Internet je na velika vrata ušao u naše živote. Ni škole nije mimoišao, što predstavlja još jedan vid osavremenjavanja i napretka današnjice.
Neretko se dogadja da deca budu informatički pismenija od roditelja. Medjutim, preti opasnost da se Internet koristi u pogrešne svrhe, naročito kod dece školskog uzrasta.. Stoga je potrebno da se roditelji i prosvetni radnici najpre upoznau sa pretnjama i zamkama sa kojima deca mogu da se suoče koristeći Internet.

Evo saveta kako izbeći te zamke:


Budući da su deca danas fascinirana Internetom i neretko čak kompjuterski pismenija i od sopstvenih roditelja, izuzetno je važno da se najpre upravo roditelji i prosvetni radnici upoznaju sa pretnjama i zamkama sa kojima deca mogu da se suoče na Internetu.
“Deca su česte mete manipulacije putem Interneta od strane izopačenih pojedinaca bilo da se radi o pornografskim, finansijskim ili drugim ilegalnim motivima.”
- upozorava Catalin Cosoi, BitDefender senior researcher.
Dobra komunikacija i edukacija su osnovni ključevi svake prevencije i roditelji i prosvetni radnici kao saveznici mogu pomoći deci, a i jedni drugima, da se neželjene pojave zloupotreba na vreme i u potpunosti spreče.

Svako dete, nezavisno od uzrasta, treba da ima bar neka prethodna saznanja o Internet pretnjama i načinima njihovog izbegavanja. Upravo je zadatak roditelja i prosvetnih radnika da informacije koje oni imaju transformišu u saznanja na način koji će deci, učenicima ili studentima biti jasan, zanimljiv i prihvatljiv. BitDefender je sastavio listu od deset tačaka koja sadrži poželjne teme razgovora sa decom i preventivne postupke koji unapređuju bezbednost Internet iskustva najmlađih korisnika Interneta.

Koristite zaštitne proizvode za PC računare koji sadrže modul roditeljske kontrole (parental control). Cilj modula roditeljske kontrole je da sprečava ili ograničava pristup odabranim internet sajtovima i otuda uz pravilnu upotrebu pruža veliki doprinos prevenciji od Internet pretnji. Uz korišćenje proizvoda koji sadrži roditeljsku kontrolu poželjno je da roditelji kroz razgovor pojasne deci da se ne radi o kažnjavanju ili špijuniranju već upotrebi nečega za dobrobit cele porodice.

Računar je poželjno poizicionirati u stanu tako da roditelj može u bilo koje vreme, ukoliko to želi, da ostvari vizuelni kontakt sa monitorom i na taj način proveri šta trenutno dete radi na Internetu.

Ukoliko dete ima otvoren nalog na socijalno-društvenim zajednicama kao što je npr. Facebook, poželjno je da roditelj u svako vreme ima uvid u listu “prijatelja” koje njegovo dete ima, status naloga (da li je otvorenog ili zatvorenog tipa) kao i da odmah reaguje ukoliko se na listi “prijatelja” nađe neko nepoznat ili ukoliko je nalog javan i dostupan svima. Poželjno je povremeno i vršiti uvid u naloge drugova i drugarica deteta, a u cilju provere da dete slučajno nema i neki tajni nalog za koji roditelji nisu ni svesni da postoji.

Ni pod kojim uslovima ne treba dozvoliti detetu da samostalno organizuje viđanje sa osobom koju poznaje samo preko Interneta, sem u slučaju ukoliko niste u mogućnosti da izvršite identifikaciju i proveru druge osobe, a čak i u tom slučaju potrebno je da prvom eventualnom sastanku prisustvuju roditelji oba deteta.

Potrebno je naučiti decu kako da prekinu online komunikaciju odmah nakon što ista postane čudna ili neprijatna.

Naučite dete da prepozna spam, neprikladne i agresivne email poruke, da shvati motive pošaljioca poruke i ispravnim načinom rukovanja sa takvim porukama, uključujući naviku da takve poruke nikada ne prosleđuje dalje ili na iste odgovara.
Roditelji bi trebali redovno da proveravaju na pretraživačima kao što je Google rezultat upita imena i prezimena svog deteta i email adrese koju dete koristi. Ovim putem se mogu saznati neke Internet aktivnosti dece, budući da tragovi upotrebe imena i prezimene i email adrese ostaju zabeleženi i mogu se pretraživati putem Google.

