Jezera

Jezera mogu nastati na razne nacine (pomeranjem kontinenata, urusavanjem vulkana, ledenih bregova, pada meteora...). Postoje i vestacka jezera (npr. nasa vestacka jezera: Ovcarsko-kablarsko i Medjuvrsje).

Slika jezera Medjuvrsje



Zanimljiva su npr. kraterska jezera. Ona nastaju nakon sto vulkan prestane sa radom, i kupa vulkana se polako puni sa vodom od kise ili rastopljenog snega.

Slika kraterskog jezera



Kaldera jezera su nastala u ogromnim vulkanskim otvorima (npr. jezero Toba u Sumatri, koje je dugacko 90 km).

Slika jezera Toba - Sumatra



Jezera takodje mogu da nastanu kao posledica udara meteora u povrsinu Zemlje (primer krater Cratere du nouveau u Kvebeku u Kanadi).

Slika jezera Cratere du nouveau

Језеро је природно удубљење, депресија, на копну испуњено водом, које није директно повезано са светским морем, а које је релативно великих димензија. Званично у класификацији се не примењује минимална површина коју треба да захвата језеро, али се често помиње да језеро не би требало да има површину испод 1 хектара.

Језера могу имати притоке, отоке, а језеро које има и притоку и отоку зове се проточно језеро. Највећа и најдубља језера су тектонског порекла. У њима се налази преко 95% укупне количине језерске воде. Ова језера испуњавају удубљења настала тектонским покретима, односно тектонским поремећајима Земљине површине. Највеће језеро (по површини и количини воде) је Каспијско језеро. Најниже језеро је Мртво море (око 400 m испод нивоа мора), најдубље Бајкалско језеро (1.620 m). Најбројнија су ледничка језера.

Термин језеро такође се користи за описивање природних обележја попут језера Ејр које је већину времена суво али се напуни током сезонских обилних киша. Многа језера су вештачка па се стварају за хидроелектричну производњу (претварање хидро у електричну енергију - струју), рекреацију (пливање...), снадбевање водом, итд.

Финска је позната као држава хиљаду језера, а Минесота као земља десет хиљада језера. Велика језера Северне Америке пореклом су из леденог доба. Преко 60% светских језера налази се у Канади претежно зато јер овом земљом доминира неуланчани систем отицања.

Језера су важна за привреду и саобраћај (Језера у Северној Америци, Каспијско језеро); добијају се соли (Мртво море); нека су богата рибом, служе за снадбевање водом и регулисање водостаја на рекама.

Еолско језеро Балхаш у Kazahstanu



Izvor:Wikipedia

Подела језера

Језера се деле по начину настанка корита или по хидрографским, физичким, хемијским и биолошким особинама.

Хемијски, према концентрацији соли у води језера се деле на: слатководна и слана језера.

Подела по месту и начину настанка:

метеорска (космична) - настала услед удара метеорита
тектонска - настала услед тектонских покрета (земљотреси).
ледничка - настала глацијалним процесом, радом ледника, након чијег топљења су настала углавном уска и дубока језера са стрмим обалама
вулканска - настала радом вулкана (у кратерима вулкана или преграђивањем река потоцима лаве)
приобална - настала повлачењем мора из залива
крашка - настала у депресијама у крашким теренима
речна - настала мењањем тока реке (напуштањем старог корита)
еолска - настала радом ветра (у депресијама насталим еолским процесом, које вода потом испуни)

Најпознатија језера

Каспијско језеро, слано језеро, површине око 394.299 км².
Горње језеро, слатководно језеро, површине око 82.414 км².
Бајкалско језеро, најдубље на свету, дубине 1.741 м.
Језеро Титикака, највише пловно језеро, 3821 мнв.
Мртво море, језеро са највећом концентрацијом соли и најниже на свету, -396 мнв.
Језеро Тоба, вулканско језеро, највеће језеро смештено у калдери на острву Суматра.

Највећа језера по континентима

Африка - Викторијино језеро, такође друго по величини слтководно на Земљи које се користи за снабдевање питком водом.
Антарктик - Језеро Восток, ледничко.
Азија - Каспијско језеро, највеће на свету.
Аустралија - Језеро Ејр.
Европа - Језеро Ладога, северозападна Русија.
Северна Америка - Горње језеро.
Јужна Америка - Језеро Титикака.

