Ovo je tema o pesnicima danasnjice.Postavila sam spisak njihovih imena,pa da krenemo po azbucnom redu.Na ovaj nacin,sacuvacemo poeziju,koja jenjava.

A
•Ana Mitić Stošić
•Anica Filipović - Prekajski
•Anđelko Zablaćanski

B
•Boris Tanović
•Branka Popić

V
•Vesna Radović
•Vladimir Babošin
•Vladimir Zlatić
•Vladimir S. Vuković

G
•Gordana Dimitrijević

D
•Danja Đokić
•Dragana Albijanić
•Dragana Smiljanić
•Dragi Tasić
•Dragana Ivanov
•Dušan Đorđević Niški

E
•Evgenije Kapustin
•Enea Hotić

Z
•Zorica Savić

I
•Irena Bodić

J
•Jasna Đurđić
•Jelena Glišić

K
•Kristina Janković
•Kristina Pavlović Rajić

L
Lena Stefanović

Lj
•Ljiljana Kovačić
•Ljiljana Crnić
•Ljubica Vukov Davčik


M
•Marija Lesan
•Marijana Solomko
•Marina Bogdanović
•Marina Miljević
•Marina Mihajlović Živković
•Marko Mozetić
•Marko Poropatić
•Marko Šilobod
•Milan Antić Kanada
•Milan (Vojislava) Milutinović
•Milena Ćirović
•Milica Tasić
•Mira Andrić-Maksić
•Mira D Živković
•Mirjana Bekčić
•Mirjana Durutović Mozetić
•Marijana Banzić Đoinčević

N
•Nebojša Bošković
•Nevena Milosavljević•Nemanja Veljović
•Nenad Živković

O
•Obren Ristić
•Olivera Šestakov

P
•Petar Savić
•Petar Rajin Vasić

R
•Radenko Nastić
•Rajica Marković

S
•Sanda Ristić – Stojanović
•Sandra Ilić
•Sanja Mitrović
•Svetlana Polić
•Slobodan Milić
•Sonja Šestakov
•Spomenka Denda Hamović

T
•Tamara Bea

Ana Mitić Stošić
Rođena je 19. aprila 1986. godine u Vranju. Osnovnu i srednju muzičku školu završila je u Vranju. Diplo-mirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi Srpska književnost i jezik. Predsednik je Izdavačkog saveta na Narodnom univerzitetu i učesnik Književne kolonije 2017. u Vranju. Promovisala je udzbenike izdavačke kuće Bigz. Bavi se lektori-sanjem i pisanjem recenzija. Objavljuje pesme u zbornicima i književnim časopisima.
Piše još od naranijih školskih dana, za šta je osvajala nagrade, ali još uvek priprema samostalnu zbirku pesama. Najviše uživa u čitanju i tumačenju književnih dela i veoma je ispunjava rad s učenicima kada uspe da im prenese ljubav prema književnosti i čitanju knjiženvnih dela.
Radi kao profesor srpskog jezika i književnosti u OŠ "Branko Radičević“ u Vranju gde i živi.

Ana Mitić Stošić | NEVIDLjIVO



ako ti je duša slepa
onda uzalud pružaš ruke
moliš se Bogu –
nemaš osećaja za beskonačno
za beskrajni raj
ili večiti pakao.

ako su ti oči srca zatvorene
tvoj vapaj biće nemi eho
koji niko ne razume –
kao drvo zapušteno
sa granama neokresanim
sa mahovinom i paučinom.

Ana Mitić Stošić | BEZIMENA BEZIMENOJ



Kad ne znaš
A nikad nećeš ni saznati
Kad svaki korak je promašaj
Možda će Mudrost Nebo dati.

Kad bi da uzletiš
A znaš da su ti nemoćna krila
Nemoj nesrećom da pretiš
Jer s njom si uvek, uvek bila.

Kad ustaneš
A opet se istom vratiš blatu
Nemoj da staneš
Već drsko nosi omču o vratu

Kad ti se ne dâ
A sve bi da dohvatiš rukama
Uvek je tu nada
Mada si opet na istim mukama.

Ana Mitić Stošić | TREZNO PIJANSTVO



Pijana sam od života,
a trezna od alkohola.
Svaka čaša više,
više bistri slike
mutnih misli.

Čaša za čašom,
slika za slikom,
niz do beskraja
i nazad
u praznoj čaši.

Trezna sam od vina,
a pijana od misli.
Svaka slika više,
više muti život
mutnih misli.

Dan za danom,
misao za čašom,
čaša za slikom,
a pitanja ostaju
bez odgovora.

