Umetnost je beskrajna božanstvena sloboda



[You must be registered and logged in to see this image.]


Slikar Vladimir Vlada Veličković izabran je za člana francuske Akademije umetnosti 7. decembra 2005. godine, na mesto koje je pripadalo Bernaru Bifeu, slikaru egzistencijalisti. Dekretom Žaka Širaka, izbor je potvrđen 31. januara ove godine.

Tekst i fotografije: Aleksandar Manić

Već desetak godina ubeđuju me da pristupim francuskoj Akademiji umetnosti. Institucija stara skoro četiri veka i ja u njoj. Sve te sede glave – pa kako je i moja posedela, nisam odoleo poslednjem "napadu" čiji me je intenzitet osigurao da ću biti izabran. Moram da priznam da ne volim da gubim. A, ticalo se i ugleda naše zemlje. Nije nas bilo pod kupolom do sada, pa evo i to se dogodilo - kaže Vlada Veličković, srpski slikar i prvi Srbin s titulom francuskog akademika.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Posle studija arhitekture, Veličković se posvetio slikarstvu, a ubrzo, već 1966. godine, napustio je rodni Beograd i nastanio se u Parizu. Njegovo stvaralaštvo, značajno za pokret figurativne naracije, nikoga nije ostavilo ravnodušnim. Pokušaj da pronikne u tajnu ljudske drame, odveo je Veličkovićevo slikarstvo, izražajno i precizno, ka obradi jedne velike teme – prolaznosti materijalnog sveta. Ljudsko telo, slabo i osuđeno na nestajanje, mučeno je, razapinjano, žrtvovano i osuđeno na fizičku smrt. Pored uspešne slikarske karijere, Vlada Veličković je od 1983. do 2000. godine bio profesor na pariskoj Visokoj školi slikarstva,izvodeći brojne generacije mladih umetnika. "Boravak na pariskoj slikarskoj akademiji bio je za mene neprekidno bogaćenje. Radio sam punom energijom, nisam se štedeo, bio sam angažovan do kraja, ostavio sam im deo sebe i svog iskustva. Siguran sam da je moja poruka ostala duboko urezana u svakom pojedincu s kojim sam bio u dodiru. Za osamnaest godina profesorovanja nisam imao nijedan neuspeh na diplomskim odbranama. Beskrajno mi nedostaju" – kaže Vlada o svojim studentima na početku razgovora.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vaše slike, nalik hrišćanskim živopisima, istovremeno ukazuju na ljudsku snagu i slabost, fizičku i moralnu. Zašto na njima preovladava mračna, zemna strana čovekovih težnji?

- U pitanju je izbor zasnovan na mom senzibilitetu. Moje zanimanje za određenu tematiku, kažete mračnu, zemnu, bilo je zacrtano već na samom početku, davnih pedesetih. Hranjen sam događanjima, informacijama i ilustracijama, složenim i dobro sačuvanim u sećanju, upamćenim do te mere da mi i danas predstavljaju jednu vrstu podloge na kojoj gradim uz pomoć veoma preciznih simbola.

Prikazi na vašim slikama ponekad izgledaju kao da su preuzeti iz udžbenika za sudsku medicinu – bez događaja, samo s posledicama. Vi ste samo svedok. Ko je sudija?

[You must be registered and logged in to see this image.]

- Na samom početku služio sam se dokumentima te vrste, ali mnogo više onima koji su pratili sve moguće događaje sa tragičnim posledicama. Vidno polje nam je preopterećeno sveprisutnim užasom, a svest i savest su na teškom, skoro nepremostivom ispitu. Svedok jesam, a i sebe i vas pozivam da budete sudija. Ne treba da se oslanjamo na vreme koje čini da se mnogo toga zaboravi; a ni na
istoriju, koja se često zavarava činjenicama koje to nisu. Kao primer spomenuću sve ono što nam se dogodilo ovih poslednjih godina.

Istorija se ponavlja "Ova naša planeta nije s vremenom sazrevala niti je za sobom ostavilaprošlost. Nažalost, ništa se nije promenilo. Istorija se ponavlja. Čoveku ne treba mnogo razloga da deluje agresivno, rušilački, genocidno... Pola veka sam se rvao s jednom jedinom tematikom i svakodnevne informacije mi daju puno pravo, a na izvestan način i zadatak. Osećam se dužnim, možda i angažovanim, mada tu reč ne volim, da izdržim i ne odstupim. Uvek pomislim na Brehtove reči da se smeje samo onaj koji ne sluša dnevne vesti. Istovremeno bih u pomoć pozvao i Bretona koji kaže da će umetnost biti grčevita i dramatična, ili je neće biti. Kako stvari stoje u ovoj našoj današnjici, biće još mnogo toga da se saopšti savremenicima i onima posle nas." [You must be registered and logged in to see this image.]

U vašim delima nema zagonetki i misterija, nego se oseća želja da u duhu posmatrača ostavite ožiljak. Da li time postavljate pitanja ili dajete odgovore?

