Ivo Andrić

**Učlanjen** : 22.01.2017

Da sam voda tekućica
U kojoj mnogi žeđu gase,..
I svaki odlazi zadovoljan, čist i umiven,
Sa svojom srećom jedinstvenom
Kojoj na svetu nema ravne.

Da sam piće, silovito i radosno,
Koje piju drugari po krčmama,
Tražeći sreću u osmejku i zaborav u pevanju.
Da im ja želje ostvarujem, i najluđe i najsmelije,
Pomamnim šumom noćnih sati, gustim dimom terevenke.

Da sam otrov, munjevit i nepoznat,
Piće za one koji ne mogu
Da sačekaju zalazak sunca,
Da sečem život u korenu, brže od munje,
Da misli, bića i svetove
Brišem netragom zaborava...

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

Gubiti je strašno samo tako dugo dok se ne izgubi sve, jer gubiti malo donosi žalost i suze, i dok god možemo na preostalom mjeriti veličinu izgubljenog teško nam je, ali kada jednom izgubimo sve onda osjetimo lakoću za koju nemamo imena, jer to je lakoća prevelikog bola. Lagan sam, lagan da poletim! Sve izgubljeno je u mojoj svijesti, samo bez težine i gorkosti zemaljskih stvari; ja imam opet sve što izgubih, preobraženo i uljepšano, u sjećanju. I još: ja imam veliku slobodu onog koji ništa nema i mir onog koji je prežalio i konačno se rastao."

Ivo Andrić

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

Devet je stotina sutona želelo jednu radost,
Dok sam živeo
Zaboravljen, napušten, prezren,
Gažen ko most nad vodom.

Tek jednog večera
Kroz blesak poslednjeg zraka
Mlada meseca, sokova i voda,
Ugleda duh zanesen
Kako večernji oblak dobiva oblik i svest,
Kako se ogromno nebo otvara i sjajem
Neslućenim
Oduzima jednom zauvek nesrećan dah.
A Spas, kome se gonjena zver kao i čovek nada,
Govori svetlošću, neprolaznom harmonijom:
Da niko nije zaboravljen i sam.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

Kad jesen pogasi šumove,
i boje u predsmrtnom sjaju
stanu polako da mru,
kad se suncu otme vlast,
ja ću se dati na put.
Znam da se neće vratiti
leto sagorelo,
i da je mrtva radost i pogašena žedj,
i da tudjina nikom
još sreće nije dala,
ali znam: da su za nesrećne oči
novi krajevi lek,
i da se svaki bol jedino novim i većim
sažiže i leči

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

I mislim…
I mislim: kako je dobro sto smo stvoreni ovakvi,
Što smo sirmasi, sami, tankog zdravlja, i neugledni,
Bez ičeg privlačnog za ostale ljude;
I što možemo (besprimerna, dragocena milosti!) tako često
Da zamislimo i oživimo duhom svaku lepotu
I svako dobro ove zemlje i neslućenih drugih svetova.
A za jad, muku i bol ne prestajemo da tražimo smisao
I razlog. Pa i kad ne uspemo u tom mi nalazimo uvek
Pokornost i sažaljenje.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

Kraj
Septembar,
Skupocena nagnuta čaša
Kojoj ivicu vino kvasi.
Srce bije sve jače, sve dublje,
Krv je nemirna, jer predoseća
Ono što donosi plodna jesen:
Odlazak, nestanak, kraj.
Koračam još kao da idem…
Koračam još kao da idem
nečem u susret, gledam i mislim,
a preda mnom su sve same neminovnosti,
bez izlaza, bez odlaganja.
Kamen koji može samo
Da tone.
Zavesa koja se svega jednom spušta,
a nikad ne diže.
Priča o ptici za koju se zna jedino
Da je odletela.
Života nema, smrt ne dolazi.
Neshvatljiva, duga, nepodnošljivo duga,
Ljudska sudbina.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

Spas
Devet je stotina sutona želelo jednu radost,
Dok sam živeo
Zaboravljen, napušten, prezren,
Gažen ko most nad vodom.
Tek jednog večera
Kroz blesak poslednjeg zraka
Mlada meseca, sokova i voda,
Ugleda duh zanesen
Kako večernji oblak dobiva oblik i svest,
Kako se ogromno nebo otvara i sjajem
Neslućenim
Oduzima jednom zauvek nesrećan dah.
A Spas, kome se gonjena zver kao i čovek nada,
Govori svetlošću, neprolaznom harmonijom:
Da niko nije zaboravljen i sam.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

Sinoć
Svu noć je kiša padala
Da li znate kako je:
svu noć slušati romon o prozore,
i ne moći usniti?
Kiša, ko mati, tiho pjeva,
a sna nema,
tek misli kišne noći.
Zašto na svaki dodir života
ostaje dušom kao jeka -
BOL ??

