Branislav Crnčević

Црном или црвеном китом, силована историја јеца, повезује Мурата са Титом, ми смо турско-бољшевичка деца.”

—1968.

Како да верујемо човеку кад претке држи у кавезу, а потомке у неизвесности.”

—Пиши као што ћутиш, 1973.

„Слободан човек мисли шта хоће, а једе шта има.”

—Пиши као што ћутиш, 1973.

Људи су прво били браћа, касније су постали једнаки... Слутим да једног дана човек човеку неће бити ништа.”

—Пиши као што ћутиш, 1973.

У праву је само онај ко то не мора да доказује.”

—Пиши као што ћутиш, 1973.

„Кад два полицајца играју шах који ће пријавити резултат?”

—Пиши као што ћутиш, 1973.

„Док је човек био мајмун дрво му је била отаџбина.”

—Пиши као што ћутиш, 1973.

Волите мале људе и играјте се њима.”

—Пиши као што ћутиш, 1973.

Срећем намрштене, тужне, зле и несрећне људе. Често ми се причини да су то све самоубице којима је неко платио да живе.”

—Пиши као што ћутиш, 1973.

„Наш нови човек, наши нови путеви, наше нове идеје, наш нови капут, наш нови циљ, наша нова прошлост, наш нови живот, наши нови закони, наша нова будућност, наши нови односи, наш нови излаз, наша нова средина. Све је око мене ново а мене хвата наш стари страх.”

—Пиши као што ћутиш, 1973.

„Ако су сви изузев мене мој народ, мој јадни народ нема никога осим мене.”

—Пиши као што ћутиш, 1973.

Филозофи су огорчени али филозофија се слаже.”

—Пиши као што ћутиш, 1973.

Од фотеља се могу правити барикаде, али и од барикада могу се правити фотеље.”

—Пиши као што ћутиш, 1973.

„Нису све жене исте — једне жене су исте, а друге су још горе.”

„Рат није ни почео, а неко моли да је већ завршен.”

—ТВБ, Додатак Дневника, 7. јануар 1992.

Пита ме водитељ: „господине Црнчевићу, пробудите се у понедељак ујутро, отворите новине и прочитате на првој страни новина председник Србије Борис Тадић, шта је ваш коментар?“ Ја сам рекао, ништа, узео бих кафу, запалио бих цигарету и рекао људи најебали смо.”

—ТВ Пинк, Замка

„СРЈ је створена као селотејп са лепљивим делом окренутим према РС и РСК, намерена да уједини српске државе.”

—Телеграф, 15. март 1995.

Odlaskom Brane Crnčevića Srbija je izgubila još jednog velikana domaće književnosti, čija su dela služila mnogim generacijama kao inspiracija, a ubeđeni smo da će isto tako služiti i onima koji će za nama doći. Njegova politička misao ostaće vodilja srpskim naprednjacima u budućnosti, a njegova uloga u stvaranju Srpske napredne stranke i u ostvarenju svih njenih uspeha nikada neće biti zaboravljena", navodi se u saopštenju SNS.

Izraze saučešća piščevoj porodici uputio je i predsednik Srbije Boris Tadić.

Crnčević je rođen 8. februara 1933. godine u Kovačici, u Vojvodini. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju karijeru je započeo kao službenik predstavništva zrenjaninske pivare u Novom Sadu.

Zatim je usledila novinarsko-urednička faza u listovima "Jež" i "Duga", kao i u listu za decu "Mali jež". Takođe je objavljivao kolumne u raznim listovima i časopisima, među kojima su "NIN" i "Politika".

U međuvremenu, objavio je svoju prvu knjigu za decu "Bosonogi i nebo", a nešto kasnije i prvu zbirku aforizama "Piši kao što ćutiš".

Na književnu scenu je stupio pod pseudonimom Vinon Rumski i Branislav BIP. Tokom svoje duge karijere pisao je literaturu za decu, romane, aforizme, priče, televizijske drame, pesme...

