Misterija levorukih


Pitanje - zašto je čovek levoruk ili desnoruk ostaje i danas jedna od najvećih misterija ljudskog roda. Levaci su, uglavnom, muškarci - dve trećine ih je muškog pola. Ustanovljeno je da u pedeset odsto slučajeva roditelji levaci imaju levoruku decu. Škotsko - irska porodica Ker (od galske reči 'levi') imala je toliko levorukih potomaka da su u svom dvorcu izgradili specijalne stepenice.

Svakog jutra milioni ljudi se bude sa nelagodnošću da je sve obratno, naopačke postavljeno, i da im ništa nije 'na ruku'. Kvaka se nalazi na suprotnoj strani vrata, menjač u automobilu smešten je sa nepraktične desne strane, alat je prilagođen dešnjacima... Svet kao da je sav okrenut na desnu stranu.
Pojam 'levi' dobio je mnoga pogrdna značenja. Njime se, uglavnom, označava nešto neprikladno, neispravno i pogrešno.


KO SU LEVACI


Da li je uistinu pogrešno biti levak? Mišljenja su podeljena, ali krenimo redom. Ko su levaci i da li se oni razlikuju od desnorukih osoba?

To su uglavnom muškarci - dve trećine ih je pripadnika muškog pola. Levorukost se često nasleđuje od roditelja. Ustanovljeno je da u 50 odsto slučajeva roditelji levaci - imaju levoruku decu. Škorsko-irska porodica Ker (od gelske reči 'levi') imala je toliko levorukih potomaka da su 1470. godine u svom zamku 'Fernihirst' izgradili specijalne stepenice da bi udovoljili muškim članovima obitelji koji su se bavili mačevanjem.

Ipak, levorukost se ne pripisuje isključivo genima. Oko 84 procenata levaka rođeni su u porodicama gde se 'stvari pridržavaju i menjaju desnom rukom'. Osim toga, u 12 odsto slučajeva genetski identičnih blizanaca, jedan je levoruk, a drugi desnoruk.

Mnogi danas smatraju da čuđenje ne treba da izaziva pitanje: Zašto su neki ljudi levoruki, već - zašto je levaka tako malo? Levaci sačinjavaju samo 10 procenata stanovništva.

Tako je, doduše, kod ljudi. Sve druge vrste, od čimpanze do činčile, se u podjednakom broju služe ili levom ili desnom rukom.

U potrazi za objašnjenjem - kako funkcioniše mozak kod levorukih, naučnici su došli do zapažanja da je desna ruka povezana sa levom stranom mozga i - obratno. Dešnjaci u 95 odsto slučajeva imaju centar za govor i sporazumevanje putem jezika smešten u levoj hemisferi mozga, dok je sa levacima opet drugačije. Samo u 15 odsto slučajeva njihov govor kontroliše suprotna, to jest, desna strana mozga. Stručnjaci objašnjavaju da kod levorukih osoba, govor u 70 odsto slučajeva kontroliše leva strana mozga, a 15 odsto preostalih imaju centar za govor i jezik u obe moždane hemisfere.

SAMOUBISTVA MEĐU NJIMA

Neki naučnici smatraju da leva polovina mozga proizvodi linearne, logičke informacije, dok desna odlučujuće deluje na čovekove emocije i raspoloženje. Time se i obrazlaže zašto levoruki više od drugih podležu riziku da obole od šizofrenije i pate od raznoraznih fobija i manijakalne depresije. Rezultati jedne studije pokazali su da levaci češće podižu ruku na sebe. Samoubistava je među njima oko tri puta više u odnosu na desnoruke.

Pokazalo se, zatim, da su levaci znatno osetljiviji na delovanje pojedinih lekova. Američki istraživač Piter Irvin došao je do zanimljivog otkrića: mMedikamenti sa antidepresivnim delovanjem, sedativi, pa čak aspirin, izazivaju u moždanim ćelijama levaka znatno bržu reakciju. Uz to, čini se da su levoruki duplo više podložni šećernoj bolesti, reumatoidnom artritisu, čiru, slabosti mišića... Jedan naučnik iz Glazgova ustanovio je da se u levaka 12 puta češće javlja disleksija - nesposobnost čitanja i mucanje.

Sa tako nabrojanim predispozicijama postaje na prvi pogled neverovatno kako ti ljudi uopšte žive. Ali, nije sve tako crno, naprotiv. Levorukost ima i svojih prednosti. Kamila Benbou, univerzitetski profesor iz Ajove u Americi, usvome istraživanju došla je do zaključka da 20 odsto matematičkih genija pišu levom rukom. Mensa, udruženje čiji su članovi ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije, takođe izveštava da je petina njenog članstva - levoruka.

