Uživanje u vilin-zemlji


Sedim naslonjen uz stablo velikog hrasta na obali reke. Pribor za pecanje je odložen u stranu. Ne razmišljam ni o čemu posebno, samo sedim i jednostavno uživam. Iz tek
ozelenelih krošnji sa druge obale odjekuje pesma drozdova. Stotine buba uzleće i sleće sa livadskih cvetova čiji kolaži prave tepihe nezamislivih boja. Još samo fali put popločan žutom ciglom pa da sve bude kao u čarobnoj zemlji Oz.


[You must be registered and logged in to see this image.]


Tog jutra smo Srđan, Raša, Egon i ja prešli nekoliko kilometara uzvodno zabacujući mušice po brzacima Gradca. Došlo je vreme da se noge i ruke (a bogami i stomaci) malo oporave. Raspakuju se ranci, vadi fruštuk i po koja pljoska sa „energetskim napitkom“ dok čuture punimo na obližnjem potočiću. Posle ukusnog doručka na travi sledi kratka pauza pred nastavak akcije. Raša ispituje crvene bobice na obližnjem grmlju, Egon privezuje novu mušicu, a Srđan i ja ćuteći nastavljamo komunikaciju s
prirodom. Malo slušamo reku, malo slušamo šumu a sve vreme nas po licu miluje ranoprolećno sunce. Trenutak, za koji želimo da potraje večno…


[You must be registered and logged in to see this image.]


Najbrojnije čudo evolucije


Ponekad se sa toliko pažnje zagledam u ono što rade ova minijaturna bića da zaboravim prvi i osnovni razlog dolaska na reku. Njihove kolonije, sa ustrojstvom i hijerarhijskom podelom na vođe, ratnike i radnike, frapantno su slične ljudskom
društvu. Ako bolje razmislimo, možda smo ipak mi njih nesvesno kopirali?…


[You must be registered and logged in to see this image.]


Poslednja Oaza


Prirodni fenomen poznat pod nazivom „cvetanja Tise“ je nešto što se ne može lako opisati. Dešava se jednom godišnje. Na nekoliko lokaliteta duž obala Tise roje se
stotine hiljada insekata čiji je narodni naziv tiski cvet. U zavisnosti od klimatskih uslova (vodostaj i temperatura vode) ovaj prirodni fenomen se događa u junu. Nekada je bio rasprostranjen na više reka zapadne i srednje Evrope ali se danas tiski cvet roji jedino na ovoj reci. U našoj zemlji ovaj događaj se može videti samo na jednom mestu, u okolini Kanjiže. Tiski cvetovi Palngenia longicauda kao larve žive tri godine na dnu reke. Kada im dođe vreme, na površinu isplivavaju u čaurama da bi u
roku od nekoliko minuta postali leptiri. Prvi izlaze mužjaci a njihov svadbeni let iznad vode je istovremeno poziv ribama i žabama na veličanstvenu gozbu. Kada ovi završe svoj pir, izlazi drugi talas mužjaka koji će i oploditi ženke…


[You must be registered and logged in to see this image.]


izvor:revirisrbije

Poplave su otpočele sa kišom


Vode po njivama Bačke nisu Bečkog porekla, ali one što tutnje koritom i prete da dohvate njive, jesu!
Dezinformacija u vezi sa anatomijom poplavnih talasa odomaćila se u priobalju zahvaljujući činjenici da ribolovci ne vole da greju stolice učeći, već da hlade zadnjicu pecajući…


[You must be registered and logged in to see this image.]

Bečke vode - Bačke njive


Ova godina definitivno je pokazala da padavine na ravničarskim terenima imaju veoma malo uticaja na nastanak poplavnih talasa. Vodurina koja plavi useve posledica je silnih kiša u lokalu, dok ona, ništa manja, u koritu potiče od padavina na dalekim prostorima.
Zahvaljujući redovnom merenju vodostaja, koje kod nas ima tradiciju dužu od jednog i po veka, to se u stručnim krugovima i do sada znalo. Bilo je potrebno da nam se dogodi godina poput ove (nije nam trebala, ali se dogodila!), kako bi ovo shvatili svi. Intenzitet poplavnih talasa na Dunavu u zavisnosti je od količine padavina (kiša, topljenje snegova, oba) na slivnom području uzvodno od Beča. Veličina tog prostora uveliko pojednostavljuje matematiku i izvodljiva je napamet. Slivno područje Dunava na teritoriji Alpa površine je 102 hiljade kvadratnih kilometara.
Dvadesetak centimetara padavina na tom prostoru u vremenskom periodu od petnaestak-dvadesetak dana daje 20 milijardi kubnih metara vode. Posmatranjima i merenjima tokom veka i po ustanovljeno je da manje od dve trećine vode upije tlo ili ispari, a više od jedne trećine – oko 7 milijardi kubika – direktno ili putem pritoka dospeva u korito Dunava. Ta količina vode, kod Budimpešte rezultuje povećanjem
vodenog stuba – u zavisnosti od zasićenosti korita – za četiri do šest metara. Iste vrednosti merljive su i kod Novog Sada, a razlike su posledica gubitaka vode na oko 390 kilometara toka, ili uticaja vodostaje Drave. Slivno područje Dunava između Beča i Budimpešte znatno je manje (oko 87 hiljada kvadratnih kilometara) i sa njega u reku dospeva neuporedivo manje vode.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Letva

Ovi podaci izvedeni su na osnovu godina, kada je prolećni poplavni talas stizao „u komadu”, i nisu ga rasparčavala zahlađenja i dugi sušni periodi. Glavni preduslovi za nastajanje velikih prolećnih nadolazaka je da tokom zime bude u Alpima mnogo snega i da ne bude perioda otopljenja. Protekla zima nikako se ne uklapa u tu sliku, jer je u dva navrata bilo perioda otopljenja, usled kojih smo imali dva zimska
nadolaska, što znači da je znatan deo akumuliranog snega još zimus otišao nizvodno. Po toj logici, i samo na osnovu nagomilanog snega, ove godine uopšte ne bi trebala da nam se dogodi opasnost od poplave.
Ali, poplave su tu!


Repeticio est mater studiorum?


