|
| |
Autor | Poruka |
---|
wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Oskar Davičo Čet 8 Dec - 20:01 | |
| Oskar Davičo Oskar Davičo (18. januar 1909, Šabac – 30. septembar 1989, Beograd ), najmlađi je pesnik u krugu nadrealista. Nadmašio je sve ostale snagom talenta, plodnošću i širinom uticaja. Kao pesnik javio se rano. Prvu pesmu objavio je kao gimnazijalac ( 1928 ) i (1925). Među nadrealističkim izdanjima nalaze se dve njegove knjižice pesama i poetskih tekstova TragoviČetiri strane sveta i tako dalje (1930), pesma u prozi Anatomija (1930) i brošura Položaj nadrealizma u društvenom procesu (1939; koju je napisao zajedno s Dušanom Matićem i Đorđem Kostićem. U toj njegovoj najranijoj poeziji sve je podređeno eksperimentu, istraživanju mogućnosti pesničkog izraza, primeni načela automatskog pisanja.( 1938 ). Bila je to, međutim, sasvim osobena socijalna poezija, puna maštovitih slika, verbalnog Najpotpuniji izraz Davičo je dostigao u socijalnoj fazi, kada je nadrealistička pesnička iskustva stavio u službu revolucionarne angažovanosti. “Davičo je sišao sa Olimpa nadrealizma u socijalnu poeziju”, napisao je jedan kritičar s levice povodom izlaska njegove knjige Pesmehumora, igri rečima, erotike. Iako s neutralnim naslovom, ova zbirka je, kao i sve naredne, tematski kompaktna. U pet ciklusa, kao u pet pevanja, pesnik je dao svoju duhovnu autobiografiju, lirsku povest svojih traganja od snova detinjstva, preko nemira i poraza mladosti, do otkrivanja istinskih vrednosti, ljubavi i revolucije, kojima se pesnik bezuslovno predaje. Najsnažniji je prvi ciklus, “Detinjstvo”, u stvari mali humorno – realistički ep sastavljen od šesnaest kratkih pesama ispevanih u humorno – ironičnom tonu i u slobodnom stihu s nečim od naivnosti i razigranosti dečje poezije. Dve naredne pesničke zbirke neposredno se nadovezuju na ovu, razvijajući svaka jednu od dve osnovne teme do kojih nas ona dovodi: Hana (1939) ljubavnu temu, a Višnja za zidom (1951) temu revolucije, tako da one s njome čine osobenu celinu, pesnički triptihon, lirsku trilogiju. U Davičovoj ljubavnoj lirici nema ni traga od sentimentalnosti niti od metafizičkih implikacija svojstvenih našoj poeziji od romantizma do ekspresionizma. Pesnik je sav u vlasti čulnog i erotskog, fasciniran ženom i ženskošću kao svemoćnim načelom plođenja i rađanja, pred kojim padaju svi moralni i socijalni obziri. Hana je vrhunac te ponesene i raspevane poezije čula. Njena junakinja je devojka iz grada. Pesnik je susreće u bakalnici, ambijentu koji je po sebi nepoetičan, i poistovećuje je sa svetom rastinja što je okružuje. Drugi junak, zaljubljeni pesnik, građen je po modelima iz tadašnje socijalne literature. On potiče iz nižih, prezrenih slojeva, “od gorkih nigde nikovića”. Novina knjige nije samo u ambijentu i ljubavnim protagonistima nego i u raskošnom bogatstvu slika, u smelosti asocijacija i u neobičnom zvukovnom rasprskavanju. Apoteka Baš-Čelik Činjenice Ćelija Detinjstvo Dan Hana Kažem smrt a ljubim Kad pređem na san u vatri gorenja Kao bol, kao mrak Ljubav Neznanka Nemir Na rastanku Nesigurnost Običaji sna Osećam tu noć Pijanstvo Pesma bacijarke Srbija Sličan šumu Ti si još dete Tragovi Tuđi poljupci U sumrak Volim tvoje ruke |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Oskar Davičo Čet 8 Dec - 20:02 | |
| Detinjstvo
Odjednom, kao kad otvoriš prozor uletela je u mene lasta jedne devojčice, kao kad digneš zavesu polila me svetlost u suknjici odjednom … Ja joj nisam video lice a tako sam je mnogo, tako sam zavoleo odjednom, kike njenih prstiju na klaviru kome je krivo da mi se činilo da svi dečaci od blagosti, u mene, reke, uviru i da mi posle iza oka čisti i meki mali dečaci izviru. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Oskar Davičo Čet 8 Dec - 20:13 | |
| Dan
Sporo prolazi dan u čekanju. Ali to nije čekanje. Dan ne prolazi, samo sunce zalazi. Dan, to sam ja. Dan, to si ti. Mi ne možemo da prođemo. Ljubav? Za to te treba poznavati. I ti mene. Ovo je želja. Želim te. Sad. Ali želim tebe. Samo tebe između milijardu žena na svetu. Sutra te neću želeti – možda. Dođi zato, molim te. Bilo gde bila. Ne misli rđavo o meni. Ja te volim… |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Oskar Davičo Čet 8 Dec - 20:17 | |
| Ljubav
Da li sestro, rasla na livadi s vetrom koji se mlad zamrsi u cveće pa ti je lice kao da ga gladi krilom senke leptir sto usnu proleće. Da li sestro rasla kraj zala pa su ti oči sumne kao more, pa su ti dojke kao dva vala što igranja ne umore. Ili si došla iz topih ruda iz bakarnih žica, iz tamne lave pa ti je glas tunel pun čuda a suza tela, nemir poplave. Ili si rasla međ peskom zlata, na dnu reke, u korenju vode pa su ti ruke oko mog vrata, dva mala izvora žedna slobode. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Oskar Davičo Čet 8 Dec - 20:18 | |
| Nemir
Skoro će doći, skoro će proći, skoro će prestati, skoro će stati. Skoro će bednom, skoro će žednom, dovoljno vode dati.