Ana Mitić Stošić | TI



Krenem, pokleknem,
Padnem, zaplačem,
Stanem.
Budim se, zaspim,
Sanjam, sanjam
Okrenem se –
Ti.

Uspravim se, krenem,
Skočim, nasmejem se,
Stanem.
Gledam, slušam,
Budno, jasno
Preda mnom–
Ti.

Krenem, kucnem,
Uđem, uozbiljim se,
Stanem.
Čeznem, maštam,
U polusnu, mutno,
U oblaku –
Ti.

Ana Mitić Stošić | KRIKNI



Uklopi se u kalup
Sklupčaj se
Prekrsti noge i ruke
Pojedi svoj rep i uši
Zažmuri.

Odsanjaj san o čoveku
Bez duše
S mačem za pojasom
S vatrom u ustima
Jezikom zveri
Zahuči.

Zagmiži
Podrumima hramova
Odigraj igru na sreću
Ne reci nikome ko si
Ostala je čaura od metka
Opasnost
da pukne(š).

Ne plači pred svetom
Bogu daj utrobu
Svetlost je daleko
A oči slepe.
Ne znaš koje je vreme
Unutra si zatvoren.

Ana Mitić Stošić | PUPOLjAK SLOBODE



Osedlaj konja i kreni.
Galopiraj do treće planete
Tu stani.

Oslušni Sunce
Omiriši kišu zvezda
Potraži pupoljak slobode.

Na raskršću prenoći
Kad se probudiš –
Dobro se protegni, umij se suzama.

Uvelo lišće pokupi
I ćuti.
Nikada i nikome ne priznaj istinu.

Ali je sam
Razumi.

Ana Mitić Stošić | VRHOVI



Vidim samo vrhove –
Vire iznad mraka,
Štrče iz tišine,
Diraju visine.

Vidim samo vrhove –
Stoje oko kotline,
Seku mi blizine,
Vode u daljine.

Vidim samo vrhove –
A iznad mene,
Na vrhu neba,
Vrhova nema.

Ana Mitić Stošić | IZGUBLjENOJ



Neće ti biti verna ni u snovima
Preljubnica stara okom uprtim u Njega
Grliće sve prolaznike pustim poljima
A ipak, ostaće željna svega

Kao stara kuja zavijaće u noćima
Besano će joj prolaziti dani
Ispred sebe ništa neće imati u očima
Čekajući dan kad će joj doći neznani

Milovaće nežno svilenim dodorima
Nosiće mirise bilo čije kože
Ostaće na pragu kuće ležeći satima
Uradiće sve što se uraditi ne može

Nikada neće priznati zašto zavija
Mlitavo telo može uzeti svako
Zauvek će u reči istinu da uvija
I nikada sa njom neće biti lako

A ti, baš ti neznani stranče
Kao srećni pronalazač privij je uz sebe
Dođi joj kao nagrada nedosanjani sanče
Jer ona je rođena jedino za tebe

Anica Prekajski


Anica Filipović – Prekajski
Rođena je 1966. godine u Senti. Gimnaziju „Stevan Sremac“ završila je u Senti 1985. godine. Pesme su joj objavljene u sledećim antologijama, zbornicima i zajedničkim zbirkama: Deca starog Bakunjina (Ivana Glišića), Zborniku Naša Knjiga (Saveza književnih stvaralaca Zapadnog Balkana), u zbirci grupe autora Dajem riječ za osmijeh, Almanahu br.1 (Nova Poetika) i Stihom govorim.
Krajem 2012. godine objavljuje svoju prvu samostalnu zbirku poezije pod nazivom Koraci tišine.
Živi i stvara u Adi.

Anica Prekajski | ŽIVOT U OKOVIMA



Zaborav
Bez praštanja,
Sećanje
Bez savesti,
Kazna
Bez samilosti,
Ples je duše
U tami večnog straha,
Život u okovima.

Anica Prekajski | PROGOVORIĆU



Progovoriću
Jezikom bezglasnih.
Njihovo ćutanje
Je školjka,
U koju je porinuta
Mudrost (s)trpljenja.
Uranjam u Tišinu
Kao u tvoje Telo.
Progovoriću
Jer opstajem i postojim.

Anica Prekajski | U MEĐUPROSTORU



Udaljene tačke
Nedostignutog u meni,
Susreću se u međuprostoru.
Sva su bekstva
Samo obmane,
Mostovi koje želim da srušim
Pre no što nestanu,
Ili postanu sivi
Poput trulih fasada,
Jednoličnih gradova.
U tebi spajaju se
Svi moji kontrasti,
Negira običnost.
Udaljene tačke
Nedostignutog u meni,
Susreću se u međuprostoru
Mojih ljubavi.

