Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama. |
|
| |
Autor | Poruka |
---|
katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Anna Ahmatova Čet 30 Jan - 22:38 | |
| Umesto posvete
Talasima lutala, šumom se krila Priviđala se na emajlu sebi Rastanak bih, možda, hrabro primila Ali susret, bojim se, ne bih. ”Grčih ruke ja pod tamnim velom…
Zemlja ne mora biti rođena Ali se uvek voli Makar u moru nežno-ledena Bila voda i to bez soli
Na dnu pesak kao kreda A vazduh pijan kao od vina I borova četa bleda O zalasku gola, nevina.
Zalazak u talasu etera Takav je da ne shvatiš Je li kraj dana ili sveta Ili o novoj tajni snatriš.
Dobro je ovde: njihanje i šum Jutra nas grle rukama studenim U belom plamenu povija se žbun Ruža blještavih, ali ledenih.
Na paradnim, svečanim snegovima trag skija klizi kao sećanje moje - Nekad, u davnim vekovima Prošli smo tim putem nas dvoje
”Od čega si danas bleda, čega?” - Zato što sam tugom neveselom Do pijanstva napojila njega.
Pamtim. On je izašao tada Iskrivivši usta najbolnije. Ne taknuvši drvo s balustrada Trčala sam za njim do kapije.
Zadihana viknuh: ”Šala sve je. Ako odeš – ode život moj.” Jezivo, a kao da se smeje, Reče mi: ”Na promaji ne stoj”.
Pismo moje, mili, ne cepaj Pročitaj ga dragi, i pazi: Neću više da budem nepoznata Tuđinka što te sreta na stazi
Ne gledaj tako, u ljutnji ne mršti se Ja sam tvoja ljubljena, ja sam tvoja Niti pastirka, niti kraljica, Čak ni monahinja-bogomoljka U ovoj sivoj sam haljini od tralja U cipelama izlizanih potpetica… Ali, kao pre, dajem vreo zagrljaj I strah nosim sred velikih zenica Pismo moje ne cepaj, mili Ne plači zbog laži istinske I dobro ga, na samo dno, sakrij Na dno svoje torbe sirotinjske
Samo u voljene postoji molba A nevoljena molbe prezire Tako sam srećna što ovde voda Pod bezbojni led zamire. I ja ću stati – Hristose, sačuvaj - Na taj krov svetli, lomljivi A ti pisma moja popričuvaj Da bi nam potomci presudili Da jasnije, i sasvim javno Tvoj hrabri um pred njima sine Zar u biografiji tvojoj slavnoj Može i biti neke beline? Tako je slatko zemaljsko piće Gusto je ljubavi mreža satkana Jednom, valjda, u udžbeniku biće Stranica i o meni pročitana A kad đaci čuju priču što dira Nek se, ako hoće, osmehnu lukavo Kad mi već ne daš ljubavi i mira Daruj me svojom gorkom slavom
Večernji sati nad stolom minu Neopozivo – bela stranica Mimoza miriše na Nicu i na vrućinu Kroz mesečinu leti ogromna ptica.
Čvrsto sam kosu noćas splela Kao da će mi trebati kosa Kroz prozor, bez tuge, dugo gledam Na more puno talasa ko otkosa.
Koliko snage imaju oni Što čak ni književnost ne mole! Ne podižu se kapci umorni Čak ni kad čujem da me zove.
Ljubomoran, nemiran, ali ne od grubih Voleo me je kao svoje kosti Ali moju belu pticu ubi Da ne bi pevala o prošlosti.
O zalasku uđe u moju sobicu: ”Voli me, smej se, piši stihove!” A ja zakopah veselu pticu Iza starog bunara, pokraj jove.
Obećala sam da neću plakati Ali srce pretvorih u stenje I, čini mi se da su moji sati Ispunjeni pesmom ptice ubijene
Kukavicu priupitah Koliko mi još ostade Borova šuma se zanjiha Žuti zrak u travu pade
Ni jednog zvuka u gustišu Idem smelo A prohladni vetri njišu Vruće čelo
Nisi više među živima Mrtvi ne ustaju Dvadeset osam sa noževima Pet što streljaju
Tužnu sam pletnju plela Za prijatelja Krvi, krvi je željna Ruska zemlja.
