Висећи вртови из Вавилона (такође означавани и као "Семирамидини висећи вртови“), су једно од седам светских чуда.

[You must be registered and logged in to see this image.]

На основу митова били су изграђени за краљицу Семирамиду, која је пореклом из зелене Медије и због тога је краљ Навукодоносор II наредио око 600. п. н. е. да се изграде висећи вртови на терасама палате да би је орасположио. О њиховој егзистенцији не постоје веродостојни докази. Висеће вртове су описивали углавном старогрчки историчари Страбон и Диодор Сицилијски.

Археолог Роберт Колдевеј ископавао је у Вавилону остатке камене грађевине које је много пута са висећим вртовима поистовећивана.

Остаци висећих вртова у Вавилону налазе се на источној обали реке Еуфрат, на око 90 km јужно од Багдада, у Ираку. Историја сведочи да је вавилонско царство цветало у време владавине чувеног краља Хамурабија (1792-1.750. године п. н. е.) Ипак, сматра се да су легендарни висећи вртови изграђени за време владавине његовог потомка Навукодоносора II (604-562. п. н. е.) и то по жељи његове супруге Семирамиде која је била "доведена из Медије и нарочито волела планински пејзаж".

Детаљни описи висећих вртова пронађени су у делима грчких вавилонског астронома Бероса и грчког историчара Диодора са Сицилије. У таблицама из времена Навукодоносора, међутим, ни на једном месту се не помиње постојање висећих вртова, иако се могу наћи описи његове палате и самог града Вавилона. Све до 20. века многе мистерије везане за висеће вртове нису биле откривене - чак се и данас археолози боре да прикупе довољно доказа пре него изведу коначне закључке о тачној локацији вртова, њиховом систему наводњавања и њиховом стварном изгледу. Неки новији подаци указују чак и да је вртове саградио други владар - Сенахериб, и то око 1000 година касније него што се до сада сматрало.

Детаљне описе вртова износе и познати старогрчки писци тог доба - Страбон и Филон византијски. Ево извода из њихових дела: "Вртови су облика квадрата странице дужине око четири плетре (стара мера за дужину, прим. прев.) Сачињавају их лучни сводови који се уздижу над поплочаним основама, а терасе су изграђене степенасто, једна над другом под различитим угловима..."; "У вртовима се узгајају егзотичне биљке посађене на саме терасе, подупрте каменим стубовима... Потоци воде теку с висина и спуштају се у слаповима до тла... Они наводњавају све вртове, натапајући корење биљака и чинећи цео предео влажним и спарним. Тако је трава стално зелена, а дрвеће буја... Ово уметничко дело краљевског луксуза одаје утисак природности, јер се утицај човека у одржавању ових вртова никада не види."

Новијим археолошким истраживањима древног града Вавилона у Ираку откривени су темељи краљевске палате, остаци лучних сводова и одличан систем наводњавања у јужном делу палате, као и масивни зидови дебљине 25 метара за које се претпоставља да су остаци самих тераса.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Izvor drugi forum



СЕМИРАМИДА

[You must be registered and logged in to see this image.]

Име Семирамида (Семирамис или Саму-рамат), прослављено записима старогрчких историчара, везује се за древну оријенталну јунакињу и краљицу. Тек 1910. професор Карл Фридрих Леман-Хаупт из Берлина је успео да пронађе њено право место у вавилонско-асирској историји. Сматра се да је владала од 810. до 782. године п. н. е. Доказано је да су легенде које су око њеног имена испрели Јуније Јустин, Диодор Сикул и други, потпуно нетачне.Професор Леман-Хаупт је, састављајући резултате археолошких истраживања, донео следеће закључке. Семирамис је грчка форма Самурамат. Била је вероватно из Вавилона, јер је заправо она била та која је наметнула вавилонски култ "Небо" или "Набу" уместо асирске религије. Стуб откривен 1909. описује Семирамиду као "жену из палате Самсија-Адада, краља света, краља Асирије, краља четири стране света". Нинаис је био њен син.

Како Ктесијас и Доидор пишу, она је била митска јунакиња божанског порекла. Била је кћи богиње-рибе Атагартис из Аскалона у Сирији. Рано напуштену, одгајили су је голубови, све док је није нашао Симас, краљевски пастир.

Верује се да је након победе код Бактре срела Нинуса, митског оснивача Ниниве. У то време била је удата за једног од Нинусових официра, Онеса, за кога се сматра да га је Нинус лично уклонио или да је извршио самоубиство. Импресиониран њеном храброшћу у бици код Бактре, Нин је узима за жену.

Са Нинусом је Семирамида имала дете, Ниниаса. Након Нинусове смрти, наслеђује га на престолу. Подиже му је маузолеј у близини Вавилона, девет стадија висок и десет широк. Подиже велике градове, посебно Вавилон, и чудесне споменике, и путеве кроз неприступачне планине. Семирамида је наредила изградњу Висећих вртова Вавилона. Била је неуспешна само у нападу на Индију. На крају владавине, након 42 године, препушта престо сину Ниниасу и нестаје. Према ономе што се сматра оригиналом ове приче, претвара се у голубицу и од тада бива обожавана као богиња.

Нинус је владао од 2189. године п. н. е, владао је 52 године, до 2137. године п. н. е, што треба да буде потврда да је Семирамида живела у то време.

По другој верзији Семирамида је била безначајна дворска дама у палати некаквог асирског краља и задобила је његову наклоност и постала је затим и његова супруга. На једној од гозби га је наговорила да јој на пет дана препусти владавину и када је у руке добила жезло бацила је мужа у тамницу и више га из ње није пуштала. Владала је дуго година али су је више од те владавине прославили висећи вртови које је дала саградити на реци Еуфрат.

