Djura Jakšić je rodjen kao najstariji sin u svešteničkoj kući u Srpskoj Crnji.Trebalo je da produži svešteničku lozu u svom rodnom mjestu, ali je ipak, poslije završene osnovne škole obradnog karaktera u Srpskoj Crnji i niže gimnazije u Segedinu, otišao u Temišvar da uči slikanje.

Uoči 1848. godine bio je student umjetničke akademije u Pešti, ali je zbog revolucionarnih dogadjaja morao da je napusti.Vrativši se u rodni kraj produžio je da uči slikarstvo u Bečkereku kod Konstantina Danjiela čuvenog slikara tog doba.Tamo traži sopstveni umjetnički izraz i produbljuje znanje njemačkog jezika.U bogatoj biblioteci svoga učitelja upoznao se sa klasičnim delima evropske književnosti,nemačke i engleske u prvom redu.

U Danijelovoj kući pored Jakšića slikara nazire se i Jakšić pesnik,no on je još uvek u ubedjenju da je slikarstvo njegova životna staza.Burni revolucionarni dani 1848. godine prekinuli su njegov uspon u slikarstvu.Tada on učestvije u borbi protiv madjarskih revolucionara boreći se u ime pravde i slobode.U Beogradu se u nedostatku materijalnih sredstava prihvata fizickog rada.Poslije toga dvije godine provodi u Becu gdje se upoznaje sa Brankom Radicevicem i Djurom Danicicem i gaji prema njima duboko postovanje.Upznaje se dublje sa stvaralastvom Getea,Silera,Sekspira i Petefija koji je ostavio na njega njdublji utisak. Njegovi poetski prvenci ugledali su svjetlost dana u 'Serbskom letopisu' 1853. godine.Iz Beca je poslije kraceg boravka u domovini,otisao u Minhen na Umjetnicku akademiju.Krajem 1855. nastanio se u Kikindi i poceo da zivi od slikarskog rada.Medjutim,piše i pesme i štampa ih u 'Sedmici' s potpisom Teorin.

1856. je prešao u Novi Sad i tamo bio u društvu svojih prijatelja iz Beča,okupljenih oko novosadskih listova 'Sedmica' i 'Dnevnik'. Početkom 1857. godine radi kao učitelj u zabačenim selima istočne Srbije,Podgorcu i Sumrakovcu.

Iduće godine radi kao učitelj crtanja u institutu za vaspitanje kćerki obogaćene trgovačke burzoazije.U leto 1860. godine radi kao učitelj u Požarevcu i tamo se ženi,posle čega ide u Beč.

Na povratku iz Beča proveo je izvesno vreme u Novom Sadu slikajući,gde je počeo da piše i dramu.Posle ovoga radi u državnoj službi u Požarevcu,Kragujevcu,Jagodini,Kragujevačkoj Rači i Sabanti.

1871.godine otputšen je iz državne službe i bio primoran da slika po celoj Srbiji radi opstanka.Uz pomoć Stojana Novakovića 1872. godine bio je postavljen za korektora državne štamparije u Beogradu.Iako mu je život sada bio nešto snošljiviji,Jakšić je još kuburio sa materijalnim teškoćama,a uz to je i obolio.Ubrzo je umro,novembra 1878. godine.


Njegova najpoznatija djela su:

Pesme: 'Gdje ja', 'Na Liparu', 'Padajte braćo' , 'Otadzbina', 'Jednoj nestašnoj devojci', 'Bojna pesma' . 'Kaludjeri' Pripovetke:Sirota Banaćanka', 'Na mrtvoj straži', 'Srpsko čobanče', 'Seljaci', 'Bela kućica', 'Komadić švajcarskog sira'

Drame: 'Seoba Srbalja'. 'Stanoje Glavaš' , 'Jelisaveta, kneginja crnogorska'


romantizam.com

Jednoj nestasnoj devojci

Zar poljubac meni starcu,
Dajes mlada sa usana?
Zar na moje staro rame
Pada ruka usijana?

Je l' to ljubav?... Je li sala?
Te je tvoja ruka mala
Na ramenu sedog starca
Zadrhtala, zatreptala?

Il' si dosla zluradice,
Da me varkas, da me jedis?
Izmucene stare grudi
Da povredis, da pozledis?

- Ja te ljubim!... Tvrdis, mlada,
Puna jada, puna nada -
Ali ljubav sedom starcu
Veruj, duso, tesko pada...

