Ivo Andrić

**Elita** **Poruka** : 2731 **Učlanjen** : 27.09.2016

Život je neshvatljivo čudo, jer se neprestano troši i osipa, a ipak traje i stoji čvrsto" kao na Drini ćuprija".

**Elita** **Poruka** : 2731 **Učlanjen** : 27.09.2016

Svi bismo mi, i ljudi i žene, morali više da pazimo šta govorimo, jer se nikad ne zna dokle i sa kakvim posledicama može da živi svaka naša reč u drugom čoveku.

**Elita** **Poruka** : 2731 **Učlanjen** : 27.09.2016

Ne mogu ja - kaže - dobri čoveče, ozdraviti, jer ja i nisam bolestan, nego sam ovakav, a od sebe se ne može ozdraviti. Ivo Andrić, Prokleta avlija

**Učlanjen** : 04.01.2012

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 04.01.2012

Mostovi

Veliki kameniti mostovi, svedoci iščezlih epoha kad se drugojače živelo, mislilo i gradilo, sivi ili zarudeli od vetra i kiše, često okrzani na oštro rezanim ćoškovima, a u njihovim sastavcima i neprimetnim pukotinama raste tanka trava ili se gnezde ptice

Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, opštiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno ili zlo.
Veliki kameniti mostovi, svedoci iščezlih epoha kad se drugojače živelo, mislilo i gradilo, sivi ili zarudeli od vetra i kiše, često okrzani na oštro rezanim ćoškovima, a u njihovim sastavcima i neprimetnim pukotinama raste tanka trava ili se gnezde ptice. Tanki železni mostovi, zategnuti od jedne obale do druge kao žica, što drhte i zvuče od svakog voza koji projuri; oni kao da još čekaju svoj poslednji oblik i svoje savršenstvo, a lepota njihovih linija otkriće se potpuno očima naših unuka.
Drveni mostovi na ulasku u bosanske varošice čije izglodane grede poigravaju i zveče pod kopitama seoskih konja kao daščice ksilofona. I najposle, oni sasvim mali mostići u planinama, u stvari jedno jedino oveće drvo ili dva brvna prikovana jedno uz drugo, prebačeni preko nekog gorskog potoka koji bi bez njih bio neprelazan.
Po dva puta u godini gorska bujica odnosi, kad nadođe, ta brvna, a seljaci, slepo uporni kao mravi, seku, tešu i postavljaju nova. Zato se uz te planinske potoke, u zatokama među stenama, vide često ti bivši mostovi; leže i trunu kao i ostalo drvo naplavljeno tu slučajem, ali ta zatesana brvna, osuđena na oganj ili truljenje, izdvajaju se od ostalog nanosa i podsećaju još uvek na cilj kome su služila.
Svi su oni u suštini jedno i podjednako vredni naše pažnje, jer pokazuju mesto na kome je čovek naišao na zapreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema njegovom shvatanju, ukusu, i prilikama kojima je bio okružen.
I kad mislim na mostove, u sećanju mi iskrsavaju ne oni preko kojim sam najviše prelazio nego oni koji su najviše zadržali i zaneli moju pažnju i moj duh.

Ivo Andrić - Page 6 Mostar%20most%20karta%20web

Pre svega sarajevski mostovi. Na Miljacki, čije je korito kičma Sarajeva, oni su kao kameniti pršljenovi. Vidim ih jasno i brojim redom. Znam im lukove, pamtim ograde.

Među njima je jedan koji nosi sudbinsko ime jednog mladića, malen ali stalan, uvučen u se kao dobra i ćutljiva tvrđava koja ne zna za predaju ni izdaju. Zatim, mostovi koje sam video na putovanjima, noću iz voza, tanki i beli kao priviđenja. Kameniti mostovi u Španiji, zarasli u bršljan i zamišljeni nad sopstvenom slikom u tamnoj vodi. Drveni mostovi po Švajcarskoj, pokriveni krovom, zbog velikih snegova, liče na dugačke ambare i iskićeni su iznutra slikama svetitelja ili čudesnih događaja, kao kapele. Fantastični mostovi u Turskoj, postavljeni od prilike, čuvani i održavani sudbinom. Rimski mostovi u južnoj Italiji, od bela kamena, sa kojih je vreme odbilo sve što se moglo odbiti, i pored kojih već stotinu godina vodi neki nov most, ali oni stoje još uvek kao skeleti na straži.