Analizirajući anatomiju poplavnog talasa iz 1965. godine, kada je kod Bezdana izmereno +776, a kod Novog Sada +778 cm, meteorolozi su ustanovili da je do sada najviši vodostaj na reci bio rezultat šest(!) uzastopnih velikih, „garniranih” s više manjih nadolazaka, između kojih nije bilo perioda opadanja. Nešto sasvim suprotno dogodilo se 1999. godine, kada su se između četiri značajna nadolaska uglavila tri
opadanja. Te godine Dunav je četiri puta dostizao nivo iznad +500, i da su se nadolasci sustigli, lako je mogao biti oboren rekord iz 1965. Međutim, te godina glavna pretnja nije dolazila od vode, već iz vazduha, velike oscilacije vodostaja dogodile su se upravo u vreme NATO-agresije.
Takođe je poučna 2006. godina, kada je vodostaj Dunava kod Novog Sada dostigao nivo od +745 centimetara, drugi po visini ikada izmeren na ovoj vodomernoj stanici. U senci te pojave malo ko je obratio pažnju da je prolećni nadolazak od prethodne godine, izražen u centimetrima porasta, bio veći. Razlika je bila samo u činjenici da
je nadolazak iz 2005. počeo pri vodostaju od oko +70-tak centimetara, a onaj naredne godine pri +300 i kusur. Izrazito visok, i do 2006. godine drugi po vrednosti ikada izmeren vodostaj kod Novog Sada, izmerenje 1975. godine. Tu godinu karakteriše pojava najviše nalik ovogodišnjoj.
Krajnje pojednostavljeno nakog prvog velikog nadolaska i blagog opadanja, usledio je nov poplavni talas pri još uvek visokom vodostaju. Osim sličnosti koje ispoljava sa ovogodišnjom situacijom, vredi ga pominjati i zbog toga, što se (do) tada dogodilo treći put, da je Dunav premašio nivo od +700 centimetara. Prvi put to se dogodilo sada već davne 1940. i nikada pre toga!


[You must be registered and logged in to see this image.]

Podunavski matrijarhat - voda do guše

Svi najveći vodostaji izmereni do tada na Dunavu kod Novog Sada (1926, 1876), pa čak i posredno izračunat nivo iz 1770. godine bili su ubedljivo ispod +700. Prevedeno na razumljiv jezik: najstariji Novosađani sećaju se svih(!) izrazito visokih voda koje su se ikada dogodile na Dunavu. Ne zato što se radi o svojevrsnim Metuzalemima, već
zato, što su se sve velike vode na ovoj reci dogodile od 1940. godine panaovamo! Bez zalaženja u sve detalje – hidrološke, morfološke, kao i promena prirodnog ili antropogenog porekla – u poslednjih 80 godina došlo je do porasta maksimalnih vodostaja za 1,2 metara. Zato, ako neki vremešni čilager tvrdi, da se seća svih velikih voda na Dunavu – treba mu verovati! Istovremeno treba uzeti u obzir da je naučno potvrđeno kako ekstremne maksimalne vrednosti postaju sve učestalije.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Vodohodač

Mnogo je razloga zbog kojih je tako. Ali ima i jedan, zbog kojeg nije. Obalski samoproklamovani mudraci skloni su da dovedu opisanu pojavu u vezu sa postojanjem akumulacionog jezera Hidrocentrale „Ðerdap I”. To nije tačno! Taj objekat nema uticaja na visoke vode kod Novog Sada. Pa čak ni kod Beograda. Postoje egzaktni podaci da je prilikom poslednjeg ovogodišnjeg nadolaska proticanje vode na ulazu u jezero iznosilo 12 hiljada kubnih metara u sekundi, i da je potrošnja
vode na Hidrocentrali iznosila isto toliko. Osim toga, prelivna polja nabrani nalaze se na 63 m nadmorske visine, dok je nulta tačka novosadskog vodomera na 71,73 mnm. I pri ekstremno niskom vodostaju od „nula” centimetara, visinska razlika iznosi 8,73 m. Kada je „novosadska voda” iznad +600 visinska razlika je oko 15 m! Što se tiče
uticaja brane na usporenje, pri visokim vodostajima ono prestaje nizvodno Smedereva. Kod tog mesta reka je prilikom poslednjeg poplavnog talasa bila u normalnom režimu. Usporenje se ispoljava pri ekstremno niskim vodostajima do Beograda i na delu Save.

Ali tada na to niko ne gleda.

Mihalj Buzaš

izvor:revirisrbije

Potok (ni)je deponija!


Članovi Društva za zaštitu i izučavanje riba krenuli su u akciju čišćenja Fruškogorskih potoka. U saradnji sa Pokrajinskim institucijama i Skupštinom opštine Beočin prvi se „na udaru” našao Čerevićki potok.

Prema rečima predsednika „Društva” profesora dr Branka Miljanovića, radi se o malim vodotocima od velikog značaja za biodiverzitet našeg dela toka Dunava. Tokom istraživanja obavljenih proteklih godina, ustanovljeno je da u pomenutim vodama žive samoodržive populacije krkuše i klena. Te vrste su na našem delu Danava
prisutne zahvaljujući upravo Fruškogorskim potocima. Čerevićki potok spada u red onih potoka koji ni u sušnom periodu ne presušuju.

U akciji čišćenja pod nazivom „Potok nije deponija” učestvovalo je i nekoliko meštana, a sproveli su je članovi „Društva”. Uglavnom studenti biologije, među kojima je poveći
broj pasioniranih ribolovaca. Zli jezici tvrde da je na „Fruškoj” radila „najškolovanija ekipa đubretara”, koja je ikada postojala.

A da su sačekali koju godinu, mogli bi da im se pridruže i arheolozi!

Jer ono što je izvađeno iz korita potoka, moglo bi da „priča istoriju”. Ovako govori o sramoti.

Kese, flakoni, burad, kante, džakovi…

Dečji auto, auto-pumpa, rerna, lavabo…

I kao kruna svega: stari budilnik!

Buđenje!!!

Da ne bude kasno!


[You must be registered and logged in to see this image.]

izvor:revirisrbije

Nestašica vode za piće


Srbiji prijeti ozbiljan problem, a to je nestašica vode.


[You must be registered and logged in to see this image.]


Ionako loše stanje voda ugrožavaju zastarele tehnologije u fabrikama i nerazumni ljudski postupci. Beograd svu otpadnu vodu, kroz 20 izliva, ispušta direktno u Dunav i Savu, bez ikakvog prečišćavanja. Za izgradnju
postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Beograda, koji bi se po generalnom planu nalazilo u Velikom selu, potrebna je investicija od nekoliko stotina miliona evra.
U Srbiji je sve manje i manje zdrave izvorske vode. Stručnjaci smatraju da je glavni razlog u nekontrolisanoj
seči šuma i da se spas nalazi u planskom pošumljavanju, površinskim akumulacijama, malim branama i zaštiti izvorišta reka.

izvor:gagak.blog.rs

Zabranjeno čišćenje reke






[You must be registered and logged in to see this image.]




