojem sam naučila mnogo, izgradila sebe kao ličnost, posložila sopstvene prioritete i rekla veliko DA životu. Veličanstveno DA svim mogućnostima koje me čekaju i jos veličanstvenijoj dekadi koja je preda mnom! I zato ću u novembru slaviti taj veliki jubilej pobede nad svim teškoćama sa kojima sam se uspešno suočila i izborila. Jača sam nego što sam ikada mislila da jesam. Jer sam borac, vizionar, pionir na putu promene kojim menjam ne samo svoju već i realnost svih ljudi do kojih moje reči mogu dopreti. I stoga tu groznicu bliskog rođendana već sada osećam, radujem joj se i priželjkujem je.
Da veličam svoj život u svoj svojoj punoći!
Jednom davno pročitala sam divnu misao :"Nikada ne znate ko se ugleda na vas i kome ste inspiracija". Tačno, ne znamo. Ali isto tako i drugi ne znaju koliko neke sitnice koje čine mogu da motivišu i pokrenu našu realnost. Da nas razmrdaju i podsete da ustanemo sa tog kauča i uradimo sada i odmah nešto bitno za svoju budućnost. Neka je to i sitnica, od malih promena sve i počinje!


I stoga, kako sam želela da vas inspirišem i da vam obojim ovaj oblačni dan, da vas podsetim da u svakom danu postoji nešto lepo čemu se treba radovati, delim sa vama spisak dobrih vibracija. Adrese interesantnih mesta, staništa nesvakidašnjih ideja i umetnika i sve ono ostalo što podiže energiju na neki viši nivo i u svakome od nas može probuditi umetnika.
Jer svi to u biti i jesmo, čudesni mađionicari koji svoj ali i mnoge druge živote čine lepšim, boljim, ispunjenijim. Svrsishodnijim!
                                ...
- Za Bhakti Hub u Kosovskoj 49, zajednicu originalnih i nesvakidašnjih ljudi, čula sam savim slučajno pre par meseci. Naime, otkad sam se susrela sa Kirtan pevanjem i poželela da ga izučavam, spomenuta adresa nametnula se sama po sebi kao pravi izbor za negovanje i praktikovanje ove duhovne prakse. Ali Bhakti Hub je mnogo više od toga - ona je inkubator dobrih ideja i zanimljivih znanja kroz koja možete mnogo saznati o sebi ali i o svetu koji nam je samo fizički daleko.
Jogistički principi, zvuk tibetanskog gonga, radionice pravilnog disanja i budjenja vitalne energije - sve su to samo neki od primera brojnih praksi i učenja koja vam se nude na ovoj adresi, A jesen je, čini se, idealno vreme za početak neke nove i korisne navike koja će nam otvoriti um, proširiti krug poznanika i dozvoliti nam da istražimo svoje mogućnosti do maksimuma, otvarajući se svemu što je novo, inspirativno i umu  i telu podsticajno. Više o Kirtan večerima možete saznati na sledećem linku:
https://www.facebook.com/events/333484033695754/