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

Šetnja

A jutros su me izveli na sunce.
Jarboli nekog broda iza zida,
puni i dobri sunčani minuti,
i ništa više ne vidješe oči.
Al’ samo misô da tim istim suncem
blješte i tvoji obasjani puti -
i ko topljeno zlato očnjeg vida.
suza za suzom stade da se toči.
Zaklopih oči.
Mračna i vlažna, kad se vratih, bješe
ćelija moja, a stražar sa mačem
i licem onih koji nekog tješe -
mišljaše, jadan, da od sunca plačem.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 04.01.2012

Iz "Znakova pored puta "

Retko se dešava da naŠa radost gori zaista svojim plamenom

Dođe vreme kad se svi dugovi traže, i to odjednom i sa strašnim, zamršenim kamatama.
I ne samo to nego sve ono što je čovek ikad u životu kupio plaća sad ponovo, i to po
novoj, višoj ceni.

To što mi osuđujemo kod drugih kao bezobzirnost, to je samo mera one životne snage
sa kojom nam drugi suprotstavljaju svoja shvatanja života i odupiru se da usvoje
naša.

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 22.01.2017

Neki glas, miris neki i jedna lijepa zvijezda ne mogu,
noćas, da dignu iz moje dubine sve što je bilo.
Ovo mora da su mi popucali svi konci, lijepi
konci, tanani, što vezahu mene za moje Juče.
Ne drže konci. U dubini svojoj osjećam tegobu
mrtvog Lane i žalost zaborava.
Od svih ružnih noći, ovo mi dođe noć, kad
zaboravih značenje svega.
Pa ipak mutno slutim, da sve to ima drage i tužne
veze sa onim, što je potonulo.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

Još kasno u noći
Neće da se smiri grad.
Iz prvog sna me trza divlji krik,
U noć se rasipa. Jauk ili smeh?
Da l' ljubav kriju pusti parkovi?
Il' vino piju dvojica,
Gorko vino, u zdravlje iste žene?
O znam ja zemlju i njene darove.
Ja tražim san,
Svet, dubok i nepoznat.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

I mislim: kako je dobro sto smo stvoreni ovakvi,
Što smo sirmasi, sami, tankog zdravlja, i neugledni,
Bez ičeg privlačnog za ostale ljude;
I što možemo (besprimerna, dragocena milosti!) tako često
Da zamislimo i oživimo duhom svaku lepotu
I svako dobro ove zemlje i neslućenih drugih svetova.
A za jad, muku i bol ne prestajemo da tražimo smisao
I razlog. Pa i kad ne uspemo u tom mi nalazimo uvek
Pokornost i sažaljenje.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 04.01.2012

Jasno uviđam: trebalo je biti tvrđi prema sebi i prema drugima, i naročito nepoverljiv
i strog prema recima koje tako često naviru na usta, kao da ih neko drugi iz nas govori.

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 04.01.2012

Čudnovata i naročita vrsta humora koju često susrećete kod ljudi u Bosni i Hercegovini.
Oni svoje šale kazuju ozbiljna, nepomična lica. A te šale su tako bliske nimalo šaljivoj
istini da ih je teško ra-spoznati i prihvatiti .

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 04.01.2012

Orijent je divno čudo i najveći užas, jer ti njemu granica između smrti i života nije
jasno određena, nego krivuda i treperi.

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 04.01.2012

Ovde, kao i u Beogradu, vidim po ulicama znatan broj mladih žena sa prosedom, pa i sasvim
sedom kosom. Njihova lica su izmučena, ali još mlada, a oblici tela odaju još bolje njihovu
mladost. Čini mi se da vidim kako je iznad glava tih slabih stvorenja prošla ruka ovoga rata
i posula ih prevremenom sedinom kroz koju još prosijava mladost. Ta se slika neće moći
sačuvati za budućnost; te glave će brzo i još jače posedeti, pa zatim potpuno iščeznuti sa
ustalasane površine živih prolaznika. To je šteta. Ništa ne bi bolje i jasnije govorilo budućim
naraštajima o našem vremenu nego te mlade sede glave, kojima je potpuno ili delimično
ukradena bezbrižnost i radost mladih godina. Neka u ovoj zabelešci ostane bar pomen
o njima.

( "Znakovi pored puta ", Sarajevo, 14. juna 1946. god. )

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 04.01.2012

" Ne postoje žene ružne ni smešne ni odvratne po onome što im priroda
oduzima ni po onome što s vremenom gube od svoje lepote, nego po
onom što one same žele da joj dodaju."

