Када душа бива рањена и пада она не лежи без свести као тело, него се овде мучи грижом зле савести, а када оде одавде баца се у вечно мучење. Ако неко не осећа бол од рана које наноси ђаво, тај својом безосећајношћу самом себи припрема још већу невољу. Јер ко није осетио прву рану тај ће ускоро задобити и другу а после друге трећу. Нечастиви видећи да је људска душа безбрижна и да не обраћа пажњу на задобијене ране, не престаје да је рањава све до последњег издисаја. (Св. Јован Златоусти)

Без божанске љубави ми немамо користи ни од чега, чак и ако поседујемо све остале дарове Духа Светога. (Св. Василије Велики)

Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)

Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)

Мир је мера свих добара и претпоставка сваке радости. (Св. Јован Златоусти)

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. (Св. Василије Велики)

Шта може бити болније од Пакла? Ништа није вредније него страх од пакла, јер ће нам страх од пакла донети круну спасенија... Где страх постоји, тамо је ревност у давању милостиње, и снага молитве, и сузе топле и честе, и тешки уздисаји испуњени скрушеношћу. Јер ништа тако не изједа грех и чини врлине да се умножавају и цветају као стално стање страховања. Тако да је немогуће ономе ко не живи у страху да чини правилно, а са друге стране немогуће је да човек који живи у страху може отићи у погрешно. (Св. Јован Златоусти)

Нека сећање на смрт одлази на починак и устаје са тобом, а уједно и молитва Исусова; јер ништа не може да ти пружи тако силну заштиту током сна, као ова дела (свети Јован Лествичник).

Ко размишља о близини смрти, тај лако кроти страсти. А ко се нада да ће дуго живети, уплиће се у многе грехове (авва Исаија).

Ко жели да се спаси, тај мора припадати јединој Светој Православној Цркви, бити Њен верни син, и у свему се покорава Њеним одлукама.
Свети Игњатије Брјанчанинов

Ко прима хришћанство са свом искреношћу срца у недрима Православне Цркве, у којој се једино чува чува истинско Хришћанство, тај се спасава.
Свети Игњатије Брјанчанинов

Спасење, извршено Спаситељем, припада само Цркви. И нико не може ван Цркве и вере бити, ни у општењу са Христом, ни спасити се. Знајући то, ми схватамо, да се спасење целог света савршава не због дела закона, већ у Христу и безбожним јересима не остављамо никакве основе за наду... јер они немају ни најмањег општења са Христом, већ се сујетно прикривају Спаситељевим Именом на штету и обману оних, који више обраћају пажњу на спољашњост и на назив, него на истину.

И тако, нека нико не одваја од Христа оно, што је било од древних времена, и нека нико не мисли, да се неко из оних, који су живели раније, могао спасити без Христа. А они, који у наше време преиначују и изопачују истину, који приписује само сујетно и лажно подобије Цркви, туђе Христу и Истини њих већ нико и не назива хришћанима и не подржава општење са њима; то је чак и немогуће, јер се из свештеног дома не износи жртва и не предлаже се за општење са онима који се налазе ван њега.



(42, 97)



Свети Јован Златоуст

Ја сам врата; ко уђе кроза Ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи. (Јован 10:9). То је исто, што Господ говори и на другом месту: Нико неће доћи Оцу осим кроза Мене (Јован 14:6). И још ближе је потврдио Он то исто, када је рекао: Без Мене не можете чинити ништа (Јован 15:5).

То и хришћанин, који је сав у Христу и који ништа од себе нема вредно, све то од Христа има. Оправдање његове је Христово и тело његово је такође Христово. Спасени се спасава зато што је обучен у Христа. Само у том положају, он има приступ к Оцу.

Ми смо отпали од Бога и због тога под гневом. Само када Правда Божија одступи и милост Његова се приближи к нама и нас, који се приближавамо, прими, када се ми приближавамо у Христу и Христу. Христов печат се оставља на свој природи хришћанина, и онај који је оси, пролази у сред сенке смрти и не боји се зла.

Да би били такви, имамо Тајинства Крштење и Причешће, који посредују за грешне после Крштења покајањем. Али то је од Лица Господњег; са наше стране, дужни смо да се образујемо у духу, који садејствује примању расположења: вера, која исповеда: ја сам погинуо и спасавам се само Господом Исусом Христом., љубав, која ревнује да све посвети Господу Спаситељу, нада, која ништа не очекује од себе, уверена да неће бити остављена од Господа, већ ће од Њега имати сваку помоћ, и унутрашњу и спољашњу, цео живот, док не буде узет, где је Он Сам.