Vodoprivredni inspektor zabranio je Miodragu Mihajloviću iz Kuršmlije čišćenje rečnog korita Toplice, koje je on samoinicijativno počeo pošto se na njegov poziv za čišćenje nijedan državni organ nije odazvao.

Vodoprivredni inspektor iz Prokuplja Dragoslav Đorđević doneo je rešenje o zabrani čišćenja rečnog korita, koje je Mihajlović započeo pre 10 dana, u blizini svog imanja, jer prema rešenju, nema projektnu dokumentaciju niti dozvolu za obavljanje te vrste poslova.

Mihajlović je organizovao akciju čišćenja Toplice u naselju Kastrat, postavio oglasne table u gradu, pozvao sve institucije, obavestio nadležna Ministarstva, a pošto se niko nije odazvao, Mihajlović sam svojim bagerom i kamionom ušao u reku i započeo čišćenje.

"Nakon što su se svi oglušili na moju molbu, ja sam sam zagazio u reku iza 10 dana sam odvezo petnaestak punih kamiona smeća na deponiju.
Problem je što se u reku baca sve i svašta. Verovali ili ne, iz reke sam vadio stare fotelje, krevete, šporete, i drugo smeće", priča Mihajlović.

On gotovo svake noći dežura na mostu u tom naselju i kaže da je imao niz konfliktnih situacija sa građanima koji se, kako je istakao, ljute što ih slika i snima dok bacaju smeće sa mosta u reku. "Slao sam te snimke raznim ministarstvima i drugim institucijama, ali džabe, nikome nisam uspeo da skrenem pažnju", ispričao je Mihajlović.

Vodoprivredni inspektor i predstavnici opštinskog odeljenja za ekologiju i zaštitu životne sredine danas su ga posetili po prijavi građana i uručili mu rešenje o zabrani čišćenja reke Toplice.

Mihajlović je ponudio da na svom imanju pored reke i o svom trošku izgradi šetalište za građane.

autor: ZM izvor: Beta

Ministar najavio pomoć čoveku kome je zabranjeno da čisti reku





Ministar Oliver Dulić najavio je pomoć
građaninu Kuršumlije kojem je inspekcija zabranila da čisti reku Toplicu
jer nema projektnu dokumentaciju.

Dulić je na Tviteru reagovao na vast
da je vodoprivredni inspektor iz Prokuplja Dragoslav Đorđević doneo  
rešenje o zabrani čišćenja rečnog korita, koje je Miodrag Mihajlović iz
Kuršumlije započeo pre 10 dana, jer nema projektnu dokumentaciju niti
dozvolu za obavljanje te vrste poslova.

Dulić je na Tviteru
naveo da je informacija o tom slučaju poslata republičkoj inspekciji
koje će ujutru da dostavi izveštaj o svemu i predloži rešenje.

"Ludost nad ludostima, forma pre suštine, debilizam, ne znam ni sam...sutra će moji videti da pomognu čoveku", naveo je Dulić.

On je kazao da ministarstvo čisti hiljade smetlišta, reka bez projekta i
dozvola i najavio da će Mihajloviću pomoći u okviru akcije "Očistimo
Srbiju".

"Sada ce 'Očistimo Srbiju' da mu očisti... bez dozvole", poručio je Dulić.

autor: ZM izvor: Novi magazin

Očistio reku a smeće uskladištio



[You must be registered and logged in to see this image.]


Miodrag Mihajlović iz Kuršumlije izvadio je do danas 30 kamiona smeća iz korita reke Toplice koje je odložio na svoje imanje, jer nije imao novca za odlaganje na gradsku deponiju.

Mihajlović je tokom poslednja dva meseca očistio više od pola kilometra rečnog korita, iako mu je vodni inspektor Dragoslav Đorđević zabranio da seče stabla u rečnom koritu da se obala reke ne bi urušila.

Mihajlović je posle zabrane prekinuo čišćenje na kratko, a onda je prodao dva kamiona kao staro gvožđe i dobio 170.000 dinara koje je uložio u čišćenje reke i uređenje korita.

"U reku su svi bacali sve i svašta, danonoćno sam je čistio skoro dva meseca. Kamione sam prodao u staro gvožđe da bih imao novca da nastavim da čistim reku. Cilj mi je da vratim stari sjaj Toplici i da skrenem pažnju na očuvanje životne sredine građanima i svima koji su zaduženi za ekologiju", rekao je Mihajlović.

Mihajlović je naveo da odlaganje jednog kamiona smeća na gradsku deponiju košta 5.000 dinara, a on nije imao novca za odlaganje 30 kamiona, pa je đubre odložio na svoje neplodno imanje, deo je zakopao, a kabasto smeće ostavio je na površini.

"Da odložim 30 kamiona smeća na gradsku deponiju, koštalo bi me 150.000 dinara. Nisam imao taj novac pa sam se dosetio da moje imanje koje nije plodno, posluži za odlaganje svega što sam izvadio iz reke", rekao je Mihajlović.

Za angažovanje teških mašina, kupovinu nafte i ostale troškove Mihajlović je, kako tvrdi, za dva meseca potrošio oko 250.000 dinara.

On je danas završio radove koje je planirao za ovu godinu, očistio rečno korito pored svog imanja i napravio stazu za šetnje.

Mihajlović planira da na proloće zasadi travu i nova stabla pored reke Toplice i da postavi klupe za sedenje. Projekt čišćenja je nazvao "Zelena oaza Kuršumlije"

Nakon što se u javnosti pojavila vest da je Mihajloviću prvobitno zabranjeno čišćenje reke u rešavanje problema uključilo se Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja i ministar Oliver Dulić i u akciji "Očistimo Srbiju" pomogli da se reka Toplica očisti.


autor: AM izvor: Beta/Novi magazin

Heroj ulice



Miodrag Mihajlović sam izvadio 30 kamiona smeća iz korita reke Toplice u nameri da joj vrati stari sjaj. Mihajlović smeće odložio na svoje imanje, a do sada je na čišćenje potrošio 250.000 dinara. Sledeće godine planira da zasadi travu i novo drveće pored reke.

U nameri da reci Toplici vrati stari sjaj, Miodrag Mihajlović iz Kuršumlije izvadio 30 kamiona smeća iz korita reke. Smeće je odložio na svoje imanje, jer nije imao novca za odlaganje na gradsku deponiju.


