Vegetarijanstvo kao životna filozofija

Vegetarijanstvo kao životna filozofija

Wikipedija


Vegetarijanstvo (lat. vegetus = živ, krepak, čio; lat. vegetatio = biljke, rastinje) je način ishrane koja se satoji od namirnica biljnog porekla (širok spektar žitarica, mahunarki, voća i povrća), eventualno mlečnih proizvoda i jaja ali bez životinjskog mesa. Svojim poznatim sloganom “meso je ubistvo” (engl. meat is murder) vegetarijanci žele da naglase da njihova ishrana ne počiva na ubijanju životinja.



Istorija vegetarijanstva

Pouzdana saznanja o vegetarijanskoj ishrani datiraju unazad nekoliko hiljada godina u Indiju, gde je vegetarijanstvo bilo i ostalo uobičajeno, kao spiritualna praksa, poznata kao ahimsa (nenasilje). U Evropi, grčki filozof Pitagora koji je živeo krajem 6. veka p.n.e je bio veliki pobornik vegetarijanstva. Vegetarijanstvo su početkom naše ere zagovarali eseni, a kasnije manihejci, bogumili i katari.

U 18. veku već su poznate sve prednosti bezmesne ishrane koje se i danas navode, što je utrlo put širenju vegetarijanstva u sve zemlje i među sve slojeve ljudi. Žitarice i povrće postaju dostupni skoro svakom čoveku, a dr Vilijam Lambe (engl. William Lambe) uvodi modernu metodu lečenja svojih pacijenata od raka prepisujući im bezmesnu dijetu.

Godine 1847. na sastanku u engleskom primorskom gradu Remsgejtu je osnovano Vegetarijansko društvo (Vegetarian Society). Ogranci društva su ubrzo osnovani i u Mančesteru i Londonu, i ono i dan danas deluje.Godine 1889. Mahatma Gandi je postao član Vegetarijanskog društva. Od tada svakodnevno raste broj vegetarijanaca i vegetarijanskih udruženja širom sveta. U SAD se danas oko 3 % stanovništva izjašnjava kao vegetarijanci, s tendencijom porasta tog broja.

Vrste vegetarijanaca


Postoji više vrsta vegetarijanaca:

Vegani su strogi biljojedi čija se ishrana zasniva na žitaricama, mahunarkama, voću i povrću. Oni potpuno odbacuju namirnice životinjskog porekla, uključujući jaja, mlečne proizvode i med.

Laktovegetarijanci pored biljne hrane konzumiraju još mleko i mlečne proizvode.

Ovovegetarijanci pored hrane biljnog porekla konzumiraju još i jaja.

Ovolaktovegetarijanci pored biljne hrane jedu jaja, mleko i mlečne proizvode.

Poluvegetarijanci uz vegetarijansku ishranu jedu pileće belo meso i ribu, ali ne jedu crveno meso.

Peskovegetarijanci uz biljnu hranu jedu i ribu. Kod nas je ovaj način ishrane tradicionalno poznat kao posna ishrana.

Presna hrana. Jedu samo sirove biljne namirnice, mahom voće, povrće, orahe, semenje, maslinovo ulje, med i žitarice. Pobornici presne ishrane tvrde da se termičkom obradom (kuvanjem, prženjem, pečenjem) gubi velika količina vitamina i stvaraju se štetne, kancerogene materije. Prave hleb koji se peče na suncu, “sunčani hleb”.

Zdrava hrana. Makrobiotičari prakticiraju prehranu baziranu na celim zrnima žitarica i mahunarki. Jedu samo organski uzgojene namirnice, bez pesticida, bez veštačkih đubriva. Izbegavaju rafinisani (beli) šećer, rafinisano ulje i belo pšenično brašno. Umesto toga koriste žuti šećer, nerafinisano ulje (najčešće maslinovo) i crno brašno.

Frutarijanci jedu samo voće.

Radikalni frutarijanci jedu samo plodove voća koje je samo palo na zemlju.

Razlozi za vegetarijansku ishranu


Razlozi za vegetarijanstvo mogu biti mnogi, između ostalog:

Etički razlozi
Jedno od osnovnih pitanja a ujedno i ciljeva etike: “Kako smanjiti višak patnje?” izmešteno izvan antropocentričke perspektive dobija sasvim novi prizvuk. Patnja više nije samo ljudska patnja a zadovoljenje ljudskih potreba se ne može ostvarivati na štetu svih ostalih živih bića. Time poštovanje ljudskog života prelazi u poštovanje života kao takvog. Vegetarijanci veruju da ni jedno živo biće ne želi biti ubijeno. Iz istog razloga mnogi vegetarijanci izbegavaju nošenje odeće i obuće od životinja odnosno kože i krzna.

