Roman Slobodana Tišme „Bernardijeva soba”, koji je objavio Kulturni centar Novog Sada, žiri Ninove nagrade, koji su činili: Vasa Pavković (predsednik), Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov i Mića Vujičić, proglasio je najboljim romanom u 2011. godini. Odluka je doneta većinom glasova (4:1).


Slobodan Tišma (1946), rođen je u Staroj Pazovi. Živi u Novom Sadu. U mladosti je pisao poeziju, bavio se konceptualnom umetnošću i rok muzikom. Nekoliko godina živeo je i u Beogradu. Do sada je objavio zbirke pesama: „Marinizmi” (1995), „Vrt kao to” (1997), „Pjesme” (2007), zbirku priča „Urvidek” (2005) i roman „Quattro stagioni” (2009). Nagrađeni roman „Bernardijeva soba” sedma je knjiga Slobodana Tišme.



Roman Slobodana Tišme izdvojio se, kaže se u obrazloženju žirija, osobenom perspektivom ljudske izolacije i umetničke samodovoljnosti koja izuzetno uverljivo komunicira s čitaocem. Reč je o pažljivo orkestriranoj meditativnoj prozi samosvojnog pisca, muzičara i performera čije formalne vrednosti obogaćuju savremenu srpsku prozu, približavajući je najrecentnijim kretanjima u svetskom romanu. Na tragu Kafke i Hamsuna, Bernharda i ranog Crnjanskog, Slobodan Tišma ispisuje odu suvišnom čoveku – a umetnik je u svakom društvu naoko suvišan. Tragajući za smislom bivstvovanja, Tišmin junak doživljava tihi preporod koji nudi tračak nade savremenom čitaocu.


Slobodan Tišma, škrt na rečima, rekao je da je velika čast dobiti Ninovu nagradu za roman godine. Roman „Bernardijeva soba” pisao je pune dve godine, trud se očigledno isplatio. Počeo je s poezijom, prvu priču je napisao pre petnaest godina, potom dva romana. Ne zna šta će dalje da radi, nikada ništa ne planira, sve zavisi od trenutne inspiracije.


Nagrada će Slobodanu Tišmi biti uručena sledećeg ponedeljka, 23. januara, u Skupštini grada Beograda.



       "Politika"


 



 Knjizevnik je u mladosti bio clan grupe "La Strada".

Bravo malalila.

Izvrsno odrađeno.

Samo naprijed.

Evo sta je o svom zivotu Slobodan Tisma rekao za NIN:

Kako zivite?


Nemam nikakve stalne prihode, zivim od mamine penzije.Mama ima 86 godina, imam zenu i dete.
Zena je bez posla. Snalazimo se, ne mogu da kazem da mi je nesto strasno lose, ali malo ko danas zivo dobro,
sem ako se ne bavi "nekim" stvarima.Delim to sa ljudima, na neki nacin saucestvujem.I kada bih bio bogat,
bilo bi me stvarno sramota da to kazem.Ne zato sto sam ohol, nego jednostavno nekako mi je to neukusno.



Pratite vesti?


Ponekad pratim.Malo me interesuje, jer se stalno ponavlja jedna te ista prica.Novinari koji su maheri u smislu
pracenja aktuelnosti, mogu da odkriju razne stvari., ali ja nemam ni vremena ni strpljenja za to.Ja kao umetnik
ne mogu sa tim nista da uradim.



A kako se vi danas secate svog perioda bavljanja muzikom , sa grupom La Strada?


To je bio lep period , jer sam inace bio izbacen iz tog nekog oficijelnog prostora umetnosti.A svet rokenrola
me je prihvatio.Tu postoji neko bratstvo.Dobro, ima i tu raznih prljavih stvari i biznisa...Ali slicni smo po senzibilitetu,
ista smo vrsta ljudi, vidimo slicno stvari iako se razlikujemo, imamo dobru komunikaciju.Danas neznam sta se sa rokenrolom desava...