[You must be registered and logged in to see this image.]


Mihajlović je tokom poslednja dva meseca očistio više od pola kilometra rečnog korita, iako mu je vodni inspektor zabranio da seče stabla u rečnom koritu da se obala reke ne bi urušila.
Miodrag Mihajlović je poslezabrane prekinuo čišćenje na kratko, a onda je prodao dva kamiona kao staro gvožđe i dobio 170.000 dinara koje je uložio u čišćenje reke i uređenje korita.
"U reku su svi bacali sve i svašta, danonoćno sam je čistio skoro dva meseca. Kamione sam prodao u staro gvožđe da bih imao novca da nastavim da čistim reku. Cilj mi je da vratim stari sjaj Toplici i da skrenem pažnju na očuvanje životne sredine građanima i svima koji su zaduženi za ekologiju", rekao je Mihajlović agenciji Beta.
Mihajlović je naveo da odlaganje jednog kamiona smeća na gradsku deponiju košta 5.000 dinara, a da on nije imao novca za odlaganje 30 kamiona, pa je đubre odložio na svoje imanje, deo je zakopao, a kabasto smeće ostavio je na površini.
"Da odložim 30 kamiona smeća na gradsku deponiju, koštalo bi me 150.000 dinara. Nisam imao taj novac, pa sam se dosetio da moje imanje, koje nije plodno, posluži za odlaganje svega što sam izvadio iz reke", rekao je Mihajlović.
Prema njegovim rečima, za angažovanje teških mašina, kupovinu nafte i ostale troškove, za dva meseca je potrošio oko 250.000 dinara.
Mihajlović je do sada očistio rečno korito pored svog imanja i napravio stazu za šetanje. Plan mu je da na proleće zasadi travu i nova stabla pored reke Toplice i da postavi klupe za sedenje. Projekt čišćenja je nazvao "Zelena oaza Kuršumlije".

izvor:RTS

Počinje čišćenje reke Jablanice

Autor Danilo Kocić Izvor Južne vesti



[You must be registered and logged in to see this image.]


LESKOVAC – U okviru akcije „Očistimo Srbiju“ počelo je uređenje reke Jablanice, jedne od najvećih pritoka Južne Morave.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine, prostornog planiranja i rudarstva odlučilo se na taj korak posle snimka jednog leskovačkog ribolovca na kome se vidi krajnje nemarno stanje na obalama reke Jablanice, koja protiče kroz nekoliko naselja i opštinsko središte Lebane, a u blizini Leskovca uliva se u Južnu Moravu.

U akciju čišćenja reke Jablanice uključila se i Asocijacija ribolovac „Veternica“ i poljoprivredna inspekcija leskovačkog kraja.

Dušan Jovanović, koji je sačinio nekoliko snimaka reke Veternice, kaže da mu je drago što su oni podstakli Ministarstvo za zaštitu životne sredine, ali ocenjuje da ružne slike ne bi trebalo da se viđaju na rekama.

Samo jednog dana, u okviru akcije „Očistimo Srbiju“ iz Jablanice je sakupljeno stotinu džakova pet ambalaže, koja će, po najavama nadležnih iz Minsitarstva za zaštitu životne sredine, biti prerađena u Nišu.

Čišćenje reke Moravice


Iako imamo prelepu reku Moravicu čiji veći deo toka pripada Sokobanjskoj opštini, čovek i dalje svojom nepažnjom ili nedostatkom inteligencije, narušava njenu lepotu još od samog njenog izvorišta. Svedoci smo improvizovanih smetlišta i to nigde drugde nego uz samu reku, a ako može, i u nju. Čovek iskrivljene svesti poklanja ovoj reci sve od plastičnih flaša, pakovanja i kesa pa do špotera ili šasije automobila. Ovakvo ukrašavanje se može videti duž celog toka reke Moravice, osim onih delova do kojih čovek još uvek nije stigao. Inače, reka Moravica ima sve parametre čiste brdsko planinske reke koja bi uz malo pažnje mogla postati jedna od glavnih pastrmskih destinacija u Srbiji. Za uspešan razvoj pastrmke svedoči i ribnjak na izvoru Moravice gde se uzgaja veoma kvalitetna mlađ kojom su, u proteklih par godina, uspešno poribljavane reke u okruženju.


[You must be registered and logged in to see this image.]


Ostaje nam da se nadamo da će u skorije vreme problem sa zagađivačima rešiti. Kako USR „Moravica” saznaje, organi vlasti kao i JP „Srbijašume” u Sokobanji su pokrenuli inicijativu za uklanjanje smeća oko reke Moravice a i šire. Biće izgrađena i obeležena mesta za odlaganje smeća, a oni koji to ne poštuju biće propisno kažnjeni. Problem postoji kako u gornjem, tako i u donjem toku reke Moravice gde je uz samo korito reke mesto našla gradska deponija.


Akcija uklanjanja smeća iz reke


Prvih dana proleća 2005. godine je svo đubre iz gornjeg toka reke stiglo do Sokobanje i napravilo bukvalno branu. Jednom rečju, bilo je strašno. Moralo se nešto hitno preduzeti. Udruženje sportskih ribolovaca „Moravica” je organizovalo akciju čišćenja vodenog toka na potezu od Župana do Šest kaca. Okupilo se dosta ribolovaca koji su morali pomoću čamca da dopru do nagomilanog đubreta i otpočnu uklanjanje. Radila je i motorna testera kako bi se rešio problem zaglavljenih balvana.


[You must be registered and logged in to see this image.]

izvor:usr-moravica

Akcija čišćenja „Aktivni za reke!“



Coca-Cola Sistem, u okviru kampanje Dan Dunava 2010, organizovao akciju čišćenja „Aktivni za reke!“ u Beogradu. Coca-Cola volonteri i njihovi partneri očistili deo obale reke Save, kod Savskog mosta



Coca-Cola Sistem (Coca-Cola Hellenic Srbija i kompanija Coca-Cola), u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine Grada Beograda, JP Zelenilom Beograd, JP Gradskom čistoćom i akcijom Očistimo Srbiju, organizovao je u Beogradu akciju čišćenja dela obale reke Save, od suvog i mokrog otpada. Tokom akcije „Aktivni za reke!“ više od 100 volontera Coca-Cola Sistema, Centra za monitoring i evaluaciju, Mladih istraživača Srbije i Centra za unapređenje životne sredine, zajedničkim snagama je, kod Savskog mosta očistilo jedan od najzagađenijih delova obale Save.


