Gledao sam izlaske i zalaske sunca ali nisam video tvoje predivne oči. Gledao sam kako mesec obasjava tamne delove grada ali nisam video onaj magični sjaj u tvojim očima.

Sada gledam kako noć smenjuje dan i obratno a srce mi nije ispunjeno ... Peče me i osećam da se lomi.

Komadi mog slomljenog srca mogu proći kroz iglene usi ...

Nedostaješ mi kao sto Suncu nedostaje cvet da ga zracima svojim poji u dubinama duge zime.
Nedostajes mi kao sto moru nedostaju sirene da ga pesmom obasjaju.

Umesto lepote da usmeri svoju svetlost, srce okameni kao zamrznuti svet u koji me je prognala tvoja otsutnost.

Sve sto ću ikada više hteti da uradim, pomisliću da nema nade jer cu naći da će biti prazno i hladno, potpuno nebitno ako ti nisi tamo na drugoj strani da me makar osmehom dočekaš ...

Uvek optimist, pa i sada, puštam nadu da me vodi kroz dan i narocito kroz noc. Nada da kada odeš od mene, to neće biti poslednji put kada ću te pogledati ...

U početku nisam bio u fazonu *Hajde da se volimo*,ali kasnije sam stalno tražio da budemo tu *Na raskrscu*.

Mnogo puta sam se dvoumio *Izmedju jave i sna* i nikad se nisam zapitao da li je *Bolje da sam druge ljubio*.

Možda ćemo biti zajedno *Jos samo ovu noć*, ali mislim da *Sa tobom ne mogu dalje* i ne bih da započinjemo *Ratne igre* ...

Zasto nemam hrabrosti
da ti kazem sta osecam?
Zasto ne mogu
da ti otvorim srce?
Zasto uvek kada hocu
da ti kazem,
ti me ubijes?
Da li imas odgovor,
na moje Zasto?
Dozvoli mi, da ti se otvorim...

Sve te vodilo k meni
iz daljine, iz mraka
sve te vodilo k meni
već od prvih koraka.-

Arsen Dedić

VOLI ME VEDRO

Voli me vedro k'o što voli zora,
Kada iskri smijehom, kad biserom gori.
Obraduj i nadom i prozračnim snima,
I tiho zgasni u pramenju dima.
Voli me tiho, k'o što voli luna,
Bestrasna, s hladnim sjajem liskuna.
Osvijetli svijet moj čudo i tajnom,
Odmor na putu mračnom i beskrajnom.
Voli me prosto, k'o što voli potok,
I moj i ničiji, cjelovom brzotok,
Zagrli, predaj se i dalje traži.
Kad razvoliš, idi - ne boj se, ne laži.

Fjodor Sologub

Ti, što mi u ponoć dolaziš
nenajavljen
i mojim devojačkim snovima
kradeš nade,
ti što govoriš
da to ljubav se zove
kad ti neko
poljupce krade.
Dodješ gonjen željom
da me učiniš srećnom
na trenutak,
da si gospodar
mog nežnosti željnog tela,
ali, znaš,
ja nisam takvu ljubav htela.
Ja hoću ljubav
ne onu što traje do jutra,
ja hoću onu koja će trajati
zauvek:
juče, danas, sutra..

I noćas sam sanjala sneg
i ja sva u belom
tvoje ruke me grle
i usne po telu celom.
I greješ me tako;
odjenom ustaneš
golu me ostavljaš
negde na zavejanom bregu
i odlaziš,
a ja jednako lepa
kao ruža ova u snegu.

Ne pitaj me
otkud ti u mojim mislima
posle nekoliko loše
sklopljenih rečenica,
nespretnog osmeha
i prigušenog uzdaha.
Ne pitaj
zašto želim
pod tobom da izgorim,
zašto se protiv
siline moje strasti za tobom
ne borim.
Ne pitaj me,
ja te samo, onako za sebe,
volim.

Ti i ne znaš kako je čarobno
znati da negdje postojiš
jednako draga i krhka
i na poludjelom moru
u ovu tetoviranu jesen
koje se sve manje bojiš
u svijetu u kojem leptiri
i ne dočekaju zoru.

Sakriven u tvojim venama
ja sam kap što ne otiče
ma kako bili daleko
ma kako izgledali tudji,
srećom ne gube klovnovi
na kraju svake priče
mada iz nje izlaze
bar za milimetar ludji.

