“Јер машта је све. Стварност, ако је уопште има, ништа. У најбољем случају, производ успелог маштања.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Рекло би се да је Беснило изашло на крај с неједнакошћу међу људима, с којом се Разум узалуд борио хиљадама година. Да је укинуло традиционалне поделе на беле и обојене, мушкарце и жене, богате и сиромашне, моћне и слабе, паметне и глупе и заменило их универзалном разликом између здравих и болесних. (Стварне поделе нема. Сви болесни су потенцијално мртви, сви здрави потенцијално болесни. Сви смо дакле , реално мртви. Свет је коначно јединствен.)”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Čovek se ne bori s rupom iskopanom na pogrešnom mestu, nego s budalama koje su je iskopale. Rupu jednostavno zatrpava.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Čovek potopljen u stvarnost gubi od kritičke moći koliko je teška njime zauzeta stvarnost.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“S tim njegovim živcima oduvek je bilo kilavo. Pretanki su za imaginaciju koju moraju podupreti.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Вирус нема мање права на убијање да би живео него што га имају људи кад убијају да би владали.”
― Borislav Pekić, Besnilo

Страх је најчистије, најприродније, најчешће, најздравије људско осећање. На страху почива врста. Страх инспирише нагон за одржањем.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Budućnost će, kao i uvek, hteti da odgaji sopstvene nove zablude; a što će one biti, zapravo, naše koliko i svet, neće smetati nijednom od praunuka da se njima diči, bišući u međuvremenu tur tvojim jeremijadskim opomenama i savetima.”
― Borislav Pekić, How to Quiet a Vampire: A Sotie

“Што мора бити није за страх. За страх је само што не мора бити, а ипак се догађа.”
― Borislav Pekić, 1999

“U Zlatno doba postojale su samo vera i ljubav na kojima se drzao svet ljudi.Kasnije u Doba mraka ,u gvozdeno doba razuma ,njima je pridodata nada ,koja Zlatnom dobu nije bila potrebna .Pridodata je nada da ce se zlatno vreme vratiti.”
― Borislav Pekić, Atlantida

“Većina potrebnih stvari u životu čoveku dolazi kasno. Najčešće kad se od njih nema naročite koristi. Mudrost, između ostalih. Prava osećanja, ponekad. Istine uvek nekako stižu na vreme da ih čovek snese u grob.”
― Borislav Pekić

Da nema stvarnosti, kako bi se o njoj duboko i tačno pisalo!”
― Borislav Pekić

“Да ли је, уистину, једино човеку, с његовом бесмртном душом, дато и право да експериментише с другим живим бићима? Да ли уистину, једино он може, сме, уме своје истине сазнавати путем патње, несреће, умирања других? Једино он у тзв. лабораторијама имати крваве жртвенике своје жеђи за сазнавањем? Зар и човекова Земља не би могла бити тек нечија лабораторија, људи нечије експерименталне животиње, на којима нека напредна цивилизација с хуманом равнодушношћу према животу, тестира своје интергалактичке инсектициде, а високосисарска их популација овде доле, у агонији доживљава као све страшније болести? Наравно да би то Земља могла бити. Да би људи то могли бити.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Микрокосмос одлучује. Макрокосмос је тек крајња пројекција оног што се дешава у микрокосмосу.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Човек се не бори са рупом ископаном на погрешном месту,него са будалама које су је ископале.”
― Borislav Pekić, Besnilo

“Шта је истина наспрам тајне?”
― Borislav Pekić, Zlatno Runo 3

Covek se nikad ne pita za uzroke dobrih stvari koje mu se dešavaju.Zanimaju ga samo uzroci rdjavih.

Sigurnost je samo pobeda jedne verovatnoce nad drugom i ništa više.

Smrt i život su jedno a univerzum je njihova vecna rekombinacija u takvom univerzumu biti živ ili mrtav zapravo je isto.

Kada je  duša slomljena, telo se predaje. Iskreno i bez rezerve. Obrnutim redosledom najčešće ste prevareni. Telo koje pada ne obavezuje dušu. Naprotiv. Zaklinje je na otpor.


"Kako upokojiti vampira"