[You must be registered and logged in to see this image.]


„Akcije čišćenja „Aktivni za reke!“, koje Coca-Cola Sistem sprovodi od jula, imaju za cilj da podignu svest građana o važnosti zaštite reka i voda uopšte.
Posle četiri grada u Srbiji, došao je red i na Beograd.

• 
  Naša ideja jeste da zainteresujemo i motivišemo lokalno stanovništvo da brine o svojoj životnoj sredini, kako bi oni i buduće generacije imali kvalitetnije uslove za život. Akcije su deo tradicionalne kampanje Dan Dunava kojom Coca-Cola Sistem želi da doprinese zaštiti i očuvanju najveće evropske reke - izjavio je generalni direktor Coca-Cola Hellenic Srbija, Sotiris Janopulos. Naša kompanija i njeni zaposleni se, u svakom segmentu svog poslovanja, odgovorno odnose prema upotrebi vode – počev od konstantnog smanjenja njene upotrebe iz godine u godinu do tretiranja otpadnih voda na adekvatan način koji podržava očuvanje rečne flore i faune“- ističe on.
  

Coca-Cola Sistem, zajedno sa svojimpartnerima – Republičkom direkcijom za vode, Očistimo Srbiju, Svetskim fondom za zaštitu prirode (WWF), Sekopak-om i Centrom za monitoring i evaluaciju, organizuje akcije čišćenja u sedam gradova Srbije u kojima
Coca-Cola Sistem ima svoje poslovne centre. Akcije su deo velike kampanje Dan Dunava, koja se sedmu godinu zaredom organizuje u Srbiji, ikoja je, ove godine, usklađena sa Međunarodnom godinom biodiverziteta koju su proglasile Ujedinjene nacije. Ideja ovih akcija jeste da se podigne svest javnosti o neophodnosti saradnje vladinog, nevladinog i poslovnog sektora u očuvanju vode i vodenih ekosistema. Beograd je peti grad u kome se sprovodi akcija čišćenja.


[You must be registered and logged in to see this image.]

• 
  „Akcija čišćenja reka „Aktivni za reke“, i uključivanje volontera, doprinosi podizanju svesti pojedinca o važnosti ličnog doprinosa u očuvanju vodenih resursa. Saradnja državnog, privatnog i nevladinog sektora nezaobilazna je u naporima zaštite dunavskog sliva i životne sredine u celini. Coca-Cola Hellenic Srbija, kao velika i renomirana kompanija, pruža primer drugim kompanijama kako bi se uključile u rad na očuvanju prirodnih resursa i životne sredine“ - rekao je Goran Trivan, sekretar za zaštitu životne sredine Grada Beograda.
  

Više od 90 odsto teritorije naše zemlje nalazi se na dunavskom slivu, a akcija „Aktivni
za reke!“ je svojevrstan apel na stanovnike Srbije da čuvaju vodu, neprocenjivi prirodni resurs, i čuvaju svoju životnu sredinu. Akcija je već realizovana u Čačku, Nišu, Paraćinu i Surdulici, a u narednom periodu Coca-Cola Sistem će sa lokalnim partnerima sprovesti akcije čišćenja i u Novom Sadu i Subotici.



Da podsetimo, kampanja Dan Dunava predstavlja integralni deo saradnje podunavskih zemalja i proslavlja se u svih četrnaest zemalja potpisnica Konvencije o
saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav i članica Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR). Sve to ima za cilj da se podigne svest o očuvanju reka kod što većeg broja pojedinaca i da se apeluje na racionalnu upotrebu vodenih resursa. ICPDR, kompanija Coca-Cola i Coca-Cola Hellenic ozvaničile su partnerstvo početkom juna 2005. godine,pod nazivom „Partnerstvo za zeleni Dunav“,kako bi unapredili zaštitu i očuvanje te dragocene reke. Ono je osnova za organizaciju Dana Dunava u Srbiji kroz partnerstvo Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Coca-Cola Sistema.

izvor:staklenozvono.rs

BEOGRAD

Oaza na ostrvu samoniklog paradajza


Zahvaljujući grupi entuzijasta iz „Eko pokreta štediša”, zapuštena dunavska ada postaće turistička atrakcija



Sve je počelo pre pet godina, kada je Žikica Cvetković kupio brodić, konačno ostvarivši san o plovidbi Dunavom. Za svoj zaton odabrao je Dunavac, uski rečni rukavac, omeđen Adom Hujom sa severa i palilulskom obalom sa juga, nadomak kojeg se nalazi ostrvo Paradajz. A onda je osvanuo dan prve plovidbe.

– Već posle stotinak metara, u propeler se uplela kesa. Svuda naokolo video sam plastične flaše i svakojaki otpad. Rekao sam sebi: neću da plovim po đubrištu. Tragao sam na Internetu za aparatima za čišćenje vode. A onda je 2009. godine opština Palilula raspisala konkurs za projekte iz oblasti zaštite životne sredine – započinje Cvetković priču o preobražaju rukavca i u šiblje zaraslog Paradajza u – oazu.

Osnovao je Cvetković Udruženje „Eko pokret štediša” i konkurisao, a lokalna samouprava je imala sluha za njegovu inicijativu. Uložio je 7.000 evra u kupovinu mehanizacije za čišćenje vode. Zahvaljujući pomoći gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine i Nacionalne službe za zapošljavanje, koja je angažovala 18 ljudi sa biroa, iz Dunavca je izneseno 8.000 vreća smeća. Potom su se „ekološki komandosi” predvođeni Cvetkovićem, preselili na Paradajz. Ako se izuzmu povremeni putnici u prolazu, ovi savremeni Robinzoni bili su prva organizovana grupa koja je kročila na adu. U junu su počeli da krče rastinje, s namerom da se ovo
područje pretvore u turističku atrakciju. Juče su poveli predstavnike medija na ostrvo, da se uvere u rezultate njihovog rada.

Posle desetak minuta plovidbe od marine u rukavcu, stiže se na Paradajz. A tamo – jednočlani odbor za doček. Čovek nad krčkajućim kazanom predstavlja se kao Bata. Po formaciji je Cvetkovićeva desna ruka, a o kvalifikacijama za spravljanje pasulja svedoči natpis na njegovoj majici – „Marina ,Karaburma’, Zlatna kutlača 2010”. Rečni pandan „Hasap” atesta...