Neophodan je dijalog između gledaoca i gledanog. Prihvatanje ili odbijanje tog dijaloga jednako je važno. Indiferentnost je porazna. Dubina ostavljenog ožiljka jeste merilo efikasnosti onoga što vam je ponuđeno da pogledate. Nezavisno da li pitanje odbijete ili prihvatite, ožiljak postoji, manje ili više bolan. Neophodan je. Ja samo pokušavam, ane znam da li i uspevam, da prikažem šta je čovek sposoban u svom ludilu, nacionalističkom, fanatičnom i religioznom, da učini istom tom čoveku. Znači, moj zadatak i cilj je da postavljam pitanja. Na vama je da odgovorite ili bar pokušate da odgovorite.

Živite i stvarate četiri decenije u zemlji u kojoj niste ni rođeni, a ni odrasli. Kako ste sačuvali sopstveni identitet i ostali ono što jeste?

[You must be registered and logged in to see this image.] Jedna sredina, kao što je ova, sa svim onim što poseduje – istorijom, tradicijom i mitologijom, ne prima vas ni lako, ni bezbolno. Ako ona u vama ne prepozna izvesnu različitost, nešto novo, drugačije, ona pokušava da vas upije i traži od vas da vi upijete pruženo i postanete, brže ili sporije, potpuni deo nje, njenog ponašanja, načina života, običaja, kulture. Kada postanete svesni te "opasnosti", morate se snabdeti štitom koji će propustiti ono na šta pristajete, a odbiti ostalo. Morate se ispraviti u jednom nepokolebljivom stavu, braneći svoj identitet i integritet, pod uslovom da ih imate. Morate verovati, bez straha, u svoju različitost. Ona je vaše najveće bogatstvo. Ponekad je to povezano s teškoćama, ali ne gradili se jedna ličnost baš na teškoćama? Iskušenja su mnogobrojna, sumnja vas progoni i kada ustanovite da ste ostali na nogama, zadovoljstvo je
još veće.

Dve decenije ste radili kao profesor na pariskoj likovnoj akademiji. Obrazujući mlade, da li ste im savetovali da se usklade sa svojim vremenom ili da stvaraju nezavisno od društveno-ekonomskih zakonitosti ?

- Savetovao sam im, pre svega, da budu svoji, da osluškuju sebe, da imaju poverenja u ono što rade, ali i da sumnjaju u svoj rad, da se suoče sa neistomišljenicima, da grade integritet koji je u početku jednakrhka građevina, kroz koju produvavaju svi mogući vetrovi, tendencije i iskušenja. Iz svega toga treba izdvojiti sve što može da posluži u formiranju i nikada ne napustiti ono izvorno, lično. Kad bi umetnost i kreativnost funkcionisali po društveno-ekonomskim zakonitostima, pa njih jednostavno ne bi ni bilo! Umetnost je, kako je ja shvatam i pokušavam da je živim, beskrajna božanstvena sloboda. Treba je iskoristiti potpuno, prepustiti joj se i otići sa verom, čak i veoma skromnom, da
ste ostavili mali trag onima koji će ga prepoznati.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Postići više sa manjim "Treba imati želju, ambiciju i motivaciju da uz s vremenom stečeno iskustvo, dogradite i nadgradite već urađeno, da koraknete napred, pa čak i iskoračite u nepoznato. Likovni jezik to omogućuje. Bezbroj je primera i mogućnosti. Ništa nije poraznije za jednog autora nego da se davi i da vas davi istovetnim sadržajem i likovnim rukopisom.Ja osećam da mogu i da želim, za ovo vreme što mi preostaje, da budem jednostavniji, efikasniji, da postignem više sa manjim, kako je govorio čuveni arhitekt Mis van der Roe. Svesti dejstvo slike na ono što je bitno, ne rasplinjavajući se i ne izbegavajući suštinu. Menjati se, evoluirati, u izvesnom kontinuitetu, trebalo bi da bude motor svakoga ko se bavi ovim poslom."

Rekli ste jednom da nije dovoljno biti slikar, nego je potrebno biti dobar slikar. Kako biste posavetovali mlade da uspeju, da ostanu na nogama i postanu "besmrtni"?

- Da, važno je biti dobar slikar, ali što više vreme prolazi, čvrsto verujem da treba biti i dobar čovek. Pa ako je sve tako, možda vas ni "besmrtnost" neće mimoići. Ali ovoga puta se nećemo baviti metafizikom.

izvor:jat.com

Monografija Vlade Veličkovića


[You must be registered and logged in to see this image.]

Simbol i sugestija - svet simbola i simboli sveta u slikarstvu Vlade Veličkovića


Monografija predstavlja sveobuhvatan prikaz dela jednog od najpoznatijih srpskih slikara, Vladimira Veličkovića. On je umetnik koji je svojim delom osvojio vrh likovne umetnosti druge polovine XX veka i koga autori francuske enciklopedije savremene umetnosti Avanture dvadesetog veka smatraju «jednim od najboljih savremenih slikara».
Zbog svog izuzetnog umetničkog stvaralaštva Vlada Veličković je odlikovan najvišim francuskim odlikovanjem u oblasti kulture i umetnosti – Comandeurdans l' orderdes Arts et des Lettres. Primljen je u francusku Akademiju umetnosti i član je SANU od 1984. godine.