............

**Učlanjen** : 04.01.2012

...............

Tako, svuda na svetu, gde god se moja misao krene ili stane, nailazim na verne i ćutljive mostove kao na večitu i večno nezasićenu ljudsku želju da se poveže, izmiri i spoji sve što iskrsne pred našim duhom, očima i nogama, da ne bude deljenja, protivnosti ni rastanka.

Tako isto u snovima i proizvoljnoj igri mašte. Slušajući najgorču i najlepšu muziku koju sam ikada čuo, odjednom mi se ukaza kamenit most, presečen po polovini, a izlomljene strane prekinutog luka bolno teže jedna ka drugoj, i poslednjim naporom pokazuju jedino moguću liniju luka koji je nestao. To je vernost i uzvišena nepomirljivost lepote, koja pored sebe dopušta jednu jedinu mogućnost: nepostojanje.

Naposletku, sve čim se ovaj naš život kazuje – misli, napori, pogledi, osmesi, reči, uzdasi – sve to teži ka drugoj obali, kojoj se upravlja kao cilju, i na kojoj tek dobiva svoj pravi smisao. Sve to ima nešto da savlada i premosti: nered, smrt ili nesmisao. Jer, sve je prelaz, most čiji se krajevi gube u beskonačnosti, i prema kom su svi zemni mostovi samo dečije igračke, bledi simboli. A sva je naša nada s one strane.

(Politika 6. januar 1933. godine )

**Učlanjen** : 04.01.2012

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 04.01.2012

" Ni putovanja izgleda više ne pomažu. Ono od čega bežim ide sa mnom. Pre mene stiže
u mesto koje je cilj moga puta i dočekuje me na stanici, vodi u hotel i prati po gradu.
Putovanja za mene gube draž i smisao. Ne postoje četiri strane sveta, nego samo jedna,
a ta nema imena. “

Ivo Andrić

**Učlanjen** : 22.01.2017

Takav je život da čovek često mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to skriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbliži.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

Toliko je živa kod slabog čoveka potreba da se vara i tako neograničena mogućnost da bude prevaren.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 04.01.2012

U toj muci sto se zove žena i želja za ženom ima stvari koje su predmet
šala i razgovora, ovako javno, pred svima; zatim ima drugih o kojima može
samo da se šapuće sa dobrim drugovima,u četiri oka; ali ima i takvih o kojima
se nikad ne govori ni sa najbližima, koje se ne mogu nazvati imenom, nego
se o njima ponekad samo mašta, kao o nečem dalekom i bolno nedostižnom.

**Učlanjen** : 22.01.2017

Studen.Duboka noc.
Zdaleka prozori kuca svetle.
Svetlost se stazama toci
Ko mnogo tihih sreca
Vezenih na platnu noci.
Vidim kako je dobro
Imati nocas svoj kut,
Sporo i bez svrhe idem,
Gola mi stabla beleze put.
O dobri ljudi, gorko je meni
Kad bljeste oci vasih sreca
Na moje mrtvo polje,
Pa ipak sumnjam i ne znam ni nocas
Ni sta je dobro, ni sta je bolje.
Sam svojim dahom grejem smrzle ruke
I slusam kako vreme neumorno
Okrece tocak, vecno i sumorno,
Svetlost i tamu hitec da sjedini,
I prede pokrov, velik i jedini,
Za moju sumnju i za vasu veru,
Za vasu srecu, kao i za moj bol.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

Sta sanjam i sta mi se dogadja "

Iza predgradja, daleko, na kraj suma,
Koje bojazljivo kruze oko grada,
Na strmoj i neplodnoj ravni,
Bez imena i lepote,
Opet te nadjoh.
Zarobljen u jedva cujnom zvuku,
Koji prolazi osamljen ovim krajem,
To si ti, smislu i zaboravu,
Svih puteva i snova.
Bez snova. Bez reci.
Same zvezde silaze
U skut zaspalu prosjaku.
To mi se opet javljas ti, u zvuku,
I ovo se cudo nece objaviti nikad,
Nego ce uvek cutke rasti u meni,
Dok me ne ispuni svega
I ne ponese
Kao najsnaznija krila.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