Oni smatraju da nanošenje bola, a osobito oduzimanje života nije etički čin i da se samim tim nameće vegetarijanstvo kao način razmišljanja. Mnogi takođe smatraju da držanje životinja zatvorenima nije humano.

Religijski razlozi

Učenja mnogih religija zabranjuju oduzimanje života iz čega proizlazi vegetarijanstvo, kao npr. hinduizam, budizam, taoizam, sikizam, đainizam, sufizam, rastafarijanizam, hare krišna i mnoge manje hrišćanske verske zajednice. U jevrejskom, islamskom i hrišćanskom predanju se govori o rajskom vrtu što mnogi vegetarijanci tumače kao argument da je prvobitna čovekova ishrana (“pre izgona iz raja”) bila vegetarijanska.

U pravoslavlju, a posebno među monasima, postoji duga tradicija bezmesne ishrane koja se, između ostalog, temelji na rečima svetog Antonija Velikog, koji u svome Ustavu otšelničkog života poručuje svakome ko kreće duhovnim životom: "Meso uopšte nemoj jesti".[1] Hrišćanski postovi su primer povremene peskovegetarijanske ishrane. Jedan od najpoznatijih novijih hrišćanskih vegetarijanaca je bio Lav Tolstoj.

Hinduisti smatraju vegetarijanstvo idealom. Oni veruju da hrana ima osobine. Meso predstavlja agresiju i mentalno stanje znano kao "rajas", dok biljna ishrana ima kvalitet "satva" i mentalno stanje mira. Đainisti zahtevaju kako od sveštenika, tako i od laika da budu vegetarijanci.

Duhovni razlozi

Mnogi vegetarijanci navode duhovni napredak kao glavni razlog za prestanak jedenja mesa. Lav Nikolajevič Tolstoj (1828—1910, ruski pisac) je rekao: Kada čovjek slobodno i pošteno traži moralni put, prvo od čega se mora okrenuti je meso. Vegetarijanstvo je kriterij po kojem možemo prepoznati da li je čovjekovo stremljenje prema moralnoj savršenosti iskreno i ozbiljno.

Takođe u nekim istočnjačkim filozofijama i verovanjima, poput đainizma, smatra se da čovek putem mesa unosi negativnu energiju u svoj organizam. To shvatanje objašnjavaju rečima: “Čovek je ono što jede”.

Ekološki razlozi

Danas na zemlji živi preko 6 milijardi ljudi, a Ujedinjene nacije predviđaju da će svetska populacija rasti do 2050. godine i dosegnuti brojku od 10 milijardi ljudi. Prema mnogim procenama već danas premašujemo "kapacitet podnošenja" zemlje, a što li će tek biti kroz 50 godina kada se broj stanavnika udvostruči a zemljini kapaciteti budu bitno smanjeni. U tom smislu, proizvodnja mesa je rasipanje zemljinih ograničenih resursa jer životinjski proizvodi koriste vrlo velike količine prirodnih izvora koji bi se mogli iskoristiti za prehranu ljudi.

Hrana. Teletu dajemo hranu koju bismo i sami mogli jesti. Tele treba većinu te hrane zbog običnih fizioloških procesa svakodnevnog življenja. Ta se hrana takođe koristi da bi se izgradili nejestivi delovi tela teleta poput kostiju. Samo se ona hrana koja je preostala nakon zadovoljavanja svih tih potreba može pretvoriti u meso i evetnualno je mogu jesti ljudska bića. Potrebano je devet i po kilograma proteina koji se daju teletu da bi se proizvelo pola kile životinjskog proteina za ljude. Natrag dobijamo manje od 5 posto onoga što ulažemo.
Zemlja. Pretpostavite da imamo jedno jutro plodne zemlje. Možemo ga koristiti da uzgajamo biljke koje su bogate proteinima, poput graška ili graha. Ako to učinimo, od našeg ćemo jutra dobiti između 135 i 225 kilograma proteina. Nasuprot tome, naše jutro možemo koristiti tako što ćemo uzgajati žitarice kojima ćemo hraniti životinje koje ćemo zatim ubiti i pojesti. U tom ćemo slučaju od našeg jutra dobiti između 18 i 25 kg proteina. Tako većina procjena zaključuje da biljna hrana daje oko deset puta više proteina po jutru od mesa, premda procjene variraju, a razmera se ponekad penje čak do dvadeset prema jedan. (Peter Singer, "Oslobođenje životinja").
Voda: Danas kada je sasvim jasno da će vrlo uskoro problem pitke vode doći u prvi plan svetske politike gotovo je nepojmljivo koliko se njome razbacujemo. Pola kile mesa traži pedeset puta više vode od odgovarajuće količine pšenice.
Šume: Kako bi se osigurao prostor za ispašu uzgajanih životinja dolazi do krčenja šuma. U Kostarici, Kolumbiji, Brazilu, Maleziji, Tajlandui Indoneziji krče se prašume da bi se stoci pružili pašnjaci. Tokom proteklih dvadeset i pet godina uništena je skoro polovina tropskih prašuma Srednje Amerikevećim delom zato da bi se proizvela govedina za Severnu Ameriku.

