По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом. (Св. Теофан Затворник)

Мала ватра омекшава велико парче воска, тако и мале непријатности често омекшају, засладе и очисте све наше оштрине, неосећајност и тврдоћу срца. (Св. Игнатије Бријанчанинов)

Нико не би требао разговарати о духовним стварима са људима који су незаинтересовани за њих. (Св. Серафаим Саровски)

Никада не треба улазити у препирке, а посебно онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву и када се непријатељ не плаши да ће бити прекинут, него се нада да, у случају нужде, ако већ не може да докаже да је у праву, свога супарника може победити грубошћу и подсмехом. (Св. Филарет Московски)

Ко зна да ли би дете, икада имало љубави према мајци, када неби осетило љубав мајке према себи.

Свети владика Николај Велимировић.

"Мудри жели само оно што може правилно стећи, са умереношћу употребити и са задовољством другима саопштити."


Св. Тихон Задонски

Љубав се никада не рађа у злoј души.

Само од љубави учи законе надахнућа,јер љубав у твојој души открива све квалитете.

Мухамед Икбал

SVE ŠTO ČINITE, ČINITE IZ LJUBAVI

Jednom je starac Siluan Atonski razgovorao sa nekim arhimandritom koji je vršio misionarsku službu među nepravoslavnim hrišćanima. Ovaj je mnogo cenio starca i za vreme boravka u Svetoj Gori posećivao ga je nekoliko puta. Jednom ga je starac upitao kako on propoveda? Još mlad i neiskusan, arhimandrit je stao da gestikulira i uzbuđeno odgovori:

Ja im kažem: vaša je vera zabluda, kod vas je sve izopačeno, lažno, i ako se ne pokajete, nema za vas spasenja.

Saslušavši ga, starac ga upita:

Recite, oče arhimandrite, da li oni veruju da je Gospod Isus Hristos istiniti Bog? Da, veruju.

A da li poštuju Majku Božiju?

Poštuju, ali imaju nepravilno učenje o Njoj.

Da li poštuju svetitelje?

Poštuju ih, no kakvi svetitelji mogu postojati za njih otkako su otpali od Crkve?

Vrše li bogosluženja u hramovima, čitaju li reč Božiju.

Da, postoje kod njih i crkve, i službe, ali trebalo bi da vidite kakve su to službe u poređenju sa našima. Kakva hladnoća i bezdušnost.

Znači, oče arhimandrite, oni su ubeđeni da pravilno postupaju što veruju u Isusa Hrista, što poštuju Majku Božiju i svetitelje, što ih prizivaju u svojim molitvama. Međutim, ako im vi kažete da je njihova vera zabluda, oni vas neće slušati…

Međutim, ako narodu budete govorili da je dobro što veruju u Boga, što poštuju Bogorodicu i svetitelje, što idu u crkvu na bogosluženja i što se kući mole, što čitaju reč Božiju i ostalo, ali da u nečemu greše i da te greške treba da isprave i pa će sve biti dobro, onda će se Gospod radovati zbog njih, te ćemo se svi spasti milošću Božijom… Bog je Ljubav.

Zato i propoved treba da izvire iz ljubavi. Onda će ona biti na korist onome koji propoveda i onome koji sluša. A kada osuđujemo, nećemo imati koristi i ljudi neće slušati.

Ako oči tvoje zaslepe od sunca,to nećeš kazati da nema sunca.Nećeš ni reći da nema Boga ako se razum tvoj zbunjuje i gubi kad hoćeš da shvatiš početak i uzrok svega.

Sve što može da se rekne o Bogu nije nalik na Njega.Rečima je nemoguće izraziti Boga.

Angleus

Kad ljudi koji žive nevaljalim životom govore da nema Boga,oni imaju pravo: Bog postoji samo za onoga ko gleda na njegovu stranu i približuje se Njemu.A za onoga ko se odvraća i ide dalje od Njega nema i ne može biti Boga.

Tolstoj

Све што љубав такне,сачувано је од смрти.

Ромен Ролан

Љубав рађа љубав.

Што више волиш човека,тиме мање осећаш своју одељеност од њега.Изгледа да је тај човек исто што и ја,а ја исто што и он.

Толстој

Ko nema strpljenja sa nama kad grešimo, ne voli nas. Ne voli nas ni onaj ko nam ne prašta kad se kajemo za grehe. A najmenje nas voli onaj ko se ne raduje našoj popravci.
Vladika Nikolaj Velimirović:

Држи веру пошто-пото. И чекај док љубав из вере не никне. Изгубиш ли љубав, изгубио си много; изгубиш ли веру - изгубио си све.
Свети Владика Николај Жички

Вера добија и оно на шта се, иначе, не сме надати, што нам потврђује нпр. благоразумни разбојник на крсту. "

Св. Јован Лествичник

"Када уђе у дућан продавца миришљавих предмета, човек осећа пријатне мирисе; и дружењем с побожним људима, неосетно нас привикава да им подражавамо у врлинама њиховим."

