Milena Pavlović Barili

Gost

Sve su mi reči bile tužne
Sada mi je milija ćutnja.
Život je dug
kao nepoznata reka.
Milena Pavlović Barili 1643_m_milena_pavlovic_barili

Milena Pavlović Barili Autoportret_sa_kicicom_m-p-b

Milena Pavlović Barili Milena-pavlovic-barili

Milena Pavlović Barili Milena-pavlovic-barili_1

Gost

Rasplela sam duge kose sa hiljadama vitica.
To je bio težak posao, koji nisam mogla privesti kraju
jer su se kose splitale sa granjem drveća dok sam prolazila trčeći.
Činilo se da ih opet vidim, svoje lađe, ali one su bile otišle,
Dok sam spavala one su digle sidro i otišle su sve.
A ipak san je tako divlji, treba ga goniti danima
i danima, biti strpljiv, ne drhteći, ne dišući, ne misleći...

Gost

Nepomične i sjajne gledahu tvoje daleke oči.
Na mojim praznim dlanovima nosim spomen
na oblik tvoje glave, tvojih ramena, tvojih usana.
Čuvam i vedri osmeh tvoje dobrote.
Nemam ništa drugo. Niti će mi išta drugo nedostajati.
Bila sam bogatija od celog sveta.

Gost

Milena Pavlović-Barili: Pismo majci

Milena Pavlović Barili Milena-i-njen-pas-Bek

Mamo, srce moje milo, ima puno sveta uvek, ali se nije još ništa prodalo. Uzroci su razni, ali uglavnom to je da od mene sad niko nema tri čiste ovde ništa da kupi… Zbog prodaje mi je veoma teško, znam samo to: da ja nisam živa, da bi se ove slike basnoslovno prodavale. Iz poslanstva mi još niko nije došao. Cela se ljubaznost svodi na to da su mi još pre dva meseca stavili do znanja da preko njih može da mi se pošalje od kuće koliko hoću novaca. To ti nisam javila, jer sam se bila tog puta mnogo naljutila, a nadala se na izložbi da ću da isplivam sama. Pitala sam i molila da mi poslanstvo kupi jednu sliku, tim pre što ih ja ničim nisam do sada uznemiravala. On (službenik) reče da bi bilo dobro da se stanjim i da tražim mesto u Južnoj Srbiji, i da je kupovina lična ministrova stvar… Ni jedan novinar nije došao jugoslovenski. Meni je dosta svega, a Ti sudi sama kako to izgleda. Što umem tebi da kažem to je da treba raditi na Zapadu, a ne tamo dole. A meni je do guše tog načina našeg. Ne umem da ti kažem koliko sam tužna i koliko mi je žao što tako naši sa mnom rade. Ja sam zdravo skromno bio obučen (ponekad koristi prvo lice muškog roda kao oblik umiljavanja – prim. ur.), lepo sam izgledao, nisam ništa zbunjen bio, samo sam se vrlo umoran osećao. Sa svima sam pomalo razgovarao i znam da su Talijani ostali oduševljeni i sa mnom. Sveta je bilo vrlo interesantnog. Svi su grabili sa mnom da razgovaraju, bilo je puno fine i mlade gospode, koji su prosto krasili izložbu. Ovo je malo ironično, ali i istina zato što su mi se mnogi udvarali. Ja sam ozbiljan i gord. Ja sam užasno umoran. Sve mi se pred očima ljulja.“

Izvor: Vreme

Gost

Rasplela sam duge kose
sa hiljadama vitica.
To je bio težak posao
koji nisam mogla privesti kraju
jer su se kose splitale
sa granjem drveća
dok sam prolazila trčeći.
Činilo se da ih opet vidim,
svoje lađe
ali one su bile otišle,
dok sam spavala one su digle sidro
i otišle su sve.
(a ipak
san je tako divlji,
treba ga goniti danima
i danima,
biti strpljiv,
ne drhteći,
ne dišući,
ne misleći)

Gost

Kada će biti kraj mukama?
Sve je prazno
Vazduhom leti pepeo.
Moj poslednji pogled trne
u spokoju neba.

Gost

Oni koji opaziše poglede noći
ostaju u krugu tmina,
pokreti bića koje nikada neće stići
ćudljivo predskazuju
mere vremena.

Gost

На куту белог облака
спава нејасна туга
- у непрекидној мелодији
тихој и засањаној
усред звездане језе.
Само тамни плач шуме
тресе своју сребрну косу
изгубљену у оку раздаљине.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Milena Pavlović Barili 13.02.%20Barili_zpseuslksxd

