Akcija “Negujmo srpski jezik” obeležila je svoju četvrtu godinu postojanja, u Biblioteci grada Beograda. Tom prilikom još jednom je naglašeno koliko je značajna kultura govora, pismenosti i očuvanja  jezika.

Sumirajući rezultate akcije, ministar kulture i informisanja u Vladi Srbije Vladan Vukosavljević, je na početku govora rekao da “kultura govora nije u zavidnom stanju, ni u medijima, ni u javnom prostoru, ni u institucijama, ali čim su kultura govora, očuvanje kvaliteta jezika i afirmisanje kulture čitanja teme na javnoj sceni, urađen je veliki posao”.



Vukosavljević je istakao da je akcija prešla granice Srbije, da je održana u Švajcarskoj, a da se očekuje još diplomatskih i konzularnih predstavništva u dijaspori koje će da je prihvate. On je rekao da je cilj pokretanja akcije bio da se napravi kampanja koja će da traje godinama i čiji će smisao biti očuvanje srpskog jezika, upozorenje na jezičke nedoumice i povećanje kvaliteta govora.

Arno Gujon, francusko-srpski humanitarac, koji je predvodio ”Karavan kulture govora”, kazao je da je počastvovan učešćem u toj akciji, jer se, kako kaže, jezik nalazi u srži identite jednog naroda. „Tako što negujemo jezik negujemo i sebe. Prenoseći jezik prenosimo ono što jesmo, kako bi naša deca bila ono što smo mi danas i ono što su bili naši preci“, rekao je Gujon. Arno Gujon dodaje i da je “važno da osvestimo decu o važnosti čitanja i da podstaknemo ljude da se bave kulturom govora tako što ćemo da im kažemo da postoje tehnike za to”.

Na obeležavanju godišnjice akcije prisustvovali su i učenici Osnovne škole „Milan Blagojević“ iz Lučana koji su pokrenuli akciju „Sačuvajmo ćirilicu“.

Akcija “Negujmo srpski jezik” se bavi negovanjem i zaštitom srpskog jezika, pisma, opšte jezičke kulture i pismesnosti. Projekat “Negujmo srpski jezik” započet je 2015. uz učešće Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Biblioteke grada Beograda, a godinu dana kasnije proširen je na republički nivo uz podršku Ministarstva kulture.

Izvor: Danas

Ja sam oduvek sumljao da se u našoj kulturi dovoljno negu je srbski jezik

Jezik i govor
Termin jezik i govor često se upotrebljavaju kao sinonimi, ali u savremenoj lingvistici ova značenja su razdvojena ( “Ona pravilno govori”, ali i “Ona ima pravilan jezik”)
Jezik se definiše kao skup zvučnih artikulisanih znakova-jasno i razgovetno izgovorenih glasova, reči i rečenica, stvorenih radom čovekovih govornih organa i povezanih u sistem, i skup pravila kojim se određuje upotreba tih znakova. Pomoću ovog sistema članovi jedne ljudske zajednice međusobno razmenjuju informacije o svetu koji ih okružuje, izražavaju svoje misli, osećanja.
Govor predstavlja aktiviran, upotrebljen jezički sistem. Govor je konkretna realizacija jezika. Jezik je homogena celina (skup pravila), a govor je promenljiv, uslovljen prilikama u kojima se stvara, uslovljen uzrastom, polom, obrazovanjem, kulturom. Čovek se rađa sa sposobnošću govora, a jezik uči u sredini u kojoj živi.

Govorni i pisani jezik
Prirodni ljudski jezik ima dva načina ispoljavanja: govor i pismo.
Govor je auditivni oblik sporazumevanja i izražavanja misli, osećanja i želja. Pojavom pismenosti, prirodni jezik pored akustičnog medija dobija i vizuelni medij.
Potreba za čuvanjem informacija omogućila je uslove za pojavu pisma. Pismo je staro oko 5 milenijuma, a vezuje se za klinasto pismo.
Danas znamo za postojanja 4-5000 jezika, od kojih 90 % ne znaju za pismo.
Pojavom pisma, čoveku je omogućeno da prevazilazi prostorne i vremenske granice, te da pisanom rečju ostavi trag za buduće naraštaje.
Najjednostavnija pisma su glasovna pisma u kojima je svaki glas obeležen jednim grafičkim znakom (grafema).
U XV veku dolazi do pojave štampe ( Gutemberg), što je omogućilo širem krugu ljudi pristup pisanoj reči.
Što se gramatičkih pravila tiče, ona su stroža kada je u pitanju pisani jezik.. Primer za to je pomoćni glagol “biti” u potencijalu svih lica.
1. ja bih 1. mi bismo
2. ti bi 2. vi biste
3. on (ona, ono) bi 3. oni bi
3. Pojam kulture govora

Kultura govora podrazumeva dobro poznavanje maternjeg jezika, kao i sposobnost govornika da se na najbolji način, primereno datoj situaciji, efikasno služi jezičkim izražajnim sredstvima. Kako će neko primeniti odgovarajuća jezička sredstva, zavisi od govorne situacije, ali i od sagovornika i slušaoca.
Kultura govora je naučna disciplina koja se bavi najadekvatnijom primenom i najefikasnijim funkcionisanjem jezičkih sredstava u zavisnosti od okolnosti u kojima se govor primenjuje. U širem smislu pod kulturu govora podvodi se dobro poznavanje maternjeg jezika , istančano osećanje za jezik, a zatim i sposobnost čoveka koji piše ili govori, da se prilikom govora na najbolji način efikasno služi jezikom i jezičkim izražajnim sredstvima.
Kultura govora ne podrazumeva samo dobar odabir i valjanu upotrebu jezičkih sredstava, već i sposobnost da se ona vešto i prikladno upotrebe tako da se postigne što bolji efekat.
Poznavanje komunikacijskih i jezičkih normi deo je komunikacijske kompetencije.
Jezička kultura (poznavanje jezika) govorna kultura (kultura izražavanja).
Kultura govora objedinjuje jezičku kulturu i govornu kulturu.

