Mala kućna biblioteka

Mala kućna biblioteka



Pretpostavljam da svatko ima neku svoju kućnu biblioteku.
Veću ili manju. Nevažno.
Da vidimo vaše najdraže knjige.
Koje već imate.
Ili ih tek želite.
Knjigeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee.

Postavila sam ih zajedno,jer je najbolje procitati ih kao trilogiju, istim redosledom kako su postavljene.
Rec je o Mogulskom carstvu u Indiji, brilijantnoj carici Mehrunisi (Nur Dzahan) i Taj Mahalu..sve do raspada mogulske imperije.
Procitajte ih...ostavice vas bez daha.

Svatko tko je zaposlen, pa često u situaciji da nema vremena za kuhanje, bi trebao imati ovu knjigu. Kvalitetni i maštoviti obroci. A većina se spremi za čas.

Ja imam svašta nešto... ..kupovala sam ih u zavisnosti od raspoloženja i interesovanja ...Ali uglavnom su tu...

Evo jednog sajta sa dosta besplatnih e-knjiga na srpskom jeziku. Izbor je baš veliki, pa će sigurno svako naći šta ga interesuje.

Pretraga je moguća ukucavanjem naslova ili imena pisca, ali i biranjem početnog slova naslova knjige. Na stranici za preuzimanje možda nećete odmah primetiti link, zato što su ga autori sajta vešto sakrili među Google reklame pri dnu stranice.

Besplatne E-knjige na srpskom jeziku





Inače imam mnogo knjiga u kućnoj biblioteci, koje su blaga je reč svuda po stanu,svi čitamo dosta ali ima i onih malih nevaljalih koje još uvek moram silom i ubedjivanjem naterati da se knjige late

Kada ovu knjigu prelistate, zastane vam dah od umijeća ljudi koji se bave ukrašavanjem i dekoriranjem kolača. Naprosto nemreš bilivit što umiju uraditi s kolačima. Kome su slastice predmet interesovanja ( ili ), neka ju obavezno pronađe.

Moja najdraza knjiga...

Poklanjam vam knjigu



Poklonite nam knjigu za koju mislite da bi morali imati u svojoj biblioteci.

Može i komentarić knjige.

Ako imate vremena.

A i ne mora.

Dovoljna je slika.

Za zaposlene. Ručak nabrzaka.

Čas posla.

Za one koji imaju vrt.

Ili nemaju vrt, ali su simpatizeri.

Erih From - Bekstvo od slobode(ma, cela frankfurtska skola-kriticka teorija drustva
Umberto Eco-Ime ruze, Fukovo klatno
Autor ove knjige morao bi da se priseti da Pjaci Smit otkriva ezotericne i svete razmere piramida tokom 1864. godine. Dozvolite mi da navedem samo cele brojeve, u mojim godinama pamcenje pocinje da otkazuje ljubav...Jedinstveno je to da njihova osnova predstavlja kvadrat cija stranica meri 232 metra.Prvobitna visina bila je 148 metara. Ako to preracunamo u egipatske svete arsine dobijamo osnovu od 366 arsina a to nije nista drgo do broj dana jedne prestupne godine. Za Pjaci Smita visina umnozena sa deset na deveti daje rastojanje Zemlja-Sunce: 148 miliona kilometara.Odlicna aproksimacija za ono doba, buduci da danas izracunavato rastojanje iznosi 149 i po miliona kilometara, a ko kaze da su moderni upravu. Osnova podeljena duzinom jednog kamena daje 365. Obim osnove iznosi 931 metar. Podeljen sa dvostrukom visinom daje 3.14, tak broj. Sjajno zar ne?
....
Pretpostavljam da vas autor drzi da visina piramide Keopsa iznosi koliko kvadratni koren datog broja povrsine svake strane. Prirodno mere su date u stopama, daleko blizim staro-egipatskim i hebrejskim arsinima, a ne metrima, jer metar je jedna krajnja apstraktna mera smisljena u nase vreme. Egipatski arsin u stopama iznosi 1.728. Ukoliko onda ne dobijemo tacnu visinu mozemo tu ponovo da napravimo onaj piramidon, a sto je bila malena piramida postavljena na vrhu one velike kako bi se dobio siljak. Bio je od zlata ili drugog metala koji je sijao na suncu. Sada uzmite visinu piramidona, pomnozite je sa visinom cele piramide, pomnozite sve sa deset na peti i dobijemo duzinu odnosno obim ekvatora. I ne samo to, ukoliko uzmete obim osnove i pomnozite ga sa dvadeset i cetiri na treci podeljeno sa dva, imate srednji poluprecnik zemlje. Sta vise povrsina prekrivena osnovom piramide pomnozena sa 96 sa deset na osmi daje 196 miliona 810 kvadratnih milja sto odgovara povrsini zemlje. Nije li tako?
viđamo da je proces ljudskog oslobađanja sa jedne strane, proces stalnog jačanja i integracije, ovladavanja prirodom, jačanja moći razuma i razvijanja solidarnosti sa drugim ljudskim bićima. Ali ta sve veća individuacija znači sve veće izdvajanje, nesigurnost, te na taj način, sve veću čovekovu nedoumicu o njegovoj ulozi u svetu, o značenju njegovog života, a sa tim i njegovo sve veće osećanje da je kao pojedinac nemoćan i beznačajan."

Bekstvo od slobode - Erich Fromm

Džejms Džojs (James Joyce)- Portret umetnika i Dablinci

“Ka svetioniku” Virdžinije Vulf (Virginia Woolf)

“Sabrane pripovetke” Flaneri O 'Konor (Mary Flannery O'Connor).

“U traganju za izgubljenim vremenom” Marsela Prusta (Marcel Proust)


“Ka svetioniku” Virdžinije Vulf (Virginia Woolf)

neke od mojih knjiga....

Umberto Eko
"Beskrajni spiskovi"