Извор:Википедиа

Najslanije jezero na svetu

Jedna prirodna lepota koju treba opisati je jezero Asal (Assal) u Dzibutiju. Ovo jezero sadrzi cak deset puta vise soli nego morska voda, a u njegovoj blizini ne zivi nijedna zivotinja.

Pa, ipak, kao predeo gde nema zivotinjskog sveta, ovo jezero je izuzetno lep prirodan krajolik.

Uverite se sami:

Plitvice i Plitvička jezera

Nacionalni park Plitvice sačinjava šesnaest smaragdnozelenih jezera koja se nalaze na različitim nadmorskim visinama i, po sistemu spojenih sudova, prelivaju se jedno u drugo. Ova “igra prirode” priređuje neverovatne prizore. „presipanja“ vodopada različitih visina i širina, snage, buke…
Područje jezera smešteno je na sudaru dve planine, Plješevice i Kapele što je u davnoj prošlosti i uzrokovalo ovakvu reljefnu osnovu. Čitava „priča“ nastaje od „Crne“ i „Bijele rijeke“ koje se, ovako kontrastne, slivaju u, oko jedan kilometar dugački maticu koja na kraju obrazuje najviše „Prošćansko jezero“ (636 m/nv). Odavde ka severu se kaskadno nižu ostala jezera povezana veličanstvenim vodopadima, brzacima, virovima, pregradama, zastorima, levcima…

Jazera se dele na „gornja“ i „donja“ a visinska razlika između pojedinih iznosi i preko sto metara. Najveći vodopad „Plitvice“ visok je 75 metara.
Ovde, u kanjonskoj dolini je izvorište reke Korane koja se, dalje, kroz gorostasne klisure ptobija na sever.
Područje koje zauzimaju Plitvička jezera prebogato je kraškim pojavama poput pećina, spilja, ponora. Posroji čak 36 pećina i ponota a najinteresantnije su one koje se nalaze ispod vodopada..
plitvice

Plitvice i Plitvička jezera

Celo ovo „bogatstvo“ nastalo je delovanjem tektonskih sila, rečnom erozijom i taloženjem sedre… Međutim, legenda kazuje da su Plitvice i jezera nastala magijom „Crne Kraljice“ koja se ovde pojavila nakon do tada nečuvene i neviđene suše i koja je uslišila molbe naroda i poslala im kišu, vetar i grmljavinu… I zaista, na nekim starim geografskim kartama ovo mesto je upisano kao „Vražji vrt“.

Bilo kako bilo, i kako god da su nastale Plitvice, vredi ih posetiti i potrošiti nešto vremena i novca za njihov obilazak. Ovde se uglavnom dolazi usput, na putu za primorje ili organizovanim turističkim turama s mora. Kada budete na ovim putevima, nemojte zaobići ovo čudo priride.

Власинско језеро
Из Википедије, слободне енциклопедије



Власинско језеpo
Државе басена     Застава Србије Србија
Површина     15 km²
Највећа дубина     35 m
Надморска висина     1 213 m
Врста језера     вештачко,
акумулационо

Акумулационо језеро на југоистоку Србије са површином од 15 km² и дубином до 35 m. У језеро сваког минута притиче два кубика воде првог квалитета. Власина, Врла, Јерма, Божичка река, Лисинска река, Љуботенска река, Стрвна, Чемерчица са својим притоцима (око 110 укупно) чине слив језера.

Власинско језеро се налази на територији општине Сурдулица. Језеро, окружено планинама Плана (Грамада), Варденик и Чемерник, налази се на 1.213 m надморске висине. Изградња бране 50-их година прошлог века је на положају некадашњег Власинског блата створила језеро.

Такозвана плутајућа острва, која настају при дизању водостаја језера су специфичност Власинског језера. Острва су од тресета, продукта вековног распадања маховина тресетница.

На месту где се у прошлости налазила тресава, позната као Власинско блато, са шеваром, трском и само местимичним воденим површинама и извирала река Власина, настало је данашње Власинско језеро. Језеро чија боја воде варира од сиво плаве поред обале до затворено плаве на средини језера, са зеленим приобалним површинама даје посебан колоритет власинском пејзажу.

Историјски записи који спомињу Власинску висораван потичу још од XVIII века под називом Власинско блато или Власинска тресава због нагомиланог тресета и блата насталог спирањем речних токова. На тај начин је у кањону дугом 20 km створена мочвара која је на појединим местима била испуњена живим песком.