Milena Pavlovic Barili

1909. 5. novembra, rodena u Požarevcu
1916. zbog rata, prvi razred osnovne škole završava u Bergamu, u Italiji
1917-1918. pohada drugi razred na Instituto Inglese u Rimu
1919. završava, privatno, u Požarevcu za godinu dana treci i cetvrti razred osnovne
škole i upisuje gimnaziju
1920-1921. pohada drugi razred Gimnazije u Požarevcu. U martu 1921. ispisuje se iz škole
i odlazi s majkom u Linc gde kratko vreme provodi u Mayer Schule
1921-1922. pohađa nastavu u Der Ordensfrauen von heiligen Herezen Jesu u Gracu
1922-1923. pohađa pripremni tečaj Umetničke škole u Beogradu
1923. privatno završava drugi razred Gimnazije u Požarevcu (koji je prekinula 1921)
1925. privatno završava četvrti razred u Drugoj ženskoj gimnaziji u Beogradu
1926. diplomirala na Kraljevskoj umetničkoj školi u Beogradu
1926-1927. pohađa umetnički tečaj na Blocherer Bosshardt i u Knirr Schule u Minhenu
1927. upisuje Akademie der bildenden Kunste u Minhenu
1928. u junu, napušta akademiju i sa majkom odlazi u Pariz. U Novinarskom domu u Beogradu,
16. decembra, otvorila prvu samostalnu izložbu
1929. postala članica Lade. Priredila izložbu (otvorena 3. maja) u zgradi osnovne škole u
Požarevcu. Učestvovala na Prvoj prolećnoj i na Drugoj jesenjoj izložbi jugoslovenskih umetnika,
U Paviljonu Cvijeta Zuzorić u Beogradu
1930. obilazi Španiju, putuje u Pariz i London, gde ostaje godinu dana
1931. 27. februara, otvorila samostalnu izložbu u Bloomsbery Gallery u Londonu. U jesen odlazi
u Pariz gde će, sa prekidima, ostati do 1939.
1932. samostalno izlaže u Galerie Jeune Europe u Parizu(29. aprila-10. maja) i u Galleria dArte u Rimu
15-25. oktobra). Učestvuje na kolektivnim izložbama u Galerie Jeune Europe u Parizu u proleće i jesen.
Učestvuje na XV izložbi Lade otvorenoj 13. marta u Beogradu
1933. 15. aprila, izlaže u Sala dArte de La nazione u Firenci, zajedno sa Marijom Sinjoreli i Adrianom
Pinkerle
1934. učestvuje na XII eme Salon des Tuileries u Parizu (14. maj - 17. jun)
1935. u februaru, izlaže na II Quadriennale darte Nazionale u Rimu. U leto se vraća u Požarevac
1936. krajem decembra odlazi u Italiju
1937. u aprilu, samostalni izlaže u Galleria della Cometa u Rimu
1938. 21. jaunar - 3. februar, samostalno izlaže u galeriji Quatre chemins u Parizu. U aprilu učestvuje
na kolektivnoj izložbi sa grupom Nouvelle generation u Galerie Billiet u Parizu. Kasnu jesen 1938. i deo
zime 1939. provodi u Oslu, u Norveškoj
1939. u martu izlaže u Galerie Pitoresque na izložbi novog nadrealizma i u Galerie Beruhcim Jeune sa
jugoslovenskim umetnicima iz Pariza. Ista izložba preneta je u Hag, u Holandiju (17. juna - 17. jula)
1939. u avgustu, odlazi u Njujork
1940. 19. marta, samostalno izlaže u United Yugoslav Relief Fund u Njujorku (od 9. januara do 15. februara),
a u maju u Corocoran Gallery u Vašingtonu. Udala se 24. decembra za Roberta Thomassa astora Gosselina
1944. radi kostime za balet SEbastijan Đan Karla Menotija
1945. 6. marta, umire od srčanog udara, u Njujorku
1947. urna sa posmrtnim ostacima Milene Pavlović Barili preneta je u Rim
1949. urna je pohranjena na Cimitero acattolico degli stranieri u Rimu

************

U periodu od decembra 1934. do februara 1936. godine Milena Pavlović Barili je objavila 17 pesama i dva crteža
u italijanskom časopisu Kvadrivio. Ona je napisala ukupno oko 60 pesama na četri jezika, i to, pored na srpskom,
isključivo na romanskim jezicima - 17 na italijanskom, 7 na francuskom i 14 na španskom jeziku. Na taj način
usitnila je svoje pesničko delo i onemogućila da ono pripadne nekoj od ovih književnosti. Verovatno je ipak da nije
ni nameravala da stvori sistematičan pesnički opus, već da je pesme pisala iz unutrašnje potrebe, odnosno da bi izrazila
trenutna osećanja, zbog čega su joj zvučnost i kolorit jezika na kojima je pisala bili značajniji od složenosti značenja,
semantičkih igara, ili eksperimenata u jeziku.
Ritam i melodija ovih stihova grade jednoličan, ljuljuškav tok, a pesničke slike se spajaju kao kod simbolista - ne toliko
na osnovu uobičajene upotrebe reči i logike koliko prema njihovoj psihološkoj rezonanci i ličnim analogijama. Pošto je osećanje
okejanske praznine glavni sadržaj ove poezije, umetnica nalazi za njega odgovarajuću formu u labavo vezanim rečima koje naizgled
slobodno dolaze jedna za drugom.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Слика

Под мојим капцима
ти си месец у башти,
ти си магла на реци,
ти си једини увијен у сан,
у Одјек детињства
и у плач.
Ти си вал што се пропиње високо
тражећи звезде у висини неба

**Učlanjen** : 06.12.2012

Ходим пепелом
спаљеног Месеца.
Траг стопа носи
плави звук
погледа
девојке с лампом,
којој
сан једини
веран оста.