" Ne znam da li sam spavao, ali znam da sam sanjao. "

"Starci stalno pate od dve pogrešne predstave. Prvo, da je sve oko njih
veće nego što je nekad bilo, nemilosrdno nesavladljivo i neobuhvatno.
Zime su oštrije, razdaljine duže, i usponi jači. Drugo, da je svet, naprotiv,
postao uži, da je na ulicama i u vozovima mnogo više sveta, da se do
svega teško dolazi, da u rođenoj kući čovek nema gde da ostavi stara
pisma i stare fotografije. Između te dve krajnosti, obe podjednako
ne-tačne, kreće se čovek stazom svoje starosti, nestanku u susret. "

( "Znakovi pored puta ", Sarajevo, 14. juna 1946. god. )

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 04.01.2012

" Dvaput bivamo, izgleda, kažnjavani za naše lude i »grešne« želje. Prvi put kad
patimo što ne možemo da ih ostvarimo; i drugi put kad, videći svoje želje ostvarene,
sa stidom i očajanjem uzalud bežimo od svoje sreće. To važi naročito za slavu i novac."

" Cim vidiš da neko, u razgovoru, bez potrebe tumači tuđe postupke, ili reci, ili čak
samo namere, i izvodi samovoljne zaključke i donosi stroge sudove, koji su u stvari
presude, — znaj da nije dobar čovek ni na dobrom putu. I kloni ga se kad mozes ."

"Treba otimati radost danima koji beze "
Majakovski

**Učlanjen** : 22.01.2017

Kad se meni plakalo,
Vas nije nigde bilo,
ni glasa vašeg ni pisane reči
koja za nuždu teši.

Danas, kad vi plačete,
Meni se bolno smeje,
Ukoliko mi nije otužno i dosadno,
Kao pred glupom scenom.

Eto, to vam je sve
Što ljudi jedno drugom
Mogu u ovom kratkom životu da daju:
Potpuno nerazumevanje.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

I mislim: kako je dobro sto smo stvoreni ovakvi,
Što smo sirmasi, sami, tankog zdravlja, i neugledni,
Bez ičeg privlačnog za ostale ljude;
I što možemo (besprimerna, dragocena milosti!) tako često
Da zamislimo i oživimo duhom svaku lepotu
I svako dobro ove zemlje i neslućenih drugih svetova.
A za jad, muku i bol ne prestajemo da tražimo smisao
I razlog. Pa i kad ne uspemo u tom mi nalazimo uvek
Pokornost i sažaljenje.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 22.01.2017

Devet je stotina sutona želelo jednu radost,
Dok sam živeo
Zaboravljen, napušten, prezren,
Gažen ko most nad vodom.

Tek jednog večera
Kroz blesak poslednjeg zraka
Mlada meseca, sokova i voda,
Ugleda duh zanesen
Kako večernji oblak dobiva oblik i svest,
Kako se ogromno nebo otvara i sjajem
Neslućenim
Oduzima jednom zauvek nesrećan dah.
A Spas, kome se gonjena zver kao i čovek nada,
Govori svetlošću, neprolaznom harmonijom:
Da niko nije zaboravljen i sam.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 04.01.2012

Ivo Andrić kakvog ne znamo: "Umeo je da nam kaže..."

Na današnji dan pre 43 godine u Beogradu je umro naš jedini nobelavac
Ivo Andrić, a u Sokobanji, čiji je verni posetilac bio godinama, još se
sa ushićenjem prepričavaju njegovi dolasci, šetnje i druženja sa meštanima.

Ivo Andrić - Page 9 6894939275aa7ad032dc99434709709_v4_big

Ivo Andrić - Page 9 6894939275aa7ad032dc99434709709_v4_big

Najčuveniji apartman u Sokobanji i dalje je apartman 144 na drugom spratu hotela "Moravica" u kome je Andrić odsedao i koji su Sokobanjci pretvorili u spomen-sobu sa policama, sofama, foteljama, knjigama, priborom za jelo i drugim stvarima koje je koristio.

Od kako je 2011. godine otvoren za posetioce, apartman 144 godišnje poseti oko 50.000 turista, a vrlo rado ovde svrate i oni malobrojni radnici hotela koji su imali priliku da provedu neko vreme sa Andrićem.

Rođena Nišlijka, a već decenijama žiteljka Sokobanje Slađana Antanasković (64) rekla je za agenciju Beta da se i te kako dobro seća vremena kada je u frizerskom salonu u "Moravici" radila kao frizerka i imala priliku da šiša poznatog pisca, ali bude i u društvu sa njim i bude gost na ručku koji je priredio za svoje prijatelje.