Odupirući se omamljujućem mirisu gastronomskog uživanja u najavi, medijski profesionalci kreću trim stazom dugačkom gotovo dva kilometra, izgrađenom za vreme krčenja ostrva. Na „startnoj liniji” je amfiteatar od drveta. Za sada u „kabrio” varijanti, ali će uskoro dobiti plafon od bršljana. U komšiluku je napravljen i teren za mali fudbal. Od iduće godine,kaže Cvetković, izrašće ovde i eko centar, sojenice, kamp... Biće na Paradajzu mesta za odmor i rekreaciju, stanište ptica, ali i plaže
na koje će biti nasut pesak.

– Tako ćemo da stvorimo oazu u kojoj neće biti civilizacijskih tekovina. O njoj će brinuti unajmljeni čuvari. Svakog proleća ćemo organizovati čišćenje ostrva, da uklonimo sve što se nakupi u toku zime.I na Zapadu ima takvih ada koje se s proleća čiste, nije to Sizifov posao – najavljuje Cvetković.

Paradajz će biti otvoren za sve koji žele da čuvaju životnu sredinu. Za one koji nemaju svoje plovilo, u planu je uvođenje redovne čamdžijske  linije.

Da ekologija prožima svaku stavku „akcionog plana” za Paradajz, vidi se i po tome što su svi objekti sagrađeni od drveta sa ostrva. Od viška materijala načinjena je piljevina, kojom je prekrivena trim staza. A ona je, srećom, kružnog oblika, pa nisu potrebni putokazi. Mada se juče nije ni moglo zalutati, jer su svi putevi vodili ka Batinom kazanu...


izvor:politika.rs

Globalna ekološka kampanja, Clean up the World-Očistimo svet 2011, proteklog vikenda uspešno je promovisana u Srbiji. Pod motom: naše mesto .naša planeta .naša odgovornost, više desetina hiljada volontera, učenika, studenata, izviđača, članova drugih ekoloških pokreta i grupa građana uz podršku lokalnih vlasti, medija, javnih ličnosti i promotera – Medijske
ekološke mreže Srbije EKOpolis, učestvovalo je u uređenju životnog prostora.



Aktivnosti čišćenja okupile su i ove godine dobrovoljce koji su zajedno radili na dostizanju jedinstvenog cilja, bilo da je to odnošenje smeća sa zajedničkih prostora kao što su parkovi, kanali ili plaže, sadnja stabala, očuvanje vode ili jačanje ekološke svesti kroz obrazovne programe. „Očistimo svet” nije samo jednodnevna aktivnost- kaže Dragan Vidojković, nacionalni koordinator CUW kampanje u Srbiji. Ona služi kao katalizator za stalne promene u pristupu i običajima koji moraju postati način života u budućnosti.

Centralna CUW aktivnost je ove godine održana u Nišu. U spomen parku „Bubanj“, pod
pokroviteljstvom Gradske opštine Palilula, učešće u kampanji su u ranim jutarnjim satima pristupili izviđači iz Bora, Velike Plane, Pirota, Vranja, Kruševca i Niša u okviru programa 27.izviđačkog kupa „Kralj Petar-Prvi“. Po tradiciji sa izvidjačima su bili i zamenik starešine
Saveza izviđača Srbije Momčilo Šarković i predsednik Skupštine Gradske opštine Palilula Milan Đurđević, koji su sa izviđačima razgovarali o aktuelnim ekološkim pitanjima


Predstavnici Koalicije nevladinih organizacija Grada Niša: Moj Bubanj, Puls, Dečijeg ekološkog
pokreta Niša, Asocijacije za urbanu ekologiju, Multimedijalnog udruženja umetnika Car Konstantin, studenti i profesori Instituta Ekoman, udruženja „Puzzle“, članovi Rotari kluba Niš-Naissus, Pokreta Zelenih Niš, Volonterskog centra, Zelene mreže, uz podršku tima EKOPolisa i zaposlenih JKP „Gorica“ radili su na nekoliko lokacija u ovom parku kojise prostire na površini od preko 42 hektara parkovne površine. Prvo je očišćen prostor „male pozornice“. Ovde su predstavnici organizacija simbolično zasadili šest stabala bora. Zatim se nastavilo sa uređenjem Amfitetra i Letnje pozornice, prilaznih staza spomen kompleksu „Bubanj“.
Sakupljeno je oko 0,5 tone otpada (plastika, hartija, metal..) i evidentirane su određene lokacije koje su na meti vandala i nesavesnih građana. Po oceni Bobana Mikića, člana Veća Gradske opštine Palilula i ova aktivnost je potvrdila moć organizacija civilnog društva. Naša opština pomaže nevladin sektor i podržava njihove projekte. U tom cilju nedavno smo potpisali i memorandum o saradnji koji našu sardnju treba daučvrsti.

Studenti Prirodno matematičkog fakulteta-grupa za biologiju i ekologiju, obeležili su CUW
aktivnost uređenjem dvorišta fakulteta.

Kampanju je podržalo i JKP Medijana, koje je partner EKOpolis mreže i promoter CUW aktivnosti. Sonja Popović, rukovodilac službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj u ovom komunalnom preduzeću informisala je javnost da je u okviru svetske kampanje ”Clean Up The World”, u subotu i nedelju, od 7 do 17 sati Medijana otvorila kapije gradske deponije ”Bubanj”. Građani su bili u mogućnosti da besplatno odlože sve vrste bezopasnog otpada na deponiju (šut, kabasti otpad, komunalni otpad). Na ovaj način odloženo je preko 3,5 tone otpada.

Osim pokrovitelja, Gradske opštine Palilula i Grada Niša, CUW aktivnost 2011 su podržali i
JKP Naissus, Gradska toplana Niš, EPS-Jugoistok, Policijska uprava Nis, Dunav osiguranje.



Ovogodišnju kampanja, koju u Srbiji već devet godina promoviše medijska ekološka mreža
Srbije-EKOpolis, obeležena je aktivnostima i u drugim gradovima Srbije. Pokret gorana Vojvodine ovim povodom okupio je volontere u akciji uredjenja izletišta Stražilovo kod Sremskih Karlovaca. Učestvovalo je oko 100 volontera. U ovoj CUW aktivnosti, na čišćenju staza od podnožja Stražilova do spomenika Branku Radičeviću i platoa oko spomenika, učesatvovali su zaposleni Erste banke, Nacionalnog parka “Fruška gora”, Javnog komunalnog preduzeća “Belilo”, Turističke organizacije Sremskih Karlovaca i članovi Pokreta gorana.

