Poruči mi stihom, hoću da te osetim romantikom

Ti si česta slika moje žalosne ljubavi
Ti si moja samoća u kojoj smo prisutni oboje
Ti si moja Sinagoga ograđena žicom
Ti si moja naročito u ovo doba pogotovu sada

Pero Zubac

uključio sam maštu
ulazim u tvoju baštu
i prepustim ceo svet
za tvoj jedan cvet. 

... Zatocenica si u mreži
moje muzike,ljubavi moja,
a mreže muzike moje
kao nebo su široke.
na obali tvojih tužnih očiju duša mi se rađa
u tvojim tužnim očima početak je
zemlje snova...

Pablo Neruda

''Ali,nisu bili najlepši ni poljupci,ni ukradene večernje
šetnje.Najljepša je bila ona snaga koju je probudila ta ljubav,
ona radosna želja da živim,da se borim i da se bacim u
vatru zbog nje.Moci dati sebe u zamenu za jedan
trenutak....''
Herman Hese

PARIZ NOĆU -ZAK PREVER

Tri šibice kresnuh u noći
Prvu da ti vidim lice
Drugu da ti vidim oči
Poslednju da ti vidim usta
Onda pomrčina da se svega sećam
Dok te u naručju svome stežem srećan.

Večeras je palo Sunce
i iščezlo..
Večeras su
zablistale suze..
Zvezde su
utonule u njih..
Sutone
ljubim ti jutro
dok ogrlicu mora
nosim oko vrata.

Као мрачна тајна лежиш у дну мене,
И мој глас је ехо твог ћутања.Ја те
Ни не видим где си, а све друге сате
Од тебе су моје очи засењене.

On govori stihove,ne zna čije,tuđe ili svoje,ne zna kakve.Nijedna reč mu nije jasna,ali stihovi su prekrasni,i snažni,i potresni.Kazuju sve što je duboko skriveno u njemu,potresaju ga neslućenom lepotom.Suze ga guše u grlu zbog te lepote koja je došla tako iznenada,zaprepastivši i njega samoga.
-Prekrasni stihovi-šapće zaneseno.-Jesu li tvoji?
-Sad su tvoji...
Mesa Selimovic

Znaš,kada bi mi ukrao snove…

Obogatio bi se ..
U njima cijela hrpa ljubavi i
cijelo nebo bisera.
U njima dva crna oka,
sjaje ko rubini i
jedno srce ukrašeno zlatnim
uspomenama.
Znaš,kada bi mi ukrao snove..

Je te nikad ne bi zarobila.
Ja bi uz svog lopova
koračala sretna.
‎

Osećam, poludeću proleća ovoga
zbog neke daleke lepote.

Smejem se,
a sve mi je kao da suza neka
ogromna u meni sija,
i kao da tuga teška
kroz mene protiče.
Smejem se,
a sve kao da me se duša čija
gorko dotiče.

II

Osećam, poludeću proleća ovoga
zbog neke daleke lepote
pod nebom rođenog bola,
i zanesena lutaću
ispod zvezdanih kola.

I ma gde bila, uvek ću
biti na visokom bregu
ispod samoga svoda.
I ma šta gledala, videću
na vodama senku broda.

I kada leta budu
i uzri na njivama klas,
činiće mi se da čujem
zloslutnica ranih
blago rastužen glas.

I ma sunce sijalo,
ja ću čuti šapate
mlade aprilske kiše.
O, poludeću, poludeću
i neću nikada više
iz proleća ovoga pobeći,
i večno ću o njemu sniti.

Ni opaziti neću
život što tek mi nagli;
a prošlosti za mnom staza.
kao zmija,
u malen kotur će se sviti
i nestati u magli.

III

I osećam, ostaću žedna
ove daleke lepote;

i vraćaću se na ovaj svet
u doba kad zloslutice
jednoliko jadaju;
u doba kad cveta cvet
zelenog kukureka,
i mlade kiše padaju
u smeh srebrnih rek

I zaplakaću kad spazim
oblaka belog galije
nebom zanihan hod.
I biće mi sve žalije
kad rekom širokom mine brod,
i odnekud rupce bele zanišu,
zanišu u pozdrav rupce bele
daleki dani koji mi behu
po bolu i smehu
na zemlji rod.
Desanka Maksimović