Ono što ovu studiju čini prepoznatljivom u odnosu na slična dela su potpuno novi izdavački standardi koje je autorski tim okupljen oko ovog projekta postavio :

Format knjige je 32x32 cm, obima 228 strana, 160 reprodukcija, tekst na srpskom i engleskom jeziku, rezime studije urađen je na 6 svetskih jezika, kompletna životna i stvaralačka biografija Vlade Veličkovića, nesvakidašnja
dizajnersko-grafička rešenja, sve to urađeno u najkvalitetnijoj štampi i
na papiru vrhunskog kvaliteta. Knjiga je upakovana u vakum foliji i kutiji od rebraste lepenke.

Vlada Veličković je od početka učestvovao u stvaranju ovog dela svojim sugestijama i savetima, kao i činjenicom da je po prvi put dozvolio da se 15 reprodukcija njegovih slika pojavi u nekoj monografiji posvećenoj njegovom delu, što daje dodatnu ekskluzivnost ovom delu.

izvor:azbook.rs

Vladimir Veličković i Marina Abramović najplaćeniji srpski umetnici


Slovenački slikar Zoran Mušič je najskuplji umetnik u regionu jer cena njegovih dela dosežu i do 400.000 evra. Na vrhu te liste su i dela hrvatskih umetnika Vlahe Bukovca i Ivana Meštrovića, crnogorskog autora Miodraga Dada Đurića i srpskog umetnika Vladimira Veličkovića, navodi "Artprajs", najveći svetski umetnički
pretraživač.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vladimir Veličković

Dela hrvatskog slikara Vlahe Bukovca i vajara Ivana Meštrovića na aukcijama mogu dostići cenu veću od 100.000, odnosno 200.000 evra, cene slika crnogorskog autora Miodraga Dada Đurića, prelaze i 100.000 evra, a srpskog slikara Vladimira Veličkovića 80.000 evra, preneo je hrvatski "Jutarnji list".

Za razliku od Hrvatske čiji su najskuplji autori delovali na prelazu dva veka, šire u regionu, na boljoj su ceni autori posleratnog razdoblja, tačnije dela nastala posle 50-ih godina.

[You must be registered and logged in to see this image.]


Dela Dade Đurića prodaju se i za 100.000 evra

Svi su zavidnu karijeru ostvarili van svoje zemlje, pa je tako Mušiču u Parizu, gde je živeo, izložbu u Grand Palasu otvorio tadašnji francuski predsednik Fransoa Miteran, a osvojio je i Gran Pri na Venecijanskom bijenalu.

Mušič se školovao se na zagrebačkoj Likovnoj akademiji. Često je boravio u Dalmaciji, pa je tako jedan njegov dalmatinski pejzaž prodat za 200.000 evra. Ipak, najbolje na aukcijama prolaze prizori ljudskih stradanja, iz logora u Dahau, u koji je Mušič iz Venecije odveden 1944.

U Dahau je naslikao oko 200 crteža i uspeo da spasi 70, a kasnije ih je pretvorio u ciklus slika. Prema grafikonu Artprajsa, vrhunac je dostigao prošle godine. Pojavljuje se u najuglednijim aukcijskim kućama, od njujorškog Kristia do londonskog Sotbija.

U istim aukcijskim kućama se pojavljuje se i crnogorski autor Miodrag Dado Đurić. Britanska kritika ističe da su Đurićeve slike "ispunjene halucinantnom energijom, mrakom crnogorskih pećina i pariskih podruma".

Marina Abramović od 50.000 evra


[You must be registered and logged in to see this image.]

Marina Abramović, među 100 najvažnijih umetnika na svetu, prema Tajmsu

Dobro se prodaje i srpski slikar koji živi u Parizu Vladimir Veličković, čija dela dostižu cenu i do 80.000 evra, ali i kraljica svetskih performansa, srpska umetnica Marina Abramović. Njena dela dotižu i do 50.000 evra, što je za savremenog umetnika veoma mnogo.

Marina Abramović, kao i Veličković, školovala se kod osnivača hrvatske naive Krste Hegedušića u Zagrebu.

Ona je jedina umetnica iz regiona koja je ušla u "Tajmsovu" anketu 100 najvažnijih umetnika na svetu, a njena je karijera u neprestanom usponu, posebno nakon izložbe u čuvenom njujorškom muzeju savremene umetnosti MoMA.

Uz "Balkanski barok", koji je umetnica izvela na Venecijanskom bijenalu,najbolje se prodaju njeni radovi vezani uz performans "Stromboli", izveden na Siciliji.

Cene njenih dela su u porastu, a biće još veće, budući da su fotografije performansa novi hit na medjunarodnom umetničkom tržištu.

izvor:blic.rs

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ptica, 1966.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Corbeau, 2006.