- Konak kneginje Ljubice, znameniti spomenik kulture, ove jeseni ugostio je nesvakidašnju izložbu pod nazivom " Strasti i snovi italijanske mode: Kreativnost, stil i istraživanje ". Ovu postavku modela visoke italijanske mode moguće je pogledati od 18.oktobra do 6.novembra a među imenima čuvenih kreatora koji potpisuju ove modne komade, navode se samo neki od trenutno najtalentovanijih dizajnera sadašnjice: Đorđo Armani, Laura Bijađoti, Valentino, Versaće. Fendi...
Iako postoji trend da se moda u savremenom društvu posmatra samo kao statusni simbol i površno obeležje materijalnog bogatstva, nije zgoreg podsetiti se da iza svakog odevnog komada stoji vreme, rad, trud i jedinstvena vizija njegovog autora. Stoji čitav tim ljudi koje je motivisala mašta, strast, talenat, inspiracija, želja da svojim rukama stvore sve ono što um zamisli, da materijalizuju svoje najdublje želje i umetničke snove. Stoga je moda jedna od retkih oblasti ljudskog stvaralaštva koja je motivisana pre svega snažnom potrebom da se ideje i misaoni procesi materijalizuju u službi lepote, vanvremene i večne, u službi ideala, u službi čežnje da se iza sebe ostavi nešto što estetski i taktilno zadovoljava potrebe ljudi za kvalitetom, praktičnošu i udobnošću koje nude plemeniti materijali, ručni rad i pažljivo osmišljeni krojevi odeće stvorene da svaki naš trenutak života otrgne od zaborava. Da ga ulepša i zaogrne velom sigurnosti u sebe i zadovoljstva koje nam moda, od kada postoji, svakodnevno nudi.
 -  Odlazak u prirodu i posvećivanje sebi. Zvuči kao jednostavan korak za vraćanje ravnoteže ali ga mnogi od nas redovno preskaču. Nema se vremena, izgovor je koji se često čuje. Ali to mesto ne mora biti daleko. Ne mora biti ni svima poznato, zapravo, i bolje je da nije. Ova fotografija uslikana je na mom izvoru pozitivne energije. Kada god osetim da mi je potreban predah, dodjem baš ovde, među četinare, na trim stazu koja me nepogrešivo vodi u pravom pravcu. I tako nestanem na par sati. Dalje od gužve, od ljudi, od buke i stresa koji diktira dan... Sakupljam energiju za nove poduhvate dok upijam lepotu svuda oko sebe. I skupljam jesenje plodove za dane kada će mi nadahnuća zatrebati. Za neke nove priče na koje će me motivisati.
-  Radionica kreativnog i inspirativnog kuvanja  prilika je da na jednom mestu uplovite u svet netipičnih mirisa i ukusa hrane koja zbližava ljude i probudite u sebi želju za novim korisnim i kreativnim hobijem.
U organizaciji Holističke akademije, ovi susreti nude šansu da naučite nešto novo, upoznate neobične ljude, razmenite recepte i uz puno pozitivne energije, preispitate svoje poimanje tradicionalne trpeze! Jer u eri brzog življenja, slow living i pre svega slow eating koncept može da posluži kao dobra polazna tačka za istraživanje drugačijeg pristupa životu koji nudi više i uzima manje. A sve u službi zdravijeg i dugovečnijeg života!

...
I za kraj ovog pisanja, želim da se najiskrenije zahvalim svima vama, divnim ljudima koji me čitate i od kojih sam neke imala priliku i da upoznam na ovom svom, petogodišnjem putovanju ka srećnijem životu. Ohrabrujem sve one koji žele da mi se jave i da zajedno, idejama i mislima, ulepšavamo ovaj svet na jedan skroman ali bitan način.
Radost se umnožava baš onda kada se deli. Do tada je samo zarobljena unutar jednog pojedinca. Ne dozvolite da se to desi, delite radost i volite ljude i onda kada ne znaju da to činite.
Dovoljno je da vi to znate!

Ljubav je...

Ljubav je bliskost, humor, zagrljaj i razgovor kada nam je teško, prijateljstvo i razumevanje.
Ljubav je prihvatanje. Poštovanje različitosti.
Ljubav je opraštanje sitnih nesavršenosti, zahvalnost za krupne savršenosti.
Ljubav je borba za zajedničke ciljeve.
Ljubav su snovi koje sanjamo zajedno.
Ljubav je vera u zajedničku budućnost i ulaganje sebe u zajedništvo.
Ljubav je deljenje, briga i saosećanje.
Ljubav je spremnost na decu i obaveze, na odanost i iskrenost, na strpljenje i podršku.
Ljubav je odluka da se izabere Ljubav.
Sve ostalo samo je imitacija Ljubavi.

O vecnosti i greskama ili o zitu i kukolju

Što smo stariji, kažu da teže opraštamo. Sebi, drugima, životu. Smatramo da je svaka pogrešna procena izgubljeno vreme na putu ka večnosti ali ako će ona zaista i doći - šta je jedan tren naspram beskonačnog? Šta je jedna greška ili njih sto ako ću zahvaljujući njima da napredujem kao ljudsko biće, da razvijam svoju svesnost i dočekam tu večnost u spokoju i miru, sa oproštajem za sve one koji su me povredili i oproštajem za sebe što sam samoj sebi dala pravo da živim, pa i pogrešim?
Pa ipak, iako sve ovo znamo, često se zaglavimo u onome "Ne mogu". "Ne želim, neću, ne zaslužuju." I nekada smo zaista i u pravu jer nas mnogi i ne zaslužuju i iz tih grešaka treba izvući pouku. Ali isto tako, zamagljena vida nećemo ni moći da razaberemo žito od kukolja. I da shvatimo da i najkvalitetnije zrno može da se pokvari ako se ne skladišti dobro. Ako prema njemu ne postupamo onako kako bismo trebali.
Svaka je kriza prilika za rast. I uvek se trebamo zapitati da li smo možda i mi za nekog drugog kukolj ili žito. Da li je prema nama dobro postupano ali i da li smo možda nečim zaslužili ili nismo zaslužili da budemo pomešani sa onim što nismo. Možda su naše oči bile zamagljene ali možda su tuđe jednostavno defektne. nesposobne da vide ko mi jesmo i šta mi predstavljamo.
Za nekoga smo previše krupno zrno.
[size]
U vremenu koje nas više nego ikada podseća da cenimo i vrednujemo sebe na osnovu spoljašnjih i površnih merila učinite korak nazad, povucite se i odlučno recite NE svemu onome što vašem životu oduzima kvalitet.
Ne rasipajte se na ljude koji to ne zaslužuju.
Život nam daje onoliko koliko mislimo da zaslužujemo.
Ako je neko zrno za vas premalo, tražite i daće vam se više.[/size]