A, ti, ti si zvijezda
zaspala na mom dlanu
i ja te čuvam i ne dam
i nemoj da se bojiš,
a ako vec budeš bodež
i napraviš nekakvu ranu
i tad ću da budem sretan
što još uvijek negde postojiš.

M.B.Romanov

I tako...
Svake noći pre sna
poželim da više
ne budemo isti
niti ti, niti ja.
Da od novog dana
napravimo čudo,
da se volimo ludo
da opet budem ona ja
što ti se daje
bez srama i stida sva.
I tako...
Puna nade čekam sutra
a znam
dočekaće me moja
prazna i siva jutra.
I tako....

Dušo moja, ja ne znam više,
koliko dugo ovde stojim,
dok gledam kako liju kiše,
pod mračnim prozorima tvojim!

Dušo moja i kad krenem,
htela bih opet da se vratim,
ti ne znaš da je pola mene,
ostalo s tobom da te pratim!

Ostalo s tobom da te ljubi,
kad si sam i kad je zima,
ja sam ona koja gubi,
i pre nego išta ima!

Dušo moja, ti umoran si,
i bez tebe ti ležaj spremam,
na nekoj zvezdi, što se gasi,
ja tražim svetlost, koje nema!

Pod hladnim nebom, ispod granja,
Stvićeš glavu na moje grudi,
ja sam ona koja sanja,
i zato neću da te budim!

Neki dani su duzi od drugih
dana,
neko vrijeme je bolje od drugog vremena,
neki snovi su ljepsi od drugih,
a moj najljepsi san,
upravo cita ovu poruku!

Реч

Смејеш се што због слогова мршавим
И нагињем сводове и брежуљке,
плаву живицу око мене и шуштање брестова
и жубор устрепталих вода;
што младост варам
облацима и бојама
које светлост урушава

Знам те. У теби посве залутала
лепота подиже груди,
увире у бокове и благом кретњом
шири се по плашљивом трбуху
силази складом облика
до лепих стопала са десет шкољки.

Али, ако те узимам, ето:
И ти си ми реч и туга.

SALVATORE QUASIMODO

Ti ne znas kako bole usne moje,
dok ljube tudje kao da su tvoje,
ti ne znas,
lane,moje noci,
moje dane,
moje zive rane,
ti mislis,dobro mi je i kad nije,
ja samo znam bez tebe kako mi je,
ti ne znas,bebo,
da je ovo nebo plavo svima osim meni,
meni je crne boje,
bas kao oci tvoje...

Ako posumnjaš ijedne noći
pomisliš da ne znaš što jesi
zagledaj se u moje oči,
pogled će ti reći gdje si.

ČITAM TI SA USANA

Čitam ti s usana, usnama mojim,
jer gluh sam za sve kad pred tobom stojim,
čujem samo govor tvoje duše,
usnama mojim kad se s tvojima združe.

Čitam ti s usana, usnama mojim,
i mojim usnama govorim tvojim,
moja si jedina, znaj da te volim,
za tebe živim, za tebe postojim.

Čitaj mi s usana usnama tvojim,
i čut ćeš glas moga srca, srcem svojim.
Taj će ti glas reći voljena,
hvala ti što si za mene stvorena.

Neću da tražim opravdanja
niti razloge neću da tražim
za svoje dugo čekane snove,
nevine i nežne
kao da ih tkaju
bele pahuljice ove.

Zašto je trebalo toliko
da saznam šta sada znam
i zašto sam čekala predugo
da ti cela i bez kajanja
tako nestvarno pripadam.

Ne smeta mi naša daljina
dok smo u mislima zajedno
dok osećam tvoj topli dah
i drhi mi telo tvojim obavijeno.

Danas me može rastužiti ptica
što je promrzla sela na moj prag
možda je samo sledila
tvojih misli trag.

Možda ti se čini
da si me usrećio noćas
dok smo sagorevali
od strasi
a bio je to još jedan zanos
jer smo oboje znali
da će zablude
dolaskom jutra
u zaborav pasti.

Dijana Dinka P.

Od ničeg sam te izvajala
u svojim mislima
izmišljala reči
dok sam ti se davala,
koje samo ti prepoznaješ.
Nema nas više,
ne imasmo više jedno drugom
šta dati,
ali molim te samo
kad nečije druge usne uzimaš
nemoj ih našim rečima zvati.
Sećaj me se ako hoćeš
ali o nama ćuti samo
i ja evo ćutim,
sad kad jedno drugom
više nemamo šta da damo.

Dinka P, januar2012.