Doslutih smrt za svoje drage - Svi ih plotuni oboriše O, tugo moja! Te se rake Mojim pesmama otvoriše Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Anna Ahmatova Čet 30 Jan - 22:38 | |
| U spomen M. Bulgakovu
Evo to ja tebi, mesto grobnih ruža, Umesto kandila dimnog; Ti, tako surovog života, iskuša Do kraja preziranje divno. Ti vino pio si i šaljiv bio, I zid ti zaguši disanje, I strašnu si gošću sam k sebi primio, I ostao nasamo kraj nje. I nema te, sve u krug ućuti O tužnom životu visokom, Samo moj će glas, nalik flauti Zvučati na nemom podušju tvom. O, ko sme verovati da će, ludoj skoro Meni, plačnoj zbog dana bivših, Meni što gorim na ognju sporom, Sve zaboravivši, sve izgubivši, Pripasti spomen na njega punog sila, I volje, i blistavih sanja, S kim sam kao juče govorila Dok je krio bol smrtnog drhtanja. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | Gost Gost
| Naslov: Re: Anna Ahmatova Sre 24 Dec - 14:09 | |
| MESTO MUDROSTI ISKUSTVO Mesto mudrosti iskustvo.Ta hrana u bezukusnom stanju. Mladost je bila k'o molitva nedeljnog dana, i zar da ne mislim na nju? Koliko sam pustih puteva prošla s tim što mi ne beše mio. Koliko se molila u crkvi za onog što je u me zaljubljen bio. Sad sam zaboravljiva kao nito na svetu. Tiho prolaze sati. Nepoljubljene usne, nenasmejane oči ko će mi više dati! |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Anna Ahmatova Sre 24 Dec - 14:09 | |
| POD TANKI VEO Pod tanki veo ruke sam skrila...... "Zašto si danas tako blijeda?".... ---Zato što sam mu dušu nalila gorkog bola i leda. Kako da zaboravim? Izašao je pognut i bolno iskrivljenih usta, a ja sam, ne držeć se ograde stuba, za njim trčala pusta. "Pa to je šala!" - kriknuh kao bez duše - "Vrati se. Umrijet ću bez tebe," A on mi reče mirno i trpko: "Puše, čuvaj se da ne nazebeš." |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Anna Ahmatova Sre 24 Dec - 14:09 | |
| UMESTO POSVETE Umesto posvete Valovima lutala, šumom se krila Priviđala se na emajlu sebi Rastanak bih, možda, hrabro primila Ali susret, bojim se, ne bih. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Anna Ahmatova Sre 24 Dec - 14:09 | |
| Grčih ruke ja pod tamnim velom ... "Od čega si danas bleda, čega?"
Zato što sam tugom neveselom Do pijanstva napojila njega.
Pamtim. On je izašao tada Iskrivivši usta najbolnije. Ne taknuvši drvo s balustrada Trčala sam za njim do kapije.
Zadihana viknuh: "Šala sve je. Ako odeš - ode život moj."
