Kako bi se djeci povećao apetit, na tanjuru treba biti šest boja


Znanstvenici su otkrili da će djeca pojesti sve s tanjura kada je na njemu više boja i izbora





Dječji apetit povećat će obrok na tanjuru u šest različitih boja, tvrdi nova studija.

– Ono što djeca doživljavaju vizualno privlačnim razlikuje se od roditeljskog doživljaja. Nažalost, kada roditelji pripreme hranu za djecu, rade to tako da to i odgovara njima, a ne djeci. Naša studija pokazuje kako napraviti promjene pa da brokula i riba izgledaju ukusnije – izjavio je voditelj istraživanja Brian Wansink sa Sveučilišta Cornell.

Znanstvenici su otkrili da će najmlađi pojesti sve s tanjura kada je na njemu više boja i izbora. Djeca preferiraju do šest boja na tanjuru, dok odrasli biraju uglavnom tri boje, prenosi Daily Mail. Vole i da glavni dio obroka (meso) bude u sredini te da je tanjur zanimljivo aranžiran.

(Večernji.hr)

deca su rastezljiv pojam ... i ima dece daltonista, koja ne vide boje (bilo parcijalno, slepi za neku boju , ili totalno sivilo )
sumnjam da danas postoji mogiucnost za tu vrstu hotelskog aranziranja obroka, kod jedne zaposlene mame, ili cak besposlene bake.maksimum moze da bude; "zlato bakino, sta hoces da jedes" , i unuk dobiva prema zelji
Ima par stvari koje nisam hteo da jedem, kao dete, a ne jedem ih ni danas.I koliko se secam, kamuflaza nije palila, da me se nauci da jedem to nesto.spanac specijalno

Meni nije bitno kakve je boje tanjir,vec sta ima u njemu.Mislim da je tako i kod dece.

Kako da poboljšate apetit deteta
* U vreme obroka ponudite raznovrsnu hranu: glavno jelo, hleb, drugu skrobnu hranu, buter, povrće, voće... i dozvolite detetu da odabere od ponuđenog.
* Pripremite ukusan obrok koji će, uz to, i lepo da izgleda. Pustite mašti na volju, pa pokušajte da atraktivno aranžirate hranu. Između ostalog, deca vole svetle boje (stavite na sendvič šargarepu, paradajz, peršun...).
* Detetu nije važna neka «specijalna» hrana (zato zaboravite kulinarske vratolomije), već ona koja se lako žvaće i guta. Nemojte da kuvate bez masnoće, jer ona poboljšava ukus hrane.
* Neka mališan «pomaže» prilikom pripreme obroka, a može i da ga sam sebi servira. Upozorenje: ako stavite suviše hrane na njegov tanjir, možda neće ni pokušati da jede. Imajte u vidu da dečja porcija iznosi jednu četvrtinu do jedne polovine porcije odraslih. Zato servirajte male porcije.
* Ne terajte dete da isprazni tanjir, čak i ako samo sipa. Kao i vaše, i njegove oči mogu da budu gladnije od stomaka.
* Izbegavajte pravila: «Uzmi od svega pomalo» ili: «Ako si nešto uzeo, moraš to i da pojedeš».
* Voćni sok ograničite na 120-180 mililitara, jer smanjuje apetit za drugu hranu.
* Dajte sok uz doručak ili užinu, a ne između obroka. Tada dajte vodu da bi dete utolilo žeđ.
* Kada mališan želi da ustane od stola, pustite ga. Nemojte da ga vraćate za sto pre sledećeg redovnog obroka. Insistiranje da ostane za stolom će učiniti da manje jede.
* Ne produžavajte vreme obroka, ne primoravajte dete da ostane za stolom pošto ostatak porodice završi obed - jer će to kod njega da izazove neprijatne emocije prema jelu.
* Izbegavajte forsiranje. Pretvaranje obroka u borbu obično ne pomaže, naprotiv - stvara otpor prema jelu.
* Napravite plan obroka - sa tri glavna jela i dve užine.
* Izbegavajte da detetu dajete grickalice i slatkiše koji su bogati kalorijama, a siromašni proteinima.
* Servirajte pohovanu hranu (ribu i piletinu).
* U sendviče stavite sir i povrće.
* Pečurke spadaju u takozvane apetizere - hranu za povećanje apetita (stavljajte ih u picu, mešana jela od povrća, supe...).
* Neki nutricionisti preporučuju hranu koja će obezbediti više kalorija, recimo sa više proteina, koji potpomažu rast.
* Stvorite prijatnu atmosferu za vreme obroka. Dajte detetu vremena da se smiri pre jela.
* Ponekad apetit deteta nije «sinhronizovan» sa porodičnim obrocima. Važno je da ono sluša svoj organizam i jede kada je gladno, pa je ponekad dobro rešenje da mu se da laka užina dok se ne pripremi glavni obrok.
* Ne koristite hranu kao nagradu.
* Pustite dete da odabere koliko će da jede za vreme obroka (verujte njegovom centru za apetit).
* Pripremite male užine između obroka.
* Nikada nemojte da hranite dete ako je u stanju da samo jede (uzrast oko 12-15 meseci).
* Ograničite mleko na 500 mililitara dnevno.
* Ako su umorna, mala deca nisu raspoložena da jedu.
* Ne komentarišite kako dete malo jede za vreme obroka, ali nemojte ni preterano da ga hvalite, jer ono jede da bi sebe zadovoljilo.
* Isključite televizor za vreme obroka.
* Uživajte u jelu i pomozite detetu da uživa sa vama.
* Razmislite o upotrebi vitaminskih preparata. Oni nisu neophodni, osim ako ishrana nije dobro izbalansirana ili ne zadovoljava potrebe deteta. Najbolje je da se posavetujete sa pedijatrom o uključivanju vitaminskih saplemenata (dodataka).

