MUSTANG

[You must be registered and logged in to see this image.]


Pre 25.000 godina konji su živeli samo u Severnoj Americi, odakle su se, preko Beringovog moreuza, doselili u Evropu i Aziju. U Americi su izumrli krajem poslednjeg ledenog doba, da bi se u domovinu vratili brodovima 1519. godine, kada su ih sa sobom doveli konkvistadori. Mnogi od njih su pobegli ili su pušteni u divljinu. Po pašnjacima zapadnih država Severne Amerike danas juri 45.000 divljih konja - mustanga.

Ime mustang potiče od španske reči "mestenjo", koja označava lutalicu ili divljaka. Sva krda današnjih divljih konja vode poreklo od odbeglih životinja koje su sa sobom doveli doseljenici iz Evrope. Sredinom 19. veka bilo ih je više od dva miliona, a zatim su, sve do sedamdesetih godina 20. veka, nemilosrdno ubijani da bi poslužili kao hrana za pse i mačke.

Da bi se zaštitili od neprijatelja, divlji konji žive u krdima. Hrane se travom, ali kada trave nema dovoljno, jedu i lišće, grančice, čak i koru drveća. U potrazi za hranom i vodom putuju i po nekoliko hiljada kilometara. Krdo predvodi kobila, dok na začelju ide mužjak - pastuv, koji štiti konje od grabljivaca. U slučaju opasnosti, pastuv staje ispred krda i suprotstavlja se neprijatelju. Pošto stalno putuje, često i preko stenovitih predela, divlji konj ima tvrđa i otpornija kopita nego njegovi pitomi rođaci. I njegove kosti su čvršće i snažnije. Svaki konj u krdu zna svoje mesto u hijerarhiji.

Pastuv smatra za pretnju svakog odraslog mužjaka. Zbog toga ih tera kada napune dve godine. Mladi mužjaci žive zajedno, u "momačkim" krdima, u kojima uče kako da se bore. Najjači napuštaju krdo i osnivaju sopstveni "harem". Borbe pastuva za ženku mogu biti veoma surove. Ako slabiji protivnik ne odustane, može biti osakaćen, što u divljini znači sigurnu smrt.

Mustang je nastao ukrštanjem različitih vrsta konja. Prirodnom selekcijom u divljini su opstali samo najjači. Zbog svoje veličine i brzine nema puno neprijatelja. Mustange napadaju jedino puma i medved, koji mogu da savladaju samo ostarele i povređene konje ili nejaku ždrebad.

Izvor:Net

Мустанг је типичан дивљи северноамерички коњ, који води порекло од коња које су довели у Америку шпански конкистадори. Реч Мустанг долази из шпанске речи mestengo (mesteño), што је означавало шпански цех који је узгајао стоку у Кастиљи. Мустанг је синоним америчког дивљег запада и представља грациозност, лепоту, брзину и независност, зато је данас тај синоним често употребљаван у производима високог разреда (мотори, аутомобили).

1971. амерички конгрес признаје Мустанга бао историјски симбол Запада.

Мустанг је био први коњ који је дошао у Америку са Шпанцима. До тада амерички континент коња није познавао. Претпоставља се да су коњи живели у Америци у праисторији а да су касније изумрли.

Први мустанзи у Америки

Први коњи дошли су у Америку са Шпанцима око 1500. Били су андалузијског, арапског и магребског порекла. Приликом шпанских експедиција неки од њих су побегли или били отети од стране Индијанаца (експедиција Ернанда де Сотоа, Франсиска Васкеза де Коронада). То је био разлог за брзо ширење популације коња по Америци. Мустанг је био врло добро прихваћен и код Индијанаца, којима је коњ постао веома значајан, нарочито Команчима, Шошонима и Назперкама.

Мустанг је постао обавезан симбол у представљању Америке, било у нападима на поштанске возове или биткама Индијанаца и каубоја. Холивуд га издиже у легенду.

Коњи су били великог значаја у освајању Америке. Кад су Индијанци видели Шпанце на коњу, сматрали су их божанством. До тада никад виђени, коњи су им уливали велики страх.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mustang – ikona divljeg zapada

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mustang ili na španskom mesteño znači divlji odnosno neukroćeni konj. Potomak je, odbeglih ili puštenih, konja koje su u XVI veku sa sobom doveli španski osvajači odnosno Konkviskadori.
Divlji konji žive u krdima koja u potrazi za svežom ispašom i vodom prevaljuju ogromna prostranstva Severne Amerike. U okviru krda vlada stroga hijerarhija: predvodi ga kobila dok je pastuv odnosno mužjak zadužen za zaštitu krda od puma i medveda. Kobile u okviru krda su od aprila do jula spremne za parenje dok mladunce donose na svet jedanest meseci kasnije odnosno na proleće sledeće godine. Pastuv je najjači i najizdržljiviji konj u krdu, i sve ostale mužjake starije od dve godine doživljava kao pretnju pri borbi za naklonost ženki pa ih zato proteruje iz krda. Telo Mustanga može da bude pokriveno dlakom raznih boja, dok su najzastupljenije: crna, crvenkasto smeđa, siva, i boja kože jelena.

Pripitomljeni Mustang predstavlja nerazdvojnog prijatelja gotovo svakog Indijanaca i kauboja , on je simbol američkog divljeg zapada koji je filmska industrija pretvorila u legendu.
Od 1971. godine Mustang je stavljen pod zaštitu države.