Ivo Andrić

**Učlanjen** : 22.01.2017

Kad jesen pogasi šumove,
i boje u predsmrtnom sjaju
stanu polako da mru,
kad se suncu otme vlast,
ja ću se dati na put.

Znam da se neće vratiti
leto sagorelo,
i da je mrtva radost i pogašena žedj,
i da tudjina nikom
još sreće nije dala,
ali znam: da su za nesrećne oči
novi krajevi lek,
i da se svaki bol jedino novim i većim
sažiže i leči

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

Noć ide.
Biju mračna krila lednim valom
Tamno nebo i bila planina.
Noć ide. I s njom divska djeca vjetri.
Daljina huči.
Huk daljina nalazi ove noći
Čudan odjek u duši.

Huk daljina to je šapat mrtvih,
Glas ljubavi koje se nisu javile,
Glas sreća koje su uvele u pupoljku.
Huk daljina je istorija velikih misli
(O jadni ljudi) koje su nicale o osvitima
Šetale nebom ne poznav zenita
I zalazile naglo u ruju rodjene krvi
Ko tužna sunca.
Huk daljina je pozdrav daleki
Dragih lica, s kojim nas uvijek želje vežu
A sudbina dijeli.
Huk daljina je glasan odjek
Najtiših dušinih razgovora,
Buran izraz carskih snova,
Koji su nicali, plamtili, gasli,
Ko stepni ognji,
A ljudsko oko ih vidjelo nije.
Huk daljina je glas harmonije.
Koju na zemlji zalud tražimo,
Koja se samo olujne noći
Duši javlja u liku slutnje.
Huk daljina je čudna nagovijest
I plamen dašak božijeg daha,
Šum nevidljivog svijeta, govor
Nejasnih noćnih obećanja.
Huk daljina je skrovit poljubac
Tvrde zemlje i visokog neba,
Glas izmirenja kosmičkih sila.
Huk daljina je crno pletivo,
Mrak zagonetke dušinih dubina:
Života i smrti.
Huk daljina je (duboko u noć)
Pitanje koje se gubi i zamire
U dnu dušinih svodova,
Bolno, bolno pitanje.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

I mislim: kako je dobro sto smo stvoreni ovakvi,
Što smo sirmasi, sami, tankog zdravlja, i neugledni,
Bez ičeg privlačnog za ostale ljude;
I što možemo (besprimerna, dragocena milosti!) tako često
Da zamislimo i oživimo duhom svaku lepotu
I svako dobro ove zemlje i neslućenih drugih svetova.
A za jad, muku i bol ne prestajemo da tražimo smisao
I razlog. Pa i kad ne uspemo u tom mi nalazimo uvek
Pokornost i sažaljenje.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 04.01.2012

" Ja bih mogao da uzmem za devizu ime jedne kanadske ladje " I'm alone ( Ja sam sam ).
Ali ja sam sam i bez devize. "

" Znakovi pored puta "

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 04.01.2012

" Ima divnih noci kada sve peva u nama, kada je slatko bdeti i slatko zaspati.
Blazenstvo bez reci i secanja, i to bez ikakvog spoljnjeg povoda i razloga. Prosto
kao slutnja nekog postojanja, mirnog i rajskog, pre ovoga zivota ili posle njega. "

" Znakovi pored puta "

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 04.01.2012

" Od pijanih ljudi koji izlaze teturajuci se iz kafane, od mladica koji na malim kolima
dogone iz okolnih sela mleko u Beograd, covek moze da cuje nove pesme na stare
melodije:

Teraj kume ridju

da te ne obidju

Ili pesmu odskora udate mlade zene, koja se ovako zali muzu:

Kad sam posla za dragana moga,

Prvog dana opsova mi boga

Drugog dana i boga i sunce

Sto mu nisam napojila junce.