Opustite se
Ako dete nema medicinskih problema i ishrana je odgovarajuća, roditelji mogu da se opuste, bez obzira na mališanov slab apetit, jer će njegov rast i razvoj biti sasvim normalni.

Najčešće greške
Neki roditelji bude decu iz dubokog sna samo zato da bi jela. Drugi im prečesto nude užine, a dešava se i da užine budu obilnije od glavnih obroka. Pojedini roditelji se čak trude da kod deteta izazovu osećaj krivice: «Ako nećeš da jedeš ono što sam spremila/o, znači da me ne voliš». U nekim slučajevima, roditelji primoravaju dete da sedi za stolom iako je obrok odavno završen za njega. A najčešća greška koju prave je kada drže punu kašiku hrane i na sve načine pokušavaju da je stave detetu u usta.


Prim. dr sci med. Jasmnika Komnenović, pedijatar-nutricionista


S obzirom da mi je suprug malo izbirljiv sto se jela tice, trudim se da sa decom nemam taj problem i mogu potvrditi da sve ovo napred navedeno jako daje pozitivne rezultate.

I vaše dijete slabo jede? To se da riješiti uz male trikove

Djecu ne treba siliti da jedu, nego im treba vrijeme provedeno za stolom učiniti zanimljivim i zabavnim. Ako je moguće uključite ih i u pripremu obroka.
Meso u toću mu se ne sviđa. Pečena kokoš još manje. O povrću da i ne govorimo. Cilo jutro vozi ujo Jozu u traktoru po selu. Sve ne bi li pojio koju žlicu juhe. Smiju se obrazići rumeni: "Lipo li je u didovom traktoru! Bolje se ovako vozat nego jest!" Neće juha kroz grlo. Nude Ivan i Marica 100 ondašnjih maraka onome tko na'rani maloga. Diga' se Proložac na noge ne bi li se zaradilo. Ali odlučija je Jozo: "Nema predaje." Nema žlici u usta.

Ni u gradu nije ništa bolja situacija. U dječjem se parku, unučad penje po konopima i ljuljačkama. Savjesne bake, s posudama u rukama, letaju uokolo kako bi ih okrijepile. Ako unuka sve pojede, osigurat će baka željeni ugled kod nevjeste. Isplati se potrudit'. Ali, ne da se Karla. Propao je baki plan. Po 'ko zna koji put. :(
Užina je jako bitna
Nakon prve dvije godine života intenzivan rast se uspori. Dijete manje jede. Reklo bi se, nedovoljno. Mali sladokusac odjednom postaje izbirljivo dijete lošeg apetita.

Djetetu je dovoljno 5 do 6 obroka ponuđenih po ustaljenom rasporedu. Bilo bi dobro kada bi se užine smjestile točno između dva glavna obroka. Tako bi jutarnja užina bile 2 sata nakon doručka, odnosno 2 sata prije ručka. Ne može se očekivati da dijete pojede cijeli ručak ako je sat prije toga pojelo sendvič.