Sposobnost da u sebi integrišu osobine 'logične' leve strane mozga i 'intuitivne' ili umetničke desne strane, često levacima omogućava da se iskažu u mnogim poljima ljudske delatnosti. Slavni zabavljači poput, Harpa Marksa, Merilin Monro i Džudi Garland bili su levoruki, baš kao i Pol Makartni i Rafael Nadal.

KLJUČNE ULOGE


Levaci su odigrali ključnu ulogu i u mnogim ratovima u ljudskoj istoriji. Legendarne vojskovođe kao što su; Aleksandar Makedonski, Julije Cezar, Napoleon - kao i njegova supruga Žozefina, bili su levoruki.

Mikelanđelo je čuvenu Davidovu skulpturu vajao tako da je u njegovu levu ruku stavio praćku kojom je David trebalo da pobedi Golijata. U Bibliji postoji zabeleška o oko 700 levorukih koji su nepogrešivo gađali kamenjem određeni cilj.

Levaci su oduvek imali pomalo poseban položaj. Za njih kažu da su osobenjaci, bundžije koje još od najranijeg detinjstva odbijaju da se ponašaju kao sav ostali svet. Ukratko, ljudi koji nisu sasvim normalni.

Danas, učitelji i roditelji popustljiviji su i dozvoljavaju levorukoj deci da se, bez ometanja, ponašaju u skladu sa svojom prirodnom sklonošću. Ali, uprkos tome, oni nisu brojniji nego ranije. I dalje su u manjini i ima ih najviše 10-13 procenata.

Mnogi ogledi sa pacovima, mačkama, i sličnijim nama, šimpanzama, pokazali su da jedva ako polovina od njih radije koriste jednu nego drugu šapu, pa i tada broj levaka i dešnjaka je skoro ujednačen. Kakvo je, dakle, poreklo opšte prevage dešnjaka kod čoveka? Odgovor na to, prividno bezazleno pitanje, zahteva najsavremenija znanja iz antropologije, neurologije i genetike.

Ta neravnoteža desno-levo nije od juče. Arheolozi su, na primer, zapazili znake upotrebe desne ruke na oruđima koja su pripadala prvim ljudima, pre više od 30.000 godina. Čini se da je samo neznatan deo predmeta pripadao levacima. Neki paleontolozi su, čak, primetili predominaciju dešnjaka kod primata od pre 1.9 miliona godina.

Uticaj kulture ne izgleda dovoljan da se objasni ta premoć. Svakako, ni jedno društvo ne nameće upotrebu leve ruke, dok mnoga to osuđuju. Priklanjanje desnoj ruci ponekad se protivi svakoj logici, jer arapske zemlje, na primer, imale bi velikog interesa da favorizuju upotrebu leve ruke, barem kad je reč o pisanju, budići da se ono obavlja sa desna na levo. Međutim, arapski kaligrafi najčešće su dešnjaci. Ipak, uprkos problemima kod učenja i, ponekad, čak, pritiscima, levaci su još uvek tu. Pitanje je, dakle, dvostruko: zašto su dešnjaci tako brojni i zašto levaci, iako u manjini, još uvek postoje?

SVE KOMANDE ZA DEŠNJAKE



Psihološko poreklo ove pojave ostaje nepoznato. Nastojala se uspostaviti veza sa nervnim funkcijama raspoređenim u desnoj i levoj polovini mozga. Motorne komande za desnu ruku smeštene su u levu hemisferu kao i nervni centri govora.

Ponekad se kod levaka primećuje dominacija desne hemisfere, kad je u pitanju govor. No to nije tako često da bi se moglo zaključiti da postoji fiziološka veza izmedju govora što je osobenost ljudske vrste, i sklonosti ka upotrebi leve ili desne ruke. S druge strane, naše poznavanje svih finesa moždanog razvoja još uvek je nedovoljno.

Što se tiče teorije o tome da su levaci kreativniji od dešnjaka, to je više popularno verovanje nego naučna stvarnost, kažu istraživači. Ali do sada, pre svega ostalog, nema objašnjenja zašto levoruki predstavljaju manji ali stabilan deo stanovništva.

Da li je, možda reč o genetskoj pojavi? Porodično prenošenje sklonosti o kojoj govorimo dovoljno je često da se upitamo kakvu ulogu u tome imaju geni.