Jezivo, a kao da se smeje, Reče mi: "Na promaji ne stoj". |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Anna Ahmatova Sre 24 Dec - 14:10 | |
| NE GLEDAJ TAKO Ne gledaj tako, u ljutnji ne mršti se Ja sam tvoja ljubljena, ja sam tvoja Niti pastirka, niti kraljica, Čak ni monahinja-bogomoljka U ovoj sivoj sam haljini od tralja U cipelama izlizanih potpetica? Ali, kao i pre, dajem vruć zagrljaj I strah nosim u velikim zenicama Pismo moje ne paraj, mili Ne plači zbog laži istinske I dobro ga, na samo dno, sakrij Na dno svoje torbe sirotinjske. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Anna Ahmatova Sre 24 Dec - 14:10 | |
| DOBRO JE OVDJE Dobro je ovde: njihanje i šum Jutra nas grle rukama studenim U belom plamenu povija se grm Ruža blještavih, ali ledenih Na paradnim, svečanim snegovima trag skija klizi kao sećanje moje - Nekad, u davnim vremenima Prošli smo tim putem nas dvoje. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Anna Ahmatova Sre 24 Dec - 14:10 | |
| LJUBOMORAN,NEMIRAN... Ljubomoran, nemiran, ali ne od onih grubih Voleo me je kao svoje kosti Ali moju belu pticu ubi Da ne peva o prošlosti O zalasku ude u moju sobicu: ''Voli me, smej se, piši stihove!'' A ja zakopah veselu pticu Iza starog bunara, pokraj jove Obećala sam da neću plakati Ali srce pretvorih u stenu I, čini mi se da su moji sati Ispunjenji pesmom ptice ubijene. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Anna Ahmatova Sre 24 Dec - 14:11 | |
| VEČERNJI SATI Večernji sati nad stolom minu Neopozivo - bela stranica Mimoza miriše na Nicu i na vrućinu Kroz mesečinu leti ogromna ptica Čvrsto sam kosu noćas splela Kao da će mi trebati kosa Kroz prozor, bez tuge, dugo gledam Na more puno talasa ko otkosa Koliko snage imaju oni Što čak ni književnost ne mole! Ne podižu se kapci umorni Čak ni kad čujem da me zove. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Anna Ahmatova Sre 24 Dec - 14:11 | |
| ZEMLJA NE MORA BITI ROĐENA Zemlja ne mora biti rođena Ali se uvek voli Makar u moru nežno-ledena Bila voda i to bez soli Na dnu pesak kao kreda A zrak pijan kao od vina I borova četa bleda O zalasku gola, nevina Zalazak u valu etera Takav je da ne shvatiš Jeli kraj dana ili sveta. |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Anna Ahmatova Ned 4 Jan - 18:08 | |
|
Ana Ahmatova: Ukratko o sebi
Rodila sam se 11./23. lipnja 1889. godine kod Odese (Bol’šoj Fontan). Otac mi je u to vrijeme bio umirovljeni mornarički inženjer-mehaničar. Kao jednogodišnje dijete dovezli su me na sjever – u Carsko Selo. Ondje sam živjela do šesnaeste godine. Moje su prve uspomene – carskoselske: zelena, vlažna ljepota parkova, pašnjak, kamo me dovodila dadilja, hipodrom gdje je skakala mala šarena ždrebad, stari kolodvor i još ponešto, što je ušlo naposljetku u “Carskoselsku odu”. Svako sam ljeto provodila kod Sevastopola, na obali Strelecke buhte, i ondje sam se sprijateljila s morem. Najsnažniji je dojam tih godina – drevni Hersones, uz koji smo živjeli. Čitati sam učila po slovnici Lava Tolstoja. S pet godina sam, slušajući kako učiteljica podučava stariju djecu, također naučila govoriti francuski. Prvu sam pjesmu napisala s jedanaest godina. Za mene stihovi nisu počeli od Puškina i Ljermontova nego od Deržavina (“Uz rođenje djeteta-purpuronosca”) i Njekrasova (“Mraz, crveni nos”). Te je stvari moja mati znala napamet. Pohađala sam Carskoselsku žensku gimnaziju. U početku loše, zatim znatno bolje, ali uvijek nerado. Godine 1905. moji su se roditelji rastali i mama