Ni ja nisam živeo bez ljubavi.
Imao sam mnoge dragane,
tek ja ih nisam birao,
nego kako je koju slučaj doneo.
Kad ih se sada, jedne po jedne, redom sećam,
i sam se čudim kakvih sve ima.
Mnoge su mi dugo pisale i nadale se,
ali su se konačno sve poudale,
videći bezizglednost moga života.
Samo jedna me je odmah ostavila,
jer je uvidela
da u ljubavi sve uzimam,
a što manje dajem.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

Ne mogu ja - kaže - dobri čoveče, ozdraviti, jer ja i nisam bolestan, nego sam ovakav, a od sebe se ne može ozdraviti. Ivo Andrić, Prokleta avlija

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

Kad bi žensko srce bilo milostivo,
Kao što kažu da je,
I kao što izgleda ponekad,
Ponekad,
Ne bi Sabit bio
Izgubljena suza, ludo bačen kamen,
Jadnik i siroče,
Kao što izgleda ponekad,
Ponekad.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 12.07.2017

Ni Bogovi ni molitva!
Pa ipak biva ponekad,
da čujem nešto kao molitveni šapat u sebi.
To je moja stara i vječno živa želja.
Javlja od nekud iz dubina i tihim glasom
traži malo mjesta u nekom od beskrajnih vrtova rajskih,
gdje bih najposlije našao ono što sam oduvijek uzalud tražio ovdje:
Širinu i prostranstvo, otvoren vidik, malo slobodna duha.

"Molitveni šapat"
Ivo Andrić - Page 6 19990069_1828422867174790_2696796840204151444_n

Ivo Andrić - Page 6 19990069_1828422867174790_2696796840204151444_n

**Učlanjen** : 22.01.2017

Nije strašno što se stari, slabi i umire, nego što za nama dolaze i nadiru novi, mlađi i drukčiji. U stvari u tome i jeste smrt.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

A kad nas je sunce, na jednoj okuci, zaobišlo i javilo se na Jeleninoj strani, ona zaklopi za trenutak oči. Tada sam ugledao njene teške i čudne očne kapke, ispod kojih su živeli i sopstvenim plamenom sijali svetovi od kojih su trepavke, ne uspevajući da zadrže sav sjaj, bleštale tankim odsevima žeženog, zagasitog zlata u čudesnim prelivima. Dok je tako držala sklopljene oči, ja sam posmatrao njeno čelo, obraze i vrat. Oko njih je, kao letnja jara oko voćnih plodova, treptao neoivičen oreol moćnog ali jedva vidljivog sjaja, i gubio se na krajevima u pokrenutom i žitkom predelu koji brzina vožnje nosi, kida i rasipa u očima putnika.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 04.01.2012

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 22.01.2017

Ne postoji srednji put, onaj pravi, koji vodi napred, u stalnost, u mir i dostojanstvo, nego da se svi krećemo u krugu, uvek istim putem, koji vara, a samo se smenjuju ljudi i naraštaji koji putuju, stalno varani.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 04.01.2012

Sokobanja u očima Ive Andrića

Ivo Andrić - Page 6 800x600_Stevan-Kragujevic-Ivo-Andric-razgovori-1961

“Ja ne znam čega stvarno ima ovde, ali znam da da posle 15 do 20 dana boravka u Sokobanji radim celu godinu u Beogradu kao preporođen“, rekao je naš nobelovac Ivo Andrić koji, poput mnogih znamenitih umetnika, nije odoleo šarmu ovog mesta.

Pre bi se moglo reći da je ovo mesto dobilo banjsko ime po lekovitom vazduhu nego po izvorskoj vodi. Čini mi se da ovaj vazduh najviše godi mojim bolesnim očima, plućima i srcu - objasnio je Andrić.

Ovde u Sokobanji, gledajući ovu raskoš prirode, ovu lepotu svetlosti zemlje i neba, često me obuzme neka neobjašnjiva tuga, ali i zanos, pa sam tako opušten razmišljao kako bi bilo lepo, bar za trenutak, ponovo se vratiti romantizmu - zapisao je on.