Ipak, roditelji moraju imati na umu kako uzrok lošeg apetita može biti bolest ili problem psihološke prirode, pa je svakako uputno o svojim sumnjama porazgovarati s liječnikom.
Teška hrana nije za malene
Domaće sušeno meso, začinjena hrana i teški umaci vjerojatno su odraslima delicije. No, djeca ih odbijaju. Probavni im sustav, jednostavno govoreći, nije dovoljno jak da bi mogao bez problema probaviti tešku hranu. Djeci su prihvatljivija laganija jela; kuhana bijela riba, kuhano povrće, salate i sl. Ne treba inzistirati na varivu s mahunama kojemu je dodana zaprška (pa je teže probavljivo) ako dijete voli lešo kuhane mahune. Mogu se kombinirati s mrkvom i kukuruzom. Sigurno će ovako šareno jelo biti privlačnije.

Kako bi se zadržala intenzivna zelena boja brokule, špinata, kelja i drugog zelenog povrća, valja ih kuhati u otvorenoj posudi. Uz to je važno povrće ne prekuhavati. Djeca vole kada je hrskavo.

Salate treba začiniti neposredno prije služenja. U protivnom će unaprijed začinjeno povrće izgledati uvelo, a tim i neprivlačno.
Mali obroci, za veći uspjeh
Dijete ima mali želudac i sigurno se ne može očekivati da pojede puno. Možda ga odmah na početku ručka zasiti juha. O ovom problemu sam već ranije pisala.

Moguće je razbiti veliki obrok na dva manja. Zašto ne? Za ručak se može pojesti meso i pire krumpir, a za užinu lokomotiva od kruha i sira čiji su kotači kriške krastavca.
Tjelesna aktivnost pomaže apetit
Dijete treba biti i tjelesno aktivno. Na taj će se način povećati potreba za energijom, a tim i hranom. Zvuči jednostavno, no nebrojeno djece cijelo jutro provede sjedeći pred televizorom. Djetetu koje se istrčalo u dvorištu svako će voće biti poslastica. Još uvijek se sjećam kako su mi u vrtiću jabuke bile posebno ukusne.

Jogurt koji se pije na slamku, svježe pripremljena voćna salata, frape s mlijekom i jagodama u ukrašenoj čaši samo su neke od ideja kako privoljeti dijete da pojede kvalitetnu užinu.
Važan je ustaljeni dnevni raspored
Posebno zasitno djeluju zaslađeni sokovi i slatkiši. Gotove gazirane i negazirane sokove valja zamijeniti vodom. Unos slatkiša valja držati po nadzorom. Ukoliko se daju djetetu, trebali bi biti mali desert.

Što roditelji (i bake i djedovi) mogu učiniti?

Učiniti atmosferu za stolom ugodnom. Stariji često doprinose problemu lošeg apetita. Prigovaranje, i pokazivanjem zabrinutosti pred djetetom samo pogoršava situaciju. Tjeranje da jede više, obično izaziva negativan učinak.
Nabaviti šarene tanjure i zdjelice, i mali pribor za jelo.
Na tanjur staviti malu količinu jela i privlačno ga aranžirati.
Uključiti djecu u pripremu obroka. Sigurno će s radošću pojesti jelo u čijoj su pripremi i sami sudjelovali.

Pojedini mališani su veoma probirljivi, a neke od njih roditelji moraju da mole da pojedu makar i najmanji zalogaj. Oni su, obično, slabije konstitucije i češće se razboljevaju od druge dece, pošto adekvatna ishrana ima veliki uticaj na imuni sistem, a samim tim na zdravlje mališana.
Raznovrsna, dobro izbalansirana ishrana, koja sadrži potrebnu količinu proteina, ugljenih hidrata, korisnih masti, vitamina i minerala - obezbeđuje pravilan rast i razvoj, dobro zdravlje i dovoljno energije. Mnogi roditelji, zabrinuti zbog probirljivosti deteta, postaju krajnje popustljivi i daju mu samo hranu koju ono voli, a između obroka - grickalice, «zahvalni» što hoće bilo šta da jede. Drugi roditelji, pak, forsiraju, insistiraju, kontrolišu, prete... No, svaka od ovih «taktika» se vraća kao bumerang.