DESNA VEĆINA



Pošto je 90 odsto čovečanstva desnoruko, dok se ostali primati ili podjednako služe i levim i desnim ektremitetima ili su ravnomerno dešnjaci, odnosno levaci, može se reći da je biti dešnjak oznaka naše vrste. Uticaj gena je, dakle, neporeciv.

Čini se, međutim, malo verovatnim da ćemo jednog dana uspeti da utvrdimo da li sklonost ka levoj ruci treba vezati pre za posebnu genetsku konfiguraciju nego za oponašanje roditelja i rođaka. Ma kako bilo, ta sklonost je nasledna: manje od 10 odsto dece od majke i oca dešnjaka su levaci, dok više od 35 procenata dece od roditelja levaka i sami su levaci. Osobina koja se tako prenosi, čak i kad nije isključivo genetska, u stanju je da kroz generacije evoluira zbog promena okoline.

Sa evolutivnog stanovišta, neutralno svojstvo koje ne pruža nikakvu prednost niti izaziva smetnje u pogledu prilagođavanja, ne podleže selekciji. Ukoliko bi takav slučaj bio sa naglašenom sklonošću ka jednoj ili drugoj ruci, procenat levaka i dešnjaka morao bi da varira od jedne do druge skupine, kao kod drugih neutralnih osobenosti, kakav je na primer slučaj sa krvnim grupama. Na slici levo - Prodavnica za levoruke.

Kada bi, dakle, levorukost značila prednost, ona bi bila generalizovana. I obratno, potpuno bi isčezla, ako bi predstavljala hendikep. Pitanje je, znači, zašto se održava, a da se pri tome ne nameće.

Baveći se izučavanjem levorukosti kod stanovništva, neki znatiželjni naučnici istraživali su delovanje godina na tu osobenost.

IZNENAĐENJE: procenat levaka sa godinama opada na spektakularan način i to od 16% u desetim godinama do 0% u osamdesetim, sudeći po nekim istraživanjima. Najpouzdanija od tih anketa odnosi se na više od milion osoba i daje varijaciju od 16% u desetim do 4% u osamdesetim godinama.

Znači li to da ljudi stareći menjaju pretpostavljenu ruku? Društvena prinuda je snažna: sva oruđa podešena su za dešnjake, maltretirani levaci daju do znanja da je promena moguća. No, ta promena plod je intenzivnog učenja, pre svega u ranim godinama. Opredeljenje za desnu, odnosno levu ruku, ispoljava se prvih godina života i skoro je nemoguće to izmeniti kod deteta posle devete ili desete godine. S druge strane, slobodniji odnos u odabiranju ruke pri pisanju, poslednjih dvadeset godina, nije osetnije izmenilo odnos dešnjaka i levaka među stanovništvom.

Ako društveni pritisak ne objašnjava skoro potpuno iščezavanje levaka među osobama, to bi značilo da, u proseku, levaci mogu da se nadaju lošijem životu od dešnjaka. U stvari, izgleda da levorukima u životu ide dosta loše. Brojne ankete otkrivaju da su, u odnosu na dešnjake, levaci najčešće manji, kasnije ulaze u pubertet, trpe razne nelagodnosti u razvoju, češće ih pogađaju neka oboljenja, šečće su alkoholičari ili šizofreničari, a primećeno je da među
levorukima ima više mucavaca.

PREDNOST IZNENAĐENJA



Uprkos tom adaptivnom hendikepu, prirodna selekcija nije uspela da eliminiše levake. Taj paradoks zainteresovao je ekipu istraživača, koji kažu: 'Levaci treba da imaju adaptivnu prednost koja im omogućava da kompenziraju dejstvo svog nedostatka'. Prednost koja mora da postoji u svim kulturama i
odvajkada, ukoliko se želi objasniti konstantnost odnosa dešnjaka i levaka u toku čitave znane istorije čovečanstva. Koja je to prednost?

'Iznenađenje', odgovaraju istraživači. Iznenađenje koje levak priređuje dešnjaku u međusobnoj borbi! To je hipoteza koju pomenuti naučnici predlažu - prednost levaka je, znači, u njihovoj malobrojnosti!

Dešnjak je uvak spremniji da se suoči sa drugim dešnjakom i da prati desnu ruku svoga protivnika. Naprotiv, biće manje vešt u odbijanju udaraca nekog levaka koji, stoga, ima više izgleda da iz sukoba izađe kao pobednik. Ta pobeda će osetno poboljšati njegov društveni položaj i omogućiti mu da lakše priđe ženama, čime se povećavaju izgledi da produži svoju lozu ili da pouzdanije obezbedi podizanje svog poroda, ukoliko ga ima.