je s djecom otputovala na jug. Cijeli smo godinu proživjeli u Eupatoriji, gdje sam išla u pretposljednji razred gimnazije, tugovala za Carskim Selom i pisala velike količine bespomoćnih stihova. Odjeci revolucije 1905. godine teško su se probijali do odsječene od svijeta Eupatorije. Posljednji sam razred pohađala u Kijevu, u Funduklejevskoj gimnaziji, koju sam i završila 1907. godine. Upisala sam se na pravni fakultet Višeg ženskog veleučilišta u Kijevu. Kada je trebalo učiti povijest prava i latinski, ja sam bila zadovoljna; kada su bili na redu čisto pravni predmeti, ohladnjela sam se za studij. Godine 1910. (25. travnja, po starom kalendaru) udala sam se za N. S. Gumiljova i na mjesec dana smo otputovali u Pariz. Prokop novih bulevara po živom tijelu Pariza (koju je opisao Zola) još nije bila posve završena (Boulevar Raspail). Verner, Edisonov prijatelj, pokazao mi je u Taverne de Panthéon dva stola i rekao: “A to su vaši socijaldemokrati – ovdje boljševici, a ondje menjševici”. Žene su s promjenljivim uspjehom pokušavale nositi čas hlače (jupes-culottes), čas su skoro zamotavale noge u pelene (jupes entravées). Stihovi su bili uglavnom zapušteni, i kupovali su ih samo zbog vinjeta više ili manje poznatih umjetnika. Ja sam već tada shvaćala da je pariško slikarstvo pojelo francusku poeziju. Doselivši se u Peterburg, studirala sam na Visokom povijesno-književnom učilištu Rajeva. U to sam vrijeme već pisala stihove koji će ući u moju prvu knjigu. Kada su mi pokazali korekturu “Škrinje od čempresovine” Innokentija Annenskog, bila sam zadivljena i čitala sam je, zaboravivši sve na svijetu. Godine 1910. javno su označili krizu simbolizma i novi pjesnici više nisu težili tome pravcu. Jedni su otišli u futurizam, drugi u – akmeizam. Skupa s mojim drugovima iz Prvoga Ceha pjesnika – Mandeljštamom, Zenkevičem i Narbutom – postala sam akmeistkinjom. Godine 1912. izašla je moja prva zbirka pjesama “Večer”. Tiskano je samo tristo primjeraka. Kritika mu je bila blagonaklona. Prvoga listopada 1912. rodila sam svoga jedinca Lava. U ožujku 1914. izašla mi je druga knjiga “Brojanice”. Dosuđeno joj je samo šest tjedana života. Početkom svibnja peterburška je sezona počela zamirati, svi su se pomalo razilazili. Ovog puta rastanak s Peterburgom se pokazao vječnim. Nismo se vratili u Peterburg, nego u Petrograd, iz XIX. stoljeća smo upali ravno u XX, sve je postalo drukčije počevši od oblika grada. Činilo se da knjižica ljubavne lirike jednog početnika ima potonuti u svjetskim događajima. Vrijeme se rasporedilo drukčije. Svako sam ljeto provodila u bivšoj Tverskoj guberniji, petnaestak vrsta od Bežecka. To nije slikovito mjesto: brežuljkasta polja izorana na jednake kvadrate, mlinovi, močvare, osušene baruštine, kapijice, žita, žita… Ondje sam napisala puno stihova “Brojanica” i “Bijelog jata”. “Bijelo jato” je izašlo u rujnu 1917. godine. Prema toj su knjizi nepravedni i čitatelji i kritika. Zbog nečega se drži da je imala manje uspjeha nego “Brojanice”. Ta se zbirka pojavila u još gorim okolnostima. Promet je zamirao – knjigu je bilo nemoguće poslati u Moskvu, posve je rasprodana u Peterburgu. Časopisi su se gasili, novine također. Zato, za razliku od “Brojanica”, “Bijelo jato” nije imalo bučni tisak na svojoj strani. Glad i rasulo su se povećavali svakog dana. Začudo, te se okolnosti danas ne priznaju. Poslije Oktobarske revolucije radila sam u knjižnici Agronomskog zavoda. U 1921. izašla mi je zbirka “Trputac”, a dogodine 1922. knjiga “Anno Domini”. Otprilike