Kad covek zadje u godine, sve sto se po ulicama i kafanama peva izgleda mu

manje- vise ruzno i besmisleno, i cini mu se da se ukus mase stalno kvari i

pogorsava.Narod ne moze da bude bez rime i kakve bilo dosetke kao ni bez

duvana i rakije. "

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 22.01.2017

Ja nisam nikad vidio tvog lica,
A pregrst sunca,
Jedina sto je pala na moj put,
Bese iz tvoje ruke.
Sudbina. Sneg i vetar i strah.
Jedna, jedina radosna vest
Sto je pala u moj kut,
Bese iz tvojih usta.
Prastaju se putevi tamom i zaboravom.
Jedan cas je stala uboga dusa,
Ne znajuci kuda s' ocima,
I drhtala.
Tako je prosao zivot.
I nikad nisam vidio tvog lica.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 04.01.2012

" Tri misli na morskoj obali.

1)Na morskoj obali misao je sporija, redje se javlja, ali zato je
finija i oštrija kad se javi.

2)Samo se sa stihijom snega može uporediti stihija mora.

3)Kraj mora nema, izgleda, cveta bez mirisa "

"Znakovi pored puta "

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 22.01.2017

Ovaj svet u kome zivimo je tako sazdan da
je onaj koji se plasi vec izgubljen.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 04.01.2012

Zaborav je jedan od elenenata neophodnih u razvitku zivota.

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 04.01.2012

" O svim stvarima iz mog zivota ja sam navikao da govorim kao

tudjim i dalekim, a o celom zivotu, uopste kao necem sto je proslo ili sto

je samo moglo biti.I to oduvek. "

**Učlanjen** : 04.01.2012

" Da je cutanje snaga a govorenje slabost, vidi se po tome sto starci

i deca vole da pricaju. "

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 04.01.2012

" Prvo govoreci, ja sam uvek najvise zeleo : da sve sto vidim mogu da opisem ,

i da sve sto osetim mogu da izrazim. "

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 04.01.2012

" Ne mrzim nikoga: osim one koje mrze druge ljude,

i jos, ponekad, one koji preziru umetnost. "

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 22.01.2017

Nije najgore što sve prolazi, nego što mi ne možemo i ne umemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbežnom činjenicom

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 04.01.2012

Ivo Andrić je poklonio svih milion evra Nobelove nagrade

Naš jedini nobelovac Ivo Andrić umro je pre 42 godine, a ni danas ne znamo
mnoge važne detalje iz njegovog života, poput onog da je poklonio celokupan
iznos (današnjih oko milion evra) Nobelove nagrade.

Ivo Andrić - Page 8 14044889515a2449c0a081f071567333_v4_big

Ivo Andrić - Page 8 14044889515a2449c0a081f071567333_v4_big

Naime, Ivo Andrić je dobio Novelovu nagradu za književnost 1961, kada je imao 69 godina. Nagrada se, kao i danas, sastojala od tri dela: medalje (na aversu su ime i lik Alfreda Nobela, a na reversu dobitnikovo ime i godina), diplome, unikatne za svakog dobitnika, koju ručno oslikava slikar sa motivima dobitnikovog rada (Andrićeva ima most, zastavu i likove iz njegove književnosti) i novčanog dela od oko milion evra.

"Andrić je celokupnu sumu donirao Bosni za izgradnju biblioteka i za kupovinu knjiga. Verovatno zbog poznavanja mentaliteta naroda, najpre je donirao polovinu novca, nakon čega je tražio izveštaje o načinu trošenja para, a onda je donirao i drugi deo", piše Marina Miljković Dabić, autorka teksta na portalu Krug.

Iznos Nobelove nagrade bio je 250.232,88 švedskih kruna. Andrić je celokupni iznos Nobelove nagrade iz dva dela poklonio Republičkom fondu za unapređenje bibliotekarstva Bosne i Hercegovine. Sedamnaestog maja 1962. godine poklanja prvu polovinu iznosa Nobelove nagrade (18.102.859 dinara). Drugi deo (19.000.000 dinara) poklonio je 8. aprila 1965. godine. I novčani iznos nagrade AVNOJ-a iz 1967. godine i Dvadesetsedmojulsku nagradu iz 1970. godine pisac je dao takođe za razvoj bibliotekarstva Bosne i Hercegovine" (fragment iz knjige Žanete Đukić Perišić, Pisac i priča: stvaralačka biografija Ive Andrića, Akademska knjiga, Novi Sad, 2012, str. 493), prenosi Blic.