Било како било са Семирамидином биографијом нема двојби да су висећи вртови заиста постојалии да су били завлаживани из реке Еуфрат и ово је открио крајем прошлог века немачки археолог Роберт Колдевеј (била је то исто такова сензација као и када је открио основу Вавилонске куле и остатке Вевилонских зидина које се исто тако сматрају за светска чуда. Чини се да је неосновано тврдити да је ове вртове дала саградити историјска личност Семирамида која је владала 810- 806. godine p.n.e. и вероватно су настали у доба краља Навукодоносора II 604- 562. godine p.n.e.

Популарна етимологија, која јој је прва повезала име с голубовима (асирски: "сумат" - голуб), покренула је идентификацију историјске Семирамиде са богињом Иштар и њеним голубовима.

Јеврејски историчар Јосиф повезује Нинуса са библијским краљем Нимродом. Протестантски митолог Александер Хислоп подигао је Семирамиду на космички пиједестал. У својој књизи "Два Вавилона" покушава да покаже да су Семирамида и Нинус, кратко поменут у Књизи постања као моћни ловац пред Богом, исти као Изис и Озирис, или Астарте и Тамуз. Према Хислоповој верзији ове приче, Семирамида постаје Благословена девица Марија; већина светских митских фигура су само копије приче о Семирамиди и Нинусу. Ова теорија је требало да покаже да је римско католичанство заправо паганство. Мало је људи прихватило ову верзију приче, а она се данас одржава кроз стрипове Џека Чика.

Семирамида се појављује у више драма и опера, од којих су најзначајнији:

Волтерова трагедија Семирамис
опера Доменика Кимарозе Семирамида и
опера Ђоакина Росинија, такође Семирамида.

Najveće čudo u vezi sa visećim vrtovima Vavilona je to što uopšte nisu bili u Vavilonu!


Čuveni vavilonski viseći vrtovi, jedno od sedam svetskih čuda antičkog sveta, uopšte se nisu nalazili u Vavilonu. Posle više od 20 godina istraživanja, prof. Stefani Dejli je sakupila dovoljno dokaza da dokaže da je čuvene vrtove napravio asirski vladar Senaherib u Ninivi, a ne, kao što se do sada mislilo, car Nabukodonosor u Vavilonu. Detektivski rad profesorke Dejli izneo je na videlo četiri ključna dokaza.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Potpuno ravni predeli oko Vavilona nisu bili pogodni za navodnjavanje vrtova

Prvo, proučavajući istorijske opise visećih vrtova, shvatila je da je bareljef u Senaheribovoj palati u Ninivi zapravo predstavljao drveće koje raste na krovovima upravo kako je zapisano u starim opisima vrtova.


Taj ključni originalni bareljef izgleda da je bio izgubljen sredinom XIX veka. Kada ga je otkrio britanski arheolog, Ostin Henri Lejard, 40-tih XIX veka, činilo se da je već u tako jadnom stanju da mu je površina bila vidno izjedena.

A moguće je i da se nalazio među Lejardovim rezbarijama iz Ninive koje su bile izgubljene kada je potonuo čamac u kome su prevožene preko Tigra. Srećom, jedan umetnik iz njegove ekipe prethodno je bio precrtao bareljef, i taj crtež, do kog je došla prof. Dejli, za koji tvrdi da su na njemu vrtovi, nalazi se u Lejardovoj knjizi o Ninivi, objavljenoj u Londonu 1853. godine.


Prilikom daljeg istraživanja prof. Dejli je primetila da je moguće da je, nakon što je Asirija opljačkala i osvojila Vavilon 689. godine pre n.e., asirski glavni grad Niniva smatran “Novim Vavilonom” - što je dovelo do kasnijeg verovanja da se viseći vrtovi nalaze u Vavilonu.


Novi Vavilon


Ona je oktrila da je bar još jedan grad u Mesopotamiji, Borsipa, pominjan kao “drugi Vavilon” i to još u XIII veku pre n.e, što dokazuje da su u drevna vremena imena određenih mesta korišćena da bi se opisali neki drugi gradovi i mesta.

Glavno otkriće bilo je kada je primetila da je Senaherib preimenovao imena svih ulaza u Ninivu i dao im imena koja su se tradicionalno davala kapijama Vavilona, a to su bila imena bogova. Tako je Niniva zaista postala “Novi Vavilon”.


U daljem istraživanju, prof. Dejli je uporedila topografiju Vavilona i Ninive, i shvatila da potpuno ravni predeli oko Vavilona nisu bili pogodni za navodnjavanje vrtova.


I, na kraju, zaključila je da su vrtove opisivali istoričari koji su, zapravo, obilazili zonu oko Ninive.

Viseći vrtovi - Jedno od svetskih čuda antičkog sveta

[You must be registered and logged in to see this image.]

Viseći vrtovi izgrađeni su kao polukružne, višespratne veštačke uzvisine visine oko 25 metara. U podnožju se nalazio veliki bazen u koji su se ulivali mali potoci vode koja je tekla sa njegovih strana. Drveće i cveće bili su zasađeni na malim veštačkim poljima napravljenim na ravnim krovovoma sa kolonadama stubova. Ceo vrt bio je prečnika 120 metara, i smatra se da ga je navodnjavalo najmanje 35.000 litara vode koja je sprovođena sistemom kanala i akvadukta iz regiona udaljenog 80 kilometara. U samom vrtu voda je podizana na viši nivo uz pomoć velikih pumpi - sisaljki sa vijkom. Neki istoričari su smatrali da su viseći vrtovi čak potpuno izmišljeni. Međutim, novo istraživanje pokazuje da su stvarno postojali.

blic.