Anica Prekajski | KORACI TIŠINE



Ako oproštaj tražiš
U sebi
Oproštaj pronađi.
U trenutku
Kada krv uzmakne venama
I usna poljupcu
U poslednjem drhtaju pred san,
Čekaće te moja reka
Sleđena suza bez života.
Ako oproštaj tražiš
U sebi
Oproštaj pronađi.
Čekaće te kajanja vekovi,
Koraci tišine.

Ana Smiljanić


Posle rastanka


Ја сам тебе
населила у себе
– у своје собе.
Више не самујем.

И ја сам тебе уселио
на плаве зидове
моје спаваонице
– више нисам сам.

Баш нам је лепо сада.
Овако спојени,
и између нас
пола града.
Сад више није важно
ко си ти,
а ко сам ја.
Ти си увек желео да ме дижеш у небо,
а ја, увек да ме јуриш
по зидовима.

Iskreno se nadam da ces pronaci osmeh , ljubav  i razumevanje  inspiracijo

Putokaz

Uvek nam izmiču počeci
Kao budjenje uz glavobolju
Samoprećutni strahovi
Golicaju tabane
Mame nas ponori
Na čijim rubovima
Večno bivamo
Još jedan obrt oko sunca
Iscrtala sam granicu
U sebi
Sada sa zida
Gledam
Sebe u sebi
U večitim nestajanjima
Postojim kao putokaz
Za izgubljene mornare

Danica M. Savić

Obodi

Ja sam toliko dobra
da samnom svake večeri 
spava moj mačak

Ti si toliko loš
da je s tobom svako veče
neka devojka
koja nije čak ni dlakava

Što se šoljica za čaj tiče,
sve sam ih razbila
viče te ne čekam

Ako nekad ipak dodješ
odmah ću otići 
i kupiti nove


Milica Špadijer

Životi

Neko je danas naučio da se ne plaši dlakavih stena
Neko je jednom hteo da se skine
Ali je već bio go

Neko je jedno veče krvario po sobi
Neko je sa nekim ležao u kadi i vole se
Neko je odgledao glup film
A dobar nije uspeo

Neko je nekom poklonio češalj
Neko nekom sliki iz 2008, 09
I veliku šargarepu
Pa mu je neko dao kolačić sreće
U kom je pisalo
" U situaciji ste da nekom pomognete "
Neko se nasmejao 
Neko nije

Neko je rekao " Volim te "
Neko je pitao "Čime "
" Nogma"
" Ja tebe ledjima "
" Ja tebe breskvama "
" Ja tebe orasima "
" Ne volim orahe "
" Ni ja "

Milica Špadijer

Ja, ostrvo

Nekada davno, bio sam kopno
Planina sa dolinom, nekoliko brda i ravnica
i kraju, reka
na reci sam gradio mostove
drvene, kamene , gvozdene, starinske i moderne

A, onda, iznenada, reka prerasla u jezero
dugačko i široko, duboko
ostalo je nešto mostova, ali samo oni najnoviji
i tek poneki iz starijih vremena
sada sam ianako bio poluostrvo, šta će mi više

To je tako trajalo neko vreme
vode je bilo sve više i još dublje
ravnica, dolina i brda su potopljeni
mostova više nema, a nema ni potrebe za njima
jer, sada sam ostrvo, meni više nije dozvoljen ni zagrljaj


Stevan Buković


politika.rs, kulturni dodatak

НЕМА СИГУРНОГ МЕСТА


 
Огледало ми казује да ме нема,
показује ми и када ме нема.
 
А на мени је да утврдим,
како ме нема.
 
У доконост поринут,
утврђујем како то да ме нема,
када већ јесам.



Nenad Šaponja

ШТА ПОСТОЈИ:
А ШТА ЈЕСТЕ
 
 
Појешћу те,
рекла ми је.
 
За доручак ил` вечеру,
беше ми свеједно.
 
Нико нема никог
изван тебе,
увијао сам се и извиривао
сасвим изван себе,
разлажући оно што јесам
на оно чега нема.
 
Не беше јој
ни то довољно.
 
Покажи где си
и више те неће бити
на  том месту.
Више те неће бити
уопште.
 
Показивао сам се
на туђем месту,
и туђина тада
више није било.
 
А када наслутих
себе у њој,
неста и ње.



Nenad Šaponja