Власинско језеро оивичава заталасана висораван у виду пространог зеленог ћилима ишараног ливадама, пашњацима и шумама које крију разноврстан биљни и животињски свет, док језеро надвисују планински масиви, на чијим падинама је груписано неколико власинских насеља између којих теку бистри и жуборни потоци и речице са шумовитим клисурама. Од планина које окружују језеро посебно се издвајају Чемерник и Варденик.



Vlasinsko jezero se nalazi u jugoistočnoj Srbiji na teritoriji opštine Surdulica, udaljeno 30km od doline Južne Morave ka zapadu i od jugoslovensko-bugarske granice ka jugu. Nalazeći se na 1213 m nadmorske visine i prostirući se na površini od 16 km2 najveće je i najviše veštačko jezero u Srbiji.



Na mestu gde se u prošlosti nalazila tresava, poznata kao Vlasinsko blato, sa ševarom, trskom i samo mestimičnim vodenim površinama i isticala reka Vlasina, nastalo je današnje Vlasinsko jezero. Jezero čija boja vode varira od sivo plave pored obale do zatvoreno plave na sredini jezera, sa zelenim priobalnim površinama daje poseban koloritet vlasinskom pejzažu.



Istorijski zapisi koji spominju Vlasinsku visoravan potiču još od XVIII veka pod nazivom Vlasinsko blato ili Vlasinska tresava zbog nagomilanog treseta i blata nastalog spiranjem rečnih tokova. Na taj način je u kanjonu dugom 20 km stvorena močvara koja je na pojedinim mestima bila ispunjena živim peskom.



Vlasinsko jezero oivičava zatalasana visoravan u vidu prostranog zelenog ćilima išaranog livadama, pašnjacima i šumama koje kriju raznovrstan biljni i životinjski svet, dok jezero nadvisuju planinski masivi, na čijim padinama je grupisano nekoliko vlasinskih naselja između kojih teku bistri i žuborni potoci i rečice sa šumovitim klisurama. Od planina koje okružuju jezero posebno se izdvajaju Čemernik i Vardenik.



Područje Vlasinskog jezera odlikuje se i značajnim kulturnim spomenicima i etnografskim vrednostima, kao što su: manastir u Palji, crkva u Božici, Klisuri, Crnoj travi i Kula u Klisuri.



Prirodne lepote i retkosti ovog područja koje čine: planine, klisure, vodopadi, izvori, reke, flora i fauna, kao i blagonakloni uticaj klime i tišina planinske prirode čine ovo mesto idealnim za boravak u različitim periodima godine. Zbog ovih odlika područja u toku su istraživanja Zavoda za zaštitu prirode radi zaštite ovog područja kao parka prirode.



Izvor:Wiki

PALIĆKO JEZERO


Према легенди језеро је остатак Панонског мора, али да је оно настало од суза пастира Павла који је ту напасао своје стадо.
Језеро је настало у прадавна времена као изданско, иако вода језера највећим делом потиче од падавина које су испуњавале удолину. Салинитет језера се објашњава тиме што се вода сливала са околног терена растварајући натријум-хлорид.
Језеро Палић се у писаним документима први пут помиње 1462. године као Пали (Paly). Први цртеж, који је представљао мапу језера (Paligo Palys) потиче из 1690. године.
Још се крајем 18. века знало да језерска вода и муљ имају лековита својства. Према идеји лекара из Суботице, 1845. године је најпре изграђена гостионица Доња тршчара, што је био темељ касније изградње Купалишта и Бање. Свој процват Палић доживљава 1880-их, након отварања пруге Будимпешта-Земун 1883. године и трамвајске линије до Суботице 1897. Осим због лечења (првенствено коштаних и кожних обољења) посетоци су на Палић долазили и због забаве. Између 1880. и 1914. на Палићу су одржаване спортске игре у брзом ходању, бициклизму, рвању, мачевању и другим спортовима, од којих неки сада већ имају дугу традицију на Палићу. Број посетилаца купалишта и бање Палић је растао све до почетка Првог светског рата.
После Првог светског рата, на источној обали Палића изграђен је Велики (Мушки) штранд, највећи објекат те врсте у тадашњој Југославији. И након Другог светског рата настављено је са изградњом Палића, па је 1950. у боровој шуми изграђена Летња позорница од нетесаног камена на којој су гостовали многи уметници. Шесдесетих година 20. века изграђен је спортски центар са теренима за фудбал, одбојку, кошарку, рукомет. На источној обали је подигнуто Викенд насеље где су многе суботичке фирме изградиле одмаралишта за своје раднике. Године 1978. ископана је прва бушотина термоминералне воде на Палићу, а 1984. је отворен Термални базен. Изграђен је модеран хотел „Президент“ 2000. године, а у истом маниру након тога је адаптирано неколико старих палићких вила, којих је крајем 19. века било преко 200 и претворено у луксузне хотеле мањих капацитета. Околина бање је пошумљена. Велики парк је од тада редизајниран, а засађено је још зеленила, тако да од првобитне површине од нешто више од 86.000 m2, парк данас заузима око 190.000 m2.
Палић је данас квалитетна и позната туристичка дестинација и од 2007. године има усвојен План развоја Палића - Мастер план..