Slobodanu Tišmi uručena NIN-ova nagrada






BEOGRAD – U Skupštini grada Beograda danas je novosadskom piscu Slobodanu Tišmi svečano uručena NIN-ova nagrada za roman godine „Bernardijeva soba” u izdanju Kulturnog centra Novi Sad.

Tišmi je plaketu uručio glavni i odgovorni urednik NIN-a Nebojša Spaić, dok mu je novčani deo nagrade u vrednosti od milion dinara uručila Milica Marković, direktorka sektora za odnose sa javnošću ''Telekoma'' Srbije, koji je pokrovitelj dodele ovih prestižnih nagrada.

Tišma, koji se zahvalio na nagradi, pročitao je svoju besedu koju je nazvao ''Radost za stvaraoca patnja za stvorenog''.

On je sebe nazvao ''polupiscem'' zato što je njegova ljubav ipak muzika, rekavši da tu misli i na klasičnu muziku i da je on samo slušalac i konzument, jer u muzici ''nema šta da se stvori'' i da je to ''divno savršen svet''.

''Književnost je protetička disciplina zato što nema svoj autentični prostor, univerzalnija je, ali je manje savršena. Pomalo je gruba kao i svaka proteza'', primetio je Tišma.

On je umetnost i politiku nazvao ''braćom'' rekavši da su one ''područje volje za moć”.

''Kada uzimam ovu Ničeovu definiciju uzimam njeno izvorno značenje, a to je volja za stvaranjem, međutim to je samo jedna strana slave, a ona druga mračnija je - nadvladavanje, poništavanje. Stvaranje je radost za stvaraoca, a patnja za stvorenog'', ocenio je književnik.


''Političari kreiraju naše živote, kao što ja kreiram likove u nekoj mojoj priči, igram se sa njima. Kako im je, sam Bog zna, no volja za moć, volja za stvaranjem je povezana sa subjektom, a kažu da više nema subjekta, nema autora, pa samim tim nema ni volje za moć - postoji samo tekst koji se samo-organizuje, koji me vozi i stvara, koji me uprosečnjava'', zaključio je Tišma.


Članica žirija Vladislava Gordić Petković pročitala je odluku žirija u kojoj se između ostalog navodi da se Tišmin roman izdvojio osobenom perspektivom ljudske izolacije i umetničke samodovoljnosti, koja izuzetno uverljivo komunicira sa čitaocem.

„U pitanju je pažljivo orkestrirana meditativna proza samosvojnog pisca, muzičara i performera, čije formalne vrednosti obogaćuju savremenu srpsku prozu približavajući je najrecentnijim kretanjima u svetskom romanu”, rekla je Petković čitajući obrazloženje.



Politika.rs.

Da li imate Bernardijevu sobu?


Knjiga Slobodana Tišme "Bernardijeva soba" najprodavanije je izdanje u februaru u Srbiji i Crnoj Gori, pokazalo je istraživanje internet portala Knjizara.com.





Anketa je sprovedena u četrnaest knjižara i pokazala je da najveće interesovanje vlada za Tišminim romanom koji je u januaru nagrađen NIN-ovom nagradom.

"Jedan moj prijatelj mi je tražio da napišem priču o olupinama, to jest starim automobilima, i onda sam shvatio da je ta priča početak romana", rekao je Tišma o svom romanu.

Na drugom mestu je knjiga Marija Vargasa Ljose "Avanture nevaljale devojčice", a slede "Simeonov pečat" Vanje Bulića, "Ruska zima" Dafni Kolotaj, "Mein kampf" Svetislava Basare i "Američki dervis" Ajada Aktara.

U prvih deset najtraženijih knjiga spadaju i delo Robina Šarme "Kaluđer koji je prodao svoj ferari", "Lovac na zmajeve" Haleda Hoseinija, "Sve što smo prećutali" Marka Levija i "Karta i teritorija" Mišela Ulebeka.

Zanimljivo je da knjige nekih pisaca već godinu dana provode na vrhu lista, poput Ljosinih ili Hoseinovih romana.