Skoro će biti svi ljudi siti, skoro će, skoro će ljudi imati kuće, zaklon od tuče, od kiše i od studi.
Skoro će nestati, skoro će prestati da se od straha ludi, skoro će biti sve sto ću sniti, sve što mi želja zažudi.
O, tada će, tada će svud biti palače, svud biće kikota, smeha, sanjaće, pevaće ljubav i proleće s cvrkutom ispod streha. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Oskar Davičo Čet 8 Dec - 20:20 | |
| Ti si još dete
Ti si još dete, o, nasmejana, i tako puna ptičijih šala, igračku grla si mi dala i šljive oka mokre od grana. Sviralo živa, tako si čista i žena, žena uzdrhtala… Na usni si mi ugledala, mesto poljupca, dva vrela lista. |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Oskar Davičo Sub 17 Dec - 14:41 | |
| HANA I
Ja, sin mutnoga lovca, i vidra i ovca, zavoleo sam u gradu kolonijalnu Hanu, kćer tužnoga trgovca, jevreja udovca, kraj groblja što je držao bakalnicu i mehanu. Probudila me ko šumu blistavi kreket raketa i sad slep sam za vas, zrikavi šatrovci. Ljubav je tako sama i tako puna sveta. Ljubav je svetionik i spaseni pomorci. Od nje mi gore oči – žarulje sred rulje, od nje zru more i mreže, ribe i ribolovci, konopcem vodopada pužu sa njom jegulje i cvrkuću zlikovci ko vrapci i osnovci. O, šta sve nisam snio i šta sve nisam bio sa ćoravim Ćorom u društvu Bogoslovca. I ono što nisam pio, što nisam razbio, plaćo sam od svoga detinjastog novca. No sad volim i kad volim, volim od neba do ruke c kojom mi ljubav s dna mora izvlači brodolomca i nadima strojeve, oživljuje sanduke i kida rešetke da čelom rušim dvorce, da tragam pokrovce, otkrivam letnjikovce i nebo s kog sam prstom tanjir sunca skino, kad sam sunce i kosti, grobara i rovca poslo u krčmu da piju devojačko vino. Oskar Davičo (1909-1989)
Iz knjige Pesme, SKZ, Beograd, 1958.
|
| | | Dinka
Poruka : 29514
Godina : 40
Učlanjen : 26.09.2011
| Naslov: Re: Oskar Davičo Pon 24 Dec - 12:18 | |
| Volim tvoje ruke za igračke to telo koga skoro nema Žena je samo u mekoti mačke što u tvom struku prede i drema.