Pozitivan i negativan odnos prema hrani

Dečje sklonosti u ishrani se menjaju iz dana u dan. Apetit i glad su potpuno različite stvari. Glad je znak tela da mu je potrebna energija, a apetit je naučeno ponašanje, koje uključuje zadovoljstvo i druge emocije vezane za hranu. Glad se pojavljuje već na rođenju, dok se apetit razvija vremenom. Deca se uče pozitivnom i negativnom odnosu prema hrani posmatrajući okolinu. Na primer, dete koje je od ranog uzrasta «učestvovalo» u opuštenim porodičnim ručkovima, više će se radovati hrani od deteta koje nije smelo da ustane od stola pre nego što isprazni tanjir.

Ne jedu, a rastu

Pojedina deca veoma malo jedu. Razlog tome je slab apetit, ili zato što ne uživaju u hrani. Ipak, na čuđenje njihovih roditelja, lepo rastu - što je, u stvari, pokazatelj da jedu dovoljno. Ta deca bi radije tri glavna obroka zamenila sa nekoliko manjih. Insistiranje na većoj količini samo pogoršava stanje. Ako su roditelji «agresivni» kada nude hranu, dete će manje da jede, nikako više. Za njega je insistiranje da jede veoma neprijatno, kao što bi svakome bilo. Važnije je uvesti određena pravila. Na primer, ne bi trebalo dopustiti mališanu da između obroka pije voćnog soka koliko želi, bez obzira koliko moljaka roditelje. Oni mogu da budu srećni što dete povremeno nešto jede, ali to neće pomoći na duge staze. Čak se pokazalo da deca kojoj je dozvoljeno uzimanje isključivo one hrane koju vole i kaloričnih sokova kad god požele - jedu upola manje od dece koja imaju striktno definisane obroke i užine. Zato pustite vašu «ptičicu» da u glavnim obrocima uzme hrane onoliko koliko hoće i dodajte užine. Uostalom, mnogi mališani počnu bolje da jedu kada prestane roditeljsko nadgledanje.

Smanjenje apetita

Posle navršenih godinu dana, normalno je da se detetov apetit smanjuje. Roditeljima se može učiniti da dete ne jede dovoljno, da nikad nije gladno, ili neće da ga drugi hrane. Ali, sve dok je aktivno i normalno napreduje, pad njegovog apetita je prirodan.

Mnogi roditelji forsiraju decu da jedu zato što strahuju da će slabiji apetit da dovede do njihove neuhranjenosti i lošeg zdravlja. Međutim, to je pogrešno, jer insistiranje na jelu dovodi do smanjenja apetita. Roditelji misle da dete ne jede dovoljno ukoliko jede manje od svojih vršnjaka i sitnije je od njih. Ali, u većini slučajeva je to normalno (izuzev ako dete ne jede premalo ili je jako sitno), sve dok napreduje u težini i visini, što može da se proveri merenjem i upoređivanjem sa tablicama rasta. Poneko odstupanje od krivulje rasta je normalno - ako je postepeno, tokom nekoliko meseci.

Što se tiče gubitka apetita, za to može da postoji mnogo razloga. Većina njih je normalna, odnosno nije zabrinjavajuća. Naročito su mala deca sklona oscilacijama apetita. Osim toga, deca razvijaju snažne sklonosti prema određenim vrstama hrane, a mogu lako da ustuknu pred novom hranom, ili onom koju ne vole.

Uzroci smanjenog apetita

- Smanjene potrebe za nutrijentima: između perioda ubrzanog rasta, deci nije potrebno toliko hrane kao kada intenzivno rastu.

- Odabir hrane: ako je suviše jednolična, ili nije prilagođena stepenu razvoja. Možda je detetu dosta podoja ili bočice, ili ima problema sa prelaskom na čvrstu hranu.

- Loše iskombinovani obroci i užine.

- Eventualna agresivnost roditelja kada je u pitanju hranjenje.

- Loše navike u ishrani: ukoliko dete jede mnogo grickalica i slatkiša pre glavnog obroka.

- Neredovni obroci takođe smanjuju apetit.

- Ometanje: kada mališani napune dvanaest meseci, više su zainteresovani za istraživanje prostorije u kojoj borave nego za jelo. Svaka promena uobičajenih okolnosti takođe ometa hranjenje.

- Oralni problemi: na primer, nicanje zuba.

- Neki medicinski faktori: nedovoljno razvijeno gutanje i žvakanje uslovljavaju loš apetit.

- Kada se deca ne osećaju dobro, obično izgube apetit - posebno kada je u pitanju jaka ili nova hrana. To može da se dogodi tokom svakog oboljenja.

- Infekcija grla: uzrokuje bol prilikom gutanja hrane.

ovom detetu je dovoljna ova boja