Poželjno je da roditelji i prosvetni radnici znaju internet sleng koji koriste deca. Najčašće se radi o akronimima kao što su P911 (roditelji dolaze-parents are comming) PA (roditeljska uzbuna), PAL (roditelji slušaju – parents are listening), TAW (učitelji su tu – teachers are watching) i slično. Ovaj sleng naravno može biti različit od zemlje do zemlje, a prethodno navedeni akronimi su u upotrebi u anglosaksonskim zemljama. Kompletna lista akronima se može naći ovde: Nacionalni centar za nestalu decu
Tokom korišćenja PC u školama i kući prosvetni radnici i roditelji trebaju da obrate pažnju na aktivnosti kao što su brzo gašenje računara, promena prozora i slično koji ukazuju na moguću posetu neprikladnim internet lokacijama.

Konačno, potrebno je potrošiti dosta vremena u komunikaciji sa decom kako bi se prenela osnovna poruka, da ništa što vide, čuju ili pročitaju na Internetu ne treba da uzimaju zdravo za gotovo i da ni pod kakvim uslovima ne treba da otkrivaju informacije o sebi, nikome i nikada.


izvor: bitdefender.rs.

Kako kompjuteri utiču na razvoj dece



Struktura detetovog mozga u izvesnoj meri zavisi od načina vaspitanja, odnosno od vrste uobičajenih aktivnosti deteta.



Savremena deca, naročito ona u gradovima, često odrastaju u okruženju koje se u velikoj meri razlikuje od okruženja u kojem su odrastali njihovi roditelji. Glavna razlika je u tome što mnogo manje vremena provode na otvorenim prostorima, što se manje druže sa drugom decom, i što mnogo vremena provode uz različite ekrane elektronskih naprava.

Pored televizora, tu su DVD plejeri, različite konzole za kompjuterske igrice, kompjuteri, smartfoni, i beskrajni sadržaji sa Interneta. Za razliku od svojih roditelja, deca odrastaju u digitalnom okruženju. Kako to utiče na njihov razvoj?

Činjenica koja je manje poznata široj javnosti jeste ta da je mozak novorođene bebe neka vrsta "poluproizvoda". Da bi se razvijao, mozak mora biti stimulisan. Kada su određeni delovi mozga aktivni jer je dete angažovano u određenoj radnji, u tim delovima se povećava broj veza između moždanih ćelija.

Ukoliko neki delovi mozga nisu stimulisani, u njima se smanjuje broj veza između ćelija. Ne samo da se mozak ponaša ekonomično, već je i plastičan jer nema unapred zadatu strukturu koja je nepromenljiva, već se menja u skladu sa potrebama - neuroplastičnost mozga.

To znači da će struktura detetovog mozga u izvesnoj meri zavisiti od načina vaspitanja, odnosno od vrste uobičajenih aktivnosti deteta.

Tako, na primer, deca koja se dovoljno kreću imaće odlično razvijene delove mozga koji su zaduženi za motorne radnje i njihovu koordinaciju. A kod dece koja se konstantno premalo kreću i koja ne koriste dovoljno svoje telo ovi delovi mozga neće biti optimalno razvijeni, tako da će deca biti motorno nespretna i trapava.

Sve to znači da se roditeljski i društveni uticaji "ugrađuju" u strukturu mozga tako da neki naučnici govore o mozgu kao o "socijalnom mozgu".

U knjizi "Internet mozak", koja je nedavno objavljena i kod nas, poznati neuronaučnik Geri Smol objašnjava kako su naša deca koja rastu i razvijaju se u digitalnom okruženju neka vrsta digitalnih domorodaca. Njihovi mozgovi se prilagođavaju ovoj vrsti okruženja, što za posledicu može imati njihovu neprilagođenost drugim vrstama okruženja - stvarnom životu, piše "Politika".

I zaista, na različite poremećaje kod dece uticaj digitalnog okruženja na njihov nastanak može biti veoma veliki.

U pitanju su poremećaj pažnje kod deteta, impulsivnost i nesposobnost odlaganja zadovoljenja želje, nedostatak socijalnih veština i neki oblici visokofunkcionalnog autizma, zavisnost od kompjuterskih igara, socijalnih mreža, pornografije, kockanja i kupovine. Ima mnogo razloga da roditelji deci povuku i "digitalne granice".

(MONDO)