VI KOJI ZVUKOM RASUTIH RIMA

Vi kojl zvukom razasutih rima
slušate uzdah što bje srcu hrana
u prvoj tlapnji mladenačkih dana,
kad dijelom drugi čovjek bijah svima,

različit stil što plače i misao ima
zbog pustih nada i zbog pustih rana,
nadam se da će shvatit kom je znana
iskustvom Ijubav: oprost molim njima.

No svak je dugo, sada dobro vidim,
o meni brbljo i tiho i glasno,
pa sam se sebe često sramim jako;

l plod je mojih tlapnja da se stidim,
i da se kajem, i da spoznam jasno:
kratak je san na svijetu htijenje svako.

Petrarka

Nema

Nema te riječi, boje ni kista
nema tog svjetla niti sjene
da opiše kako mi oko zablista
kada si ljubavi ti uz mene.

AD88

LJUBAVNA PESMA

Kako da dušu sputam, da se tvoje
ne takne? Kako, mimo tebe, njom
da grlim druge stvari i daljine?
Ah, rado bih sklonio na koje
zaboravljeno mesto usred tmine,
u neki izgubljeni kut, u kom
neće je tvoje njihati dubine.
Al' ipak, sve što dodirne nas dvoje
ko gudalo nas neko spaja, koje
iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pesmo slatka.

Rajner Maria Rilke

Bilja Krstic

Mozda su lose bajke birali
Kad su nas male uspavljivali.
Mozda smo zato cudni mi, ko zna?
Zbog zlobnog kneza i zbog usnulih princeza.
Mozda smo lose pisce citali
Pa smo se pogresno vaspitali.
Mozda smo zato cudni mi, ko zna?
Zbog Tihog Dona i zbog plocnika Londona.
Kazu kako je sav nas svet, svet od dima,
Ali ipak svoj citav vek, dok me ima,
Volecu te ludo, to je danas cudo.
Tako, (tako) sebicno i jako.
Mozda smo lose glumce gledali,
Na lose filmove nasedali.
Mozda smo zato cudni mi, ko zna?
Zbog Stiv Mek Kvina, Klerka Gebla, Dzemsa Dina.
Mozda smo lose pesme voleli,
Uz lose ploce zivot proveli.
Mozda smo zato cudni mi, ko zna?
Zbog rock and rolla, ili bluza ili soula.
Kazu kako je sav nas svet, svet od dima,
Ali ipak svoj citav vek, dok me ima,
Volecu te ludo, to je danas cudo.
Tako, (tako) sebicno i jako.

SUDBINA

Ko ti je stazu naznačio
kojom ćeš ići u nebom, zvijezdo?
Ko li je pticu naučio
kako da gradi svoje gnezdo?
Ko je kazao biljci: cvati,
crvu da mora pokrov tkati
i da se onda u nj obuče,
ko li mu za to niti suče?

Zar je kazao neko pčeli,
koja livadom zuji, gleda,
da li cvet žuti ili beli
u sebi kriju slatkog meda?
Da li si ti, draga, moje biće,
da u tvom oku život sviće,
da mi je ljubav tvoja sve,
to mi ne reče niko ne.

Kao što zvezda nebom kruži
a livadom se pčela kreće,
kao što nagon svakom pruži
da sazna pute svoje sreće,
i ja na tvoje grudi divne
dođoh da nađem put subine,
jer samo s tobom znam živeti
i samo za te mogu umreti.

Žoao Baptista Almeida Garet

...

[b][/bNe znam.
Ceo svet smo obisli
u zudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.]
...
Mika  

"Ne boli mene što ne mogu biti srećna sa drugim, boli me što ne mogu biti srećna sa tobom."

''Vidis, jos mislim dobro o tebi, i zelim da se ponekad probudis usred noci, i da dugo sedis prekrstenih nogu na postelji, muceći se kajanjem i stidom, zbog mene.''

Ne nije do mene... do mog srca je... I pitam ga sinoc da li te jos ...oh kako je zaboleo taj jecaj... I znala sam da nemam nikakva prava cak ni nad svojim srcem, znam izdala sam ga kad sam ti dopustila da ga ranis, sad me taj jecaj jaci cak i od tisine budi u sred noci. Oprostice tebi, znam da hoce... vec ti je oprostilo ali nece meni. Ja sam mogla da ga zastitim od tebe ali nisam, ja sam ti ga oberucke dala, ja sam bila dzelat svoga srca. A ti? Ti si bio samo sprovodnik....

Ne daj drugoj moju dusu,znas da pripada tebi...Ne daj toplinu moje ruke...znas da je cuvam samo za tebe.Ne daj blage noci,mirisu na postelju...osmeh ne daj...moje srce ne daj...Sve pripada tebi.Rodjena sam da budem TVOJA!!!I zato ...Nikome me ne daj!!!

A čudno je to i opasno kada se isprepliću želja i navika... Nisi baš načisto još koliko će ta sreća u kojoj uživaš biti tvoja, a osećaš da ti se topi pod prstima.
Nestaće u postupcima, ali činiće ti se da si je odjednom izgubio.
Iznenada, preko noći, iluzija potrošenog vremena.
I boleće, nedostajaće.
I nećeš znati šta se i kada dogodilo, tražićeš je u tragovima, vraćaćeš sećanja.
Uzalud, svaki ti je trud uzalud!
Ljudi često sebično veruju da im pripada, ali
Sreća se nikada ne vezuje za osobu.
Jedno jutro probudiće te realnost i ona više neće biti tvoja.

Svaki od tih muškaraca je imao nešto njegovo... Jedan je imao kosu kao on, drugi je imao isti osmeh, treći je nosio plavu kosulju kao njegovu. Neki su bili inteligentni kao on, neki su mi govorili kao on,a neki su voleli istu muziku .. Ali nikada mi nije uspevalo sve ih sastaviti u jednog. Našla sam sve njegovo na drugima, ali nikad njega u njima...prosto je ...za mene ce uvek postojati samo on ................i jos jednom ....i zauvek...

" Jedan od najvećih grijehova je izazvati suze kod onog ko vam je izazivao osmjehe.. "

Ljudi su čudne biljke.
Kad rastu - u sebe siđu.

Sretnu se. Pa se raziđu.
Ili se mimoiđu.
(Mika )

Sta mi je on? On je moj osmeh kada se probudim, prva misao kada otvorim oci. On je taj koji me tera da budem jaka. Postao je moja potreba, nesto sto ljubomorno cuvam. On je sve sto mi treba i ono malo sto nedostaje da budem sretna kad nije tu. On je neko na koga sam ponosna i ko me menja na bolje.On je taj koji je tu i voli me onda i kada to najmanje zasluzujem. Jer on je zivot moj.

Namažem ti cijelo tijelo medom
pa jezikom našu pjesmu pišem
poližem svaku molekulu redom
sve do zadnjeg stiha  obrišem.

Zapisana ostane svaka riječ
smisao da se nikada ne uruši
i sve ono što sam htio reć
zauvjek ostane u tvojoj duši.


 

  

  

Budi mi svetionik osvetli mi
more beznadja,
budi mi kompas i vodi me sebi.
Budi zivi pesak,da potonem
u tvoju dusu kada te pronadjem,
A  ja bit cu tvoja meka postelja.


Meli

"Između tvoja dva zagrljaja
jedino mi tvoj zagrljaj treba."

Toliko o toj... ljubavi.
Pokazala se lepšom u glavi nego na delu.
Cirkus u grudima, misli sa šljokicama...
Ne sećam se, bilo je još nešto...
G. Tadić