Ovu aktivnost ne možemoe posmatrati samo kao sakupljanje smeća već za mnoge kao prvi korak ka podizanju svesti o većim ekološkim problemima sa kojima smo danas svi suočeni – kažu u Medijskoj ekološkoj mreži Srbije EKOPOLIS. Svaka lokalna sredina procenjuje svoje potrebe i mogućnosti izvođenja CUW aktivnosti formira lokalne komitete kampanje od dobrovoljaca-volontera i radi po utvrđenom programu. Koncept CUW aktivnosti čišćenja je jedinstven i veoma utiče na kvalitet života u određenoj sredini jer podstiče pripadnike zajednice da preuzmu odgovornost za zaštitu okoline koju dele. Ovde nije potrebna intervencija nadležnih Ministarstava ili lokalnih vlasti.


IZVOR:staklenozvono.rs

ZDRAVIJE TRENIRANJE NA TERENIMA OD RECIKLIRANE GUME



Svedoci smo sve većeg prisustva novih ekoloških materijala, koji obično predstavljaju kvalitetniju zamenu za klasične, alternativne proizvode, jer donose nova svojstva i karakteristike, a primarno doprinose zaštiti životne sredine. Podloge od reciklirane gume izrađuju se od gumenog reciklata koji nastaje u procesu reciklaže. Nekancerogene su i bezbedne, i ne samo što staroj, dotrajaloj gumi daju novu upotrebnu vrednost, već se po isteku veka trajanja i same dalje mogu reciklirati.


Dečja igrališta, trim staze, sportski tereni za različite namene, staze za skejtove, rolere i one koji se bave brzim hodanjem donose novi kvalitet u bavljenju sportom i rekreacijom, u izvođenju redovnih školskih aktivnosti u okviru nastave fizičkog vaspitanja. Možda je najvažnije ipak to što dečju igra na igralištima i sportskim terenima prati veći stepen bezbednosti i zaštite.


Dr Ivan Milkov, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije u Bolnici Pirot, ukazuje na prednosti podloga od reciklirane gume u odnosu na klasične čvrste podloge, govori o tome šta sve može uzrokovati udarni stres tokom treninga na neadvektnoj podlozi i kakvu primenu i značaj proizvodi od reciklirane gume mogu imati u procesu lečenja i rehabilitacije.

Trening na klasičnim tvrdim podlogama dovodi do povećane učestalosti i težine nekih sportskih povreda. Padom dolazi do nagnječenja ili kontuzije. Tvrda podloga uzrokuje i bolove u prednjem delu stopala kod početnika, a posebno kod onih koji nisu trenirali i imaju ravna stopala.Ređe se kod trčanja u prirodi i na dugim stazama javlja i tzv „skakačko koleno“. Ukratko, radi se o širokom spektru kako teških, tako i veoma diskretnih povreda koje se u trenutku nanošenja ne ispoljavaju težim simptomima, ali mogu kasnije biti veoma neugodne i predstavljaju hroničan problem, često do kraja života.

Podloge od reciklirane gume su sa svojom određenom mekoćom, “ni tvrde ni meke“, sa osobinom da amortizuju udarni stres, sa karakteristikom da smanjuju opterećenje i sabijanje nogu, čuvaju koštani, zglobno ligamentarni i tetivno mišićni sistem, pa ne dolazi do povreda, karakterističnih za tvrde podloge.

Sportski tereni, a naročito dečija igrališta moraju biti tako izgrađena i takvog kvaliteta, odnosno od materijala koji smanjuje opasnost od povrede. Osnovna logika prilikom izbora podloge mora prvenstveno da bude briga o zdravlju dece. Betonom prekrivene površine su neprikladne, često opasne, a naročito za aktivnosti u okviru redovne nastave fizičkog vaspitanja. Nažalost, svedoci smo da su upravo takve površine najčešće na školskim igralištima i u dvorištima vrtića i
obrazovnih ustanova. Po istraživanju koje je rađeno u Americi svake godine se preko 200.000 dece u SAD povredi upravo na dečjim igralištima,odnosno 22 deteta na sat, ili 548 povreda dnevno. Od svih dečjih povreda, 70 odsto je zbog pada na površinu dečjeg igrališta. Ova statistika se bitno može promeniti primenom proizvoda od reciklirane gume koji štite decu od povreda, posebno od udara glave.


Ekološka dečja igrališta, zahvaljujući tome mogu imati različit stepen tvrdoće, otpornosti i elastičnosti, u zavisnosti od ostalih komponenti koje se dodaju gumenom granulatu nastalom u procesu reciklaže, ublažavaju udare, štite zglobove i kosti dece. Tereni i podloge od reciklirane gume otporni su na pokretna, kontinualna i koncentrisana opterećenja, hemikalije, kao i izuzetno niske temperature,odnosno ekstremne vremenske uslove.

Posebno je važno to što podloge od reciklirane gume kompanije Tigar upravo poseduju neophodan stepen mekoće čime se ublažavaju eventualne povrede. S obzirom na njihovu karakteristiku da su vodopropusne, odnosno da ne zadržavaju vodu, i da su veoma brzo u funkciji posle padavina, ovi tereni i igrališta se ne klizaju, što je veoma bitna prednost, kada je reč o bezbednosti korisnika, prvenstveno najmlađih, ali i rekreativaca, koji su obično u zrelijim godinama, kada sve povrede teže zarastaju.

Kada govorimo o specifičnim zahtevima takmičarskih objekata, onda je i ovde podloga od gumenog granulata ispred tvrdih podloga. Najpre, zato što tereni od reciklirane gume omogućavaju laku pokretljivost i brzinu igrača, brzo kretanje lopte i idealan koeficijent trenja. Podloge od reciklirane gume su ni tvrde, ni meke, što obezbeđuje dobar odskok lopte. Ali, svakako da je najvažnije to što amortizuju svaki eventualni pad. Treba istaći da su ove podloge i dobri termo i zvučni izolatori, kao i izolatori od magnetnih i drugih zračenja. Ova igrališta su i dobri apsorberi zvuka, što je isto tako prednost. Naime, ovi tereni amortizuju zvuk udarca lopte, žagor dece ili glasne konsultacije sportista prilikom igre.

