Бог - Господ пружа ти Своју руку; пружи и ти Њему своју. (Св. Златоуст).

Тражи свуда Онога који је свуда. Оставивши се свега, Њега Јединога тражи и - неизоставно ћеш наћи. (Св. Тихон Задонски).

Није срећан онај који је добро почео, него онај који је добро завршио подвиг свој. (Св. Тихон Задонски).

Господ наш Исус Христос, да би нас учинио оним што је Он сам, по безмјерној љубави својој постао је оно што смо ми. (Св. Иринеј Лионски).

Један старац испосник близу Александрије, окружен руљом невјерника, био је подвргнут са њихове стране не само грђењу, но и батинама и исмијавању. Они су му говорили: "Шта је ваш Христос којега почитујете тако необично, чудесно учинио"? - "То што се ја не узбуђујем и не осјећам се увријеђен тиме, па и већим увредама, ако би их ми нанијели", одговорио је старац. (Ава Хермон).

Вољети себе треба само ради Бога и дјелимично ради ближњих; љубити ближње треба ради Бога; а љубити Бога треба ради њега Самога, те стога више свега. (Филарет Московски).

„Slobodni mislioci su oni ljudi koji žele da koriste svoju savest i razum, da bez predrasuda i straha sagledavaju stvari i dogadjaje koji su u koliziji sa njihovim obicajimma, privilegijama ili verovanjima. Ovo stanje svesti nije svima svojstveno, iako je bitno za pravilno razmišljanje, jer tamo gde je odsutno, diskusija se lako deformise i umesto njene korisnosti postaje destruktivna..”

(Lav Tolstoj o filosofima)

Smatrati Hrista bogom i njemu se moliti, je za moj um najvece moguće svetogrdje.”
{Lav Tolstoj- Navod iz pismo od 4. aprila 1901. kao odgovor na njegovu ekcomunicaciju iz Ruske pravoslavne crkve.}

Реч што посла синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу, који је Господ свима.
Дела апостолска, глава 10 - 36

Човјек није Бог, но циљ његова бића јесте уподобљење Богу по заповијести Божијој (Лев. 11,45; Мат. 5,48).

Смирење и без подвига многа прегрешења чини опростивим; а без смирења и подвизи су бескорисни, па нам чак припремају много тога лошег
( св. Исак Сиријски)

Сви људи гријеше (1 Јов. 1, 8-10), но зли чине гријех са радошћу и наслађивањем, а добри се гаде гријеха.

(Прота Ј. Толмачев)

И онај који у граду живи, може подражавати живот пустињака и испосника.

(Филарет, митроп. Московски)

Хришћани, или одрекавши се наслада страдају лишењем, или допуштајући себи насладе, морају страдати раскајањем. (Филарет Московски).

Младо дрво привезују уз колац и оно расте усправно и правилно. Тако и душа која је привезала своју вољу уз вољу Божију, узноси се горе к Богу. (Ј. Толмачев).

Ко има Библију, томе она може прибавити велику корист и утјеху. Често један поглед на ту Свештену Књигу задржава нас од расположења ка гријеху. (Св. Златоуст).

...љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне...

Isus Hrist

Prezriteljima tela hoću ja da kažem jednu reč. Da preziru, to čini njihovo poštovanje. Šta je to, što je stvorilo i poštovanje i preziranje i vrednost i volju?
Ono stvaralačko sopstvo stvorilo je sebi poštovanje i preziranje, stvorilo je sebi zadovoljstvo i bol. Stvaralačko telo stvorilo je sebi duh kao ruku svoje volje.
Još i u vašoj ludosti i preziranju, vi prezritelji tela, služite vi vašem sopstvu. Ja vam kažem: vaše sopstvo samo hoće da umre i okreće se od života.
Ono ne može više ono, što bi htelo najradije: – da stvara više od sebe. To ono hoće najviše, to je sva njegova žar.
Ali prekasno mu je bilo sada za to: – tako da vaše sopstvo hoće da propadne, vi prezritelji tela.
Da propadne hoće vaše sopstvo, i zato ste postali vi prezriteljima tela! Jer ne možete da stvarate više od sebe.
I zato ljutite se vi sad na život i na zemlju. Jedna nesvesna zavist krije se u zavidljivom pogledu vašeg preziranja.
Ja ne idem vašim putem, vi prezritelji tela! Vi mi niste mostovi ka natčoveku!

"O prezriteljima tela"

"Tako je govorio Zaratustra"

Fridrih Niče

Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела?
Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жњу, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?
А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду.
Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих.
А кад траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни?
Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути?
Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.
Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати.
Не брините се дакле за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свог.

Isus Hrist

Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плату немате од Оца свог који је на небесима.
Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју.
А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја.
Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

Isus Hrist

Не судите да вам се не суди;
Јер каквим судом судите, онаквим ће вам судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити.

Isus Hrist

Празник без духовне радости, без срдачног у њему учешћа, без унутрашњег осећања, то је тело без душе.

(Филарет Московски)

Најљепша је молитва она у којој се просто и од срца излажу потребе пред богатим љубављу Богом. (Прота П. Соколов).

Док се год налазиш у тијелу не буди безбрижан и никада не вјеруј самоме себи, па макар се осјећао понекад слободан од страсти. Јер непријатељи (демони) с лукавим намјерама привремено обустављају нападе своје, да ми попустимо у ревности својој; тада они кидишу на нас неискусне, дохватају ојађену душу као малу птицу и бацају је на много теже гријехе него ли у којима је дотле била и против којих се пређе молила да их се ослободи. (Ава Исаија).

Čega se boji bezbožnik, ono će ga snaći; a što pravednici žele, Bog će im dati " (Priče Sol.10,24)