Kako da nadjem reči detinje da ti objasnim šta ljubav znači a da ne ranim to malo zverinje usnu na kojoj se mrve kolači |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Oskar Davičo Sub 7 Feb - 22:40 | |
| Ćelija
Ćelija smradna, ćelija gadna. Majko, majčice draga, Tvoja draganja, nežnog majkanja Željan sam. Izdaje snaga. O, majko, muke. Ako me ruke Tvoje mrtvoga prime Hoće li suze, pasti na uze, Hoćeš li reći: Sine? - Sine, kuni me. Skote živote, Uze mi sve moje drago. Možda je krao, možda je klao, Ipak, moje je blago. Ne, nisam krao, ja nisam klao, Za slobodu ja sam bio, Za slobodu veću, za ljudsku sreću Za život o kom sam snio. Za život mio o kom sam snio U borbi ja sam pao, Za bolji život crni se život, Za život, život sam dao. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Oskar Davičo Sub 7 Feb - 22:40 | |
| Hana 1. Ja, sin mutnoga lovca, i vidra i ovca, zavoleo sam u gradu kolonijalnu Hanu, kćer tužnoga trgovca, jevreja udovca, kraj groblja što je držao bakalnicu i mehanu. Probudila me ko šumu blistavi kreket raketa i sad slep sam za vas, zrikavi šatrovci. Ljubav je tako sama i tako puna sveta. Ljubav je svetionik i spaseni pomorci. Od nje mi gore oči – žarulje sred rulje, od nje zru more i mreže, ribe i ribolovci, konopcem vodopada pužu sa njom jegulje i cvrkuću zlikovci ko vrapci i osnovci. O, šta sve nisam snio i šta sve nisam bio sa ćoravom Ćorom u društvu Bogoslovca. I ono što nisam pio, što nisam razbio, plaćo sam od svoga detinjastog novca. No sad volim i kad volim, volim od neba do ruke c kojom mi ljubav s dna mora izvlači brodolomca i nadima strojeve, oživljuje sanduke i kida rešetke da čelom rušim dvorce, da tragam pokrovce, otkrivam letnjikovce i nebo s kog sam prstom tanjir sunca skino, kad sam sunce i kosti, grobara i rovca poslo u krčmu da piju devojačko vino. 3. Hano, barko moja, zaplovimo put tropa u prašume međ pume, zatigrimo se u leta Neka ljubav u sunce tvog trbuha zakopa moju snežnu planinu prstima suncokreta. Nek korak te noge i ruke, naježen zaveslaj trireme bes mora osedla ponovo i rastavi, iskapi i progutaj, izabrana, vreme što se ko beli medved međ zubima tvojim kravi, da iz vrča rujna, sva biljna, sva bujna šikneš i osvežiš jedra iznemogla. O, biljko, ti svetiljko, burna i olujna, ti si mi dah pronašla i srcem pomogla. 12. Nek tvoje bude sve, daj meni sunovrate, odrpane prevrate i ljute koprive. Živeću ko pećine, ko zveri što pate, ko svi čije su oči uvek žalostive, jer ne znaju još sve, šta ljubav može znati, a žele sve spoznati, grliti grljive golje, što sakati, zebu golovrati i znaju žar dati za snove nasrtljive, da u miru umru, iz petnih žila da žive i pevaju pesme kao grom grlate, do kapi da iskape devojke pohotljive, do kraja da sagore usnice mesnate: da se ne povrate iz koščatih daljina na zemlju, ko zločinci, na mesto zločina. Nesigurnost Možda je u šaci senka. Možda je. Ja sam jedno vrlo rano proleće u tunelu perunika I jedan hrast što gleda kroz ključaonicu Kako šljampavo mašemo suncu neodvojeni od visibaba, Leptireći pred izlozima za kojima žive, žive, žive Životinje s dušom od pilovine. Možda je u mrvi noći. Možda je. Pogledam li u staklene oči ptica što se mrgode, rašire se vrhovi čioda, pocrvenim: Zaboden već U dve leve zenice zaglušene lutanjem van prošlosti, I dve desne naježene disanjem bez vazduha. Možda je u kapima straha. Možda je. Ja sam jedno perje razvedeno od krila. Ja ne znam da budem što sanjam da jesam, Ja ne znam da budem iskustvo, ja padam Kroz prozor u krilo što me ljubi… Odjednom znam nenađenom usnom, čini mi se, U usta da poljubim usnu nepronađenu. Čini mi se. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Oskar Davičo Sub 7 Feb - 22:40 | |
| Kažem smrt a ljubim
Kažem – smrt, a ljubim usnom kao predeo. Smrt ćuti, ja zvonim od starosti buduće. Pod tobom ja vidim grad mlad, uzavreo i naše smejanje s okna svake kuće.
O, nikada takve strasti bilo nije ko poljem te noći na ivici groba. Ja nisam ljubio nikada silnije tu rosu i tebe no u ono doba
kad su nam svrdlali meci i vrtlozi, bol što je iz rana loptio na sve, kad je brat prohodo na drvenoj nozi, kad su nam vezali i oči i sne.
Tišinom? Ne. Pesmom srce moje vrije. Ljubav je kćer čiji je sin imao sina da odagna stravu iz zemlje Srbije i ljubi devojke u kucaj malina.
Dim za žar, mir za bol, muk za reč – ja neću. Ja pucam da ljubim tvoja vita rebra. I ranjen ja tražim, ko sloboda – sreću, ko dan – taj smeh pod prokislim krovom neba.
Raduj se, o raduj, radujte se svi prkosu što cveta na oštrici more, toplome zrnu što pod ženskim rebrom zri, morima što okom devojke njonjore.
