Stare geografske mape i karte

Stare geografske mape i karte



Da vidimo kako je to nekada izgledalo.

Dok se sve crtalo ručno.

A i Zemlja je bila ravna ploča.

Na nekima.

Картографија (грч. Χάρτης - карта и graphein - писати) је наука која се бави изучавањем и израдом карата и глобуса. Карте су се традиционално израђивале помоћу оловке и папира, али напредак и распрострањеност рачунара је револуционализовао картографију.

Већина карата комерцијалног квалитета се данас праве помоћу неког од програма за израду мапа који спада у једну од ових основних типова; CAD, ГИС, или специјализовани програми за илустрацију мапа.

Карте представљају помоћ у сагледавању просторних података. Просторни податак се прикупља мерењем и може бити чуван у бази података, из које се може лако извући за различите потребе. Тренутна стремљења у овој области се удаљавају од аналогних метода израде мапа а према креирању све динамичније, интерактивне карте којом се може дигитално манипулисати.

Картографија комбинује и уметност и науку, обухватајући употребу симбола као представнике одређених географских феномена и способност сагледавања света у апстрактном пропорционално умањеном облику. Картографска премиса се заснива на томе да је свет могуће мерити и да је на основу тога могуће направити поуздану представу или модел те стварности.



Izvor:Wikipedia

Keplerova karta sveta

Карте представљају саставни део људске историје. Није познато када је настала прва (можда пре 8,000 година - али свакако пре писане речи). Познато је да су постојале у Европским културама, на Средњем истоку, Кини, Индији и другим деловима света.

Најстарија сачувана мапа се тренутно налази као зидна слика древног турског града Катал Хуџука која је датирана као настала крајем 7 миленијума п. н. е.

Мапа мунди је генерални назив којим се именују европске карте света из Средњег века. Познато је за око 1,100 оваквих карата да постоје и дан данас. О њих, око 900 је пронађено као илустрација у рукописима а преостале су направљене као појединачни документи.

У добу великих географских открића од 15. века до 17. века, картографи су прецртавали раније карте (од којих су неке нису мењане вековима) и цртали своје базиране на опажањима истраживача и новим техникама геометарског мерења. Откриће компаса, телескопа и секстанта омогућило је повећање тачности приказа на карти.

Карта света арапског картографа Al-Idrizija из 1154. године. На овој карти југ се налази горе.

Kartografija je djelatnost koja se bavi prikupljanjem, preradom, pohranjivanjem i upotrebom prostornih informacija, te posebno njihovom vizualizacijom kartografskim prikazom. Pri tome se prostornom informacijom smatra svaki navod, kojemu uz iskaz o značenju objekta pripada i položajna određenost u datom sustavu.

Kartografija je disciplina koja se bavi zasnivanjem, izradom, promicanjem, i proučavanjem karata.

Kartografija je staro umijeće, vještina, struka, ali riječ kartografija prvi se put pojavljuje uz riječi geografija i horografija izgravirana na jednom geodetskom instrumentu iz 1576. godine. Kao pojam za znanstvenu djelatnost prvi ju je upotrebio povjesničar geografije M. F. Desantarem 1839. godine. Kartografija je sve do 19. st. bila gotovo isključivo u okrilju geografije, jer su geografska otkrića bila poticaji za razvoj. Od 15. st. pravi poticaj dolazi od matematike, osobito za teoriju kartografskih projekcija. Idući poticaj je od strane geodezije kao primijenjene matematičke discipline, osobito kao geodetska osnova teorije izohipsi. U geodeziji je kartografski prikaz krajnji rezultat rada.

Kartografija se od geografije i geodezije razlikuje po objektu istraživanja. Objekt istraživanja geografije je izgled, sadržaj i značenje pojedinih dijelova površine Zemlje. Objekt istraživanja geodezije je izmjera Zemlje. Objekt istraživanja kartografije je pretvorba prostorne stvarnosti u grafički prikaz u ravnini. To znači da su objekt istraživanja kartografije pronalaženje najprikladnije kartografike i vrste kartografskog prikaza, kako bi taj prikaz ili znakovni model određenih vanjskih i unutrašnjih obilježja prostorno vezanih i položajno određenih objekata bio takav da kod korisnika može izazvati što bolju predodžbu prostorne stvarnosti.

Historic map of the world 1628

С обзиром на карактер делатности којом се бави постоје:

научна картографија (картографска наука) - у коју спадају теоретска
експериментална, и производна картографија (картографска техника)

Птолемејева карта света из 15 века.



Могуће су и друге поделе картографије. Тако нпр. према врсти садржаја који се приказује, а који је био предмет истраживања, могуће је картографију поделити на:

географску
општегеографску (топографска, хорографска итд.)
тематску (геолошка, економска, историјска итд.), и
космичку.

Mercator Gerardus, Typus Orbis Terrarum, 1595, Karta iz: ATLAS MINOR GERARDI



Zatta Antonio, Il Mapa Mondo, 1774, Karta iz: ATLANTE NOVISSIMO






Lotter Tobia Conradi, Mappa Totius Mundi, 1774, Karta iz: ATLAS GEOGRAPHICUS PORTATILIS XXIX MAPPIS ORBIS HABITABILIS REGNA EXIBENS...



Delisle Guillaume, Mappe Monde, 1819, Karta iz: ATLAS GEOGRAPHIQUE AVEC LA GEOGRAPHIE ANCIENNE



Karta šara Zemnago, 1793

Map of World map, Nova Orbis Tabula 1662

Map of World historic map 1581

Mapa Zemlje kao ravne ploče 1460

Map of Vera Totius Expeditionis Nauticae 1595

Karta svijeta 1569 godine

Afrika, 1785 godina

Azija, 1788 godina

Velika Britanija 17. stoljeće

Nizozemska, 1603. godina

Karta svijeta, 1643. godina

Južna Amerika 1592. godina