Vrtovi

Što je kuća bez vrta?

Ništa, prazna školjka.

Vrt je nastavak kuće.

Njen izlaz u prirodu.

Pa da vidimo te "izlaze".

Kuća bez vrta, meni izgleda kao nedovršena priča.
Na mnogo toga u životu ne možemo uticati, ali na prostor
gde žvimo, uz malo truda i angažovanja, manje para a više volje,
možemo svoj život oplemeniti, jer nikome nije stalo da mu
kuća bude "prazna školjka", pretpostavljam.
Meni se naročito dopao ovaj vrt. S koliko je ljubavi odnegovan, govori
svaki cvet, list, grana....

Japan je zemlja sa vekovnom kulturom pa i kulturom uzgajanja vrtova.
Vredno je podsetiti se i videti sa koliko ljubavi i pažnje uredjuju svoj
životni prostor.
...

Japanski vrt može da bude prostran, ali može da se napravi i na površini od jednog kvadrata, pa i na manjoj. Dragan Milenković, naš poznati japanolog, savjetuje kako da u stanu ili u bašti osmislite kutak mira po uzoru na zemlju izlazećeg sunca.

Za razliku od parkova i vrtova Evrope, poznatih po simetriji i strogom redu, japanski vrtovi su sasvim drugačiji. U njima nema simetrije jer se Japanci trude da oponašaju prirodu.

U Japanu svuda možete naći vrtove – u privatnoj kući, uz budistički hram, rezidenciju ili palatu, kao mirno ostrvo u nekom bučnom dijelu velegrada. One minijaturne možete vidjeti na svakom koraku. Čak i ako je malih dimenzija, ne možete ga sagledati odjednom, jer je način njegove konstrukcije takav da uvijek donosi iznenađenje.

Ako želite da ga napravite, prvo morate da izmjerite prostor, napravite nacrt i postavite elemente koji čine vrt. Japanski vrt može da bude prostran i da zauzima nekoliko hektara, ali i da se napravi na prostoru od jednog kvadratnog metra, pa i manjem. Mnogo je onih koji minijaturne japanske vrtove naprave u uglu svoje sobe, na svom stolu, u nekoj širokoj posudi.

U japanskim vrtovima mjesta u kojima se predstavlja netaknuta priroda često su odvojena od djelova vrta u kojima boravi čovjek, a po travnatim prostorima obično se ne gazi.

PRIRODA SAMO ZA GLEDANJE

Simboli netaknute prirode u japanskom vrtu su žbunje, drveće, jezerca ili bazeni, potočići ili vodopadi, stijenje, zidovi, kamenje, prostori prekriveni pijeskom, šljunkom… Čovjek obično ne zalazi u ove djelove japanskog vrta, ne prilazi im mnogo blizu, posmatra ih iz daleka. U ovim djelovima vrta često se postavljaju ukrasi kao što su kameni lampioni, kapije iz svjetilišta, statue budističkih božanstava i slično.

Nadstrešnice, platforme za sjedenje, kućice za čajnu ceremoniju, mostovi, staze od kamenja, česme sa kojih se pije voda, na kojima mogu da se operu ruke ili da se umije, djelovi su japanskog vrta koje čovjek može da koristi.

izvor: Blic žena

10 najlepših vrtova na svetu

Pogledajte naš izbor 10 najlepših vrtova na svetu.

1. Čarobni dvorac Versaj (Pariz, Francuska)



Poznati francuski pejzažni dizajner Andre le Notr, smestio je ove neverovatne vrtove u jugoistočnom delu Pariza početkom 17. veka, na zahtev Luja XIV.

Na 101 hektaru, nalaze se perfektne staze, “kreveti” od sveća, usamljeni, tihi mali vrtovi ukrašeni statuama u klasičnom stilu, jezera nepravilnih oblika i kanal koji je Luj koristio za vožnju gondolom.

2. Magična botanička bašta (Singapur, Singapur)



Vrt koji se smatra jednim od najlepših na svetu, podignut je 1859. Gotovo 52 hektara čine tri celine. Bukit Timah Core se koristi za učenje i vežbanje.

U Tanglin Core delu, posetioci mogu naći male kružne vrtove sa brojnim statuama. Najpopularniji deo među turistima je Centre. U njemu se nalazi Državna bašta orhideja, sa 60.000 rascvetalih sadnica orhideje.

3. Skriveni Deskanso vrtovi (Kanada Flintridž, Kalifornija, SAD)



Na nekih 20 minuta vožnje od Los Anđelesa, smešten je mali raj sa više od 100.000 biljaka i najvećom svetskom “kolekcijom” kamelija.

