Српски мач
Српски мач је током целог периода средњевековне Србије би у сталном мразвоју и усавршавању.На његов развој утицала је појава све бољих и савршенијих оклопа који су коришћени од стране противничких војски.Оклопи од верижица, чувене панцир кошуље и оклопи од металних плочица, крљушти полако су уступали место пуним металним оклопима који су били много јачи и отпорнији.Пример тога оклопа, иако познат нешто касније је чувени Максимилијански оклоп.
У овом периоду развила се примена једноипоручних и дворучних мачева, односно мачева који се користе са једном, уз помоћ друге, и са обе руке какав је и мач на слици горе у посту.Дворучни "Српски мач" одликује се повећаним димензијама, укопне дужине до 1,2 метра, од тог ана крсницу са јабуком отпада 20 до 25 цм, а накрсница је широка до 25 цм.Накрсние су типолошки подељене у три типа-водоравне, лучне и у облику латиничног слова с.До пред крај 15 века ови мачеви налазе примену и у пешадији и коњици, а затим у коњици полако преузима примат сабља са јалманом као ефикасније противоклопно средство.
Карактеристични Српски мачеви су мач ископан у Дечанима ВМБГ, сигн 75/271, мач откопан у наносу Липског потока у Ужицу, те мачеви у ВМБГ. Мач из Барича, збирка у Обреновцу, Мач из Опова ВМНС, Мач из Вишњице МГБГ и други мачеви.Мачеви Вуковци налажени су у Фочи, Требињу и свуд на просторима средњевековне Србије.
Од познатијих Српских средњевековних мачева запажају се чувени мачеви ВУКОВЦИ, који не стоје ни у каквој вези са Вуком Бранковићем, већ се Вуковси називају по картушу ВУКА( животиње) утиснутом на сечиву.
Познато је да је Српски двор држао стране плаћенике, првенствено Немце, те је под њиховим утицајем овај мач пренет и у средњевековну Србију, где је вршено ковање по немачким узорима.
Историја бележи име једног ковача.То је Богдан (Мачар) као опорезовани Српски средњевековнои мајстор.
литература
1)Оружје у средњевековној Србији и Дубровнику, Гашпар Шкриванић
2)Мачеви Вуковци у Југословенским збиркама, Марија Бирташевић, Весник ВМБГ 13-14
3) Каталог изложбе, Мачеви у збркама ВМБГ, Бранка Милосављевић, 1993