Ekonomski razlozi

Ekonomski vegetarijanci su oni koji smatraju da je kupovati meso skuplje nego kupovati povrće i da se organizmu potrebni proteini mogu jeftinije uneti povrćem. Sledstveno tome, oni smatraju proizvodnju mesa ekonomski neisplativom. Postoje i oni koji usvajaju vegetarijanstvo kao strategiju jednostavnog življenja ili su jednostavno vegetarijanci iz nužde.

Tokom Drugog svetskog rata u Velikoj Britaniji su se iz nužde promenile prehrambene navike, jer su sledovanja mesa bila striktno racionalizovana, a domaće uzgajane žitarice, voće i povrće su bili široko dostupni. Takođe, u zemljama trećeg sveta, mnogi ljudi se silom prilika hrane vegetarijanski jer je mnogo jeftinije od ishrane mesom.

Zdravstveni razlozi

Najčešći zdravstveni razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju za vegetarijansku ishranu su sledeći:

smanjuje gojaznost.
smanjuje rizik oboljevanja od koronarne bolesti srca, angine pektoris i infarkta (biljne namirnice snižavaju holesterol).
smanjuje pojavu hipertenzije (vegetarijanci prosečno imaju niži pritisak nego mesojedi).
umanjuje poremećaj creva, osobito opstipaciju.

Prednosti vegetarijanske ishrane


Prednosti ove vrste prehrane su mnogostruke. Nutricionisti tvrde da se smanjuje koncentracija masnoća u krvi koje uzrokuju povišenje srčanog pritiska, i slobodnih radikala koji su vrlo štetni. Prema najnovijim istraživanjima kod vegetarijanaca je niži postotak pojedinih vrsta tumora, kao npr. debelog crijeva, dojke i prostate. Zahvaljujući manjem unosu masnoća vegetarijanci imaju prosećno nižu tjelesnu težinu, niži krvni pritisak i rjeđe oboljevaju od dijabetesa tip 2.

Slikovit primer prednosti vegetarijanske prehrane je i kratka životna stopa Eskima koji se hrane samo mesom kitova i riba, za razliku od dugovečnih Tibetanaca koji se hrane poluvegetarijanski. Najnovija istraživanja pokazuju da mediteranska ishrana koja se bazira na maslinovom ulju, svežem voću i kuvanom povrću uz konzumaciju ribe predstavlja jednu od najidealnijih. S tim u skladu Svetska zdravstvena organizacija kreirala je piramidu zdrave ishrane čiju bazu predstavljaju žitarice i mahunarke, koje je preporučljivo najviše konzumirati, dok vrh čini crveno meso, šećer i so koje treba najmanje konzumirati.

Nedostaci vegetarijanske ishrane


Valja naglasiti da biljni proteini pokazuju manjak jedne ili više "esencijalnih" aminokiselina. Međutim, dok je prehrana uravnotežena s produktima soje, kao što je tofu, dotle manjak pojedinih aminokislina ne dovodi do zdravstvenih poremećaja. Izbegavanje riba može dovesti do nedostatka omega 3 masnih kiselina koje služe za prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Taj manjak može se nadoknaditi uzimanjem orašara - lešnika, badema, pistaćija. Takođe treba spomenuti mogući nedostatak vitamina B-12 koji je zastupljen u životinjskoj jetri, a ima ga i u punozrnatim žitaricama.

Poznati vegetarijanci

Ovo su neke od poznatih istorijskih ličnosti koje su duže vreme, ili do kraja svog života, bili vegetarijanaci:

Lao Ce
Zaratustra
Buda
Hesiod
Pitagora
Empedokle
Sokrat
Platon
Antisten
Aristotel
Diogen
Plutarh
Seneka
Ciceron
Origen
Plinije
Ovidije
Plotin
Klement Aleksandrijski
Leonardo da Vinči
Isak Njutn
Žan Žak Ruso
Volter
Didro
Erazmo Roterdamski
Emanuel Kant
Gete
Artur Šopenhauer
Fridrih Niče
Rihard Vagner
Vilijem Blejk
Čarls Darvin
Džeremi Bentam
Aleksandar fon Humbolt
Albert Švajcer
Džordž Bernard Šo
Henri Dejvid Toro
Lav Tolstoj

vegetarijanstvo nije moja filozofija, ja sam mesojed. 