IZVOR:staklenozvono.rs

Više od 270.000 volontera čistilo je danas više od 3.000 lokacija u 169 opština tokom Velikog spremanja Srbije.
Ovo je veliki uspeh, akcija je premašila sva očekivanja i prema prvim procenama u Velikom spremanju Srbije je učestvovalo više od 270.000 volontera. Lokacije za čišćenje odredili su građani njihovim prijavljivanjem na portalu .Akcija se održava po drugi put i to u godini koja je proglašena Evropskom godinom volontiranja – rekao je ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić.



Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja organizovalo je Veliko spremanje Srbije na teritoriji cele Republike u okviru akcije Očistimo Srbiju, uoči Dana zaštite životne sredine 5. juna. U Beogradu je akcija počela čišćenjem prostora iza Lastine autobuske stanice i poteza ispod Starog železničkog mosta, Gazele i Brankovog mosta. Na toj lokaciji je učestvovalo oko 1.000 volontera opštine Stari grad, Ministarstva, Izviđača, JKP „Gradske Čistoće“, „Zelenila Beograd“, „Beogradskog vodovoda i kanalizacije“, zaposleni u železnicama, Telekomu, volonteri Sekopaka.

Uveren sam da će mnoge lokacije u Srbiji posle današnjeg čišćenja biti najčistije u poslednjih nekoliko decenija i nadamo se da će akcija postati tradicionalna. Veoma smo zahvalni svima koji su je podržali svojim učešćem, a pozivam sve one koji se nisu prijavili da učestuju, da danas urade nešto za svoje najbliže okruženje – istakao je ministar Dulić.
U akciji čišćenja lokacija u okolini Železničke stanice Novi Beograd i Belvila, učestvovao je i gradonačelik Beograda Dragan Đilas.
Podržali smo akciju na čitavoj teritoriji Grada. Apelujem na sugrađane da briga ozaštiti žiotne sredine ne bude samo danas iskazana, već i u buduće – ukazao je gradonačelnik Đilas.



Divlje deponije kod pijace Kvantaš uklanjala je mehanizacija preduzeća „GradskaČistoća“, „Zelenila Beograd“, „Beogradskog vodovoda i kanalizacije“, „Beograd puta“ i „Beogradskih elektrana“.

Ministar prosvete Žarko Obradović najavio je da će u saradnji sa Ministarstom životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja početkom naredne školske godine učenicima od prvog do četvrtog razreda podeliti ekološki bukvar.


Akcija velikog prolećnog spremanja pod nazivom ”Očistimo Srbiju” organizovana je danas i u Kragujevcu. U akciji ”Očistimo Šumarice” više od hiljadu kragujevčana na prostoru Spomen parka, radilo je na uređenju površine oko trim staze, uklanjanja samoniklog rastinja ali i divljih deponija.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mnogi kragujevčani, preduzeća, organizacije, škole izdvojile su danas svoje vreme kako bi očistili Šumarice, a ideja je bila i da se podigne svest građana o značaju pravilnog odlaganja otpada, kako ne bi završio u prirodi. Oko dve hiljade volontera uređivali su površine oko trim staze,uklanjali samoniklo rastinje ali i divlje deponije. Ministarstvo životne sredine za učesnike akcije pripremilo je zaštitne rukavice, dok je grad obezbedio osveženje.




Pokušaćemo da tokom leta organizujemo dodatne aktivnosti da bi se ovaj prostor uredio jer će se završiti ulica Desankin venac, pešačka staza i rasveta uz tu ulicu. Samim tim Šumarice će biti mnogo lepše pa će sve više kragujevčana provoditi vreme na prostoru Spomen parka – rekao je Srđan Matović, član Gradskog veća za životnu sredinu.
Volonteri iz dvadesetak ekoloških i omladinskih organizacija i učenici srednjih škola uz pomoć radnika gradskih komunalnih preduzeća čistili su prostor oko četiri najduže pešačke staze u Šumaricama. Radnici komunalnih preduzeća Zelenilo, Čistoća i Niskogradnja uklonili su tri divlje deponije koje se nalaze na obodu parka.



Ovakve akcije trebalo bi da se održavaju češće, jer – kako kaže Zoran Obradović iz ekološkog kluba Gora mi organizujemo čišćenje divljih deponija na više lokacija u gradu i van njega, više puta u toku godine,pa je potrebno naučiti i druge da paze na ovakve prostore u celom gradu Javno preduzeće železnice Srbije priključilo se akciji ”Očistimo Srbiju”, a u stanici Kragujevac angažovano je 90 radnika koji su prikupljali otpad na relaciji od Jovanovca do Knića.

Akciji ”Veliko spremanje Srbije” priključili su se i najmlađi kragujevčani koji su, uz pomoć svojih roditelja i zaposlenih, uređivali dvorišta vrtića Ustanove za decu ”Nada Naumović”. Učenici osnovnih škola čistili su svoja školska dvorišta. Naravno i oni koji se nisu prijavili bili su deo ove akcije tako što su toga dana očistili svoju kuću ili dvorište.


Zaposleni kompanije Filip Moris u Srbiji uredili „Izvorak”

Zaposleni kompanije Filip Moris u Srbiji pridružili su se nacionalnoj kampanji „Veliko spremanje Srbije“ i u saradnji sa Opštinom Raška i Javnim komunalnim preduzećem „Raška“ organizovali volontersku akciju uređenja izletišta „Izvorak“ na obodu Raške u blizini manastira Pavlica.Mi zaposleni kompanije Filip Moris koji živimo i radimo ovde u Raškoj izuzetno smo ponosni što je naša kompanija prepoznala značaj ovakve akcije. Osim toga što smo očistili izletište, preduzeli smo i jedan korak više i dodatno ulepšali čitav ovaj prostor u kojem sada mogu da uživaju svi naši sugrađani- izjavio je ovom prilikom Nebojša Stančić, ispred kompanije Filip Moris Operejšens.Pored čišćenja lokacije od otpada, zaposleni kompanije Filip Moris u Srbiji obezbedili su sredstva za kupovinu materijala i sadnica, i dodatnim dobrovoljnim angažovanjem oplemenili zelene površine ukrasnim biljem, popravili i ofarbali klupe, dva drvena odmorišta, putokaze i oznake.

IZVOR:staklenozvono.rs

Deset najvećih zaštićenih oblasti na Zemlji

Vlade pojedinih zemalja ulažu velika sredstva kako bi se zaštitile određene oblasti i na taj način sačuvale njihove prirodne i kulturne vrednosti. Na svetu postoji više od 160.000 mesta pod zaštitom, koja pokrivaju 10 odsto površine planete.

Ovo su najveće među njima.

[You must be registered and logged in to see this image.]