Izvor: Vikipedija

Lake Atitlan in Guatemala



Lake Bled in Slovenia.



Taal Lake in the Philippines



Lake Como in Italy



Lake Louise in Canada.



Lake McKenzie in Australia

Borsko jezero se nalazi na 16 kilometara od Bora i predstavlja biser Istočne Srbije.
Omiljena je lokacija mnogih Borana koji ovde često dolaze da bi uživali u lepotama prirode.

Jezera u Zaovinama




Izgradnjom brane Lazići, na reci Beli rzav formirano je jezero koje se zvezdasto razliva u najnižim delovima sela Zaovine. Brana je visoka 130m a najveća dubina jezera je 80 m. Pri maksimalnom nivou ovo jezero na 892 metara nadmorske visine i sa 150 hm³ vode, pruža izvanredan vizuelni efekat. Istalisana snaga ove RHE je 614 MW.







U akumulacijama evidentirano je 14 vrsta riba, predstavnika 6 familija: potočna pastrmka, kalifornijska pastrmka, skobalj, klen, mrena i dr. Postoji i nekoliko značajnih prirodnih plodišta od kojih se izdvajaju Zmajevački i Popovića potok, kao i na delu Belog Rzava, nizvodno od akumulacije „Spajići“.
Na jezeru se nalazi i veliki ribnjak pastrmke.

- Jezero Spajići - nalazi se u mestu Đurići - ispod velikog jezera - prvo skretanje pre brane Lazići na putu Mitrovac - Zaovine.

Wairarapa

Arapaho National Forest, Colorado

Spirit Island Maligne Lake, Jasper National Park, Alberta, Canada

5 najzanimljivijih jezera na svetu


Jezera nisu toliko komercijalno eksploatisana kao druge vode, međutim neka od njih su prosto neverovatna. Da jezero ne bi postalo neugledna bara i vremenom isparilo, najbitnije je da ima dotok sveže vode. Sveža voda koja se uliva u jezero, sem uloge održavanja jezera ima i veliku ulogu u čišćenju jezera. Često se po lepoti ističu planinska jezera, jer planinski potoci i rečice predstavljaju izvor sveže i čiste vode, mada ne možemo reći i da pojedina “ravničarska” jezera zaostaju po svojoj lepoti.

U ovom postu ćemo vam predstaviti 5 najzanimljivijih jezera na svetu u našem izboru.

1. Plitvička jezera, Hrvatska

Ova jezera su nam možda najpoznatija jer se nalaze u blizini naše zemlje. Mnogi ih pamte sa školskih ekskurzija u SFRJ, a mlađi su mogli da čuju o njihovoj lepoti od svojih roditelja i da se sami uvere u da su priče tačne odlaskom u Republiku Hrvatsku. Plitvička jezera predstavlja sistem od 16 jezera poređanih u kaskadama sa prelepom bojom vode.



2. Titikaka, Bolivija/Peru

Titikaka je jezero u Andima koje se nalazi na granici Bolivije i Perua. Poznato je kao jezero na najvećoj nadmorskoj visini, ali i kao najveće jezero u Južnoj Americi po količini vode u njemu. Sastoji se od dva basena vode: Velikog i Malog jezera. Maksimalna dubina u Velikom jezeru je čak 284 metra. Jezero ima i 41 ostrvo, od kojih su neka vrlo gusto naseljena.