Istraživači navode poznati primer kod Indijanaca Janomamoa, kod kojih ratovi imaju za cilj otimanje žena od drugih plemena. Ta pojava je dolazila do izražaja tokom čitave istorije čovečanstva. Ima li ona još uvek kakvog značaja u našem savremenom životu? Nije isključeno da se prednost levorukih ispoljava u bliskoj borbi ili borbi pri hvatanju u koštac, o čemu svedoče brojne savremene ratne epizode. Bilo bi, takođe, zanimljivo, izučiti ponašanje levaka u raznim situacijama kada pobeda u fizičkom sučeljavanju donosi uvažavanje
ravnopravnih.

Da bi proverili ovu hipotezu, istraživači su proučavali učešće levaka u situacijama gde je borbena veština odlučujuća. Opredelili su se za anketu među studentima sportistima, polazeći od shvatanja da neki sportovi uvode u igru uzajamnu akciju pojedinaca u bliskom susretu. To je, očigledno, slučaj u boksu, džudou ili mačevanju; ali i u tenisu, stonom tenisu, u ekipnim sportovima poput ragbija i košarke, gde vrsta ruke favorizuje neke igrače, zavisno od njihovog mesta na terenu. Kao kriterijum, istraživači su odabrali ruku kojom se baca, koja može da ima manji kulturni i edukativni uticaj nego
ruka kojom se piše. To je logičan izbor, pošto je reč o funkcionalnoj preferenciji vezanoj za vitalne pokrete strelca ili borca.

Rezultati su nesumnjivi: među studentima sportistima, levaci su češći nego u opštoj populaciji. Ta tendencija još je očiglednija kada se posmatra sportska elita: kod igrača tenisa nalazimo 15% levaka, 23 kod badmintona i boksa, 32 kod stonog tenisa i do 50 procenata kod mačevanja. Istovremeno, nikakva razlika ne primećuje se između opšte populacije i osoba koje se bave sportom u kome nema neposrednog sučeljavanja sa protivnikom, recima, plivanjem ili kuglanjem.

Iako većina ljudi veruje da odluka o tome koja će mu ruka biti u svakodnevnom životu primarna, predstavlja stvar ličnog izbora, ipak to nije tako. Naprotiv, u pitanju je unutrašnje opredeljenje svake ličnosti. Ko zna, možda ste baš i vi potencijalno skloni da se više služite levom rukom, mada čitav život pišete desnom. Možda je tome doprinelo da odmalena roditelji decu usmeravaju da se prilagode svetu dešnjaka...

ZANIMLJIVOSTI O LEVORUKIM



■ Levoruke osobe su brojnije među decom čiji je IQ veči od 131
■ Levoruki imaju tri puta veće šanse da postanu alkoholičari, jer koriste desnu stranu mozga, manje tolerantnu na alkohol
■ Dvaput je više levorukih muškaraca nego žena
■ Studija je pokazala da su levoruki muškarci 15 odsto bogatiji od dešnjaka koji su završili koledž, a 26 odsto od onih koji su završili fakultet
■ Ako su oba roditelja levoruka, šanse da i njihovo dete to bude su 50 odsto. Istovremeno, oba roditelja koji pišu desnom rukom imaju samo 2 odsto šansi da dobiju levoruko dete
■ Više od 2.500 levorukih umire svake godine zbog korišćenja predmeta prilagođenih dešnjacima
■ Dostižu seksualnu zrelost 4-5 meseci kasnije od dešnjaka
■ Levoruke osobe koje su se šlogirale brže se oporavljaju
■ U Pensilvaniji postoji koledž, jedini takav na svetu, gde mogu da se školuju levoruki
■ Desna ruka simbolizuje mušku energiju, a leva žensku
■ Dešnjaci žive oko 9 godina duže od levorukih
■ Četiri od pet dizajnera Mekintoš kompjutera bili su levoruki


Izvor:Vojvodjanka

Levoruki? Različita tela, različite misli
Izvor: Deutsche welle

Ljudi vole da misle o sebi kao racionalnim bićima koja prikupljaju informacije, mere ih precizno i donose odmerene odluke. Ali, kako se čini, samo se zavaravaju. Posebno jak uticaj ima naše telo.



