Без јелеја (зејтина) не може горити кандило, и без вјере нико не може стећи добре мисли (Св. Јефрем Сирин).

Богу није ништа немогуће, сем онога чега Он неће. - Шта хоће Бог то и може; али Он неће све оно што може. (Тертулијан).

Хришћанина не чини правим хришћанином само исповиједање вјере (припадање Хришћанству), него вјера и врлине које из вјере проистичу. (Св. Тихон Задонски).

Што је речено (написано) у Св. Писму речено је не само ради тога да знамо, него и да казано испуњавамо. (Ава Исихије).

Особито велико чудо љубави Божје - које нећемо видјети ни у вјечности (с тога што је то крајња граница могуће љубави) - јесте послање у свијет Сина Божијега. Много значи неосјећати увреду када вријеђају, још више је - опростити; још више је - после опроштаја благодарити; но кудикамо и несравњено је много - да Бог прими на себе природу човјечију и да страда и умре за људе. Ово је заиста највеће чудо у моралном свијету (Јоан. 15, 13; Рим. 5, . Само у овоме једноме толико је се испољило срце Божје, да када би се заборавила наука о савршенствима Божјим, само у овоме једноме би се садржавало све богословље. (Инокентије, архиеп. Херсонски).

Невоље, страдања и ране које те сналазе по домостроју [Божијем], [потруди се да примиш] као нешто што ти је корисно за душу, а не као нешто непожељно. Јер, када те сусретну несреће, почећеш да размишљаш у себи: "Пошто сам несрећан у свету, одрећи ћу га се, и поћи ћу да служим Богу". Може се десити да, дошавши до те мисли, чујеш заповест: Продај све што имаш (Мт. 19,21), омрзни телесно општење и служи Богу. Тада ћеш почети да благодариш за несрећу у свету, будући да се њеним поводом показујеш послушан Христовој заповести. Најзад, ако си унеколико изменио свој ум у односу на видљиво и удаљио се од телесног општења, треба такође да се умом удаљиш од плотског мудровања и да стекнеш небеско размишљање. Тада ћеш почети да расуђујеш о заповести коју си чуо. И нећеш још обрести покој, али ћеш прихватити старање и труд да стекнеш оно о чему си слушао.

“Sve planete u materijalnom svetu, od najviše do najniže, mesta su patnje, na kojima se odvija uzastopno rađanje i umiranje. Ali onaj ko dostigne Moje prebivalište, o Kuntin sine, nikada se više ne vraća.”

Bhagavad-gita 8.16.

Постојано се моли у свакоме послу, те да ништа не чиниш без помоћи Божије. (Св. Марко Посник).

Свето је дјело изабрати добро не ради чега другога, него ради самога добра. (Св. Нил Синајски).

Оно чиме је била душа заузета до молитве, неопходно долази на памет и у вријеме молитве и њеног тока. Стога, прије почетка молитве, ми смо дужни да ставимо себе у такво стање у каквом желимо да будемо за вријеме њено. (Ава Исак).

Не моли се да буде с тобом оно што се теби чини да је добро, него да с тобом буде оно и онако како је Богу угодно, стога што Он боље зна шта је за тебе корисно. (Ава Леонтије).

+Свети Аверкије (Таушев) Џорданвилски+: „А сада у преживљено нам, страшно време, циничног и љутог безбожја, ми као хришћани, верни Христу Спаситељу и његовој истинитој цркви НЕ МОЖЕМО НЕ ОСУДИТИ, СА ВЕЛИКОМ ОДЛУЧНОШЋУ, БЕЗБОЖНИКЕ И ХУЛИТЕЉЕ, ЉУТЕ БОГОБОРЦЕ КОЈИ СТРЕМЕ ДА У ЦЕЛОМ СВЕТУ ИСКОРЕНЕ ВЕРУ ХРИСТОВУ И РАЗРУШЕ ЦРКВУ СВЕТУ, ОСКРВНИВШИ НАШУ ОТАЏБИНУ И НАРУГАВШИ СЕ НАШИМ СВЕТИЊАМА.
Не можемо ми, а не осудити и СВЕ ОНЕ КОЈИ САРАЂУЈУ СА ЊИМА КОЈИ ИХ ПОДРЖАВАЈУ и саучествују у учвршћењу њихове власти и самим тим им ПОМАЖУ У ЊИХОВИМ АДСКИМ ЗАМИСЛИМА.
Ми осуђујемо слуге надолазећег антихриста и самог антихриста...
Зар све те осуде нису грех забрањен Јеванђељем, како покушавају да нас убеде савремени паметњаковићи – неохришћани, испуњени неком необичном ”надљубављу„ и свеопштим ”свепраштањем„?
Нека не лажу они на Господа и на Његово Свето Јеванђеље!” (Архиепископ Аверкије (Таушев) Савременост у светлу Речи Божије. Речи и говори. Том 2. Отпуштање грехова и тобожња хришћанска љубав и свепраштање).

Ne odvajati i ne davati siromasima (sirotinji) od onoga što ostaje svrh naših potreba, znaĉi otimati tudje dobro.

(Blazeni Avgustin)

Mnogo je bolje radi dostojnih pruziti desnicu i nedostojnima, nego li iz bojazni da ne bi dali i nedostojnima, lišavati pomoći dostojne.

(Sv. Grigorije Bogoslov)

Сластољубије је минутно; а врлина је бесмртна. (Периандер).

Старај се свакоме чинити добро не обраћајући пажњу на то да ли ће отуда произићи личне користи или не. (Епиктет).

Какви желимо да будемо у вријеме молитве, такви треба да будемо прије вршења молитве. Дух наш у вријеме своје молитве насигурно добија расположење од претходног стања, и молећи се, узноси се ка небесноме, или се спушта до земаљског, са оним истим мислима каквима се бавио пред молитвом. (Ава Исак).

Онамо нема прекраснога где нема доброга и кориснога. (Сократ).

Ако би ми нешто ван Бога вољели, нама ће онда нешто недостајати, јер наше срце свагда нешто тражи и "до тога времена је узнемирено, док не достигне љубав Божију". (Прота Ј. Толмачев).

Као што пас, када види батину којом је некад изударан, брзо и далеко побјегне, тако и ђаво, видећи знамење Крста којим је некада његова сила смлаћена, боји се и дрхти и бјежи од вјерних.


(Петар Могила)

Хришћанин може слободно и са радошћу себи при наступању смрти говори-ти: "Гдје ти је, смрти, жалац[1]?? " (1 Коринћ. 15, 55).

Без потребне пажње немогуће је добро изучити музику, тим мање нерадна душа може схватити тајанствене (божанске) звуке. (Златоуст).

Спољашња видљива побожност без унутрашње јесте лицемјерство и обмана. (Св. Тихон Задонски).

“Ne cini drugima ono što ne bi voleo za sebe.”

- “Prvo spoznaj sebe da bi mogao da spoznas druge”

(Kofucije- Zbirci izreka (Analekti)

Прави је онај хришћанин који носи Христа у срцу своме. (Ава Леонтије).