Među dvadeset najprodavanijih su i "Praško groblje" Umberta Eka, "Ovo liči na kraj" Džulijana Barnsa, "Razgovori u četiri oka" Ingmara Bergmana, "Smrt i njeni hirovi" Žoze Saramaga,
"Tri metra iznad neba" Federika Moce i "Ja Stiv" Džordža Bima.

Istraživanje je sprovedeno u beogradskim knjižarama "Beopolis", "Plato", "Dereta", "Vulkan", "Službeni glasnik", " Delfi SKC", "Aleksandar Belić", knjižari "Kaligraf" u Zaječaru, "Salonu knjige Til" u Jagodini, "Danilo Kiš" u Subotici, "Agora" i "Teatar" u Zrenjaninu i "Karver" u Podgorici.

NIN-ova nagrada



НИН-ова награда је књижевна награда критике за најбољи роман године, а додељује је НИН.
НИН-ова награда први пут је додељена 1954. године, а добио ју је Добрица Ћосић за роман
„Корени“. Током протеклих више од пола века додељивана је писцима са простора целе
бивше Југославије. Њен троструки лауреат био је само Оскар Давичо, док су двоструки били
Добрица Ћосић и Живојин Павловић. Давичо је и једини лауреат НИН-ове награде две године
узастопно (1963. и 1964). Награда је до сада свега четири пута додељена женама-писцима
- Дубравки Угрешић 1988. године, Светлани Велмар-Јанковић 1995. године Гроздани Олујић
2009. и Гордани Ћирјанић 2010. године. Награда није додељена једино 1959. године, када је
направљен преседан ради стимулисања квалитета. Без награде тада је остао Миодраг Булатовић
са романом „Црвени петао лети према небу“. Међутим, Булатовић је касније, 1975, ипак добио
НИН-ову награду за роман „Људи са четири прста“. НИН-ову награду вратили су Данило Киш,
награђен 1972. године за „Пешчаник“, и Милисав Савић, који је то признање добио 1991. године
за „Хлеб и страх“. О додели награде одлучује жири већином гласова својих чланова.

Dobitnici NIN- ove nagrade od 1954. - 1970.

• 1954. Добрица Ћосић - „Корени“
  
• 1955. Мирко Божић - „Неисплакани“
  
• 1956. Оскар Давичо - „Бетон и свици“
  
• 1957. Александар Вучо - „Мртве јавке“
  
• 1958. Бранко Ћопић - „Не тугуј, бронзана стражо“
  
• 1959. Награда није додељена
  
• 1960. Радомир Константиновић - „Излазак“
  
• 1961. Добрица Ћосић - „Деобе“
  
• 1962. Мирослав Крлежа - „Заставе“
  
• 1963. Оскар Давичо - „Глади“
  
• 1964. Оскар Давичо - „Тајне“
  
• 1965. Ранко Маринковић - „Киклоп“
  
• 1966. Меша Селимовић - „Дервиш и смрт“
  
• 1967. Ерих Кош - „Мрежа“
  
• 1968. Слободан Новак - „Мириси, злато, тамјан“
  
• 1969. Бора Ћосић - „Улога моје породице у светској револуцији“
  
• 1970. Борислав Пекић - „Ходочашће Арсенија Његована“
  
• 1971. Милош Црњански - „Роман о Лондону“
  
• 1972. Данило Киш - „Пешчаник“
  
• 1973. Михаило Лалић - „Ратна срећа“
  
• 1974. Јуре Франичевић Плочар - „Вир“
  

       Zanimljivo je da je u ovom vremenskom periodu Oskar Davico dobio tri puta

       Nin-ovu nagradu a Dobrica Cosic dva puta.

........

   wikipedija

Filipu Davidu uručena NIN-ova nagrada

Najstariji nedeljnik na Balkanu svečano je obeležio veliki jubilej, 80 godina postojanja,
uručenjem priznanja za roman godine književniku Filipu Davidu, za roman
"Kuća sećanja i zaborava".