Dobitnik je nagrade "Zmajevih dečijih igara" za stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu, 1987. godine.

Pisao je literaturu za decu, romane, aforizme, priče, televizijske drame, pesme...

Bio je član SDS-a, i zagovornik nevinosti Radovana Karadžića pred Haškim Tribunalom

Pored njegove književne karijere ističe se i Crnčevićevo političko angažovanje Crnčević na jednom od mitinga SNS-a

Sve što niste znali o Brani Crnčeviću, a niste imali koga da pitate

Malo poznate činjenice iz biografije jednog od najboljih pisaca aforizama koje smo imali
Brana Crnčević je rođen kao Branislav Crnčević 1933. godine. Bio je srpski pisac, posebno je voleo aforizme. Pored toga, bio je scenarista, a voleo je i novinarstvo. Karijeru je započeo u zrenjaninskoj pivari u Novom Sadu radeći kao službenik u njihovom predstavništvu. Premijer Vučić je podneo inicijativu da ovaj intelektualac dobije ulicu u Beogradu, pa nije loše znati ponešto o njemu.

Zatim je bio novinar-urednik u Ježu, Dugi i Malom ježu, listu koji je izlazio za decu. Pored toga pisao je za Dugu, NIN, Politiku i Pečat. Njegova omiljena aforističarska tema bila je o Srbima i njihovom karakteru.

Čvrsto je verovao u demokratiju, pa je u svojoj priči Kačket i šešir napisao da Srbe samo demokratija može izbaviti iz crne rupe u kojoj su. Zanimljivo je napomenuti i to da je, za slučaj da niste znali, jedan od osnivača Srpske napredne strane - SNS. Bio je dobar prijatelj Slobodana Miloševića, zagovarao nevinost Radovana Karadžića pred Haškim tribunalom. Zanimljivo je i to da je posle Šešeljevog odlaska u Hag i nakon cepanja SRS bio jedan od osnivača Srpske napredne stranke.

Nosio je Orden Njegoša prvoga reda. Njegova zbirka aforizama Piši kao što ćutiš i dalje se prepričava među svim generacijama. Citiraju ga i oni koji ne vole ni politiku, ni književnost, ni glumu. Citiraju ga sve generacije koji vole čistu i iskrenu samoironiju.

Dobitnik je nagrade Zmajevih dečjih igara za stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu 1987. godine.

Umro je tiho, nemogućno i izmučeno 2011. godine u Beogradu posle duge bolesti.
Ovo su neki od njegovih aforizama.

- Da mi je sredina bila bolja, bio bi mi bolji i kralj.

- Čuo sam da će sutra biti bolje, a ja baš sutra neću biti ovde.

- Otkako sam sebe uhvatio u laži, ne verujem više nikome.

- Dok je čovek bio majmun, drvo mu je bilo otadžbina.

(Tanja Milanović)

Кад би мени дали један дан,
ја га не бих потрошио сам.
Пола дана ја бих дао неком
ко је добар, а случајно сам.

Играли би, причали би нешто.
Трчали би, скакали би вешто
ја и добар, а случајно сам.

Кад би мени дали кишобран,
ја га не бих потрошио сам.
Пола места ја бих дао неком
ко је добар, а случајно сам.

Кишило би, док ми корачамо,
пола тамо, а пола овамо.
Ставили би дан под кишобран
ја и добар, а случајно сам.

Кад би мени дали један дан,
ја га не бих потрошио сам.

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola dana ja bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.

Igrali bi, pričali bi nešto,
trčali bi, skakali bi vešto
ja i dobar, a slučajno sam.

Kad bi meni dali kišobran,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola mesta ja bih dao nekom
ko je dobar a slučajno sam.

Kišilo bi, dok mi koračamo,
pola tamo a pola ovamo.
Stavili bi dan pod kišobran
ja i dobar, a slučajno sam.

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.