sredinom dvadesetih godina počela sam se usrdno i s velikim zanimanjem baviti arhitekturom staroga Peterburga i proučavanjem Puškinova života i djela. Kao rezultat mojih puškinoloških studija nastala su tri moja rada – o “Zlatnom pjetliću”, o “Adolfu” Benjamina Constanta i o “Kamenom gostu”. Svi su svojedobno i tiskani. Radovi “Aleksandrina”, “Puškin i Nevsko primorje”, “Puškin u 1928. godini”, kojima se bavim skoro dvadeset posljednjih godina, ući će, očito, u knjigu “Puškinova pogibija”… Domovinski rat 1941. zatekao me u Lenjingradu. Krajem rujna, već u vrijeme blokade, odletjela sam zrakoplovom, u Moskvu. Do svibnja 1944. živjela sam u Taškentu, žudno čekala vijesti o Lenjingradu, o bojišnici. Kao i drugi pjesnici, često sam nastupala u bolnicama, čitala pjesme ranjenim vojnicima. U Taškentu sam prvi put spoznala što je to vreli žar, sjena drveća i zvuk vode. A još sam shvatila što je to ljudska dobrota: u Taškentu sam puno i teško bolovala. U svibnju 1944. godine doletjela sam u jesensku Moskvu, već punu radosnih nada i čekanja skore pobjede. U lipnju sam se vratila u Lenjingrad. Strašna sablast, koja se pričinjala mojim gradom, tako me ošamutila da sam taj susret opisala u prozi. Tada su nastali ogledi “Tri jorgovana”, i “U gostima kod smrti” – i to o čitanju stihova na bojišnici u Teriokama. Proza mi se uvijek činila tajnom i napašću. Ja sam od samoga početka znala sve o stihovima, a ništa nisam znala o prozi. Prvi moj ogled su listom hvalili, ali ja, naravno, nisam vjerovala. Pozvala sam Zoščenka. On je zapovjedio nešto izbaciti i rekao da je s ostalim suglasan. Ja sam bila zadovoljna… Odavno su me zanimala pitanja umjetničkog prevođenja. U poraću sam puno prevodila. Prevodim i danas. Godine 1962. završila sam “Poemu bez junaka”, koju sam pisala 22 godine. Prošle zime, uoči Danteova jubileja, ponovno sam čula zvukove talijanskoga govora – boravila sam u Rimu i na Siciliji. U proljeće 1965. godine putovala sam u Shakespeareovu domovinu, vidjela britansko nebo i Atlantik, našla stare prijatelje i upoznala se s novima, još jednom posjetila Pariz. Nisam prekidala pisati stihove. Za mene je u njima – moja veza s vremenom, s novim životom moga naroda. Kada sam ih pisala, živjela sam onim ritmovima, koji su zvučali u herojskoj povijesti moje zemlje. Sretna sam da sam živjela u tim godinama i vidjela događaje kojima nije bilo ravnih. 1965. Iz knjige Tri jeseni, Društvo za promicanje književnosti na novim medijima, Zagreb, 2007Objavljeno u: knjizevnost,org"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Anna Ahmatova Pon 5 Jan - 13:05 | |
| LOTOVA ŽENA “Žena pak Lotova obazre se idući iza njega i u slani se kamen pretvori”. Knjiga postanja Za izaslanikom boga je išao, Ogroman, svetao preko gore crne, A nemir ženin, vreo, nestišao, Još ga je zvao da se bar osvrne. „Pogledaj kule prekrasnog Sodoma, Parkove gde pevah, dvore gde sa prela, Prozore puste visokoga doma, Gde sam ti rodila dete, gde sam čela". Okrenula se, i sa smrtnom bolju Zavapiše oči, sa prizorom srasle. Telo se prozračnom ukrutilo solju, I noge joj hitre za zemlju prirasle. Ovu divnu ženu oplakati ko će? U ošptem gubitku njen udio šta je? Samo srce moje nikada ne hoće Zaboravit': život za pogled se daje. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Anna Ahmatova Čet 16 Apr - 8:57 | |