Naučnik Danijel Kasasanto pokazao je da telo utiče na naše razmišljanje i to na način koji se može predvideti, u različitim sferama života, od jezika preko mentalnih slika do emocija, prenosi časopis „Aktuelni pravci u psihologiji“ (Current Directions in Psychological Science).

Levaci i dešnjaci

Ljudi ima različitih boja i oblika. Ljudi sa različitim telima, različito razmišljaju. To je teza koju je Kasasanto nazvao „hipoteza telesnih specifičnosti“. Jedan od načina na koji naše telo utiče na donošenje odluka je i kroz to kojom rukom pišemo. Kasasanto i njegove kolege su istraživale da li pisanje levom ili desnom rukom utiče na apstraktne ideje poput vrednosti, inteligencije ili iskrenosti.

Kroz niz eksperimenata potvrdili su da generalno ljudi više vole stvari koje se nalaze na istoj strani kao ruka kojom pišu. Kada su u eksperimentu ljudi pitani koji bi od dva proizvoda kupili, koji bi od dva kandidata za posao zaposlili ili koji prikazani vanzemaljac uliva više poverenja, dešnjaci su rutinski birali proizvod, osobu, stvorenje sa desne, a levaci sa leve strane. Ovakve preferencije utvrđene su čak i kod dece od pet godina.

Ali zašto bi to kojom rukom pišemo trebalo da utiče na naše apstraktne procene? „Ljudima se više dopadaju stvari koje su lakše za razumeti i sa kojima je lakše stupiti u interakciju“, kaže Kasasanto. Dešnjaci lakše stupaju u interakciju sa okruženjem koje im se nalazi sa desne strane i zato desno povezuju sa „dobrim“ i levo sa „lošim“.

Podela nije konačna

Ova podela ipak nije konačna. Dešnjaci koji su doživeli hendikep desne ruke, polako povezuju stvari sa leve strane sa „dobrim“. Isto se desilo i dešnjacima kojim je u laboratorijskim uslovima privremeno izazvan invaliditet, otkrili su Kasasanto i njegove kolege. „Posle nekoliko minuta pokušaja da kontrolišu desnu ruku, dešnjaci počinju da razmišljaju kao levaci“, kaže Kasasanto. „Ako promenite tela ljudi, menjate i njihove umove“.

Jasno je da ovakva teza ima implikacije i van laboratorije. „Hipoteza telesnih specifičnosti“ može igrati ulogu i prilikom glasanja. Kasasanto ističe da mnoge države imena kandidata navode u dva stupca, levom i desnom.

„S obzirom da 90 odsto populacije piše desnom rukom“, kaže Kasasanto, „oni koji žele da privuku mušterije, prodaju proizvode ili dobiju glasove, trebalo bi da budu svesni da je desna polovina strane ili kompjuterskog ekrana pravo mesto za njih.“

Predrasude o levorukima

Pojam “levi” dobio je mnoga pogrdna značenja. Njime se, uglavnom, označava
nešto neprikladno, neispravno i pogrešno.
U prošlosti su levoruki kažnjavani i sankcionisani neretko na vrlo drastične
načine. Ljudsko neznanje i glupost učinili su, međutim, da predrasude o levorukim ljudima opstanu u svim kulturama sveta do pre nekoliko decenija. Do danas su se održali izrazi “ustati na levu nogu” (biti neraspoložen)
ili “imati dve leve ruke” (biti smotan).



Međutim, odbojnost prema levorukima nije novijeg datuma. U Mesopotamiji leva ruka je simbolizovala nesreću ili kaznu od bogova, a u hebrejskom predanju povezivana je sa demonima. A i nešto bližeg datuma levoruki su anatemisani kao smotani i nevešti, tako da često mnogi ljudi i danas levorukost
smatraju nekom vrstom “felera”. Do skora su levoruku decu kažnjavali vežući im ruku ne bi li razvili onu drugu – desnu.
Svoj odnos prema nekome/nečemu uveliko izražavamo samim načinom imenovanja tog nekoga/nečega. Evo kako različiti jezici imenuju levorukost i levoruke ljude: u jezicima zapadnoevropskih zemalja reč koja označava desni/desno ili nekoga ko je desnoruk, istovremeno označava i nešto ispravno i u vezi sa pravom (eng. right, nem. recht/Recht, fra. droit); levo ili levoruka
osoba, kao antonim rečima desno/desnoruk, povezuje se sa neispravnošću, nespretnošću, sa nečim što nije društveno prihvatljivo.
Slično je i sa slovenskim jezicima. Kada bismo prevodili reči koje označavaju desnu stranu imali bismo slovenski koren prav (prav, pravan, ispravan, pravedan).
Međutim, Inke su levoruke ljude nazivale lloq’e, što ima pozitivnu konotaciju. Narodi Anda smatraju da levoruki poseduju posebne duhovne sposobnosti, uključujući magiju i moć lečenja. Treći Sapa Inka – Lloque Yupanqui – bio je levoruk i njegovo ime u prevodu znači „slavljeni levoruki“.
Danas, pak, levoruki su u razvijenim zemljama uglavnom dobro prihvaćeni od
strane svoje socijalne sredine. Naučna istraživanja ukazuju da levoruki brže misle od ostalih i imaju prednost u bavljenju nekim sportovima. Od kada su levoruki dokazali da im mnoge stvari idu od ruke, njihov broj u svetu nezaustavljivo raste.
U poslednjih sto godina broj levorukih se gotovo učetvorostručio i smatra se da oko 13% stanovništva danas piše levom rukom.

