"Kučaj-Beljanica" novi nacionalni park

Posle više od 30 godina, Srbija dobija šesto područje prirode sa najvišim stepenom
 zaštite. Deo ove netaknute prirode su i najveći rezervoar pitke vode u Srbiji i prašumski
 rezervati







POSLE više od tri decenije, Srbija će dobiti novi nacionalni park! Planine Kučaj i Beljanica, uz Frušku goru,
 Đerdap, Taru, Kopaonik i Šar-planinu, biće šesto prirodno područje pod najvišim stepenom zaštite.
 U "elitnom" društvu, ovi predeli netaknute prirode naći će se jer su najveći rezervoar pitke vode u Srbiji,
 imaju velike površine pod šumama u okviru kojih je nekoliko prašumskih rezervata, tri stroga prirodna
 rezervata, oko 150 speleoloških objekata, 12 spomenika prirode...



POSLE više od tri decenije, Srbija će dobiti novi nacionalni park! Planine Kučaj i Beljanica, uz Frušku
 goru, Đerdap, Taru, Kopaonik i Šar-planinu, biće šesto prirodno područje pod najvišim stepenom zaštite.
 U "elitnom" društvu, ovi predeli netaknute prirode naći će se jer su najveći rezervoar pitke vode u Srbiji,
 imaju velike površine pod šumama u okviru kojih je nekoliko prašumskih rezervata, tri stroga prirodna
 rezervata, oko 150 speleoloških objekata, 12 spomenika prirode...







- Pećine i drugi speleološki objekti, njih 150, posebno su blago ovog kraja, a najpoznatije su Velika Atula
 i Radoševa i Zlotska pećina - priča Petraš. - Iz bogatog geonasleđa izdvajaju se Lazarev kanjon, čuvena
 prerast Samar, uvala Rečke i Busovata. U čitavom području rastu stare, reliktne biljne vrste kao što su
 tisa, grab, bršljan, jorgovan... Stanište je 755 takozvanih biljnih taksona, što je petina ukupne flore naše
zemlje, a čak 45 je u Crvenoj knjizi flore Srbije. Tu raste i srpska ramonda, cvet feniks čijim se nošenjem
 na reveru u Srbiji obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu.
Planinska celina Kučaj-Beljanica, kaže naša sagovornica, dom je i za 23 odsto faune gmizavaca, 130 vrsta
 ptica i 70 odsto ukupne faune sisara. Među njima su i ris, vidra, mrki medved i vuk koji su na Crvenoj listi
 ugroženih kičmenjaka Srbije.


* Lazarev kanjon


- Oblast novog nacionalnog parka, istovremeno je bogata i kulturno-istorijskim nasleđem, još od 
praistorije - naglašava Petraš. - U okolini Despotovca nađeni su najstariji ostaci ljudskih naseobina
 na ovim prostorima, a naselje u Zlotskoj pećini u kom su izrađivani nakit, alatke i oružje, postojalo
je od četvrtog milenijuma pa do sedmog veka pre naše ere. Tu su i manastiri Manasija i Ravanica, 
ali i Senjski Rudnik, i Aleksandrov potkop, koji je nepokretno kulturno dobro od velikog značaja.


ČEKAJU 20 GODINA
PRVA obimna istraživanja područja Kučaj-Beljanica urađena su još 1949. godine - kaže Dragana Petraš.
 - Tada su u tom kraju, zaštićeni i proglašeni i prvi spomenici prirode - Velika Atula i Radoševa pećina.
 Potonja obimna, višegodišnja istraživanja stručnjaka našeg Zavoda potvrdila su da planinska celina 
Kučaj-Beljanica poseduje osobine nacionalnog parka. A, sama ideja da to i zvanično postane, "provlači"
 se dvadesetak godina.


SRPSKE PRAŠUME

PRAŠUME Vinatovača i Busovata su već strogo zaštićeni prirodni rezervati kučajsko-beljaničkog 
planinskog masiva - objašnjava naša sagovornica. - Poznati su po očuvanim, vrlo kvalitetnim 
bukovim šumama. Među njima ima mnogo stabala starijih od 200 godina, dok su neka stabla 
bukve pravi gorostasi - visoki po 46 metara i prečnika većeg od metra.

novosti.rs