| Pesma poslednjeg susreta Studen mi je pakla grudi takla. Korak se u laku dao drhtavicu. I ja na desnu ruku sam namakla S leve rukavicu. O, koliko ovde stepenica ima A ja sam verovala — tri. Šapat jesenji među klenovima Prošumi: „Umri sa mnom ti! Varljivost života sreću mi zakrili. Prevrtljiva sudba nasmeja se zlobom“. Ja mu odgovorih tiho: „Mili, Meni, takođe. Umreću sa tobom“. O poslednjem pesma to beše susretu. I ja pogledah na sumorni dom. U spavaćoj sobi, ko na drugom svetu, Gorele su sveće ravnodušno za mnom. * * * Ukrašenim tuk’o me kaišom Moj muž — do modrica tela Zato što ti sa prozora krišom Motriš. Svunoć u vatri sam bdela. Sviće. I nad modrom kovačnicom U kolute dimčić se izvio. A ti sa mnom tužnom sužnjanicom Opet nisi — opet nisi bio. Ja sam tebi, uz ranjenu dušu, Sudbu-muku prinela na dlanu, A možebit ti voliš plavušu, Riđokosu milu, nasmejanu? Ja ne umem skriti jauk pjani. Srce tuži, u duši bol grsti. Tanki zraci, ko sablasni prsti, padaju na čaršaf nezgužvani. * * * Da mudro živim već sam naučila, Gledajuć’ u nebo i moleć’ se bogu I da dugo skitam da bih izmučila I nemir duše i dušu ubogu. A kada u dolji vetar prene čičke, Grozdovi rjabine sviju se po plotu,— Ja veselo slažem mozaik-kamičke U pesme o divnom prolaznom životu. Vraćam se. Tople dlanove mi liže Baršunasti mačak, preduć natenane, I jarki se oganj razgoreva, striže Nad vodom iz modrih dimnjaka pilane. Samo tišinu cepne iznenada Krik rode koja već sleće na krov. Ako na vrata pokucaš sada — Neću čuti tvoj zov. * * * Sahrani, sahrani, ti vetre, mene. Najbližih mojih na pogrebu nije. Okolo mrtvih već lutaju sene, I disanje je zemlje potmulije. Biće moje beše slobodno i žedno Ko i ti i htede još životne muke. Pomiluj, vetre, ovo telo ledno I prekrsti mu u nedrima ruke. Zatvori na njemu ovu crnu ranu Pokrovom tkanim od večernje tame. Naredi sutonu plavome, svečanu Da nada mnom čita tihe psalme. Da bi bilo lakše osamljenoj meni Sna poslednjeg zgasit’ buktinju goruću, Šumite svom snagom, visoki jaseni, O proleću, o mome proleću |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Anna Ahmatova Uto 19 Maj - 9:09 | |
| Ne smejah se i ne pevah I ceo dan cutah, Sa tobom sam samo htela Od prvog trenutka: Prvu razmiricu slatku, Ludih snova punu meru, I cutljivu, tvrdu, kratku Poslednju veceru. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Anna Ahmatova | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 3 od 7 | Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
Ko je trenutno na forumuImamo 490 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 490 Gosta :: 3 Provajderi Nema Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38 Dvorana slavnih
Naj Avatar Haossa !
Kreja
Poslanici naj aktivniji nedelje |
|
Danas u 1:35 od Emelie
» Uz ovo kuliram
Danas u 1:29 od Emelie
» Jedna stara stvar
Juče u 23:17 od Emelie
» Uživo...
Juče u 22:44 od Emelie
» A malo bluesa?
Juče u 22:38 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Juče u 22:35 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Juče u 22:27 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Juče u 22:22 od Emelie
» Leonardo da Vinči
Sre 30 Okt - 12:57 od budan
» Edvard Hoper
Sre 30 Okt - 12:54 od budan
» Salvador Dali
Sre 30 Okt - 12:53 od budan
» Pablo Picasso
Sre 30 Okt - 12:51 od budan
» Claude Monet
Sre 30 Okt - 12:50 od budan
» Edvard Munch
Sre 30 Okt - 12:49 od budan
» Pesma za moju dušu
Pon 28 Okt - 1:54 od Emelie
» Pusti nešto osobi iznad
Pon 28 Okt - 0:11 od Emelie
» Joseph Lorusso
Sub 26 Okt - 10:16 od budan
» Johanes Vermer
Sub 26 Okt - 10:12 od budan
» Završava se na TOR
Pet 25 Okt - 14:39 od EROTIC MAN
» Kaladont na drugu reč
Pet 25 Okt - 14:37 od EROTIC MAN