Тајна светих мученика била је трпљење. Истрпели су! Нису побацали оружје, него су се борили. И, очима душе гледали су подвигоположника Христа, који им је спремио венце победе.
Преподобни Исак Сиријски

"Праведан човек и кад није крив претпоставља да је крив. А злочинац - нечовек никад није крив, увек су криви други."


Патријарх Павле

"Ако се будеш молио за друге, тебе ће цело небо заступати". Св. Јован Кронштатски

"Da kazemo jos nesto o devojci koja dolazi kod tebe . U ophodjenju sa njom drzi se iskusnog svetootackog saveta : davljeniku nemoj pruzati ruku , nego mu pruzi stap. Ako budes imao snage da ga izvuces iz iz dubine - dobro je , u protivnom , ostavi stap u njegovim rukama i cuvaj se da i ti ne potones . Razumi sta ti govorim . Ako od razgovora sa njom gubis svoj mir , onda je izbegavaj koliko je moguce i na svaki nacin se uzdrzavaj od raspravljanja u razgovoru . Ako neko nece da slusa reci Svetog Pisma , raspravom ga ne mozes ubediti , nego ces samo sebi naneti stetu i izgubiti mir .
Apostol kaze :
- Ako li neko misli da se svadja , mi takvoga obicaja nemamo , niti Crkve Bozije ( 1 Kor.11 , 16 ) (Prepodobni Amvrosije , 23 , d. 3. s 28) ".

Ako ne mozes imati potpun duhovni odnos , onda se drzi izpunjenjavanja zapovesti Hristovih , i to ce od tebe biti dovoljno .Jos se drzi saveta Varsanufija Velikog :
- Ako ostavis volju svoju iza sebe , na svakom mestu ces naci spokoj" .
I najzad , drzi se drevne crkvene pouke : Spasavajuci , spasavaj dusu svoju .Pazi na sebe , to ce od tebe biti dosta .A drugo - kako hoces . Sve sto ne zavisi od tebe prepustaj drugima i njihovoj sopstvenoj volji , i sve ostavljaj sudu Bozijem (prep.Amvrosije , 23, d. 2 , s . 185) ." .

Покајани грех одводи покајаног грешника у загрљај Богу, у вечно Царство љубави нашег Небеског Оца. Непокајани пак грех рађа у души човековој пакао, да га затим сурва у вечни ђаволов пакао.Господе, дај нам покајање.

Свети Јустин Ћелијски

Није живот у глави, ту је само врх његов. Живот је у срцу. Само оно што из срца излази може утицати на ток живота.

Свети Теофан Затворник

"Greh nikoga ne ostavlja do groba. Stoga do samoga groba treba opreznosti, do groba treba očišćavati srce svoje."

(Filaret Černigovski)

Podvig pokajanja i borbe sa strastima doživotni su."

(Ignjatije, episkop Kavkaski)

Ко неће да се смири сам, смириће га живот, али живот и нема баш пријатне методе за то.

Патријарх Павле

Ја сваком човеку прилазим са вером да је поштен човек. Ако није, ако ме превари, шта могу. Нека пред Богом одговара. Моје право није да судим о људима пре него што они покажу шта су !

Патријарх Павле

Никада не губи наду у Божији Промисао. Постоји допуштење, воља и Божији Промисао.​
Допуштење је - када Бог даје цовеку слободу. Човек тада ради оно што жели.
Када делује воља Божија, човек ради оно, што наређује Бог. Воља Божија увек доноси добро.
Божији Промисао управља: да ли да се деси допуштење, да ли воља. Када не можеш да решиш питање и не знаш шта да радиш, - препусти се Божијем Промислу и не размишљај више о томе.

Грузиски старац Архимандрит Гаврило Ургебаџе​

Ствари су једноставне: призивајте Бога, а Он ће све преображавати у оно што је добро. Ако Њему дате своје срце, неће преостати места за друге ствари. Када се обучете у Христа, нећете више улагати никакав напор за стицање врлине. Он ће вам је дати.

Свети старац Порфирије Кавсокаливит

"Нема ни једног тренутка времена, нити иједног корака пространства, које не даје лекцију човеку."

отац Тадеј Витовнички

"Када имамо проблема са здрављем, да ли је довољно да се ослонимо на Божију помоћ, или треба да тражимо помоћ и од медицине?") Од Бога је и једно и друго. Лекару треба дати место које му припада, јер је и њега створио Господ. Зато немој избегавати лекара, када ти је потребан. Има време када је излечење у рукама лекара, а и они такође треба да се моле Господу да им дарује да поставе праву дијагнозу и да излече болесника, да би му сачували живот, јер "излечење је од Свевишњега... Господ је створио лекове од земље, и мудар човек их не одбацује" (Сирах. 38, 14). Прибегавање медицини не искључује прибегавање Божијој помоћи. Према томе, хришћани се, не одбацујући медицинску помоћ, морају молити Богу да просветли лекаре да поставе правилну дијагнозу, да изврше неопходна испитивања и да одреде одговарајућу терапију. Хришћани би, такође, требало да моле Бога да их просветли да сарађују са лекарима, да их укрепи у дуготрпљењу, тако да могу да задобију корист за душу своју из свога страдања и да их, ако је таква воље Његова, и ради узрастања душе, ослободи болести.
(Старац Епифаније Атински)

Ако се човек сам не потруди по својој сили и не присаједини сопствени труд молитвама Светих, он никакве користи неће имати од тога што се Свети за њега моле.
(Преподобни Варсануфије Велики)

"Ни један пријатељ злата никад није постао пријатељ Христа или људи."


