“Mali je izbor u truloj jabuci!”

Jedan od najpoznatijih svetskih pisaca uspeo je da do današnjih dana ostane prilično misteriozan. Postoje brojne teorije o „pravom identitetu” barda iz Stratforda na Ejvonu, postoje i oni koje takve teorije niti eventualni dokazi ne mogu pokolebati u uverenju da je Viljem Šekspir zaista napisao sve svoje drame kao i da je jedan od najbriljantnijih pisaca svih vremena.

Evo nekih zanimljivosti iz biografije Viljema Šekspira:

1. Viljem Šekspir je vodio dvostruki život. Dok je u Londonu bio glumac a zatim se proslavio i kao dramski pisac, u svom rodnom gradu, Stratfordu na Ejvonu, gde mu je živela porodica koju je često posećivao, bio je poznatiji kao uvaženi poslovni čovek i vlasnik nekretnina.

2. Smatra se da su Šekspirovi roditelji bili nepismeni a skoro pouzdano se zna da su mu i deca ostala nepismena.

3. Postoje samo dva autentična Šekspirova portreta.

Nadgrobni spomenik Viljema Šekspira u crkvi u Stratfordu na Ejvonu
Nadgrobni spomenik Viljema Šekspira u crkvi u Stratfordu na Ejvonu

4. Dva Šekspirova dela prevedena su na klingonski jezik, koji je stvoren u televizijskoj seriji „Zvezdane staze”. Hamlet i Mnogo muke ni oko čega mogu da se pročitaju na ovom neobičnom jeziku… Naravno, ukoliko ste naučili da čitate klingonski.

5. U Bibliji kralja Džejmsa, 46. reč u Psalmu 46 je „shake” a 46. reč od kraja istog psalma je „speare”. Pretpostavlja se da je u ovom prevodu Biblije sakrivena rođendanska čestitka upućena Šekspiru, jer je prevod štampan upravo kada je Šekspir napunio 46 godina.

6. U Šekspirovo vreme, ženama nije bilo dozvoljeno da igraju u pozorištu te su ženske uloge igrali prerušeni muškarci. Ovo ujedno znači i to da je u komadu „Kako vam drago” glumac (mladić) morao da odigra Rosalindu, ženu koja se pretvara da je muškarac, pretvarajući se da je žena.

7. Nikom nije jasno šta je Šekspir radio između 1585. i 1592. godine.

8. Tokom života,Šekspir je napisao 37 komada i 154 soneta. Bio je dobar prijatelj sa kraljicom Elizabetom, a neki tvrde da je upravo ona napisala neke od njegovih drama.

9. Američki predsednik Abraham Linkoln bio je veliki Šekspirov obožavalac i često je recitovao delove drama svojim prijateljima. Njegov ubica, Džon Vilks But bio je čuveni šekspirijanski glumac.

10. Šekspir je umro 1616. godine, sahranjen je u Crkvi svetog Trojstva u Stratfordu na Ejvonu, a na njegovom grobu je, po njegovoj želji, napisano: „Proklet da je ko mi pomeri kosti”. Iako je bilo uobičajeno da se stare kosti izbace i napravi mesta za druge, ova kletva sačuvala je Šekspirov grob od uznemiravanja do današnjih dana.

" Tisina je najrecitiji interpretator radosti. "

Vera u radost gotovo je ista
kao i sama radost.

Čim Mi Tobom Misli Zamirišu
sonet 30
Kada u veću misli utišane
probude dane što odoše hujem,
žežu me prošle želje kao rane
i stari čemer ponovo jadujem.

I moje oko, kome plač ne prija,
suzi za dragom svitom pokopanom
u nepreglednoj noći smrti, i ja
tužim nad davno isceljenom ranom;

I venem radi minulih uzdaha,
i zbrajam redom dane jadom pune,
i budim stare tuge ko iz praha,
i plaćam davno plaćene račune.

Al' čim mi tobom misli zamirišu
prestaju tuge, gubici se brišu.

Da Te Ulepšavam To Za Tebe Nije
sonet 83
Da te ulepšavam - to za tebe nije,
te ja ne podizah lepotu tvog lika;
Da prevazilaziš, znao sam ranije,
sve ponude prazne pesnika dužnika;

Presta hvala moja da te zapljuskuje,
da ti bićem svojim pokažeš načisto
koliko sad novo pero podbacuje
kada o vrednosti tvojoj peva isto.

Ti ćutanje moje primaš ko greh dugi,
a ono je moja slava, jer kad ćutim
ne škodim lepoti tvojoj, dokle drugi,
život bi da slave grobom zamrznutim.

U jednom tvom oku ja vidim čar višu
no u hvali što je ti pisnici pišu.