BEOGRAD - Najstariji nedeljnik na Balkanu NIN, čiji je prvi broj objavljen na današnji dan 1935.godine, svečano je obeležio veliki jubilej, 80 godina postojanja, uručenjem 61.NIN-ove nagrade za roman godine književniku Filipu Davidu, za roman "Kuća sećanja i zaborava" u izdanju Lagune.

Glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Chulibrk zahvalio je brojnim gostima, uglednim stvaraocima, političarima, kolegama novinarima što su došli na svečano obeležavanje 80.tog rođendana nedeljnika jer to daje uverenje da su na pravom putu.
Na svečanosti u hotelu Hajat uručena je NIN-ova nagrada 61.dobitniku o kome je odlučio žiri u sastavu Vladislava Gordić Petković (predsednica), Mića Vujičić, Jasmina Vrbavac, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica.
Predsednica žirija istakla je da je David osvojio NIN-ovu nagradu trijumfalno ali u tesnoj i pravednoj borbi sa još dva dela, "Sabo je stao" Ota Horvata i "Životinjsko carstvo" Davida Albaharija.
"Dok Albahari piše testamentarnu ispovest o udelu mučenika i svedoka u iscrtavanju divljih krugova zla i nasilja, Horvatova elegija o mrtvoj dragoj ispisuje bolno i zagrcnuto zadovoljstvo užitaka i gubitaka. "David čini sve što i njegovi takmaci no i još mnogo više, u njegovom se romanu lament nad nestalim svetovima i studija o epistemologiji zla stapaju u košmarnu istoriju jevrejskog identiteta iz koje ima izbavljenja", kazala je Gordić Petković.
Davidov roman napisan u najboljoj tradiciji evropske i srpske književnosti, to je sugestivna studija zla u istoriji i čoveku koja sučeljava četiri životne priče Jevreja stradalnika i njihovih porodica u potresnom svedočenju sačinjenom od dnevnika, pisama i snoviđenja.
Ovim romanom David nudi moćan duhovni obrazac za prevazilaženje unutrašnjeg nemira i krivice koji muče spasene i preživele, on preispituje smrt, zlo i sudbinu ali nas uči da u "jednom drugačijem, skrivenom poretku stvari" postoji "svet bez bola, nepravdi, očajanja", da postoji svet bez zla, kazala je predsednica žirija.
Nagradu od milion dinara koju je obezbedio sponzor Pošta Srbije laureatu najprestižnije književnije nagrade u Srbiji je uručio direktor ovog preduzeća Milan Krkobabić.
"Imao sam 11 godina kada se pojavio novi broj obnovljenog NIN-a 1951.godine i danas se dobro sećam šta je NIN značio za to vreme, novine koje su se razlikovale po načinu kako su pisane, NIN je kasnije prolazio kroz razna iskušenja, želim mu da sačuva ono što je bilo najbolje u njegovoj dugogodišnjoj tradiciji", rekao je najnoviji laureat NIN-ove nagrade David.
Svečanost uručenja NIN-ove nagrade za Davida je bila prilika da se seti svojih prijatelja, ranijih dobitnika nagrade Danila Kiša, Borislava Pekića i Mirka Kovača, kako je rekao, značajnih, velikih pisaca, najboljih u srpskoj kulturi koji su svoje poslednje dane proveli van domovine:Kiš u Parizu, Pekić u Londonu a Kovač u Rovinju.
"Zasto se to dogodilo, ko je za to kriv, postavljam pitanje po ko zna koji put zašto se Mirko Kovač, dvostuki dobitnik NIN-ove nagrade početkom devedesetih nalazio na spisku za likvidaciju sačinjenom u policiji, Državnoj bezbednosti ili nekoj sličnoj instituciji, ko je pravio takve spiskove i zašto do dana današnjeg to nije razjašnjeno, ko krije i ko štiti stvaraoce takvih monstruoznih spiskova", zapitao je David.
Pored nagrade za roman godine na večerašnjoj svečanosti uručena je i novoustanovljena nagrada "Ličnost godine" novinarki Marijani Milosavljević.

novosti.rs

NIN-ova nagrada: Izbor sužen na šest pisaca


Žiri za dodelu NIN-ove nagrade odlučio je da u finale ide šestoro pisaca,
od dvanaestoro iz užeg izbora, saopštila je danas redakcija NIN-a.