Uvele su grudi moje,
Tvoja ljubav vatra ziva -
Pa se bojim, starac sedi,
Od plamena i goriva.

1875.

Putnik


Uvek na opazu
Kud covek ne brodi
Birajuci stazu
Koja sreci vodi.

Gledi staze redom:
Ovom necu ici;
Idem pravo sredom
Pre cu k meti stici.-

I polazi s bogom
Putem putnik mladi,
Mladom, lakom nogom
Po cvetnoj livadi.

Sto je drugom tesko,
Lako je za njega,
Srce mu s' vitesko
Ne strasi nicega.

Po bregovi tudji
Ko zerav se sija,
Ide pevajuci
A znoj ga probija.-

Sa junackim skokom
Sve bede obara,
Pred njegovim okom
Sve se u raj stvara.-

Mnogo je obiso
Sveta pregolema,
I doma bi iso
Al vec doma nema.-

Mira meni treba,
Snaga mi je pala,
A zaradit hleba
Ruka j' malaksala.-

Ah! al' nigdi stanka,
Nigdi za meneka!
Starost me nejaka,
Starost mene ceka!

I sa tugom veljom
Laca stap opeta,
No ne s onom zeljom
Upoznati sveta.

Upozna ga dosti,
Ne treba mu vise,
Sve mu vec pakosti
O grudi razbise.-

Vrane njemu kose
Postase srebrne-
Dobro noge nose
-Da u grob posrne.-

Zbogom, svete beli!
Ja stazu izbira,
Dusa dalje zeli,
Telo iste mira.

I sve na opazu
Dalje putnik hodi,
R a d o s l e d i s t a z u,
K o j a g r o b u v o d i ..

1855.

Ponoc


...Ponoc je.
U crnom plastu nema boginja;
Slobodne duse to je svetinja...
To gluvo doba, taj crni cas -
Al' kakav glas?
Po tamnom krilu nema ponoci
Ko grdan talas jedan jedini
Da se po morskoj valja pucini -
Lagano huji - ko da umire,
Il' da iz crne zemlje izvire?
Mozda to dusi zemlji govore?
Il' zemlja kune svoje pokore?
Il' nebo, mozda, dalje putuje,
Da moju kletvu vise ne cuje?
Pa zvezde placu, nebo tuguje,
Poslednji put se s zemljom rukuje...
Pa zar da neba svetu nestane?
Pa zar da zemlji vise ne svane?
Zar da ostane -
Tama?...
I hod se cuje -
Da l' ponoc tako mirno putuje?
Ni vazduh tako tiho ne gazi -
Ko da sa onog sveta dolazi?
Il' kradom oblak ide navise?
Il' bolnik kakav tesko uzdise?
Il' andjo melem s neba donosi?
Il' ostru kosu da ga pokosi?
Da ljubav ne(j)de?... Da zloba nije?...
Mozda se krade, da nam popije
I ovu jednu casu radosti?
Il' mozda, suza ide zalosti?
Da nas orosi tuzna kapljica?
Ili nam mrtve vraca zemljica?
. . . . . . . . . . . . . .
Vrata skrinuse...
O, duse! O mila seni!
O, majko moja! O, blago meni!
Mnogo je dana, mnogo godina,
Mnogo je gorkih bilo istina;
Mnogo mi puta drhtase grudi,
Mnogo mi srca cepase ljudi;
Mnogo sam kajo, mnogo gresio
I s hladnom smrcu sebe tesio;
Mnogu sam gorku casu popio,
Mnogi sam komad suzom topio...
O, majko, majko! O, mila seni!
Otkad te, majko, nisam video,
Nikakva dobra nisam video!...
Il' mozda mislis: Ta dobro mu je,
Kad ono tiho tkanje ne cuje,
Sto pauk veze zicom tananom
Nad onim nasim crnim tavanom,
Medju ljudma si - medju bliznjima -"
Al' zlo je, majko, biti medj njima!
Pod ruku s zlobom pakost putuje,
S njima se zavist bratski rukuje,
A laz se uvek onde nahodi
Gde ih po svetu podlost provodi;
Laska ih dvori, izdajstvo sluzi,
A nevera se sa njima druzi...
O, majko, majko, svet je pakostan -
Zivot je, majko, vrlo zalostan...
. . . . . . . . . . . . . . . .