Hladan
sonet 2
Kad ti četrdeset zima skoli čelo
i nagrdi rovom polje što je sjalo,
privlačna ti mladost - gordo ruho belo -
biće jedan dronjak koji vredi malo.

I upitan tada: Šta je sa lepotom,
kud se tvojih mladih dana blago dede?
"U usahlom oku", ako dodaš potom
to će biti stid i reči što ne vrede.

Iz lepote tvoje izdanak da viri -
tad bi mogo reći: "Ovo dete sada
pravda moju starost i moj račun miri",
jer tvoja lepota i u njemu vlada.

To bi bilo - biti obnovljen - star, jadan,
i gledati svoju toplu krv; a hladan.

Kad Moje Srce Stane
sonet 22
Ogledalo me neće uveriti
da sam star - dok si ti vršnjak s mladošću,
al' kad vremena brazde stekneš i ti,
primiću i ja brzo smrt ko gošću.

Jer sva lepota što tebe pokriva
lepo je ruho mog srca što snuje
u tebi, ko što tvoje srce sniva
u meni - te nam doba sjedinjuje.

Stoga se čuvaj, kao što se i ja
čuvam radi tebe, a ne sebe radi,
jer nosim tvoje srce što se svija
uz mene ko uz majku porod mladi.

Kad stane moje srce, onda shvati,
da će i tvoje srce sa njim stati.

Kad Te Budan Snevam
sonet 43
Što više žmurim, oči bolje vide,
jer ceo dan ne vide što gledaju;
Al kad ih sklopim, tvoj lik u njih ide,
zatvorene te jasno osećaju.

Kad i sen tvoja tamu svetlom čini,
te u mom oku sklopljenom sja čilo,
kakav bi prizor na dnevnoj vedrini,
divan i blistav - tvoje biće bilo.

Kako blaženo oči bi mi sjale
po živom danu da te smotre zene,
kad i u mrtvoj noći su sen znale
tvoju da vide, u snu, zaklopljene.

Svi dani su noći – dok te ne ugledam,
sve noći dani – kad te budan snevam.

Neko Se Gordi Rodom
sonet 91
Neko se gordi rodom, il' veštinom,
neko bogatstvom, snagom što je ima,
a neko ruhom po modi, il' psinom,
sokolom neko, a neko konjima.

Svaka ćud ima zadovoljstvo svoje
u kojoj radost pronalazi eto,
al' sve to nije pak merilo moje,
ja nečim boljim nadvisujem svet to.

Tvoja je ljubav viša no rod svaki,
lepša no ruho ili blago što je,
draža no soko il' što konj je laki,
kad imam tebe - sve su sreće moje.

Samo sam jednim nesrećan - što sve to
može mi s tobom biti oduzeto.

O Ružo Moja, U Svetu Golemu
sonet 109
Ne kaži, da mi srce izdaje tebe,
mada tiho gasne, čim te ovde nije;
Lakše bih se, veruj, delio od sebe,
no od ovog srca, što za tebe bije.

Ta ljubav mu je dom – i ako nekad
odlutam – opet joj se vratim,
tačno i na vreme, uvek isto rad,
čio da operem ono što zablatim.

Ne veruj nikad, ni kad mnome vlada
slabost, što svaku ljudsku put opseda,
da bi me mogla nastranost da svlada,
da uzmem išta od tog što svet ispreda;

O, ružo moja, u svetu golemu,
bez tebe - ničeg, ti si sve u njemu.

Oko Moje Drage
sonet 130
Oko moje drage ko sunce ne blista,
od korala mnogo bleđe joj usnice,
grudi su joj tamne naspram snega čista,
kosa ne od zlatne, već od crne žice;

Video sam belih i crvenih ruža
ali takve ruže njen obraz ne boje;
I poneki miris veću radost pruža
nego miris daha u najdraže moje;

Ja njen govor slušam kao milu zgodu,
al muzika lepše moje uho kupa,
Ja nikad ne videh Boginju u hodu,
kad mi draga ide, ona zemljom stupa.

Al' ja ipak mislim, o tako mi Boga,
da joj nema ravne usred sveta toga.

S Pesmom Će Ovom
sonet 18
Kad poredim tebe s lepim danom leta,
ti si mnogo lepša, više ljupka, nežna;
Pupoljak se smrzne u maju kad cveta,
lepota je leta vrlo kratkosežna.

Katkad sunce s neba odveć vrelo sine,
njemu lice zlatno oblak često skriva,
sva lepota žene sa vremenom mine –
priroda il’ udes čari joj razriva.

Al’ tvog leta sunce nikad neće zaći,
ti ostat’ nikad nećeš bez sadašnjeg sjaja;
Van života ti se nikad nećeš naći
dok u pesmi ovoj večnost te osvaja.

Sve dok oko vidi, i dok dišu ljudi,
s pesmom će ovom tvoj lik da se budi.