Izvor: Tanjug



U najužem izboru za NIN-ovu nagradu našle su se knjige "La Sans Pareille"
 Milisava Savića, u izdanju "Agore", "Islednik" Dragana Velikića (Laguna),
 "Anđeo atentata" Svetislava Basare (Laguna), "Park Logovskoj" Dane
 Todorović (Geopoetika), "Republika Ćopić" Vuleta Žurića (Službeni glasnik)
 i "Rajska vrata" Ljubice Arsić (Laguna).

Velikić i Basara su već nagrađivani NIN-ovom nagradom, kao i Savić koji je
 svoje priznanje 1992. godine vratio, a Todorović, Žurić i Arsić su prvi put
u najužem izboru.

Žiri u sastavu Božo Koprivica (predsednik), Mihajlo Pantić, Jasmina Vrbavac,
 Tamara Krstić i Zoran Paunović o pobedniku ovogodišnjeg izbora odlučivaće
 u ponedeljak 18. januara, kada će na konferenciji za novinare, u prostorijama
 lista, u podne, biti predstavljen 62. dobitnik NIN-ove nagrade.

b92.net

1984.
Милорад Павић: Хазарски речник
1983.
Драгослав Михаиловић: Чизмаши
1982.
Антоније Исаковић: Трен 2
1981.
Павао Павличић: Вечењи акт
1980.
Слободан Селенић: Пријатељи
1979.
Павле Угринов: Задат живот
1978.
Мирко Ковач: Врата од утробе
1977.
Петко Војнић Пурчар: Дом све даљи
1976.
Александар Тишма: Употреба човека
1975.

Dobitnici NIN-ove nagrade od 1985. - 1995.

1995.
Светлана Велмар Јанковић: Бездно
1994.
Владимир Арсенијевић: У потпалубљу
1993.
Радослав Петковић: Судбина и коментари
1992.
Живојин Павловић: Лапот
1991.
Милисав Савић: Хлеб и страх
1990.
Мирослав Јосић Вишњић: Одбрана и пропаст Бодрога
у седам буних годишњих доба
1989.
Војислав Лубарда: Вазнесење
1988.
Дубравка Угрешић: Форсирање романа реке
987.
Воја Чолановић: Зебња на расклапање
1986.
Видосав Стевановић: Тестамент
1985.
Живојин Павловић: Зид смрти

Knjiga koja je usla u uzi izbor:

6.01.2016.
Četiri Lagunina naslova u užem izboru za Ninovu nagradu

Na konkurs nedeljika Nin stiglo je 179 naslova a petočlani žiri odabrao je dvanaest romana koji idu u treći krug za prestižnu Ninovu nagradu.

Stručni žiri – Božo Koprivica, aktuelni predsednik žirija, Mihajlo Pantić, Zoran Paunović, Tamara Krstić i Jasmina Vrbavac – načinili su uži izbor od dvanaest naslova od kojih su četiri u izdanju Lagune.
Uži izbor uvek obeleže i imena književnika koji su već dobili Ninovu nagradu. Romani Svestilava Basare i Dragana Velikića proglašeni su najboljim romanesknim delima 2006. i 2007. godine. Ovoga puta ova dva eminentna Lagunina pisca ušla su u uži izbor sa naslovima „Islednik“ (Dragan Velikić) i „Anđeo atentata“ (Svetislav Basara).

Pored njih, u užem izboru se nalaze i romani „Osama“ Vladimira Kecmanovića i „Rajska vrata“ Ljubice Arsić.