3. Mrtvo more, Izrael/Jordan

Mrtvo more i pored “morskog” naziva je zapravo jezero i to ne bilo kakvo jezero, već jezero sa najvećim salinitetom na svetu. Otuda i naziv za njega – Mrtvo more. Ono što je zanimljivo za ovo jezero je da veliki salinitet omogućava ljudima da plutaju bez bojazni da će potonuti, pa tako često možete videti ljude koji u jezeru čitaju novine “iz fazona”. Blato sa ovog jezera je veoma lekovito i u planu je izgradnja nekoliko spa centara sa izraelske i sa jordanske strane jezera.



4. Jezero pet cvetova, Kina

Jezero pet cvetova se nalazi u Kini i predstavlja ponos “Doline devet sela”. Devet tibetanskih sela po kojima je ova dolina dobila ime, se nalaze vekovima na istom mestu, a sedam od njih su i dalje naseljena. Jezero pet cvetova je veoma plitko, višebojno je, a dno jezera je isprepletano drevnim granjem koje je vekovima otpadalo u okolini.



5. Laguna Kolorada, Bolivija

Laguna Kolorada se nalazi u Boliviji blizu granice sa Čileom i poznato je i pod imenom Crvena Laguna. Ovo slano jezero odlikuje crvena boja, koja potiče od crvenih sedimenata u jezeru i pigmenata nekih algi. Jezero je plitko i predstavlja dom velikom broju flamingosa.

Najdublje jezero na planetu - Bajkalsko jezero



Planinama obrubljeno jezero u južnome Sibiru najdublje je jezero na planetu, duboko je 1640 metara a u njemu se nalazi jedna petina ukupne količine slatke vode na svijetu - isto koliko se nalazi u svim američkim Velikim jezerima zajedno. Smatra se da Bajkal znači "mnogo vode" na jeziku naroda Kurikan, koji je na tom području živio prije 1300 godina. Površina jezera iznosi oko 31 000 km2.



Bajkalsko jezero je i jedno od najstarijih jezera na svijetu (nastalo je prije 15 do 25 milijuna godina), a leži na južnome rubu tajge. Zbog svoje dugotrajne izoliranosti obdarilo je tajgu jedinstvenim životinjskim svijetom. Tri četvrtine njezinih životinjskih vrsta ne mogu se naći nigdje drugdje na svijetu.



Iako u Bajkal utječe 336 rijeka, iz njega ističe samo jedna - rijeka Angara. Stanovnici četrdesetak gradića uz obalu jezera nekoć su pili vodu iz njega, jer je zahvaljujući sićušnim račićima koji se hrane algama bilo izuzetno čisto. Danas je onečišćena industrijskim otpadnim vodama a unatoč tomu, uglavnom je vrlo bistra.

Jezero sa dvije vrste vode -Jashan




Jedino jezero na svijetu koje u jednom dijelu ima slanu, a u drugom slatku vodu je jezero Jashan koje se nalazi u predjelu Karakuma na zapadu Turkmenije. Oblika je potkovice i jedan njen dio ima slanu, a drugi slatku vodu. Ovo jezero nikada ne presusuje niti mu opada nivo vode, cak ni u najsusnijim periodima godine kada sva okolna jezera presuse. Tajna ovog neobicnog jezera je veliko podzemno jezero koje se nalazi ispod jezera Jashan i sadrzi preko 8 milijardi kubnih metara slatke vode.

Neobično jezero Titikaka - odmor na ostrvima od trske

Ploveća ostrva, muškarci koji štrikaju i nebo na dohvat ruke: na jezeru Titikaka, na visini od 3.800 metara, čoveku se čini kao da se nalazi u nekom drugom svetu.



Ploveća ostrva od trske su turistička atrakcija

Jezero Titikaka se nalazi u Andima, na granici Perua i Bolivije, na nadmorskoj visini od oko 3.800 metara. Zauzima površinu od 8.288 kvadratnih kilometara i duboko je 280 metara. To je mesto gde pripadnici naroda Uru prave ploveća ostrva od trske. Ne može se sa sigurnošću tvrditi koliko ih tačno ima, možda oko pedesetak.



Život na trsci

Stanovnici ih povezuju i razdvajaju zavisno od raspoloženja. Ukoliko dođe do svađe, naprosto preseku užad. Na ostrvu Kantati, meštani su napravili kolibe za turiste, prve na plovećim ostrvima.