Kultura govora
Vesna Ždrnja

Knjiga je namenjena svima koji koriste svoje umeće govorenja da bi zaradili za život i ulepšali svet. Interdisciplinarno polje koje određujemo terminom kultura govora podjednako je interesantno onima koji obrazuju buduće nastavnike (maternjih) jezika, zatim buduće i sadašnje novinare i glumce, ali i svima onima koji se na bilo koji način služe verbalnim ispoljavanjem u svojim profesijama –

političari, menadžeri, PR stručnjaci…

Namera autorke je da u ovom priručniku osmisli «podsetnik onima koji se bave govorom u sklopu svoje profesije, uz preporuku da potraže način da svoju veštinu uvežbavaju i usavršavaju kroz praktičan rad». Sem govorenja autorka u ovom priručniku daje podatke i za analizu pisanog umetničkog teksta i njegove pripreme za govor, uz uvodne napomene za interpretaciju teksta.

Kako analizirati tekst i pripremiti ga za govornu interpretaciju?
Zašto je oživljavanje teksta poseban umetnički čin kojim se pisani jezik pretvara u dramu izgovorenog?
Kako kod sebe i drugih razviti umeće govora kao praktičnu veštinu?
Šta nam o kulturi govorenja piše neko ko smatra da se ova veština ne može naučiti iz knjiga?

Zbog dobre namere, zbog interdisciplinarnog pristupa koji je odabrala, dobre organizacione šeme priručnika i, nadasve, zbog zaljubljenosti u ono što nam sve govor pruža, toplo preporučujem ovu knjigu.
Prof. dr Svenka Savić

Negovanje srpskog jezika i izražavanja jeste jedna od najvažnijih delatnosti na našim prostorima, koje je Ministarstvo za kulturu i informisanje zajedno sa Udruženjem „Izražajnost“ prepoznalo kao nacionalni projekat.

„Upravo kultura govora i njegovo unapređenje veoma su bitni za mlade ljude i njihov lingvistički razvoj“, rekla je u Eđšegu pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević.

„Uoči edukativne tribine o unapređenju kulture govora, Miloševićeva je istakla da je posebno važno imati na umu da se ovaj ’Karavan kulture‘ govora proširi i na srpske zajednice izvan naših granica, gde naša deca više ne pohađaju nastavu na srpskom jeziku, već ga usvajaju od roditelja. Treba upravo njima da se predstavi bogatstvo naše leksike i prenese lepota izražavanja“, navodi se u saopštenju Vlade AP Vojvodine.
Mapa Balkana
Wikipedia /
Lingvisti: Nema sumnje — srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski su zajednički jezik

Edukativnu tribinu organizovalo je Udruženje za unapređenje i razvoj kulture javnog govora „Izražajnost“, koje okuplja stručnjake iz oblasti javnog nastupa, dikcije, neverbalne komunikacije, psihologije i prezentovanja.

Tokom tribine na pitanja o tome zašto je važno negovati kulturu govora, šta sve spada u tu kulturu, na koji način ona utiče na srpski jezik i kako ispraviti loše govorne navike, odgovarali su komunikolog Slobodan Roksandić i Radovan Knežević, profesor dikcije na Fakultetu dramskih umetnosti, navodi se u saopštenju.

Humanitarni radnik Arno Gujon je ovom prilikom ispričao kako je on, kao Francuz, dostigao visok nivo izražajnosti na srpskom jeziku, učeći ga svakodnevno u proteklih šest godina otkad se doselio u Beograd.

„Karavan kulture govora“ stigao u Novi Sad

...Diskurs kao komplexan izrazajni model pojedinca
tako i jedne Kulture
daje nam dovoljno os vim dometma
kako naucnim tako i paralelnim ili pratecim...
Kultura govora ili oznacavanja 
je ogledalo koje osvaja
ili topi,
Hajdeger i Habermas su uradili tolika na tome
da od Demosten pa naovamo 
sve sto je islo
preko Filipika ili Ciceronove 'Katalini'
naslo je trafo u navedenim Filosofima...

Ja sam pristalica lakonskog izražavanja.

Volim red u svemu.

...ne idi tamo,
gdje je 'nered'...

E, volim ponekad i ja nered.

Ali sređene misli pretočene u konciznu rečenicu su najbolje.

U jednostavnosti je savršenstvo

...drago mi je,
da ste tu ...

Takođe, zahvaljujem se na ljubaznosti

Treba znati svoje domene.

Sa dužnim poštovanjem ali škole sam završavao uglavnom na Srpsko-Hrvtaskom ili Hrvatsko-Srpskom jer sam rodjen davne 1964 u Vukovaru tako da se nadam da me ovde ipak svi mogu razumeti(razumjeti).