Sokobanja sa Ozrenom bila je i ostala za mene predeo u koji sam često dolazio i nalazio mira i osveženja, nailazio na dobar prijem kod ljudi raznih zvanja i zanimanja, od seljaka do ugostitelja i lekara i umetnika. Dani provedeni u ovim krajevima spadaju u lepša i bolja sećanja moga života - opisao je Andrić.

Sve se bojim – pročuće se ovo mesto, svet će nagrnuti amo i ja ću morati da bežim odavde i da tražim neku drugu banju. A gde da nađemovakvu lepotu i mir? Samo da znate: i ovde se umire, jer se svugde na svetu mora umreti. Ali, ovde je život lepši i valjda nešto duži -zapisao je Ivo.

**Učlanjen** : 22.01.2017

Kad jedno odredjeno stanje pocne da vas muci, da postaje neizdrzljivo, nemojte stajati u mjestu, jer bolje nece biti, jos manje pomisljajte na bjezanje natrag, jer se od toga pobjeci ne moze. Da biste se spasli, idite naprijed, tjerajte do vrhunca, do apsurda. Idite do kraja dok ne dotaknete dno, dok vam se ne ogadi. U tome je lijek. Pretjerati, znaci isplivati na povrsinu, osloboditi se.
To vazi za sve: za rad, za nerad, za porocne navike kojih se stidite a kojima robujete, za zivot cula, za muku duha.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 04.01.2012

Андрићеве потресне приче о великим умовима

22. април 2017.

Мало познати есеји нашег нобеловца о страним писцима биће први пут
обједињени у књизи у издању “Просвете”. Непознати текстови “Југословенске
њиве” о Томасу Ману, “Двестотој годишњици Велике енциклопедије” о
француским енциклопедистима, те о Виктору Игоу

У ДУБОКОЈ сенци великих романа и сјајних приповедака остали су есеји и критике Иве Андрића. Пре три године “Просвета” је објавила његове текстове о српским писцима, а следећег месеца код истог издавача појавиће се и Андрићеви текстови о страним писцима, у част 125 година од пишчевог рођења.

Као и претходно, и ово дело, приредила је Задужбина “Иве Андрића”, чији управник Жанета Ђукић Перишић, за “Новости”, каже:

- Издвојени есеји и критике у књизи “О страним писцима” указују на једног мање познатог писца који је, испитујући поједине ауторе књижевних појава, пажљиво истраживао и књижевну и биографску грађу и скрупулозно јој приступао. Поред познатијих радова о Петрарки и Лаури, Хајнеу, Мицкијевичу, Стриндбергу, Витмену, Горком, уметничке прозе о Бајрону, публицистичких текстова о фашизму у Италији и писцима који су у то време деловали, у књизи се појављује готово непознат краћи текст о Томасу Ману из “Југословенске њиве” (1925), затим непознат текст из 1951. године, “Двестота годишњица Велике енциклопедије” - о деловању француских енциклопедиста Волтера, Дидроа, Русоа и других - те непознат рад о Виктору Игоу.
Како одлично примећује др Радован Вучковић, аутор исцрпног и надахнутог предговора, Андрић је и у радовима о познатим уметницима или великим борцима за неку племениту мисао у ствари писао потресне приче о њима. Када их читамо, имамо осећај да се у суштини не разликују од његових белетристичких творевина.

- Најпре је читалац суочен са пишчевим непосредним доживљајем, подстакнутим путописном импресијом или сећањем на неки детаљ прошлости. Затим, са писцем прати и развој књижевне мисли у великом распону од готово пола века и слуша некад оштре коментаре књижевних дела, или трезвена тумачења суштине значајних појава. Или се уживљава у трагедију лика неког познатог уметника или државника. Опис личности Андрић води некој драматичној тачки, кад престаје и велика борба и живот у њој. Или читалац слуша како писац, без патоса и повишеног заноса, мирно и трезвено, али зато не мање дубоко и интензивно, размишља о проблемима уметности, литературе језика - истиче Вучковић.