O odlascima i dolascima

U životima svakoga od nas dođu trenuci kada neke stvari treba posložiti. Prioriteti se promene, nove prilike nam se otvore (a neke i zatvore), nove staze nas odvedu tamo gde nikada nismo verovali ili znali da cemo stići. I upravo u takvim, tranzitornim periodima, nametne se potreba da sami sa sobom analiziramo gde smo sve bili, gde smo sada i gde bismo voleli da stignemo. I ko će nam biti saputnici na tom putu. Oduvek sam verovala da se ne smemo plašiti gubitka jer bismo ga u suprotnom, svojim mislima na neki način i prizivali. To zovu samoobistinjujuće proročanstvo, na šta god da usmerimo svoju pažnju i energiju to će jačati i tražiti svoj put da se obistini u našoj realnosti. Stoga ništa u ovom životu ne treba strahom vezivati za sebe. Ni  želju za pohvalama od strane drugih, ni materijalne težnje, ni ljude. Posebno ne ljude.
[size]
O odlascima i dolascima bismo svi mogli da napišemo knjigu. Da posvedočimo o postojanju i isto tako, iščezavanju nekih osoba iz naših života. I to je uvek dobro za nas. Verujem da niko ne ulazi slučajno u naš život i da isto tako, svaki od tih pojedinaca ima neku bitnu lekciju da nam prenese. Zadatak da nas nauči lekciji o nama samima i našim slabostima. Jer neretko biramo ljude, ne po vrlinama koje liče na naše, već po manama koje bismo mogli da podelimo. Možda to i jeste neki karmički obrazac da samo zajedno i učeći jedni od drugih možemo da prevaziđemo vlastite nedostatke i izrastemo u osobu uzvišenije i čistije svesti. Jer istovetni ljudi spiraju sa nas sve naše dugogodišnje slojeve kojima se štitimo u ovome svetu i stoga su nam neophodni. Do izvesnog trenutka.
[/size][size]
Bila sam i ja često ta koja je odlazila. Čak i onda kada to druga strana nije shvatala, nije razumela i nije želela. Ali ja znam da prepoznam lekcije koje su meni u ovom životu bitne i stoga, ostajući u neadekvatnim odnosima ne bih postigla ništa drugo do zadržavala tu osobu koja takođe treba da krene dalje. Nisu sva prijateljstva suđena kao ni sve ljubavi. I ne treba da se osećamo loše ako u nekom trenutku shvatimo da osoba pored nas nije više ono naše istovetno po manama i vrlinama već neko ko ne želi da nas pusti iz sasvim izmenjenih i pogrešnih pobuda. Ne treba ostajati u toksičnim prijateljstvima ali isto tako ne treba ni olako nedostatak truda, vremena i gubitak motivacije za druženje prepisati ne slaganju karaktera i različitim pogledima na svet.
[/size][size]
Divim se ljudima koji uspevaju da zadrže, obnove i još više unaprede svoje veze iz detinjstva. Da rastu i odrastu zajedno. To je predivna dragocenost i verujem da svi mi možemo bar jedno takvo prijateljstvo da prepoznamo i u svom životu. A i ako su se veze negde usput rastegle i malo zagubile, nikada nije kasno da se komunikacija obnovi i uloži napor više zarad onih do kojih nam je stalo. Treba negovati ljude koji su sa nama oduvek, one koji su svesni svih naših padova i uspona a opet nas ne procenjuju i ocenjuju na osnovu njih. 
To su ljudi od kojih ne treba da naučimo lekcije već ljudi koji zajedno sa nama uče i dele znanje o životu. Ti ljudi su, kao što je to rekao Šri Činmoj, "predivni baštovani koji čine da vrt naše duše cveta i raste."[/size]

Opkazuješ svoju dušu. Nežna i krhka, lako te slomiti, jer svijet promatraš svojim očima.

"Veliki M"

Ali, kad je potrebno, kad su u pitanju oni do kojih mi je stalo, postajem dvoglava azdaja...