Св. Антоније Велики

Svet je nešto što treba savladati. Čime? – Gornjim svetom. Duh vremena našeg je nešto što treba savladati. Čime? – Duhom Hristovim. Čovek je nešto što treba savladati. Čime? – Bogočovekom. Hristovi ljudi su od Boga, i pobeđuju svet, jer je veći onaj koji je u njima negoli koji je u svetu (sr. 1. Jn. 4,4). (Sv. Justin Ćelijski)

„Gle, iziđe sejač da seje. I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih; A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje. I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše. A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih. A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto,
a jedno po šezdeset, a jedno po trideset. Ko ima uši da čuje neka čuje.“

Evanđelje po Mateju, 13:3-9

"Ласкаво похваљивање - неподношљиво је бреме за праведника."

(Дела Ап. 16, 18)

" Људи тихи и смерни судије су својих дела, док људи брзи су испитивачи туђих дела."

(Св. Григорије Богослов)

"Да окривимо друг друга свагда смо готови, а да исправљамо оно у чему смо сами криви и потпадамо под одговорност, на то смо свагда спори!"

(Св. Златоуст)

"Не одвајати и не давати сиромасима (сиротињи) од онога што остаје сврх наших потреба, значи отимати туђе добро."

(Блажени Августин)

Човек који може указати помоћ и учинити добро, но не указује га и не чини, жалосно је и уједно недостојно биће."

(Леонид, архиеп. Јарославски)

Pre nego što počneš suditi o meni i mom životu,
obuj moje cipele i idi mojim putem! Prođi ulice, brda
i doline! Oseti bol i sreću! Prođi godine kroz koje ja
prolazim, padni preko svakog kamena koji se meni
našao na putu! Ustani uvek ponovno i idi istim putem,
kao što i ja radim! I tek mi onda možeš suditi.
(Patrijarh Pavle)

" Пре него што је дошао на васељенски престо, Свети Нифон, патријарх константинопољски, био је искушеник у манастиру Дионисијату. Након што је много година напасао Цркву Христову, одрекао се патријаршијског трона и одлучио да се врати на "место свог покајања", односно у свој манастир, не откривајући при том свој идентитет.

Када је стигао у Дионисијат, рекао је да се зове Николај и да жели да се замонаши. Игуман га је упозорио на манастирски обичај да се почетницима даје задатак да чувају манастирске животиње. Светитељ је то радосно прихватио и остао изван манастира, у штали, где се бринуо за мазге. Хранио их је, појио и чистио. Поседовао је недостижно стрпљење и издржљивост.

Манастирски монаси су запазили да сваке ноћи из штале излази пламени стуб и да се уздиже према небу. О томе су известили игумана, који је преклињао Бога да му открије каква је то натприродна појава. И заиста, Бог је одмах открио игуману да је онај којег је одредио да брине о животињама и да доноси дрва из шуме, васељенски патријарх Нифон, некадашњи сабрат овог манастира.

Оне ноћи, кад је доживео ово откровење, игуман се задивио великом светитељевом смирењу. Позвао је свештенике и ђаконе да обуку своја одејанија, а монахе да узму рипиде, кандила и тамјан. Ова свечана литија очекивала је да се светитељ врати из шуме, одакле су животиње вукле дрва. Светитељ је, као истински подвижник, био одевен у стару расу, неочешљан и прашњав.

Кад су га угледали, сви су пали на колена, тражећи његов благослов и говорећи: "Доста је било твог понижења, патријарху наш! Уђи у свој манастир и узми пастирски штап који ти припада, како би све нас напасао на пашњацима спасења!"

Преподобни отац наш Нифон, патријарх константинопољски, каже:

"Онај ко стекне смирење, гради кућу на чврстој стени, а то је Христос. Онај ко је егоистичан и верује да је задобио врлине, лишен је сваке врлине и преиспуњен је заблудама, и он васцело своје здање подиже на песку гордости. Смирење ће укрепити сваку врлину и човек који га поседује биће просветљен. У супротном, луциферски егоизам избрисаће сваки траг доброте и довести до скамењености ума. Егоистичан човек је у целини обузет тамом, сагласно Светом Писму које каже: Бог се Гордима противи а смиренима даје благодат (Пр з, 34 и 1 Пт.5,5)."