Za moderni bum levorukih u svetu nisu krivi isključivo ni motorika šake, ni funkcionisanje mozga, već napuštanje tradicije i uvreženih shvatanja. Naučnici objašnjavaju da današnju decu koja pišu levom rukom više niko ne tera da olovku prebace u desnu ruku. Zato je sasvim razumljivo što je jedna studija u
Velikoj Britaniji pokazala da je oko 11% muškaraca i žena uzrasta između 15 i 24
godine levoruko, dok ih je samo 3% među starijim sunarodnicima uzrasta između 55 i 64 godine. Autor knjige “Desna ruka, leva ruka” Kris Mek Manus objašnjava da su levoruki ljudi tokom 18. i 19. veka imali dobar razlog da prećute kojom se rukom hvataju olovke ili alata. Predrasude o njihovim navodnim nedostacima i nespretnosti bili su razlog što su “levaci” često žigosani u društvu, bez mogućnosti da se venčaju i ostave iza sebe potomke! Kako je omča tradicije labavila, tako su ljudi koji su prirodno levoruki mogli do kraja života to i da ostanu.

Zanimljivosti o levorukima




- Levorukost se može utvrditi i u trećem trimestru trudnoće posmatranjem pokreta ploda ultrazvukom.

- Među poslednjih sedam američkih predsednika, petorica su bili levoruki.

- Smatra se da je Leonardo da Vinči (Leonardo da Vinci) pisao obema rukama i u oba pravca.

Poznati levoruki:

- Vojskovođe: Gaj Julije Cezar (Gaius Iulius Caesar), Aleksandar Makedonski (Ἀλέξανδρος ὁ Μέγας), Napoleon I Bonaparta (Napoléon Bonaparte)

- Glumci: Čarli Čaplin (Charlie Chaplin), Merilin Monro (Marilyn Monroe), Džulija Roberts (Julia Roberts), Tom Kruz (Tom Cruise), Robert de Niro (Robert De Niro)

- Vajari: Mikelanđelo Buonaroti (Michelangelo di Lodovico Buonarroti Simoni)

- Kompozitori: Ludvig van Betoven (Ludwig van Beethoven), Volfgang Amadeus Mocart (Wolfgang Amadeus Mozart), Nikolo Paganini (Niccolò Paganini), Moris Ravel (Maurice Ravel)

- Pisci: Mark Tven (Mark Twain), Franc Kafka (Franz Kafka), Johan Volfgang Gete (Johann Wolfgang von Goethe), Hans Kristijan Andersen (Hans Christian Andersen)

- Fizičari: Nikola Tesla, Albert Ajnštajn (Albert Einstein), Marija Kiri (Maria Skłodowska-Curie), Isak Njutn (Isaac Newton), Džejms Klerk Maksvel (James Clerk Maxwell)

- Psiholozi: Ivan Petrovič Pavlov (Ива́н Петро́вич Па́влов), Karl Gustav Jung (Carl Gustav Jung)

- Astronauti: Jurij Gagarin (Юрий Алексеевич Гагарин), Nil Armstrong (Neil Armstrong)

- Muzičari: Pol Makartni (Paul McCartney), Ringo Star (Ringo Starr), Fredi Merkjuri (Freddie Mercury), Kurt Kobejn (Kurt Cobain)

- Kina je najmnogoljudnija država, ali zato ima najmanji broj levorukih žitelja. Čitavih 1,5 odsto.

- U 12 odsto slučajeva jednojajčanih blizanaca, jedan je levoruk, a drugi desnoruk.