Još jedan zanimljiv detalj iz Muzeja Ive Andrića, koji se nalazi u stanu na Andrićevom vencu 8, gde je proveo poslednjih 17 godina svog života (1958-1975), vezan je za njegovu radnu sobu. U nju nije puštao nikoga od gostiju. Danas izgleda baš onako kako ju je ostavio kada je poslednji put izašao iz nje.

"Sto sa desne strane sobe, na zidu nasuprot prozoru služio je za pisanje, a drugi sto – najbliži balkonskim vratima koja gledaju na Pionirski park i na Narodnu skupštinu – za dnevnu korespodenciju. Tri zida radne sobe, takođe su prekrivena knjigama iz Andrićeve biblioteke. Tu je i stari televizor, još iz doba kada je 'Elektronska industrija' iz Niša počela da proizvodi tv prijemnike. Andrić je, naime, bio jedna od petnaestak značajnijih ličnosti koje su televizore dobile na poklon. Ipak, on televizijom kao medijem apsolutno nije bio impresioniran, a fotelju koja se u toj sobi nalazila, za gledanje TV programa koristila je, uglavnom, njegova supruga. Druga fotelja, ona u kojoj je sedeo Andrić, bila je postavljena tako da je onaj koji sedi u njoj TV prijemniku okrenut – leđima", piše, između ostalog, Marina Miljković Dabić u opisu Andrićevog muzeja na portalu Krug.

b92.net

**Učlanjen** : 22.01.2017

Duboka noc.
Zdaleka prozori kuca svetle.
Svetlost se stazama toci
Ko mnogo tihih sreca
Vezenih na platnu noci.
Vidim kako je dobro
Imati nocas svoj kut,
Sporo i bez svrhe idem,
Gola mi stabla beleze put.
O dobri ljudi, gorko je meni
Kad bljeste oci vasih sreca
Na moje mrtvo polje,
Pa ipak sumnjam i ne znam ni nocas
Ni sta je dobro, ni sta je bolje.
Sam svojim dahom grejem smrzle ruke
I slusam kako vreme neumorno
Okrece tocak, vecno i sumorno,
Svetlost i tamu hitec da sjedini,
I prede pokrov, velik i jedini,
Za moju sumnju i za vasu veru,
Za vasu srecu, kao i za moj bol.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

Iza predgradja, daleko, na kraj suma,
Koje bojazljivo kruze oko grada,
Na strmoj i neplodnoj ravni,
Bez imena i lepote,
Opet te nadjoh.
Zarobljen u jedva cujnom zvuku,
Koji prolazi osamljen ovim krajem,
To si ti, smislu i zaboravu,
Svih puteva i snova.
Bez snova. Bez reci.
Same zvezde silaze
U skut zaspalu prosjaku.
To mi se opet javljas ti, u zvuku,
I ovo se cudo nece objaviti nikad,
Nego ce uvek cutke rasti u meni,
Dok me ne ispuni svega
I ne ponese
Kao najsnaznija krila.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

Zaista, zrak si samo? I to je sjaj u meni
što se sad, nestajući, rasipa, u prazninu,
osvetlivši mi put, i bezdan, u isti mah?
Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni
na koje sam, kroz blagost, i žalost, i tišinu,
stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zračni, čisti, prah?

Odlazim, dakle, sa tela toplih, i mladih, srna,
ledu, na vrhu nekom, u bolnom svom hitanju?
A plač mi samo vraća se, porfiru jednog zrna,
što visi, o dršćućem, žarkom, koncu, u svitanju?

Tu, tu bih, u ovom životu, da me oblije slap
svih divota čulnih, kao pad mirisnog mleka.
A čini mi se, jedna jedina, takva, blista kap,
nad peskom pustinja, i tla, nad zemljom, daleka.