"Kada je prvi put došao da se šiša, čika Ivo, kako sam ga zvala, rekao mi je da ne brinem. Rekao je da on zna da ja nisam muški već ženski frizer, ali da idem samo po 'fazonu' i da neću da pogrešim. Kada sam ga ošišala i osušila kosu ispod haube, obratio mi se sa 'drago moje dete' i kazao mi da ću biti dobar frizer", izjavila je ona i dodala da je u to vreme imala tek nešto više od dvadeset godina.

Prema njenim rečima, Andrić je bio izuzetno dobar, plememenit i "narodski" čovek.
"Sa svima je stao da popriča - i sa seljakom i sa prodavcem na pijaci i sa doktorima i sa radnicima. Nikada nije prošao pored nas zaposlenih u hotelu da nas ne zapita kako smo i šta radimo", kazala je Antanaskovićeva.

Andrić je, dodala je, prilikom jednog od boravaka u "Moravici" organizovao ručak za svoje prijatelje novinare, slikare, lekare, i na taj ručak je i nju pozvao. On je sedeo u čelo stola, a ona odmah pored njega.

"Pre nego što sam otišla na ručak tetka mi je pokazala kako se koristi pribor za jelo i kako se ponaša za stolom, ali sam i pored toga imala veliku tremu i nisam se usuđivala da se bilo čime poslužim. Čika Ivo je to primetio i sam mi je sipao hranu u tanjir, a uz to je dodao da nema čega da se stidim", rekla je Antanaskovićeva.

Ivo Andrić - Page 9 19866258365aa7ad0345efb309539845_v4_big

Ivo Andrić - Page 9 19866258365aa7ad0345efb309539845_v4_big

Prema njenim rečima, Andrić je izuzetno voleo kulinarske specijalitete iz sokobanjskog kraja koje je za njega pripremala isključivo kuvarica Lenka. Voleo je prvenstveno ovčije kiselo mleko, pitu od sukanih kora sa ovčijim sirom i jagnjeću sarmicu.

"Svakoga jutra je Slobodan Krstić, koji je u to vreme radio kao konobar, motorom odlazio u selo Jezero po ovčije kiselo mleko. Žena iz tog sela pripremala ga je samo za Andrića u zemljanim posudama. Pisac nije mogao da zamisli ni jedan obrok bez kiselog mleka", izjavila je Antanaskovićeva.

Ona je kazala da je Andrić obožavao da šeta ispred hotela, centrom banje, Ozrenom i drugim okolnim planinama. Na terasi hotela imao je svoj sto na kome je u vazi uvek bilo poljsko cveće i nikada nije dozvolio da to budu ruže iz hotelskog ružičnjaka.

"Umeo je da nam kaže da ne zna šta je to čudesno u Sokobanji, ali kada izađe na terasu sa tim fantastičnim pogledom, ima osećaj kao da ga miluju vetrovi i može da diše punim plućima", istakla je Antanaskovićeva.

Direktor Organizacije za turizam i kulturu Ljubinko Milenković kazao je da Sokobanja i te kako pažljivo čuva uspomene na boravak našeg jedinog nobelovca, a da žitelji Sokobanje još prepričavaju Andrićeve izjave i anegdote.

"Opisujući prirodu u Sokobanji, Andrić je kazao da ne zna šta čega to ovde ima, ali posle samo 20 dana provedenih u Sokobanj, radi čitavu godinu u Beogradu kao preporođen", rekao je Milenković za agenciju Beta.

Prema Milenkovićevim rečima, o Andrićevom boravku svedoče brojne fotografije, a sam pisac napravio je i nekoliko crteža Sokobanje, od kojih je najpoznatiji crtež Sokograda.

"Pre šest godina izdata je knjiga o Andrićevom boravku u Sokobanji i u knjizi nalaze se i citati iz njegove čuvene 'pepito' sveske. Ta sveska je dokaz da je naš veliki pisac upravo u Sokobanji započeo pisanje romana Na drini Ćuprija", izjavio je Milenković.

On je podsetio da je Andrić u Sokobanji boravio najpre za vreme Drugog svetskog rata, a posle rata, 11 godina uzastopno. Prestao je da dolazi nakon smrti supruge Milice Babić, jer je, kako se veruje, počeo da izbegava ona mesta koja je posećivao sa ženom koju je neizmerno voleo i koja su ga na nju podsećala.

b92.net

**Učlanjen** : 22.01.2017

Poznavao sam jednog čoveka koji je za svaku stvar koju on nema ili ne razume uspevao da nađe poneku zlu reč.

....My heart beats only for you....

**Učlanjen** : 06.12.2012

"Mladost treba produžiti. Mladost, ili bar snagu zrelih godina."

Andrić

Ivo Andrić - Page 9 JmoxzL3

» Deca - Ivo Andrić
» Andrić grad
» Dragoslav Andrić
» Ex Ponto - Ivo Andrić
» Most na Žepi - Ivo Andrić