- Smatra se da ljudi čija je desna moždana hemisfera razvijenija, a leva ruka spretnija, imaju prednost u sportovima poput tenisa, boksa i mačevanja. Njihov glavni adut je faktor iznenađenja. Svetski asovi belog sporta su tu da to potvrde – Rafael Nadal (Rafael Nadal), Monika Seleš, Džimi Konors (Jimmy Connors), Martina Navratilova (Martina Navrátilová)… Dok je u boksu leva pesnica donela veliki uspeh Majku Tajsonu (Mike Tyson).



Levi, najbolji reket Španije

- Napredniji su i u zamišljanju figura i oblika, tako da nešto što je nacrtano na papiru, lako projektuju u trodimenzionalno i tako imaju veće šanse da budu uspešne arhitekte.

Poznati, uspešni i - levoruki
Autor: MONDO

Povodom Dana levorukih, podsetite se koje su velike ličnosti pisale, crtale, ili vodile u velike bitke - levom rukom.

Levoruke osobe čine oko 13 odsto svetskog stanovništva, a ovaj broj povećao se četiri puta u poslednjih 100 godina. Levorukima se pripisuje brže razmišljanje, veća temperamentnost i mnoge druge specifičnosti.
Levoruki, prenosi Tanjug, brže razmišljaju kada igraju kompjuterske igrice ili se bave sportom, nestrpljivi su, lako im dosade monotone aktivnosti... Takođe, nesmotreniji su, teže se orijentišu u prostoru, a navodno se brže i uplaše od desnorukih.

Danas, levoruki uživaju u posebnim aparatima ili pomagalima pravljenim samo za njihove potrebe, ali nije uvek bilo tako. Često su levoruka deca u školi "vraćana" na pisanje desnom rukom, a u pojedinim kulturama smatra se da je leva ruka prljava, dok su levoruki povremeno i dalje diskriminisani.

Češće su muškarci levoruki, nego žene. Kod jačeg pola, procenat je oko 12 odsto, a kod žena oko deset.

Podsetimo se slavnih ličnosti kroz istoriju, koje su bile levoruke.


foto:wikipedija
Julije Cezar

Rimski car i veliki vojskovođa navodno je započeo tradiciju pozdravljanja putem dodira desnom rukom, koji je do danas zaživeo kao rukovanje. Pružamo desnu ruku, što je ustanovio Cezar jer je time osoba pokazivala svom sagovorniku da joj je desna ruka slobodna, odnosno da nema oružje. Što je njemu, kao levorukom, bilo vrlo zgodno...
Napoleon Bonaparte

Veliki francuski car bunio se protiv dotadašnje prakse da vojska hoda sa leve strane puta, noseći oružje u desnoj. Zato je njegova vojska marširala sa desne strane, a tako je naredio i pešacima u svim zemljama koje je osvojio.

Leonardo da Vinči

Umetnik i genije, jedan od najvećih umova u istoriji, svoju levorukost odveo je u ekstrem. Stručnjake su zbunile njegove beleške pisane u "obrnutom" smeru, ali neki stručnjaci tvrde da je zapravo pisao zdesna nalevo jer su pero i mastionica njegovog doba bili nezgodni za pisanje levom rukom. Psiholozi takođe tvrde da je deo Da Vinčijevog genija došao od činjenice da je bio levoruk, i da je samim time celog života morao da razmišlja na različite načine i traži kreativna rešenja za svoje probleme u svakodnevnom životu. To razmišljanje u njemu je probudilo genija. "Konkurenciju" u periodu renesanse ima i u Mikelanđelu Buonarotiju i Rafaelu, koji su takođe bili levoruki.


foto:youtube

Marija Kiri

Naučnica koja je otkrila principe radioaktivnosti i osvojila dva Nobela bila je udata za takođe levorukog Pjera Kirija, a istoričari kažu da je i njihova ćerka Irena (takođe naučnica ovenčana Nobelom) bila levoruka. Levom rukom su svoje teorije i zapise pisali i Isak Njutn, Albert Ajnštajn...

Nikola Tesla

Naš najveći naučnik naučio je sebe da piše obema rukama, ali istoričari kažu da je rođen kao levoruk.


Foto: Iz filma "Modern times"

Čarli Čaplin

Kralj komedije, jedna od najvećih filmskih zvezda svih vremena. Zanimljivo je da je Čaplin, iako levoruk, ipak pisao desnom rukom jer je tako naučio u školi.
Džimi Hendriks

Slavni roker svirao je gitaru levom rukom kao niko do tada, ali je takođe u detinjstvu "ispravljen", pa je pisao i jeo desnom rukom.