Bezimena - Luis Aragon

Poveriću ti jednu tajnu Vreme si ti
Vreme je žena Ono oseća
Potrebu da mu se udvara i da se klekne
Pred njegove noge као kad se haljina raširi
Vreme je kao kosa beskrajna
Očešljana
Ogledalo koje dah zamućije i dah razbistrava
Vreme si ti koje spava u zoru kada se budi
I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena
I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena
Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji
Ja znam da ne treba razbijati čaroliju
Mnogo je gore nego da te osetim stranom
Da bežiš sa mislima izvan nas
I srcem već u nekom drugom veku
Bože moj kako su reči teške A ustvari jeste to
Moja ljubav iznad zadovoljstva
Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca
Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik
I ako ti nedišeš gušim se
I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom
Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kažem tako često da te volim
U nedostatku dovoljno jasnog kristala izraza kojiu bi ti stavila sebi oko vrata
Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri
Reći ću ti veliku tajnu Ja ne znam
Da govorim o vremenu koje na tebe liči
Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
Mašu rukom pošto su vozovi otišli
Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza
Hoću da ti kažem veliku tajnu Bojim se za tebe
Bojim se onoga što te prati večerom ka prozorima
I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog bojim se za tebe
Hoću da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata
Lakše je umreti nego voleti
Zato ja sebe mučim životom
Ljubavi moja.

"Htio bih vas zamoliti da budete strpljivi sa svime sto je u vasem srcu nerijeseno i da pokusate zavoljeti sama pitanja.Pustite da ona zasad budu poput zatvorenih odaja.Ne tragajte za odgovorima koji vam se sada ne mogu dati jer ih sada ne biste mogli zivjeti."
Rainer Maria Rilke
‎

БРАНКА ЗЕНГ - ЗАКЛИЊЕМ СЕ

Створићу ново корито реке.
Безброј вирова биће замке
у које Те нећу хватати.
Пуштаћу своје воде
твоја колевка да постану.
Тећи ћу мирна, трома,
да Те не пробуди удар таласа,
а обала која ме обликује
Теби пут нека буде.
Тећи ћу мирна, трома,
нећу Те у замке
вирова хватати.
Скренућу ток протицања.

"Ako me pitaš gde su te šume, reći ću ti: u pepelu...
Ja želim samo jedno: da veruješ u taj pepeo.
A to ćeš zaista moći ako shvatiš da vreme treba pobedjivati,
što svešću, što pesmom, što zaboravom,
ali nikada nadom, niti onim što je već ostvareno.
Dakle, vatrom koja je vrlo slična praznini, a ne senkom."

Branko Miljković "Vatra vatru ne gori"

Otkad sam te zavolio,
poprimio sam oblik svemira,
u kojem smo, ti poput zvijezde,
a ja putanja kojom tvoj sjaj prolazi.
Nastojim ne mirovati, već se stalno kretati,
za tobom i uz tebe, s tobom i u tebi, poput sna,
jer samo tako dostići ću vječnost i postati beskonačan.

Zal Kopp,deo

uzela sam te na svoje srce
i zagrlila kao što se san grli.
Pružila sam ti, u sebi, uvek sputavane ruke
i nevidiljvo za druge spustila ih na tvoja ramena.
A ti si s bolom slušao nasmejane reči što sam ih
kao šarene ptice bacala u gomilu da je zabavim.

Desanka Maksimović

...Sirena bih postala, glasom duše što opija, žednog do izvora navodila te, da ne poludiš.
S tobom preživeti samo jedno lutanje, možda snovima moguća misija,moje pusto maštanje.

Klizila je niz obraz i na usni stala,bila je tako vrela i tako mala
,u njoj se skupila tuga,u njoj su usnule boli,jer samo ta suza je znala da te iskreno volim...

Biće jedno veče

Jednom,kad bude veče,
Kad budeš sama,
I bude neka kiša lila..
Jednom,
Kad oko svojih usana
Nađeš tuđi osmijeh, mila,
Znam,
Biće ti teško, a mene neće biti
Da ti u tom času što god kažem..
Biće jedno veče, jedna kiša i ti
Koju sam divno umio da lažem!

Vito Nikolic

Epitaf za suze boje runolista

Još mi ponekad
dodje u snove
u istom haljetku
duginih boja
iste mi riječi
njoj mrakom zaplove:

"Laka ti noć malena moja."

Udje u oči,
u srce u pore
korakom vojnika
pred sudnji boj
njene mi usne
šapatom zbore:

"Laku ti noć maleni moj."

Negde još ima
u ovom gradu
ulica ljubavi
klupa bez broja
jedno palidrvce
za jednu baladu:

"Laka ti noć malena moja."

Imaš suzu
boje runolista
košulju,
neki smiješan kroj.
ti isti, ja,
sebi ni slična:

"Laku ti noć maleni moj."

da li ću te
jos jednom sresti
ili ćeš zauvijek
nestati k'o Troja.
još jedna sjen'a
na srebrnoj niti:

"Laka ti noć malena moja."

Na po' si puta
a već na dnu
sa glavom u pijesku
kao noj ?!
u svakom osmijehu
jos tražiš Nju?

"Laku ti noć maleni moj."

M.B Romanov