(Св. Јован Златоусти)

"Што више волиш паре то чвршће затвараш Царство Небеско."


(Св. Василије Велики)

Ми се и сувише бранимо од спољних непријатности предајући се вољи Божјој, зато и губимо добре плодове, који се жању на крају непријатности, поднетих са смирењем.

Свети Николај Жички

Мудар човек брине се да сваки дан испуни заповести Божије делима праштања, милосрђа и љубави. Тако се он у Бога богати.
Св. Николај Велимировић

U Egiptu, u kojem je u drevnom hrišćanstvu bilo je dosta velikih manastira, jedan monah družio se sa neukim prostodušnim seljakom, kakvih je bilo mnogo u zemlji. Seljak jednom prilikom reče monahu:

– I ja poštujem Boga, koji je stvorio ovaj svet! Svako veče sipam kozije mleko u čanak i ostavim ga ispod palme, a Bog noću dođe i popije ga. Mnogo mu se sviđa moje mlekce! Nikad se nije desilo da u čanku ostane i kap mleka.

Kada je čuo te reči, monah nije mogao da se ne nasmeje. On dobrodušno i jednostavnim rečima objasni svom prijatelju da Bogu nije potrebno kozije mleko.

Pošto se seljak tvrdoglavo držao svoje priče, monah predloži da sledeće noći krišom prate šta se događa pošto čanak sa mlekom ostave pod palmom.

Rečeno – učinjeno! Te iste noći su se monah i seljak pritajili malo dalje i po mesečini uskoro videli kako se čanku prikrala jedna lisica i polokala mleko do poslednje kapi.





Seljaka kao grom da je udario kad je to video.

– Da – skrušeno priznade on – sad vidim da to nije bio Bog!

Monah je pokušao da uteši seljaka pa mu stade objašnjavati, kako je Bog zapravo Duh, kako je On potpuno drugačiji od našega sveta, da Njega ljudi spoznaju na naročit način… Ali seljak je samo stajao pred njim oborene glave, a zatim je zaplakao i pošao u svoju kolibu.

Tada se i monah zaputio u svoju keliju. Ali kad joj se približio, ispred vrata ugleda Anđela koji mu je preprečio put. Bio je istinski zaprepašćen pa je u strahu pao na kolena. Tada mu Anđeo reče:

– Taj prostodušni čovek nije ni učen, ni mudar, ni načitan da bi Boga poštovao na drugačiji način. Činio je to onako kako je najbolje umeo, a ti si mu svojom mudrošću i načitanošću oduzeo tu mogućnost. Možda misliš da si ispravno postupio? Eh, mudrače, jedno ipak ne znaš. Videći koliko je iskreno srce tog seljaka, Bog je svake noći slao lisicu da ode do palme da bi ga na taj način utešio i primio njegovu žrtvu.

Divni Sveti Justin Celiski kaze;
Zivite uvek Bogocovekom, nikada covekom, zivite uvek duhom vecnosti, nikad duhom vremena.... Amin

" Наступају тешка времена, јер нестаје вјере. Због сиромаштва - ради хране и одјела - људи ће продавати своје душе. Свијет ће постати зао, нестаће милосрђа и љубави међу људима. Верујући неће моћи да пронађу ни пастире, ни пут спасења. Цареваће новац и страствено настојање да се живи - иживљавајући се. Нико се неће бринути за људске душе. Све ће бити подвргнуто стицању. Сви ће бити равнодушни према своме спасењу и вјери. Нестаће страха Божијег. Смисао дужности и одговорности постаће неразумљив. Све ће се вртити око новца. Сви ће трговати узајамно. Зло ће се с невјероватном силом ширити по свијету. Преживљаваћемо посљедња времена. Ми не можемо чак ни да замислимо колико ће бити тешко. Ми не можемо ни да замислимо шта чека нас и дјецу нашу. Наша дјеца ће бити потпуно неприпремљена за та тешка времена – да би се супротставила таквом стању, јер родитељи данас не уче дјецу страху Божијем и стиду пред људима. Они ће због тога постати плијен многих зала. "
Грузијски Старац Иларион са Свете Горе

Циљ људског живота и није ништа друго него како очистити своје срце да оно пропева радошћу.

Oтац Тадеј

"Немојмо очајавати када Бог касни да нас услиши.
Многа добра проистичу из овог кашњења."
Старац Пајсије Светогорац