Vrtovi i šume Deskansa, prostiru se na 65 hektara među San Rafael brdima. Ako se nađete na ovom divnom mestu, obavezno posetite Japansku baštu i Internacionalni ružičnjak koji je dom hiljada ruža.


4. Nebeski Bučhart vrtovi (Vankuver ostrvo, Britanska Kolumbija)



Bučhart vrtovi su sjajn primer preporoda zemlje. Zemljište koje je godinama koristila Cementara Portland, 1904. je izgubilo svaku vrednosti i bilo je vrlo zagađeno. Tada je Dženi Bučer, supruga vlasnika cementare, prekrila kopove đubrivom sa obližnjih farmi. Bio je to početak građanje njenog sna, vrta koji se danas prostire na 22 hektara i ima 700 različituih vrsta biljaka.


5. Renesansni vrt Vila d’Est (Tivoli, Italija)



Jedan kardinal u doba renesanse odlučio je da se naseli u Tivoli, italijanski gradić, a od starog bendiktanskog manastira napravi sebi dom – Vilu d’Est. Ovo je danas jedan od najlepših vrtova na svetu, a nedavno se našao na listi UNESKO kao jedan od 31 najvažnijih istorijskih gradova u Italiji. Na imanju su najpoznatiji Fontana Bićerone i Rimska Fontana.

6. Gospodski Dambarton hrastovi (Vašington D.C., SAD)



Osećaćete se kao da ste zakoračili u “šumu bele kosti” kada se nađete u vrtovima u severnom delu Džordžtauna, jednog od predgrađa Vašingtona. Čokoti vinove loze spuštaju se niz liticu koja čini Fontanu terasa. Meandri Lovers’ Lane prolaze pored amfiteatra u rimskom stilu koji se naslanja na mali nebesko plavi bazen.

7. Vrtovi vile Eprusi de Roščajld (St.-Jean-Cap-Ferrat, Francuska)



Početkom 20. veka, Beatris Eprusi, baronica od Roščajlda, napravila je ružičastu vilu u venecijanskom stilu, sa panoramom mora u pozadini. Krivudavi puteljci vode kroz vrt koji ima sedam delova: početna tačka je Francuska bašta, sa ružičastim bazenom oko kojeg je raznobojno cveće, na koju se naslanja Hram ljubavi koji je replika Trijanona u Versaju.


8. Aristrokratski Stourhed (Varminster, Engleska)



Kada sagledamo rani 18. vek u Engleskoj, primetićemo da što je nešto klasičnije – to je bolje i značajnije. Stourhed je najtačniji primer specifične arisokratske fasciniranosti prošlošću. Henri Oar II podigao je vrtove na svom imanju u Vilširu, pokušavajući da rekonstruiše klasične ruševine i klasične zgrade kakve su Panteon i Apolov hram.
[You must be registered and logged in to see this link.]

9. Harmonija The Master-of-Nets vrtova (Suzu, Kina)



Rezidencijalna bašta na jugoistoku Kine, napravljena je u vreme Song dinastije (A.D. 960-1270). Raspored paviljona, dvorana, muzičkih soba, sadnica bambusa i vodenih površina je pravljen u harmoniji s prirodom. Centralni deo vrta je pravi mali svet, gomile žutog kamena formiraju planine sa pećinama, a tu je i mali lučni most koji zovu “vodič za mir” . [You must be registered and logged in to see this link.]



10. Bašta dvorca Sans suci (Potsdam, Nemačka)

Pruski vladar Frederik Veliki napravio je božanstvenu palatu, letnju rezidenciju u stilu rokokoa, gde je živeo mirno, kako i ime dvorca govori (sans souci – bez briga).

Biste rimskih imperatora, dekorativne statue i Kineka kuća čaja, upečatljivi su momenti ovog impresivnog imanja.

Još u davnim vremenima u Grčkoj, Rimu, Persiji, Japanu...negovan je stil ukrašavanja vrtova
koji se zove topijari. Nastao je u doba renesanse a za oblikovanje različitih figura koriste se vrste zimzelenog drveća koje podnosi savijanje oko konstrukcij i posle orezivanja brzo se
ozelenjavanju. Fascinantno je videti različite figure od živog bilja.

Kad zamišljamo vrtove, uvek se setimo velikih površina sa mnoštvom
različitog cveća i ukrasno šiblja....A ne mora da bude uvek tako!
I na malih prostorima oko svog doma, možemo stvoriti pijatan ambijent...
Naš smisao za lepo će oplemeniti i najmanje prostore i učiniti ih velikim za
srce i dušu...