„Anđeo atentata“, Svetislav Basara – Austrougarski nadvojvoda Franc Ferdinand, s one strane groba, diktira svom posmrtnom sekretaru Ferdinandu Berhtoldu svoje viđenje Sarajevskog atentata, njegovih uzroka i posledica. Sa nepresušnim humorom i ironijom, Basara kroz nemoguć dijalog dvojice protagonista ovog romana obesmišljava stereotipna istorijska tumačenja i nudi svoju, umetnički uverljivu istinu o presudnim događajima koji su doveli do Prvog svetskog rata. Ismevajući balkansku aljkavost i ratobornost koliko i germansku dekadenciju i oholost, on izlaže bespoštednoj poruzi podjednako velike i male narode u grotlu XX veka.

„Islednik“, Dragan Velikić – Vest o majčinoj smrti zatiče pisca u Budimpešti i postaje povod za otvaranje emotivne crne kutije, za rasplitanje višeslojnih priča i detektivsko pronicanje u svakodnevicu vremena koje više ne postoji. Ova knjiga sadrži ono po čemu je Velikić prepoznatljiv: savršen osećaj za detalj, jezičku preciznost, briljantno izbrušen stil. Roman o majci postaje autopoetička ispovest ali i povest o zemlji i ljudima kojih više nema. 
Bez imalo sumnje, do sada najbolja Velikićeva knjiga.

„Osama“, Vladimir Kecmanović – Pripovedač ove potresne priče, stari musliman iz Bosne, ispoveda svoj život nekadašnjem zemljaku s kojim se susreo u Americi, gde je dospeo posle ratova i raspada Jugoslavije. Njegova priča o moćnicima i žrtvama jednog do juče mirnog i srođenog sveta, o Muratovom sinu Baji koji se u pomračenju uma poistovećuje sa Osamom bin Ladenom, kao da priziva povest o Ćamilu i Džem-sultanu, samo na ovim prostorima i u skorašnje vreme, u ovdašnjoj „prokletoj avliji“. 

„Rajska vrata“, Ljubica Arsić – Tajne ne treba da postoje jer razdvajaju one koji se vole.

U Firenci, gradu kao stvorenom da se pretura po prošlosi, Đurđa u tratoriji Bistro ispija još jednu čašu vina, ne sluteći da će je to naizgled obično veče dovesti do priče važne za njen život. Na susednoj stolici leži nečiji tablet, zaboravljen između preklopljenih novina. Slično boci sa skrivenom porukom koja plovi morima, on je izaziva da poruku otkrije i protumači. Uverena da je prošlost slagalica kojoj nedostaju najvažniji delovi, vođena zakonima slučajnosti koji daju privid površnosti i nereda, Đurđa kreće u potragu.

Ninova nagrada podržana je od strane Ministarstva kulture i informisanja.

laguna

DODELA PRESTIŽNOG PRIZNANJA Oni su obeležili NIN-ovu nagradu



Tatjana Nježić   

Žiri će u podne saopštiti ime ovogodišnjeg laureata koji će se pridružiti
spisku na kome se nalaze naši najveći pisci.



Iz produkcije 2015. godine za nagradu je prijavljeno 178 roman, a žiri je u finale trke uvrstio njih šest; “La Sans Pareille” Milisava Savića (Agora), “Islednik” Dragana Velikića (Laguna) i “Anđeo atentata” Svetislava Basare (Laguna), “Park Logovskoj” Dane Todorović (Geopoetika), “Rajska vrata” Ljubice Arsić (Laguna) i “Republika Ćopić” Vuleta Žurića (Službeni glasnik).
Nekada jugoslovensko, a danas srpsko prestižno književno priznanje NIN-ova nagrada za roman godine, podsetimo, ustanovljena je 1954. godine, a prvi laureat je bio Dobrica Ćosić za roman “Koreni”.
U svojoj istoriji nagrada jedanput nije dodeljena. Bilo je to 1959. Kao razlog za takvu odluku navedeno je “stimulacija kvaliteta”, dakle, smatralo se da je nijedan roman ne zavređuje priznanje, a kako hroničari napominju, nagradu je te godine trebalo da dobije Miodrag Bulatović za roman “Crveni petao leti prema nebu”.
Dva puta je došlo do situacije da dobitnik odbije, odnosno vrati nagradu. Prvi puta je to uradio Danilo Kiš 1972, nagrađen za roman “Peščanik”, a nakon njega Milisav Savić, kome je priznanje 1991. donela knjiga “Hleb i strah”. Shodno pravilima, jedan pisac može biti laureat više puta, a višestruki dobitnici nagrade bili su po dva puta Dobrica Ćosić (1954. “Koreni i 1961. “Deobe”) i Živojin Pavlović (1985. “Zid smrti” i 1992. “Lapot”), te Oskar Davičo, koji je nagradu dobio tri puta i jedini koji ju je dobio dve godine uzastopno (1956. “Beton i svici”, 1963.”Gladi” i 1964. “Tajne”).
U dosadašnje laureate ubrajaju se najveći pisci ovih prostora, poput Miroslava Krleže, Meše Selimovića, Miloša Crnjanskog, Živojina Pavlovića, Ranka Marinkovića, Dragoslava Mihailovića, Mihajla Lalića, Aleksandra Tišme, Pavla Ugrinova, Slobodana Selenića, Davida Albaharija i drugih.