Bil Gejts

Jedan od najbogatijih ljudi na svet, titan iz Mikrosofta, vredan 57 milijardi dolara. Gejts je kupio Da Vinčijevu svesku za 30 miliona dolara, a poseduje kolekciju stvari koje su pripadale poznatim levorukima.

Opra Vinfri

Kraljica američke televizije, čiji je put od trnja do zvezda bio težak i srceparajuć. Danas je Opra, najmoćnija žena na svetu, "teška" tri milijarde dolara.


Foto: Beta/AP/Amy Sancetta

"Branđelina"

Anđelina Džoli i Bred Pit oboje su levoruki, važe za najveće filmske zvezde današnjice, imaju šestoro dece i zajedno su "teški" 270 miliona dolara.

1. Na svijetu postoji između 10 – 12 % ljevaka.

2. Ljevaci su generalno stidniji od dešnjaka, također, više oklijevaju prije nego učine neki dramatičan potez.

3. Ljevaci piju više i češće. Desna strana mozga, koju koriste više od lijeve, ima manju toleranciju na alkohol zbog čega se uglavnom brže i napiju.

4. Ljevaci imaju veće šanse da razviju alergije, skloniji su migrenama od dešnjaka, a imaju i veće šanse da pate od nesanice.

5. Ljevaci se uglavnom nalaze na ‘ekstremnom kraju’ IQ ljestvice. Ili su u samom vrhu ili na samom dnu. Prema podacima MENSA-e, društva osoba sa visokim IQ-om, više je ljevaka klasificirano kao genije od dešnjaka (IQ iznad 140) iako na svijetu postoji samo oko 10% ljevaka.

6. Tokom istorije ljevaci su često bili progonjeni, a optužbe su uključivale: ljevorukost je znak đavola, znak neuroze, pobune, kriminala i homoseksualnosti. S druge strane, ljevaci su se često doživljavali kao kreativne osobe i vrsni muzičari.

7. Ljevaci se brže oporave od moždanog udara.

8. Ljevaci sa fakultetskom diplomom u prosjeku postanu bogatiji za 26% od svojih kolega dešnjaka.

9. Majke koje imaju više od 40 godina u toku djetetovog rođenja imaju veću šansu da rode ljevoruku bebu za 128% od majki u ranim dvadesetim.

10. Njemačka riječ za “ljevoruko” je linkisch, što znači čudan ili nespretan. U talijanskom jeziku riječ je mancino, koja je izvedena iz “pokvaren” ili “osakaćen”. Rusi koriste termin levja, koji se generalno smatra uvredom, a vjerovatno ste često mogli čuti da se ljevaci nazivaju ‘levatima’, termin uobičajen na Balkanu.

11. Među Inuitima, na svaku ljevoruku osobu se gleda kao na potencijalnog čarobnjaka ili vrača. U Maroku, ljevaci su “s’ga”, riječ koja označava zloduh ili prokletu osobu.

12. Inke su vjerovali da ljevaci imaju posebne iscjeliteljske magične moći, zbog čega su uvijek i bili šamani ili ljekari. Zuni plemena iz Sjeverne Amerike su vjerovala da ljevorukost donosi sreću.

13. Istraživanja pokazuju da su ljevaci jako talentovani matematičari, muzičari, arhitekti i generalno umjetnici.

14. Veze između lijeve i desne strane mozga su brže kod ljevorukih ljudi. To znači da se informacije prenose brže, što ljevake čini učinkovitijim u rješavanju veće količine informacija koje se dešavaju na obje strane mozga.

15. Istraživanja pokazuju da ljevak može lakše naučiti pisati desnom, nego dešnjak lijevom rukom.

16. Prema jednoj studiji, ljevaci žive 9 godina kraće od dešnjaka.

17. Ljevaci žive u svijetu dešnjaka, s obzirom da je sve od alata do otvarača konzervi dizajnirano za dešnjake.

18. Koliko god bizarno, neobično i nelogično zvučalo – ljevaci se daleko lakše prilagode gledanju pod vodom.

19. Istraživanja su pokazala veliku stopu ljevorukosti među vrhunskim sportašima, pogotovo u jedan-na-jedan sportovima kao što su tenis, boks, i mačevanje.

20. Ljevaci su dobili svoj Međunarodni dan 13. augusta 1992. godine. Dan “kada ljevaci širom svijeta mogu slaviti te povećati svijest javnosti o prednostima i nedostacima ljevorukosti.”