Reknem li – smrt, ljubim ko usnom – predeo. Reknem li – kraj – zvonim od strasti buduće. Pod tobom ja vidim grad mlad, uzavreo i naše smejanje s okna svake kuće. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Oskar Davičo Sub 7 Feb - 22:41 | |
| Nemir
Skoro će doći, skoro će proći, skoro će prestati, skoro će stati. Skoro će bednom, skoro će žednom, dovoljno vode dati.
Skoro će biti svi ljudi siti, skoro će, skoro će ljudi imati kuće, zaklon od tuče, od kiše i od studi.
Skoro će nestati, skoro će prestati da se od straha ludi, skoro će biti sve sto ću sniti, sve što mi želja zažudi.
O, tada će, tada će svud biti palače, svud biće kikota, smeha, sanjaće, pevaće ljubav i proleće s cvrkutom ispod streha. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Oskar Davičo Sub 7 Feb - 22:42 | |
| Na rastanku
Praštaj mi, dragano, so i hleb nežnosti, senka robovanja pala mi na rame. Ako se ne vratim, devojko, oprosti krvi što će teći da ne bude tame.
Bunom bukte polja i dime se luke. Grad je crn od bola što sve više boli. Cela moja zemlja beži u hajduke i gine da ljubi, juriša da voli.
S njom ja loptim vreo, pod krvlju iščezo i pred zadnjom senkom kršim kosti gnevne lancu, što nam zemlji ruke naše vezo, svetle ruke rada, prste tako drevne.
Da ne dragam više? Da te ne milujem ljubavlju što vri slobodi na kratere? Praštaj! Na rastanku nju ti posvećujem - zvezde i mog tela krvave ivere. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Oskar Davičo Sub 7 Feb - 22:42 | |
| Nesigurnost
Možda je u šaci senka. Možda je. Ja sam jedno vrlo rano proleće u tunelu perunika I jedan hrast što gleda kroz ključaonicu Kako šljampavo mašemo suncu neodvojeni od visibaba, Leptireći pred izlozima za kojima žive, žive, žive Životinje s dušom od pilovine.
Možda je u mrvi noći. Možda je. Pogledam li u staklene oči ptica što se mrgode, rašire se vrhovi čioda, pocrvenim: Zaboden već U dve leve zenice zaglušene lutanjem van prošlosti, I dve desne naježene disanjem bez vazduha.
Možda je u kapima straha. Možda je. Ja sam jedno perje razvedeno od krila.
Ja ne znam da budem što sanjam da jesam, Ja ne znam da budem iskustvo, ja padam Kroz prozor u krilo što me ljubi… Odjednom znam nenađenom usnom, čini mi se, U usta da poljubim usnu nepronađenu. Čini mi se. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | Gost Gost
| Naslov: Re: Oskar Davičo Pon 9 Feb - 9:33 | |
| U SUMRAK
- Reci mi smeh koji ne zna grč gorčine? - O ja sam muk i dubok vrč tišine.
- Kaži mi noć što bolu zna broj stuba? - O ja sam san koji nema dna ni ruba. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Oskar Davičo Pon 9 Feb - 9:33 | |
| Na rastanku
Praštaj mi, dragano, so i hleb nežnosti, senka robovanja pala mi na rame. Ako se ne vratim, devojko, oprosti krvi što će teći da ne bude tame.
Bunom bukte polja i dime se luke. Grad je crn od bola što sve više boli. Cela moja zemlja beži u hajduke i gine da ljubi, juriša da voli.
S njom ja loptim vreo, pod krvlju iščezo i pred zadnjom senkom kršim kosti gnevne lancu, što nam zemlji ruke naše vezo, svetle ruke rada, prste tako drevne.
Da ne dragam više? Da te ne milujem ljubavlju što vri slobodi na kratere? Praštaj! Na rastanku nju ti posvećujem - zvezde i mog tela krvave ivere. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Oskar Davičo Pon 9 Feb - 9:34 | |
| Hana
16.
Ja ne čujem sunce, njegov biljni savet, ja ne slušam vetar, kišovite reči, više ne znam šta ću, kad ću, gde ću leći, šta sam kad ustajem: jutro ili avet.
Alge zamršene, mrsili vas vali, s vama se igraju ribe i ostrige, a moje su kose zamrsile brige i uzdasi ljudi što su umirali.
Oči izgrebene slanim noktom suza, kaljugom poruge, tugom pepeljuge, ja ne vidim više raskorake duge od mrkih hračaka, beočuga uza.
Kako svoju javu, ljubav vrtoglavu gvožđu bure dati da je dnu povrati? O, neću u vodu svoju vatru slati niz glavu u Savu, morem zaboravu. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Oskar Davičo | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 4 | Idi na stranu : 1, 2, 3, 4 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 689 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 689 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|