Nesvakidašnji odmor: smeštaj u kolibama od trske

Gosti spavaju pod krovom od trske, u krevetima od trske između zidova od trske, a rano ujutru gledaju kako meštani vade ribu iz mreže.



Pogled na jezero Titikaka

Dok stoji na obali ostrva Takile i posmatra talase kako udaraju u stene, čovek bi na trenutak mogao da zaboravi da je reč o jezeru, koje se, nalik na uzburkano more, pruža sve do horizonta. Međutim, koliko god da je klima oštra, toliko su blagi ljudi, koji šapuću na jezicima ajmara, kečua ili na španskom jeziku.



Jezero u moćnim Andima

Na ostrvu Takile štrikaju i muškarci – videćete ih kako vam, sa iglama u rukama, kamenitim stazama dolaze u susret, nakratko podižući pogled u znak pozdrava. Kapu za turiste ištrikaju za tri dana, a tradicionalni čulo (kapa kakva se nosi u ovim krajevima) za nekoliko nedelja. Mladići nose čulo sa belim „bombicama“, a devojke sa šarenim.



Jarke boje na stanovnicama Takile

Na seoskom trgu se nalazi Umetnički zanatski centar. Kape, rukavice, torbe i kaiševi jarkih boja predstavljaju ono najbolje što Peru ima da ponudi. Čak je i UNESCO odao priznanje stanovnicima ostrva Takile za rukotvorine od tekstila.



Na ostrvu Suazi, u severnom delu jezera, nalazi se ekskluzivni ekološki hotel. Pijaća voda se dobija iz jezera, struja i topla voda se dobijaju od sunca, a krompir iz povrtnjaka. Ovde su turisti takoreći sami sa jezerom, mogu da odveslaju da bi gledali kolonije kormorana ili da leže na suncu i posmatraju kolibrije koje lebde iznad čašica cveća. Dalije, margarete, žute ruže, beli ljiljani, artičoke, mandarine, plodovi kaktusa…



Jedna od legendi o jezeru Titikaka kaže da je starica prolazeći pored jedne kuće zamolila stanare da joj sačuvaju glineni krčag. Oni su ga, međutim, otvorili i prosuli vodu iz njega. Voda je sve više rasla, a starica se pretvorila u barsku pticu. „Od tada postoji jezero Titikaka“, kažu seljaci sa Ostrva sunca (Isla del Sol).



Na vrhovima brežuljaka seljani stavljaju fetuse lama u krilo majke zamlje Pačamame da bi im krompir dobro uspevao. Ovo ostrvo u južnom bolivijskom delu jezera Titikaka je mesto oko koga se pletu brojne legende, između ostalog i o svetim izvorima i dugim tunelima koji vode sve do Kuska, stare prestonice Inka. Za mesec dana, koliko mu treba da bi prevalio ovaj put, čoveku posedi kosa, kaže legenda. Na ivici puta rastu divlje trave, od kojih se šire omamljujući mirisi.



Omaljujući mirisi divljeg raslinja

Biljka muna je navodno odlična protiv visinske bolesti. Za domaće stanovništvo Isla del Sol predstavlja pravu apoteku. Čak i životinje ovde imaju lekovitu snagu, pa tako zmije leče bolove u leđima, a gušteri zubobolju.



Legenda kaže da su prve Inke Manco Kapak i njegova sestra Mama Okljo upravo na ovom ostrvu osnovali carstvo naroda Inka. Danas ovamo dolaze turisti, sedaju na kamene blokove oko žrtvenog stola, gde su prinošene žrtve još u vreme civilizacije Tivanaku, nastale davno pre Inka.

Kratersko jezero je jezero koje se formiralo u vulkanskim kraterima ili kalderama kao što je maar ili redje u udarnim kraterima nastalih udarom nekog nebeskog tela, pretežno meteorita, te veštačkim udubljenjima koje je napravio čovek.

Crater Lake, Mount Ruapehu – New Zealand



Heaven Lake, Baekdu Mountain – China, North Korea


Deriba Crater Lake, Jebel Marra – Darfur, Sudan


Crater Lake, Mount Katmai – Alaska, USA


Crater Lake (Okama), Mt. Zao – Honshu, Japan

Lake Sauris, Friuli, Italy