Zaista, zrak sam samo? I to je sjaj u meni,
što se sad, nestajući, rasipa, u prazninu,
osvetlivši mi put, i bezdan, u isti mah?
Sve su to bile, dakle, prazne samo seni,
na koje sam, kroz blagost, i žalost, i tišinu,
stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zračni, čisti, prah?

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

Na visinama, gde je
sveže
I svetlo i čisto i široko,
Borave moje misli, a ovde
Dole,
gde ove reči pišem,
Okužen vazduh grudi steže,
Odmora nema budno
oko.
Sputan živim i teško dišem,
Sve me je manje, sve sam niže,
Sve
je mračnije i sve teže.
A u meni ko ranjen soko,
Melodija se
jedna diže
O visinama, gde je sveže
I svetlo i čisto i široko.

To
vam pišem da se zna, evo,
Da sam bedno umiruć pevo.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

Da,stara sliko,
Da,trebalo je to; ostati pri prvoj reci,
Ne odlaziti nikud,i sve shto srce zudi
Traziti u dubini svojoj i svoje zemlje,
Umesto u daljini nedokucivih,zlih prividjanja.
Trebalo je trpeti,cekati,bdeti nad usevom,
Cuvati narod,sirotinju,Bosnu.
I danas ne bi bilo ovako kako jeste:
Ruke prazne,savest nemirna,pogled izgubljen,dusha zedna.
Jedno je sunce svuda,i voda i kamen i trava.
Jedno i nedostizno.
U jednom zrnu zita hleb je vaskolike zemlje,
U jednom zagrljaju sve zene celog sveta,
Divne ,i nedostizne.
Sve ostalo je varka prebujale svesti
O sopstvenom bicu i lazna perspektiva.
Pustinje koju smo sazegli u dushi.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

Neki glas, miris neki i jedna lijepa zvijezda ne mogu,
noćas, da dignu iz moje dubine sve što je bilo.
Ovo mora da su mi popucali svi konci, lijepi
konci, tanani, što vezahu mene za moje Juče.
Ne drže konci. U dubini svojoj osjećam tegobu
mrtvog Lane i žalost zaborava.
Od svih ružnih noći, ovo mi dođe noć, kad
zaboravih značenje svega.
Pa ipak mutno slutim, da sve to ima drage i tužne
veze sa onim, što je potonulo

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

Ko ce znati vremenu kraj,
Vetru put, tisini ime,
I sta je to
Sto meni podgriza misli i razara san?
Svake noci pomukli gosti dodju
Nevidljivi, necujni,
I ognjenim peskom mi zaspu usta i oci.

I dok se uporno hvatam za secanja,
Svetla neba,muskoga hoda,
Plodne samoce, i dela-
Oni stoje vise moje glave, nevidljivi, necujni;
Cekaju da bude
Mrtvo telo u mrtvom mraku.

Al` mene jutro izbavlja i dize
Nebeskim suncem, vodom, mladim liscem;
Muzika me vida;
I pramen nestalna dima u daljini;
Krepi nadu;
Seca na dane kad sam znao za radost.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 04.01.2012

" Potpuna tišina u meni. To je kao neki trenutak velike opasnosti, ali koji dugo traje.
ni glasa ni kreta. Moja nepomičnost i moje ćutanje to su prvi uslovi moga spasenja
i jedini koji zavise od mene. Samo da ne poginem ili da ne zaspim, što je isto.
— U toj tišini, samrtnoj i životodavnoj, ja se, kao čovek koji s vremena na vreme
opipava skriveno oružje pri sebi, stalno pitam je li moja misao još živa? '

**Učlanjen** : 04.01.2012

" To je jedan od onih ljudi koji mnogo revnosnije zagledaju sta ima u tudjem
loncu nego sto brinu da njihov ne bude prazan. "

» Deca - Ivo Andrić
» Andrić grad
» Dragoslav Andrić
» Ex Ponto - Ivo Andrić
» Most na Žepi - Ivo Andrić