(107, 67-68)



Свети Теофан Затворник

Онај, који не прибегава животу по заповестима Божијим, не лечи себе постојано покајањем, не подржава усвојење Христу, Причешћем Телу и Крвљу Његовом, не може а да се не лиши усвојења Христу, не може, а да се не лиши спасења.



(111, 330)



Свети Игњатије Брјанчанинов

''Нити нам строг живот без праве вере у Бога може помоћи, нити нас право исповедање вере без добрих дела може претставити Господу, него треба обоје заједно да бива, да би човек Божији био савршен и да не храмље никаквим недостатком. Јер вера спасава, када љубављу у Богу чини добра''.
Свети Сава Српски

Често људска осуђивања бивају слична овоме: као кад господар од дома, не очистивши своју кућу и окућницу од блата и ђубрета, почне да напада оне који му долазе у дом блатњави и прљави. Ми хоћемо и тражимо да други буду савршени и уљудни, међутим своје недостатке и мане не поправљамо. (Тома Кемпијски)

Тада приступи к њему Петар и рече: Господе! колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? до седам пута?
Рече њему Исус: не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.
Зато је Царство Небеско као човек цар који намисли да се прорачуни са својим слугама.
И кад се поче рачунити, доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланта.
И будући да немаше чим платити, заповеди господар његов да га продаду, и жену његову и децу, и све што има; и да му се плати.
Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: господару! причекај ме, и све ћу ти платити.
А господару се сажали над тим слугом, пусти га и дуг опрости му.
А кад изиђе слуга тај, нађе једнога од својих другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше говорећи: дај ми што си дужан.
Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: причекај ме, и све ћу ти платити.
А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга.
Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару својему сав догађај.
Тада га дозва господар његов, и рече му: зли слуго! сав дуг онај опростих теби, јер си ме молио.
Није ли требало да се и ти смилујеш на свога другара, као и ја на те што се смиловах?
И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.
Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својих. (Господ Исус Христос – Јеванђеље по Матеју 18, 21-35)

Нећеш бити понижен ако укажеш љубав и поштовање твоме ближњему, па макар се он налазио на много нижем степену ума, звања, стања и морала од тебе, већ ћеш бити понижен ако му љубав и поштовање не укажеш. (Прота Ј. Толмачев)

Учи се да у трпљењу подносиш туђе недостатке и слабости, ма какве оне биле, стога што у самоме теби има много недостатака које други морају подносити. (Тома Кемпијски)

Треба бити правичан према свима, па чак и према онима који нису такви према нама.
Будимо строги према себи, а попустљиви чак и према онима који умеју да праштају само себи самима. (Плиније Млађи)

"Ne dajte svetinje psima, niti bacajte bisera svojih pred svinje, da ih ne pogaze nogama svojim i okrenuvsi se ne rastrgnu vas."

Mat.7,6

"Sve, dakle, sto zelite da vama cine ljudi, cinite i vi njima."

Mat.7,12

"Љубав све трпи, свему се нада, све верује...љубав не престаје никада" (Прва Коринћанима)

"Znam i uveren sam u Gospodu Isusu da nista samo po sebi nije pogano; samo onome koji smatra da je nesto pogano, njemu je pogano."


Rim.14,13

Будимо задовољни малим, и бићемо увек богати.Бринимо се једино за
одело и обућу,и добићемо и то,и далеко више од тога...Не поколичини имовине,
него по расположењу душе треба судити о богатству и сиромаштву. Сиромашнији
је од свих онај који свагда жели више но што има и никада не може да заустави
своју злу жељу. Стога, бегајмо од среброљубља, тог виновника сиромаштине,
упорпаститеља душе, пријатеља пакла, непријатеља Небеског Царства, извора
свих уопоште зала; презримо имање, да би смо се боље користили имањем и помоћу њега
добили и обећана нам блага...Ако хоћеш да будеш богат, презири богатсво. И заиста
није богатство у имању богатства него је богатство - не бринути се о стицањућу
богатства. Ако тако будемо водили себе, онда ћемо и овде на земљи бити богатији
од сивх богаташа, и тамо не небу наследићемо небеска блага... Богат је не онај коме
много треба, него онај коме ништа не треба.
Bог хоће од нас: некада не желети да се има много,но исто тако не туговати
када се има мало.
(Св.Јован Златоусти)