**Učlanjen** : 06.12.2012

На куту белог облака
спава нејасна туга
- у непрекидној мелодији
тихој и засањаној
усред звездане језе.
Само тамни плач шуме
тресе своју сребрну косу
изгубљену у оку раздаљине.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Сабласт

Ох, младе жене у бело одевене
оваплоћења чини и потајног миловања
да ли сте икад љубав виделе?
Далеко на хоризонту
пре него што сване дан, њен бледи лик,
скривен под златном косом
са грудима натопљеним крвљу,
креће се споро, сањарећи у скитњи.
Чувајте се, не реците му ништа
он је старији него свет.
Скупите своје скуте, склопите црне рукавице
и вратите се неопажене, са угаслим месецом.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Стражари ноћи
са магнетним копљима
надзиру круг
Света
остављајући празне просторе
између фосфоресцентних удара.
Удаљени
као три куле
из сна.
Гледају се у тишини
с истом речју и мислима.
Огромни гвоздени дивови
слушају вечити звиждук
Удаљени
као три куле
из сна

**Učlanjen** : 06.12.2012

У једном куту
мора
спајајући вале
са звездама
чекала сам
читавог живота.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Киша ми капље у собу
у собу која није моја
(у било коју собу).
Чује се како трчи попут миша.
Тако сам задовољна кад замишљам
како палим месец
како га палим да плане и изгори
и видим како црни и одлеће
као мали угљенисани лептири
спори и коси
који не мењају ништа у тишини.
Али треба се чувати облака
јер са њима
он може да нам умакне
заувек.
Треба их се чувати упорно,
упорно
као што чине и остали.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Долазак бујице вода
избледео је краљевски пут.
Али за нас
који не можемо ходати
важни су само хоризонти.
Живећемо у миру
непомичног надирања
у којем лежи спокој.
Нећемо покушавати да схватимо више од тога
јер речи
нису наша природа.
Оседећемо
на дну заједничке сенке
без покрета,
у тишини
пустићемо да оде
терет за који смо мислили да је наш.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Спалићемо Месец
да употпунимо ноћи
да одрешимо снове,
да суздржимо дах.
Онда ће Игра
потећи из наших дланова
сувих од живота. Ни хитра
ни спора неће бити.
Биће Сама.
Као велики шестар
потпуно упоредна
с механичким ритмом
распадања

**Učlanjen** : 06.12.2012

Неверни
као анђели
очију стаклених –
једу звезде
и мрачним рукама руше
костуре.
Стижу до врхунца
да опет почну
од главе,
вукући
заплетене грчеве
црне
и привидно живе
на тамним и мутним раменима.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Кад сунце свањива
и птичице певају
онда, онда је лето
ал ја нећу да
га дочекам. Нећу да
дочекам на овом
свету! Овај свет
санак, само санак
леп.

**Učlanjen** : 06.12.2012

..А могла сам да будем
мала, плава девојчица
у цвећу резеде
међу белим
крилима голубице...

**Učlanjen** : 06.12.2012

Непомичне и сјајне
гледаху твоје далеке очи.
На мојим празним длановима
носим спомен
на облик твоје главе,
твојих рамена,
твојих усана.
Чувам и ведри осмех
твоје доброте.
Немам ништа друго.
Нити ће ми ишта друго
недостајати.
Била сам богатија од целог света.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Једним јединим оком
видели смо светове
тврде и сиве путеве
воде што мру од жеђи.
Због тога,
они који не сазнаше
оковаше нас, мислећи да нас имају.
Али наш је живот био сигурнији
него бусола -
јер ми бејасмо деца Сокола.
И, чекајући час погубљења
расла су наша крила
тако поносита
и тако силна,
да ни њихов ужарени челик,
ни отров њихових голубица
није спречио величанствени лет
наше равнодушности.

**Učlanjen** : 06.12.2012

У МОЈОЈ СВЕСТИ

У мојој свести твоја слика
јача од светлости.
Кидајући струне светлости

утиснуо си свој лик
у моју свест.
Само мудраци разумеју моје речи,
за остале
време доноси пепео.
Као бескрајни неразговетни гласови
крстаре дани мојим животом,
као сени
и као воде.
Али ја остајем да сањам покрај тебе
јер твој дах је једини магнет
који сам срела на овом путу,
сада се одмарам.
На лицу носим светлост једне звезде,
у срцу твоју слику.
Само мудраци разумеју моје речи.

**Učlanjen** : 06.12.2012

Sve su mi reči bile tužne.
Sada mi je milija
ćutnja.
Život je dug
kao nepoznata reka.

» Milena Pavlovic Barili
» Anton Pavlovič Čehov
» Miodrag Pavlović (1928—2014)
» Milena Markovic
» In Memoriam