istorija nas uči da je čovek lovac i da je od najdavnijih vremena meso u njegovoj prehrani. niti promovišem meso u prehrani, niti ga osuđujem.

svako ima pravo da se odluči na način prehrane koji njemu lično odgovara, ali sam protiv fanatika koji vlastitu decu hrane po svojoj filozofiji. detetu treba osigurati raznovrsnu prehranu, i meso i ribu i mleko, da se razvija u najboljim mogućim uslovima, a jednog dana kad stasa  nek samo kao osoba svesna sebe i sveta oko sebe samostalno po svojoj volji odluči koju prehranu će primenjivati u životu. 

Ima fanatika koji i kućne ljubimce, životinje koje su prirodno mesojedi hrane veganskom hranom, kao ova osoba koja je mučila lisicu na taj način:



Ovako je lisica izgledala pre dijete:

jadna lisica. 


a ova laže da je vegan, vidi ju kakva je bucmasta, delje ta po noći leba i masti dok lisičica spava 

Veganski par izgladnjivao jednogodišnje dijete do smrti: Davali su mu samo voće i povrće


Izvor: RTL





Obdukcija je pokazala da je maleni umro od posljedica gladovanja, ali i od dehidracije, poremećaja jetre i oticanja udova


Bračni par iz Floride, oboje vegani, uhićeni su zbog sumnje za ubojstvo svog 18-mjesečnog sina, javlja britanski Metro. Ryan i Sheila O'Leary hranili su djecu strogom dijetom koja je sadržavala sirovo voće i povrće, zbog čega je preminuli dječačić imao samo sedam kilograma kad je umro.

I ostala djeca izgledala su neuhranjeno

Dječak je umro nakon što su ga njegovi veganski roditelji tjedan dana hranili gotovo ničim osim sirovim voćem i povrćem, a u jednom trenutku samo majčinim mlijekom.

Sheila O'Leary nazvala je 911 nakon što je zatekla dječaka hladnog i da ne diše. Ryan O'Leary pokušao je oživjeti dijete, ali nije uspio. Stigli su bolničari i proglasili dječaka mrtvim.

Obdukcija je pokazala da je maleni umro od posljedica gladovanja, ali i od dehidracije, poremećaja jetre i oticanja udova. Kada je policija stigla u obiteljsku kuću, razgovarala je s parom i primijetila da je njihovo dvoje djece, u dobi od 3 i 5 godina, blijedo i žućkaste boje. Jedno od njih imalo je i crne zube zbog karijesa.

Jutro prije smrti imao je problema s disanjem nakon što ga je Shiela dojila jednu minutu. Policiji je priznala da je trebala potražiti pomoć, ali umjesto toga ona i suprug su zaspali. Ryan i Sheila predali su se policiji nakon što je 6. studenog otkriven uzrok smrti njihovog sina.

Nisam vegetarijanac,obožavam povrće i voće ali parče kvalitetnog mesa ne odbijam.Ja u potpunosti razumem vegetarijance, jer jedan delić života za vreme moje bolesti sam takoreći bio prisiljen da budem vegetarijanac, to mi je pomoglo da prebrodim krizu i polako uvedem opet meso u malim količinama u ishranu.Toga se i dan danas pridržavam.

mislim da prehrana ne sme da bude filosofija. čovek treba da jede umereno sve, jer sve namirnice sadrže nešto dobro i potrebno za organizam.

smrtni greh, za najoštriju osudu koju bi i zakonski gonio smatram kad roditelji prisiljavaju zdravu decu na prehranu koju smatraju svojom životnom filosofijom.

svoje vlastito dete prisiliti na vegetarijanstvo ne može normalna osoba.

ograđujem se od retkih slučajeva kad vegetarijanstvo propišu lekari. to je u redu.

Inače po nekim saznanjima i biljke plaču kada ih jedemo,ne znam da li za ovo znaju vegani i vegetarijanci.Izgleda ostaje nam samo voda.

naučno je dokazano da biljke bolje rastu kad im puštaš muziku, pogotovo  ozbiljnu. 

Nasi zubi nisu zubi biljojeda. Nismo krave. To nije tek tako, vec s razlogom.

Propada sve u organizmu bez proteina životinjskog porekla. Bez toga,  cisti primer,  vam ne moze zarasti nijedna rana.

voleo bi kad bi imao priliku provesti negde u prirodi preko leta na vegetarijanskoj kujni recimo mesec dana.

baš me zanima kako bi to prošlo.