U današnjim vremenima prilično je zaživjela naučna teorija da je naš univerzum hologram, odnosno, da je naša fizička realnost, u stvari, virtuelna realnost. Postoji mnogo naučnika koji podržavaju ovu teoriju a u međuvremenu su se pojavile i knjige koje ju popularizuju (The Universe Solved; Jim Elvidge, My Big TOE; Campbell itd...). Naravno, postoji i mnogo argumenata koji podržavaju ovu teoriju. Stvar komplikuje to što virtuelna realnost može da bude i simulirana kao jedna kompjuterska simulacija. Tako i naučnici koji podržavaju teoriju virtuelne realnosti uglavnom tvrde i to da živimo u jednoj kompjuterskoj simulaciji. Naravno, ovdje se automatski javljaju i mnoga pitanja, kao na primjer, ko bi bio tvorac te simulacije, kakva je naša uloga u njoj itd.?!


Da li mi uopšte postojimo?

Vizije i hipoteze

Krajnje neobičan koncept savremenog razmišljanja predstavlja ideja da život kakav poznajemo možda i nije toliko stvaran koliko nam se čini. Po ovoj teoriji, svako od nas je ništa drugo do model u mamutskoj kompjuterskoj simulaciji kojom upravlja super civilizacija iz budućnosti! Neki čak teoretišu da bi takav program mogao biti delo postljudske civilizacije koja je konstruisala živopisnu i potpuno autentičnu simulaciju života iz hiljadama godina daleke prošlosti. To bi značilo da mi trenutno živimo u simuliranim uslovima, okruženi simuliranim događanjima kao vrstom zabave za pripadnike civilizacije koja čak i ne mora biti ljudskog porekla. Da bi se naglasila istinska dubina ovog koncepta, neophodno je reći da bi ova simulacija bila samo jedna od miliona sličnih, svaka određena različitim parametrima i specifikacijama izmenjenog pogleda na svet iz perspektive milijardi odvojenih pojedinaca. Ime ove ideje je simulacija predaka.

Možda ovakve ideje zvuče toliko ekscentrično i šašavo da je smešno i pričati o njima, ali u današnjem prilično izmenjenom akademskom svetu u kome se ozbiljno razmatraju teorija stringova, teorija haosa, kvantna mehanika i putovanje kroz vreme, ideja o predačkoj simulaciji zvuči dovoljno razumno da je i naučnici i filozofi tretiraju sa puno poštovanja.

Ako danas uzmemo 1000 knjiga od najprominentnijih duhovnih učitelja, naučnika i metafizičara, primjetićemo da je svako od njih predstavio jednu drugačiju sliku svijeta, odnosno, da neće biti dvojice čije će se slike potpuno uklapati kao što bi se uklapale slike onih koji su u stanju da vide realnost objektivno. Objektivna realnost bi bila jedna, tako da ukoliko bi neko imao sposobnost objektivne percepcije, on bi je mogao vidjeti kao takvu. Međutim, realnost može biti - objektivna ili virtuelna ali ne može biti oboje zajedno. Dakle, ukoliko je naša realnost virtuelna, onda ona ne može biti objektivna, zajedno s nama u njoj. Objektivna realnost bi bila ona realnost iz koje se ova naša realnost projicira. Za nas kao stanovnike virtuelne realnosti, ona bi kao jedna lokalna realnost bila stvarna ali pošto ona nije objektivna, odatle se ne može objektivno ni sagledati, niti kao takva predočiti drugima. Tako, svako od nas, bio on naučnik ili ne, vidjeće i doživljavaće realnost drugačije, dok će naše “istine” biti relativne u odnosu na tu realnost. Istovremeno, mi ne možemo znati kako izgleda objektivna realnost tj. ona realnost iz koje se ova naša projicira.
U svakom slučaju, osnovna postavka je ta - da fizički svijet kojeg mi poznajemo ne bi bio objektivna realnost, nego virtuelna realnost. Stvar donekle komplikuje to što objektivna realnost ne mora obavezno biti i fizička realnost.





"Ovaj svet je puki privid: on nema stvarno postojanje. I to je ono što se naziva uobraziljom (khayal). Za tebe je upravo uobrazilja samostalna stvarnost, sasvim različita i nezavisna od apsolutne stvarnosti, iako ona to nikako nije ... Znaj da si i ti samo jedna uobrazilja. I sve što opažaš i kada sebi govoriš „to nisam ja“, takođe je uobrazilja. Prema tome, čitav postojeći svet je uobrazilja unutar uobrazilje
Ibn Arebi k.s. (1165-1240)

Treće oko

Seti se samo Tina Ujevica,Da li je san stvarnost?....
Tema je vrh!
Od postojanja pita se covecanstvo,samo drugacijim recima,zbog vremena u kom pita...a odgovor,nase nagadjanje,nasa zedj u nesavrsenstvu ljudskog roda,da saznamo..Da li mozda zivimo izmedju dva sna?
Jojjj,ovo zadire duboko u nasu srz...

Hm, nekad bih voleo da je sve virtuelno i da ne postojim

Prema nekim duhovnim postavkama, osnovna karakteristika istinskog ljudskog bića (eng: HUMAN being) je HUMANOST. Pretpostavlja se da ona dolazi od jedne njegove komponente koja je poznata kao duša. Ukoliko uzmemo humanost kao jednu referentnu tačku, možemo slobodno tvrditi da bi sistem života u ovoj realnosti koji bi bio proizvod istinskih ljudskih bića, bio po svojoj suštini - human.

Međutim, iz aviona bi trebalo biti vidljivo to da mi živimo u jednom sistemu koji po svojoj suštini nije human, mada se on trudi da oponaša jedan human sistem života. Dakle, sam sistem je ne-human i to može da znači da on kao takav nije proizvod istinskih ljudskih bića. (Čovjeku ne treba mnogo nekog proučavanja istorije ove planete kako bi ustanovio da je ona prilično slična istoriji jedne klaonice!?)
Čiji je on proizvod, mi to možemo samo nagađati. Kao njegove tvorce, u obzir možemo uzeti AI (vještačku inteligenciju), vanzemaljce/arhone, kombinaciju od oboje ili nešto treće…

Ili nešto slično..

http://nikolavujic.weebly.com/uploads/3/4/8/0/3480733/michael_talbot_-_holografski_svemir.pdf