Ово се може веома лепо видети и у читаоцима непознатом тексту који је великан написао инспирисан изложбом у париској Народној библиотеци о чувеној “Великој енциклопедији”, поводом два века од објављивања прве свеске, 1. јуна 1751. Андрић истиче како је издавач Бретон, који се на “Енциклопедији” обогатио, вршио самовољне исправке и избацивао читаве реченице из текстова Дидроа. То је био услов који је цензура поставила издавачу, а овај га испунио не обавештавајући о томе Дидроа.

- Утонуо у свој надљудски рад на даљим свескама, Дидро је тек много доцније приметио те измене и плануо узалудним гневом на свога издавача и цензора. И заиста, искасапљен текст стоји пред вама као трајан споменик тешке борбе коју је чиста и слободна мисао морала увек да води у свету силе и интереса... Не може да вам ишчезне из видног поља племенита глава Дидроа. Дуго вас прати здрав и смели осмејак са лица Даламбера и у свести остаје његова реченица: “Варварство траје вековима, изгледа да је оно наш елемент, разум и добар укус долазе и пролазе.” После разгледања овакве изложбе чини вам се да је смисао ове реченице горак али и не безнадежан, и да ће увек бити људи који ће се борити против варварства, у тежњи да што трајније задрже и једном заувек освоје царства разума и доброг укуса - пише Андрић.
Пред читаоцима је и непознат рад нашег нобеловца о књизи “Камење” Виктора Игоа, објављеној поводом 150-годишњице његовог рођења, у којој су дати до тада необјављени текстови француског великана. Констатујући да је животно дело овог писца “морало као и свака велика грађевина оставити иза себе множину отпадака и ситног, неупотребљеног грађевинског материјала”, Андрић пише:

- Та “гомила” забележака из дугог, бурног и радног живота великог француског песника баца живу иако не нову светлост на његову личност и његово дело, говори о његовим пролазним сусретима и тренутим промислима, сновима и лутањима, дометима и замрачењима. Она говори о његовој великој и часној борби против Наполеона III, и о годинама прогонства, говори познатим нам језиком љуте сатире и громких инвектива, али она и пева и шапуће говором финих запажања и наговештајима богатих и смелих поетских слика.

Андрић у шетњи Београдом 1957. Фото Задужбина Иве Андрића

Кратак текст о Томасу Ману Андрић је написао у време када се прослављала 50-годишњица великог немачког приповедача и романсијера. Подсећајући да је Ман из старе и угледне трговачке породице, да му је мајка била Бразилијанка, а баба Креолкиња, Андрић уочава: “И у делу Томаса Мана као да се боре наслеђени утицаји тог његовог двоструког порекла; измирени и уравнотежени снагом његовог талента, они дају његовим делима нарочит чар”. У његовим делима, резервисаним и малобројним као господска деца, описује се вечита људска жеђ за поседом и лепотом и вечита осама појединца, уочава Андрић, који се и сам, на маестралан начин, овим темама непрестано враћао у романима и приповеткама непролазне вредности.

ИНТЕНЗИВНА МИСАО

АНДРИЋ је писац који стваралачки мисли о свим феноменима човекове егзистенције, били ови ширег животног, или ужег књижевног значења, бележи Вучковић и објашњава:
- Зато је и његово есејистичко-критичко дело, и стилом и темама, неодвојиви део целокупног његовог стварања. Као и многи уметници његовог времена и његовог типа, он је мислио одређену мисао у свим својим остварењима подједнако интензивно и на исти начин обухватно.

novosti.rs

**Učlanjen** : 22.01.2017

Kad jedno odredjeno stanje pocne da vas muci, da postaje neizdrzljivo, nemojte stajati u mjestu, jer bolje nece biti, jos manje pomisljajte na bjezanje natrag, jer se od toga pobjeci ne moze. Da biste se spasli, idite naprijed, tjerajte do vrhunca, do apsurda. Idite do kraja dok ne dotaknete dno, dok vam se ne ogadi. U tome je lijek. Pretjerati, znaci isplivati na povrsinu, osloboditi se.
To vazi za sve: za rad, za nerad, za porocne navike kojih se stidite a kojima robujete, za zivot cula, za muku duha.

....My heart beats only for you....

» Deca - Ivo Andrić
» Andrić grad
» Dragoslav Andrić
» Ex Ponto - Ivo Andrić
» Most na Žepi - Ivo Andrić