Kakvu će odluku doneti NIN-ov žiri (Božo Koprivica, predsednik, Mihajlo Pantić, Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić i Zoran Paunović) biće poznato danas u podne, a pokrovitelj nagrade je Ministarstvo kulture Republike Srbije.



Četiri žene laureata
Prva žena dobitnik bila je Dubravka Ugrešić 1988. godine za knjigu “Forsiranje romana reke”, a do sada ih je bilo četiri. Druga je Svetlana Velmar Janković, kojoj je priznanje pripalo za “Bezdno” 1995, zatim Grozdana Olujić nagrađena 2009. za knjigu “Glasovi u vetru” i naredne 2010. Gordani Ćirjanić je titulu laureata doneo roman “Ono što oduvek želiš”.

blic.rs

Dragan Velikić dobitnik 62. NIN-ove nagrade

Ovogodišnja književna nagrada NIN-a pripala je Draganu Velikiću za delo
"Islednik" u izdanju Lagune.



Odluku je doneo žiri u sastavu Božo Koprivica (predsednik), Mihajlo Pantić, Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić i Zoran Paunović.

U najužem izboru bile su knjige "La Sans Pareille" Milisava Savića, u izdanju "Agore", "Islednik" Dragana Velikića (Laguna), "Anđeo atentata" Svetislava Basare (Laguna), "Park Logovskoj" Dane Todorović (Geopoetika), "Republika Ćopić" Vuleta Žurića (Službeni glasnik) i "Rajska vrata" Ljubice Arsić (Laguna).

Velikić je već nagrađivan NIN-ovom nagradom, kao i Basara i Savić, koji je svoje priznanje 1992. godine vratio, a Todorović, Žurić i Arsić prvi put su se našli u najužem izboru.

NIN-ova nagrada prvi put je dodeljena 1954. godine, a dobio ju je Dobrica Ćosić za roman „Koreni“.

Oskar Davičo je jedini koji ju je dobio tri puta i jedini je laureat NIN-ove nagrade dve godine uzastopno (1963. i 1964.)

Dobrica Ćosić i Živojin Pavlović su pre Velikića bili jedini sa dve nagrade.
Svega četiri puta NIN-ova nagrada otišla je u ruke žena – Dubravki Ugrešić 1988. godine, Svetlani Velmar-Janković 1995. godine, Grozani Olujić 2009. i Gordani Ćirjanić 2010.

Nagrada nije dodeljena jedino 1959. „zbog stimulisanja kvaliteta“ i bez nagrade je tada ostao Miodrag Bulatović koji je nagradu ipak dobio 1975. za roman „Ljudi sa četiri prsta“.

NIN-ovu nagradu vratili su Danilo Kiš 1972. za „Peščanik“ i Milisav Savić 1991. za „Hleb i strah“.

Prošle godine nagradu je dobio Filip David za „Kuću sećanja i zaborava“.

b92.net

Mozete upoznati malo blize Ivanu Dimic, dobitnicu NIN -ove nagrade, kroz ovu emisliju: