Magične plaže Azurne obale

Francuska rivijera poznata i pod nazivom Azurna obala proteže se duž obale Sredozemnog mora i predstavlja jedinstven spoj tradicije i turizma, koji u ovim krajevima datira još iz 18. veka. Više od 300 sunčanih dana godišnje i nebo izrazito plave boje doneli su ovom delu Francuske laskavu titulu najlepše obale na svetu.

Ljubazno i nasmejano stanovništvo uvek je raspoloženo da vas ponudi čašom domaćeg vina, sirom i voćem, kojima ovaj kraj obiluje. Među najpoznatijim turističkim destinacijama na Azurnoj obali jesu Nica, Kan, Sen Trope, Monako, Antib i Menton.



Sen Trope

Sen Trope je mala luka na Azurnoj obali, gde preko godine živi oko 5.500 stanovnika. Međutim, Sen Trope poseti oko pet miliona turista, od kojih najveći broj upravo u letnjem periodu. Ovo ribarsko selo se u 19. veku transformisalo u mesto okupljanja umetnika, a sredinom prošlog veka postalo je jedno od omiljenih mondenskih okupljališta slavnih i bogatih filmskih zvezda.

Turistima je na raspolaganju pet kilometara savršeno uređenih plaža, sa mnoštvom sportsko-zabavnog sadržaja. Na 104 kilometara od Sen Tropea je i Marsej, jedan od najuređenijih i najlepših francuskih gradova, koji takođe možete posetiti tokom letovanja.



Nica

Nica je grad koji nastao još u 5. veku pre nove ere kao grčka kolonija Nikeja, u prevodu „pobeda“. Zbog svoje blagotvorne klime Nica je bila stecište velikih umetnika poput Matisa i Šagala, a zbog svog odličnog položaja više puta je spaljivana jer su se brojni osvajači otimali o nju.

Osim plaža, odličnih diskoteka, barova, restorana i kazina, grad nudi brojne istorijske znamenitosti kao što su Arheološki muzej, Muzej Matisa, Šagal, Muzej savremene umetnosti, Ruska crkva. Svakodnevno se organizuju izleti i do Monaka, Monte Karla, Kana i drugih mesta na Azurnoj obali.



Kan

Iako je celom svetu poznat po Filmskom festivalu, Kan je pre svega luksuzno letovalište sa dugim peščanim plažama. Svaki turista prvo prošeta čuvenom Kroazetom, ali ne treba propustiti ni Aveniju poznatih sa otiscima šaka svetskih filmskih zvezda koje su se na festivalu okitile Zlatnom palmom.

Tu su i čuveni hotel “Karlton”, Srpska ulica, Suket, stari deo grada, ali i mnoštvo restorana sa najboljim izborom morskih specijaliteta i vina, kao i ulice sa buticima svetski poznatih dizajnera. Ukoliko vam dosadi izlazak u neki od brojnih barova ili diskoteta, okušajte svoju sreću u nekom od kazina, po kojima je Kan takođe prepoznatljiv.

Sup.odmor

Eiffelov toranj



Eiffelov toranj


Danas najposjećeniji spomenik na svijetu za koji se naplaćuju ulaznice - Eiffelov toranj - izgrađen je sa svrhom da bude ulazni svod na Svjetskoj izložbi održanoj u Parizu 1889. g. prigodom koje se obilježavala stoljetna obljetnica Francuske revolucije. Smještena nedaleko rijeke Seine na Marsovoj poljani u Parizu, ova jedinstvena građevina izgrađena je u razdoblju između 1887. i 1889. godine, a dizajnirao ju je poznati inženjer i konstruktor Alexandar Gustav Eiffel po kome je toranj imenovan. Iako je javnost na različite načine doživjela gradnju tornja, zanimljivo je istaknuti da su ga u vrijeme postavljanja najviše kritizirali poznati umjetnici i arhitekti Pariza, koji tada zasigurno nisu niti mogli pretpostaviti da će upravo Eiffelov toranj s vremenom postati jedna od najprepoznatljivijih građevina na svijetu. Od vremena postavljanja pa sve do 1930 g. toranj je oko 40 godina bio najviša svjetska građevina, a do danas je ostao najviši objekt Pariza te drugi po visini u Francuskoj.



Eiffelov toranj, poznat i po nadimcima kao što su „pariška“ ili „željezna“ dama, sastoji se od četiri rešetkasta nosača visine od oko 300 metara koji su s tri promatračka platoa spojeni s kupolom u jedinstvenu i elegantnu piramidalnu konstrukciju. Ukupna visina cijelog tornja iznosi oko 324 Faze gradnje Eiffelovog tornjamNacrt Eiffelovog tornjaetara uključujući i visinu antene postavljene na vrh građevine. Toranj se sastoji od tri dijela od kojih se prvi izdiže do 57, drugi do 115, a treći do 274 metara visine. Na prve dvije platforme se može doći liftom i stepenicama - kojih ukupno danas ima 1665 - dok se do trećeg dijela dolazi isključivo putem lifta. Ukupna težina objekta na kojem je radilo oko 300 radnika iznosi oko 10000 tona, od kojih se 7300 tona odnosi na metalnu konstrukciju. Zanimljivo je dodati da su u vrijeme gradnje tornja mnogi neutemeljeno kritizirali da njegova estetika nije u skladu inženjerskim pravilima, što nije bilo točno jer je Eiffel bio stručnjak koji je dizajnirao stabilnu konstrukciju tornja između ostalog otpornu i na jak vjetar. U ovom pogledu bitno je istaknuti da je izmjereno da se toranj pomiče tek oko 6 do 7 centimetara pri snažnom vjetru. Također, pri visokim temperaturama vrh tornja se može pomaknuti i do 18 centimetara. Valja još dodati da održavanje objekta uključuje da se građevina svakih sedam godina oboji s oko 50 do 60 tona antikorozivne boje.



S obzirom da je izgrađen u doba industrijske revolucije, kada se težilo napretku i novim pristupima Eiffelov toranj detalju arhitekturi i Eiffelov toranj nocugraditeljstvu, jedan je dio javnosti toranj doživljavao naprednim djelom industrijske kulture i nove željezne arhitekture. Također, mnogi Francuzi su u to vrijeme gledali na "parišku damu" kao na simbol ponovnog buđenja Francuske nakon poraza u ratu s Pruskom 1871. g. No, s druge strane brojni umjetnici i arhitekti tog razdoblja su na Eiffelov toranj gledali kao na čudovišnu i beskorisnu željeznu građevinu koja narušava ljepotu Pariza. Među poznatijim umjetnicima koji su kritizirali toranj valja izdvojiti poznatog francuskog pisca Guy de Maupassanta koji je navodno svakodnevno ručao u restoranu na tornju samo zato jer je to bilo jedino mjesto u Parizu s kojeg ga nije mogao vidjeti. Iako je toranj trebao biti rastavljen 20 godina nakon predstavljanja, to nikada nije učinjeno jer je početkom 20. stoljeća prepoznata njegova korisnost na području komunikacija u prvim radioprijenosima, te je toranj ubrzo prerastao u simbol modernog i naprednog Pariza.



Na tornju se danas nalaze dva restorana, vremenska stanica,Slika Eiffelovog torna-Raol Dufy televizijska i radio stanica, a svojevremeno se na ovdje nalazio i ured njegovog kreatora - gospodina Eiffela. Pretpostavlja se da je od otvorenja 1889. g. do danas Eiffelov toranj posjetilo više od 200 milijuna ljudi, čime je postao najposjećenija svjetska građevina za koju se plaća ulaznica. Upravo zato i ne čudi što danas u svijetu postoji više od 30 kopija tornja širom svijeta. Štoviše, Eiffelov toranj je sve prisutna ikona u knjigama, filmovima, videoigrama i televizijskim emisijama kao simbol Pariza ili Francuske, a poznato je i to da u Hollywoodskim filmovima pogled s pariškog prozora uvijek uključuje toranj u pozadini. Pored velike simboličke važnosti koju Eiffelov toranj ima za sve Francuze, već duže vrijeme je prepoznata i njegova velika estetska vrijednost od strane umjetnika. Zbog svih ovih razloga smo sigurni da će „pariška željezna dama“ zauvijek nastaviti privlačiti svojom elegancijom i ljepotom nebrojene znatiželjnike, romantičare i putnike.

Korzika



Korzika je tajanstveno ostrvo na jugu Francuske, velika stena u središtu Mediterana, autentična i prirodna. Korzikanci su veoma ponosni na lepote svog zavičaja i nisu dopustili da ih uništi masovni turizam. Nisu čak pristali ni na izgradnju autoputa! Brdoviti centralni deo uporište je bogate vekovne tradicije, dok su predivne dugačke plaže od belog peska i skrovite uvale sa kristalnom vodom stvorene za savršeno letovanje. Najpoznatiji Korzikanac je nesumnjivo Napoleon Bonaparta, čija se rodna kuća nalazi u centru glavnog grada Ajača.





Korzika je trece najvece ostrvo u Sredozemnom moru, poznata je kao ostrvo brojnih lepota. Njen najvisi vrh je Cintu, visok 2 170 metara.

-Na Korzici se svake godine odvija svetsko prvenstvo u reliju. Rec je o veoma napornoj i opasnoj automobilskoj trci po uskim putevima punim okuka, iznad ambisa . Poznat je po nazivu ,,reli 10.000 okuka''.

-U gradu Ajacio, na zapadnoj obali Korzike, rodio se Napoleon I Bonaparta. Bio je car i omiljeni francuski general, ai danas vazi za jednu od najvecih francuskih istorijskih licnosti. Pod njegovom komandom Francuska je nekoliko godina vladala velikim delom Evrope.

-Najneobicnija i izuzetno prirodna znamenitost na Korzici je Le Kalans. To je velicanstven planinski dio sa dzinovskim granitnim pecinama koje se spustaju u more. Posebnost je njihova boja koja se preko dana menja od narandzaste do crvene.

Korzika

Besplatne atrakcije Pariza

Pariz je glavni i najveći grad Francuske, jedan od najznačajnijih svetskih gradova. Poznat je kao „Grad svetlosti“, njegova istorija duga je 2 milenijuma, a s obzirom na to da je bio mesto značajnih istorijskih događaja i stecište umetnika, brojni kulturno-istorijski spomenici i atrakcije nalaze se duž njegovih ulica. Mi vam navodimo znamenitosti Pariza koje možete obići besplatno.

Katedrala Notr Dam

Katedrala Notr Dam (Cathedrale de Notre Dame)



Ovo je „najpopularnija“ crkva Pariza. Sagrađena je na Seni, u gotičkom stilu, a period njene izgradnje trajao je od 1163. do 1345. godine. Katedrala, kako joj samo ime kaže, posvećena je Bogorodici Mariji, visoka je 36 m, široka 48 m, a duga 130 m. Obiđite prvo remek delo gotičke umetnosti.


Oblast Mars



Oblast Mars (Le Champ de Mars)

Na desnoj obali Sene, između Ajfelovog tornja i Vojne škole, nalazi se najveća zelena javna površina Pariza, Oblast Mars. Ovaj prelepi park nazvan je po uzoru na rimski Campus Martius, što znači Poljana Marsa.


Groblje Per Lašez



Groblje Per Lašez (Pere Lachaise Cemetery)

Per Lašez, poznato i kao Istočno groblje, najveće je groblje grada Pariza, i jedno od najpoznatijih u svetu. Ovo je popularna turistička atrakcija Pariza, u kojem je sahranjen veliki broj poznatih ličnosti. Groblje je urađeno kao veliki park, u njemu se nalazi 47.000 biljaka i 5.300 stabala.


Muzej moderne umetnosti



Muzej moderne umetnosti grada Pariza (Musee d'Art Moderne de la Ville de Paris)
Ovaj muzej posvećen je umetnosti 20. veka, a nalazi se u Aveniiji predsednika Vilsona 11. Muzej je otvoren 1961. godine, a izgrađen je za Međunarodnu izložbu umetnosti i tehnologije 1937. godine. Pogledajte preko 8.000 radova različitih umetničkih pravaca: dela Pabla Pikasa, Raula Difija, Žorža Ruoa, Pjera Bonara, Huana Grisa, Alberta Đakometija, Šaima Sutina...


Bazilika Sakre ker



Bazilika Sakre ker (Basilique du Sacre Coeur)

Posle Ajfelovog tornja, ovo je druga najviša tačka Pariza. Bazilika Sakre ker visoka je 203 m, to je rimokatolička crkva posvećena srcu Isusa Hrista. Ikonografija crkve je nacionalistička, prikazani su Jovana Orleanka i kralj Luj IX. Mozaik koji prikazuje Isusa Hrista sa raširenim rukama jedan je od najvećih svetskih mozaika. Bazilika Sakre ker jedna je od najposećenijih turističkih atrakcija Pariza, jer se sa njenih stepeništa pruža neverovatan pogled na Pariz.


Park But-Šomon



Park But-Šomon (Parc des Buttes-Chaumont)

Ovaj javni park treći je po veličini te vrste u Parizu, obuhvata 5 km staza i puteva. Nekoliko mostova, stena, pećina, vodopad, jezero, engleski i kineski vrtovi, ono je što ćete videti šetajući ovim parkom. Najpopularniji je vidikovac Sibil, koji se nalazi na vrhu stenovitog brda, a delimično je okružen jezerom.


Ulica Moufetard



Ulica Moufetard (Rue Mouffetard)

Ovo je jedno od najstarijih i najživljih naselja Pariza, bogato restoranima, prodavnicama, kafićima. Zbog svog položaja (nalazi se na brdu Sent Ženevjev), oblast je ostala relativno nepromenjena. Pravo vreme da obiđete ovaj deo Pariza je subota, jer se tada otvara veliko tržište hrane. Savet: Probajte sladoled!


Belvil



Belvil (Belleville)

Ime Belvil u bukvalnom prevodu znači „lepi grad“. Nekada je ovo naselje bilo nezavisna pariska opština. Belvil je dom jedne od najvećih reformatorskih crkava u Parizu. U ovom živopisnom, multietničkom naselju snimani su brojni filmovi francuskih režisera.


Močvara



Močvara (Le Marais)

Ovo je istorijski okrug Pariza, mesto na kojem se nalaze izvanredne zgrade od arhitektonskog i istorijskog značaja. Pratite tragove Luja XIV, obiđite jevrejsku četvrt, bacite pogled na izloge interesantnih radnji. Danas je Močvara jedan od glavnih lokaliteta Pariza za umetničke galerije, vremenom je postao moderan okrug, mesto na kojem se nalaze trendi restorani, modne kuće...

Sup.Odmor

Vikend u Parizu


I sama rečenica ’’Vikend u Parizu’’ zvuči glamurozno a da ne pričamo o poseti ovoj francuskoj metropoli koju mnogi nazivaju ’’gradom svetlosti’’. Kada pomislite na putovanje u Pariz sigurno vam je prva asocijacija luksuz (koji ne možete priuštiti).



Pogled na centar Pariza

Ali ne mora biti tako, kao i za ostale evropske gradove i za ovaj cete prvo pronaci jeftine karte i jeftin smestaj pa ne bi trebalo da brinete. Jedino što ćete za koji evro proći skuplje ali nema veze, život je i onako jedan a vremena je malo da se obiđu sve lepote sveta. Zato ne žalite nijedan evro koji ćete potrošiti već pakujte kofere i spremite se za ulazak u bajkovit Pariz.

Dobra vest je da možete putovati autobusom, povratna karta košta oko 150eura. Ako više volite avion i ako imate više novca od ovih koji će ići autobusom onda ćete platiti povratnu kartu oko 200 eura. Smeštaj morate rezervisati mesec dana unapred, predlažemo da odaberete hostele koji prenoćište naplaćuju od 17 do 30 eura. Hotele zaobiđite. Zbog visokih cena, naravno. I još nešto, bićete u prednosti ako govorite francuski jer Francuzi su jako ponosni na svoj jezik pa im se nešto i ne sviđa ideja da pričaju sa vama na engleskom.

Stigli ste u Pariz i smestili se u hostel. Gde ćete sad? Naš predlog je da prvo odete i pronađete čuvene francuske kroasane da bi imali snage za šetnju, nemojte se prejesti jer se strahovito ’’lepe’’ pa će vam onda salce oko stomaka biti najružnija uspomena sa putovanja. Ali, da su ukusni, ukusni su, priznajemo. I kupujte ih u hipermarketima jer tamo su jeftiniji u pekarama su cene paprene.

Pariz muzej Luvr



Jedan od najpoznatijih evropskih muzeja - Luvr

Kada to obavite krenite prvo na krstarenje po Seni, jer na taj način ćete se najbrže upoznati sa Parizom i njegovim znamenitostima. Ne morate da brinete da ćete zakasniti na krstarenje jer se ona dešavaju tokom čitavog dana a traju od jednog do dva sata. Ipak da bi ste vdeli prelepu arhitekturu Pariza morate krenuti i u obilazak peške.

Prošetajte Jelisejskim poljima , avenijom koja je dugačka 11,5 km, sa jedne strane avenije nalazi se Trijumfalna kapija, koju je podigao Napoleon u čast svojih pobeda. Danas je ’’kapija’’ spomenik vojnicima iz Prvog svetskog rata. Sa druge strane avenije nalazi se trg Konkord po mnogima najlepši trg na kugli zemaljskoj.

Sledeće vaše odredište je muzej Luvr koji je otvoren svakog dana od devet sati ujutru i predlažemo da dođete što ranije jer su gužve prevelike i odaberite odeljke koje ćete posetiti jer ne možete postići da vidite sve eksponate. A možete se lako i izgubiti jer je muzej ogroman. Ako ne posetite dvorac Versaj kao da niste ni bili u Parizu. Uživajte razgledajući raskoš u kojem je poslednji vladar Versja, Luj XVI , živeo.



Ajfelov toranj - pogled iznutra

Iz Versaja idite do čuvene Ajfelove kule, simbola Pariza, a još ako je veče onda ćete je videti u svom njenom sjaju. Ne propustite da se provozate liftom do vrha ovog tornja i uživate u nekom francuskom vinu. Ne brinite da će vam neko ’’uvaliti’’ loše vino jer jednostavno loša vina se ne služe u Parizu. Ako vam vreme dozvoli posetite šetalište Mon martr gde obitavaju umetnici i boemi kao i Mulen Ruž, najčuveniji svetski kabare. Bogorodičina crkva Notre Dame je još jedna znamenitost koju obavezno morate videti.

Biće vam teško da se rastanete od Pariza u to ne sumnjamo, čak i ako ste preumorni od razgledanja grada čije lepote nikada ne možete istražiti dovoljno. Ako želite da ponesete neku uspomenu iz Pariza predlažemo da kupite one klasične, male verzije Ajfelove kule ili majicu sa oslikanim motivima Pariza.

Francuska prestonica gastronomije – Lion

Na ušću reke Saone u reku Ronu, smestio se Lion, glavni grad francuskog regiona Rona-Alpi i treći grad po veličini u Francuskoj. Površina Liona je 48 km2; u širem gradskom području živi oko milion stanovnika, a u samom gradu oko 500.000. Lion je sedište međunarodne policijske organizacije Interpol, i centar francuske gastronomije.



Lion se nalazi na ušću reke Saone u reku Ronu

Lion je poznat po svojim istorijskim i arhitektonskim znamenitostima, od kojih se većina nalazi na UNESCO-voj listi svetske baštine. Jedan je od najstarijih centara za proizvodnju fajansa i majolike, u periodu renesanse postaje centar proizvodnje i trgovine svilom, u 19. veku važan industrijski grad, a u Drugom svetskom ratu centar pokreta otpora. Ekonomski, Lion je glavni centar za bankarstvo i hemijsku i farmaceutsku industriju.



Znamenitost Liona

Lion su osnovali Rimljani 43. godine pre nove ere, Burgunđani su ga osvojili 461, a do 534. godine bio je kraljevska prestonica. Sveto rimsko carstvo osvojilo je Lion 1032. godine, a francuske trupe 1310. U vreme Francuske revolucije nazivaju ga „Grad bez imena“, što predstavlja kaznu zbog monarhističke opredeljenosti stanovništva.



Lion je idealno mesto za porodice sa decom

Lion je centar francuske gastronomije, jer se u samom gradu, ali i u njegovoj okolini nalaze se najbolji francuski kuvari. Ova reputacija potiče i od toga što se najpoznatije francuske vinogradarske regije nalaze u blizini Liona: Beaujolais i Côtes du Rhône. Grad je poznat po svojim jutarnjim grickalicama uz koje se obično popije čaša lokalnog vina. U Lionu, gastronomija se smatra umetnošću.



Lion je treći grad po veličini u Francuskoj

Istorijski deo Liona nalazi se na UNESCO-vom spisku svetske baštine od 1998. godine. A brojne znamenitosti nalaze se širom grada:

- Galsko-rimski teatar – muzej galsko-rimske civilizacije u Lionu,
- Lionska katedrala – ova katolička katedrala sedište je arhiepiskopa Liona, sagrađena je 1476. godine; na njoj se nalazi astronomski sat iz 14. veka,



Bazilika Notre-Dame

- Bazilika Saint-Martin d'Ainay – jedna od retkih preživelih romanskih bazilika,

- Gradska kuća – jedna od najvećih istorijskih zgrada u gradu,
- Crkva Saint-Bruno des Chartreux – jedina barokna crkva u gradu; remek delo barokne arhitekture,
- Muzej likovne umetnosti – nalazi se u zgradi bivšeg benediktanskog manastira iz 17. i 18. veka,
- Park Tete d'Or – idealno mesto za vožnju bicikla ili džogiranje; na severnoj strani parka nalazi se mini zoo-vrt...



Spomenik Luju XIV

Lion je vrlo dobro mesto za porodice s decom. Ovaj dinamični i uzbudljiv grad, mesto na kome se izvode interesantni ulični performansi i jede ukusna hrana, osvaja svakog ko zakorači na njegovo tlo. Budite i vi jedan od mnogobrojnih zadovoljnih turista – posetite Lion.


Pogledajte video:



Sup.Odmor

Bretanja: Uzbudljiva lepota “glave sveta”

U plodnoj zelenoj dolini, u “zagrljaju” reke i šuma, blista Dinan, Donji grad, toliko lep da se čovek zapita da li je to grad ili možda slika impresioniste



NAJZAPADNIJI FRANCUSKI rt, Bretanja, što na bretonskom znači „glava sveta", a znan je i kao „kraj zemlje", ima stenovitu obalu, misteriozne i magične šume, reke i kanale, sasvim posebne gradove, i kulturu. Praktično, odsečena od ostatka zemlje gustom neprohodnom šumom, Bretanja je okrenuta okeanu, i pogled na te litice i krajolik ostavlja slike zemlje koju je klesala surova priroda. Bretonci su različiti od Francuza, njihove nošnje i običaji nalik su keltskim, kao i jezik.



Ostrvo u plimi, stena u oseki

Mon Sen Mišel glavna je turistička atrakcija na granici Bretanje i Normandije. Reč je o granitnoj steni na čijem se vrhu uzdiže monumentalna opatija. Poluostrvo je nasipom povezano sa kopnom koje je u zavisnosti od igre plime i oseke okruženo nepreglednim peščanim sprudovima ili obronke zapljuskuje pena morskih talasa.

Biskup Ober usnio je neobičan san: iz mase sveta pojavio se sveti arhangel Mihailo, prišao mu i zatražio da sagradi manastir na nepristupačnom piramidastom ostrvu-steni koje se nalazi u blizini obale. Inače, kada je plima stena postaje ostrvo, a kada je oseka poluostrvo je prekriveno talogom i muljem.


Ma, to je samo san, pomislio je i gotovo zaboravio na to. Ali, svetac mu se obratio još jedanput sa istim zahtevom i pri tome prstom na njegovoj glavi napravio udubljenje da bi ga uverio u verodostojnost svoje posete i želje.
Kada je konačno msje Ober na glavi video neveliku rupu, shvatio je da to nije bio san već zadatak koji mu je Sveti Arhangel poverio da uradi. Inače, Sv. Arhangel je simbol ostrva, a kada je sve završio biskup Ober je proglašen za sveca.



Sve se to dešavalo u desetom veku, izgradnja je započeta na steni udaljenoj kilometar od obale i ušća reke Kusnon. Kako je kopno ispred Mon Sen Mišela, kako se zvala stena, nastalo od zemlje i peska koje su nanosili vetrovi vekovima, mnogi su taj posao smatrali beznadežnim.

Međutim, biskup je pronašao rešenje. Kamen se donosio sa drugih ostrva i vadio iz mora, dubokog, nemirnog i uvek zapenušanog Atlantskog okeana. Nadljudskim naporima graditelji su sa susednih ostrvaca prebacivali granitne stene, klesari od njih pravili blokove, zidari zidove, stepenice, tornjeve, zvonike, odaje, kapele, rezervoare za vodu, kamine, hodnike, niše.



Gradnju su odlagali i surovo vreme i ratovi, prvo sa Englezima (1434), a za vreme buržoaske revolucije Sen Mišel je bio pretvoren u zatvor „ Slobodno brdo“, i toj nameni je služio skoro pola veka. Na granitnom ostrvu morao se obezbediti prostor i za smeštaj hodočasnika.

Prvo su izgrađene dve-tri barake, kasnije se gradi i niz niskih kuća i ovo mesto vremenom prerasta u ljupko naselje jedinstvene arhitekture.

Viktor Igo pokreće akciju da se ostrvo zaštiti i 1874. godine Sen Mišel postaje nacionalni spomenik i turistička meka, a to je ostao i do danas.



Slane ovce i osmo svetsko čudo
Čim se prođe kroz ulaznu kapiju, sa obe strane uzane i kamenom popločane uličice je niz kuća sa dućanima raznovrsne robe. Smenjuju ih minijaturne kafeterije sa dva-tri stočića gde se može popiti čaj, kafa, vino...

Ovde je sve otvoreno od jutra do kasnih sati, a kada zaposleni odu u svoje domove velika kapija se zatvara. U katedrali Mon Sen Mišel ostaju samo oni koji tamo i žive – osam monahinja i šest monaha.

Ta jedina, uzana i veoma strma uličica, što vodi uzbrdo, prepuna je turista iz svih krajeva sveta. Prolazimo pored engleskog topa zaostalog još iz rata sa Englezima. Vazduh oko njega zamirisao je zanosno-slatkasto. Taman se pitamo kako, kad ugledasmo prodavnicu galeta, čuvenih francuskih, slanih i slatkih koje se neizostavno moraju probati.

Penjemo se, dah postaje sve glasniji, stepenice sve strmije, vrh nedokučiviji... Posle visokih, niskih i malih prolaza, niša i hodnika, stižemo na cilj. Katedrala je visoka 154 metra i još 4,5 metra, koliko iznosi figura Arhangela Mihaila. Građevina deluje impozantno i moćno. Istorija i uzvišenost ispunjavaju njenu unutrašnjost mitovima, slikama i pričama iz minulih vremena. Posle obilaska sivih kamenih zidova i hladnih polumračnih prostorija izlazimo na svetlost sunčanog dana.

„Kada je bila plima Sen Mišel bi postajao ostrvo i do njegovog ulaza se moglo doći samo čamcima“, kaže naš francuski vodič i dodaje da „razlika nivoa vode između oseke i plime može da iznosi i do 17 metara”! To više nije problem zato što je grad opasan visokim zidom.




Sen Mišel ima oko tri miliona posetilaca godišnje. Od 1979. je pod zaštitom UNESKO kao jedno od najvažnijih svetilišta u Francuskoj i - osmo čudo sveta.
Što se gastronomije tiče, domaćini gostima preporučuju lokalne specijalitete, pre svega jedinstvenu ovčetinu, jer ovce oko Sen Mišela pasu travu sa “slanih livada”. Drugo jelo je omlet de la mer Pular ( kajgana mame Pular), začinjen koktelom od provansalskih biljnih začina. Bilo šta da pojedete morate “zaliti” poznatim francuskim kalvadosom, rakijom od jabuka, najčešće prisutne voćke uzduž i popreko Bretanje i Normandije.

“Promenadom mesečevog sjaja” krećemo u obilazak gradića Dinar, ekskluzivnog bretonskog letovališta sa raskošnim vilama i Smaragdnom obalom. I pored sve raskoši, razmetljive lepote mesta i izuzetnog položaja sa mnogo zelenila, parkova i cvetnih skverova, najsnažniji utisak ostavlja hidrocentrala na reci Rank. Ponosni dinarski domaćini tvrde da je jedinstvena u svetu zahvaljujući neverovatnoj razlici plime i oseke, a rad turbina hidrocentrale proizvodi električnu energiju u snazi jedne četvrtine nuklearke.



DINAN, GRAD ILI SLIKA...

Snažan utisak ostavlja susedni gradić Dinan iz 12. veka. Prva pomisao je da vreme u njemu stoji, možda još od kaldrmisanja ulica, starinskih kandelabara, sivih drveno-kamenih kuća špicastih krovova, zidanih početkom 18. veka.

Kada sam se naslonila na ivicu širokog zida i pogledala predeo ispod mene – zastao mi je dah! U plodnoj zelenoj dolini, u “zagrljaju” reke i šuma, blista Donji grad (Dinan), toliko lep da se pitam da li je dole zbilja grad ili možda slika impresioniste. Istorija razbija moju nedoumicu jer Dinan je jedan od najlepših srednjovekovnih gradova Bretanje.

Zaista, ovde kao da stoji vreme, kao da se oseća miris plinskih svetiljki koje tek pramičcima svetlosti obasjavaju kamene kuće opasane zidinama.


GUSARI
Sen-Malo je sagrađen na kamenitom ostrvcetu, naspram Dinara, na ušću reke Rans u more. Tokom Drugog svetskog rata je razoren, ali je lokalno stanovništvo strpljivo obnovilo zgrade, trgove i ulice, vraćajući mu, koliko je moguće, prvobitni izgled. Gradić se šćućurio iza visokih kamenih zidina iznad kojih štrče krovovi kuća, krošnje i vrhovi zvonika. „Dobro došli, ovo je Sen Malo, obalsko mesto na krajnjem severu Bretanje“, dočekuje nas madam Koko, sitna Francuskinja sa velikom torbom i još većim osmehom. Ne razumem nijednu reč francuskog jezika, ali žar i ljubav sa kojom priča o rodnom gradu čine da preko emocija razumem smisao... Sićušna madam iz tašne neprestano vadi crteže, stare razglednice i hronološki poređane slike od prvih kuća, naselja, izgradnje odbrambenog zida, crkve, katedrale. Sen Malo je grad legendarne prošlosti sa neobičnom istorijom.

Njegovi prvi stanovnici, Kelti, došli su u 4. veku. Sen Malo je građen od čuvenog kanskog kamena i opasan izuzetno visokim zidinama radi zaštite od talasa, neprijatelja i osvajača.

U početku su u njemu živeli moreplovci i gusari koji su “gusarili” legalno, uz dozvolu francuskog kralja, a plen koji su otimali, prema dogovoru sa vladom, delili su tako što su određeni procenat uzimali za sebe, a ostalo je pripadalo kralju. Sen Malo je vremenom postao velika trgovačka luka u koju je dolazilo oko 2000 brodova godišnje.

Donosili su za prodaju tovare začina, svile, porcelana, zlata, dragulja i drugu robu sa Dalekog istoka. Nedaleko od grada nalaze se dva manja ostrva sa utvrđenjima koja su služila kao štit. Na jednom su zemni ostaci Fransoa de Šatobrijana (1768-1848), pesnika, političara, vojnika i ambasadora u Švedskoj. Uz njegovo ime mora se spomenuti gastronomski specijalitet –„bif a la Šatobrijan“. I mada je umro u rodnom Sen Malou, želeo je da počiva na jednom od ostrva kojem se moglo prići samo za vreme oseke.



Uzane uličice sa brojnim prolazima, drvenim kapijama i majušnim dvorištima odaju utisak da je ceo gradić, zapravo, starina u kojoj ni najmanji detalj vekovima nije dirnut. U katedrali počiva Žak Kartije, moreplovac iz Sen Maloa koji je u tri navrata stigao do Kanade u nadi da će naći blago.
Nije doneo ništa ali je u kanadskoj pokrajini Kvebek ostavio francuski jezik koji se tamo i danas govori. Na kraju smo otišli u najstariju četvrt, bolje rečeno u 17. vek. Sve je tamo kao vekovima unazad, kuće, dućani, trgovi, birtije. Ko želi da večera uz muziku i dobro piće, neka potraži ulicu Šešir koji pije, a ukoliko volite pivo, a naročito crno, na točenje, svratite u ulicu Mačka koja igra.

Rastajemo se od burne istorije “kamenog grada” i madam Koko nas “uvodi” u 21. vek. U najužem centru Sen Maloa vri - tu su kafei (sto i dve stolice), poslastičarnice, suvenirnice, radnje sa firmiranom robom, mnoštvo turista i meštana, i na svakom uglu orkestri golobradih mladića koje prolaznici nagrađuju aplauzima.

novosti

Paris, France

Pariz

Marsej



Drugi po veličini grad u Francuskoj (mrtva trka sa Lionom), Marsej je i najveća trgovačka luka u zemlji i druga po veličini u Evropi, posle Roterdama.

Sa 1.600.000 stanovnika, Marsej se daleko razlikuje od mondenskih turističkih centara kao što su Kan i Nica, ili mali i još skuplji St. Trope i Antib.



Marsej ima sve odlike velegrada, ali mediteranska atmosfera je sveprisutna, a istorijski centar grada obiluje zgradama impresivne arhitekture.

ATRAKCIJE



Canebière je glavna gradska arterija u starom delu grada, duga 1 km, proteže se od Stare luke (Vieux-port) do kvarta Réformés. U ovoj ulici je 1934. ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević.

Le Vieux Port (Stara luka) se nalazi u samom istorijskom centru, a za turiste je naročito atraktivna riblja pijaca koja se tu održava preko dana. Staru luku su osnovali stari grci još 600. godine stare ere, kada su uspostavili trgovački punkt ili emporion.



Opera je dugo bila najpoznatija građevina Marseja – podignuta je krajem 18. veka, u stilu u kojem su se tada gradile opere u ostalim francuskim gradovima poput Liona i Bordoa. Godine 1919. zgrada je skoro potpuno uništena u požaru, ali je uspešno rekonstruisana u art deko stilu.



Notre Dame de la Garde je ogromna crkva, smeštena na uzvišenju iznad centra grada, odakle se pruža po mnogima najlepši pogled na Marsej. Oko crkve se mogu primetiti olupine čamaca, jer su ribari nekad donosili čamce ovamo kako bi ih osveštali pred odlazak u ribolov.





Ile d'If je jedno od ostrva arhipelaga nedaleko od obale, na kojem se nalazi tvrđava u kojoj je u romanu Aleksandra Dime bio zatočen Grof Monte Kristo.



IMIGRANTI

Zbog ogromnog prometa koji ima marsejska luka, grad ima izražen kosmopolitski duh. Najveći broj imigranata iz nekadašnjih francuskih kolonije, pre svega onih na severu Afrike, u Francusku legalno i ilegalno stiže u glavnom preko Marseja.

U novijem periodu Marsej je pogodilo nekoliko talasa emigracije. Početkom dvadesetog veka došao je veliki broj ljudi iz Grčke i Italije, u toliko meri da su u jednom trenutku Italijani činili 40% populacije.

Tokom Prvog svetskog rata izbeglice su u glavnom stizale iz Rusije i Jermenije, a Španci su masovno došli tokom Španskog građanskog rata (1936-1939).

U periodu između dva svetska rata u Marsej je izbegao veliki broj Berbera sa Severa Afrike, a nakon 1945. došlo je do masovnog useljavanja crnaca iz sub-saharske Afrike

GASTRONOMIJA

Kuhinja je tipično mediteranska, sa puno svežeg povrća (u glavnom paradajz, tikvice, patlidžan, anis) i velikim izborom ribe.

Najpoznatiji marsejski specijalitet je bouillabaisse (bujabes), riblja čorba koja se pravi u najrazličitijim varijantama, ali najčešći sastojci pored ribe i plodova mora su paradajz, maslinovo ulje, crni i beli luk, i lokalni začini, kao što su bosiljak, timijan (majčina dušica), anis, i čubar.



Bouillabaisse (Bujabes) je najpoznatiji marsejski specijalitet -

U Provansi se često jede još i aioli, sos od maslinovog ulja i belog luka, u koji se često dodaje jaje i senf.

OKOLINA





Aix-en-Province je glavni grad Provanse, nalazi se u unutrašnjosti na samo 30 km od Marseja malim, ali besprekorno održavanim lokalnim putem. Za razliku od Marseja koji je lučki velegrad, Aix je manji, ali vidljivo bogatiji i sređeniji grad. Ovaj tipičan provansalski gradić turistički je profitirao od Pola Sezana, brzog voza TGV, mnogobrojnih studenata, i odličnog šopinga. Arhitektura je impresivna, grad je poznat po mnogobrojnim fontanama s obzirom da lezi na termalnim izvorima. Aix ima i zavidan noćni život, najpre zahvaljujući velikoj studentskoj populaciji. Hoteli u Aixu su za nijansu skuplji od većine gradova u Francuskoj - dvokrevetne sobe sa doručkom su od 50 € pa naviše.



Kan (150 km) je pored Nice najveći turistički grad na Azurnoj obali, simbol glamura zahvaljujući najpoznatijem evropskom festivalu filma. Kao i ostala mesta u okolini, Kan su kao turističku destinaciju prvi otkrili britanski turisti u 19. veku, a za njima su usledili Nemci. Vremenom su počele da niču velelepne vile-vikendice bogatih, a početkom 20. veka sagrađeni su luksuzni hoteli kao što su Miramar i Martinez.



Nica (175 km) ima dobre plaže (od kojih su mnoge javne i ne plaćaju se), odlične koktele, dobro opremljene umetničke muzeje, rimske ruševine, festivale, neke od najboljih restorana u Francuskoj, i klabing za svaku pohvalu.



Antib (160 km) se nalazi između Kana i Nice, jedan je od najstarijih gradova na Azurnoj obali sa spektakularnim istorijskim centrom, ali i razvijenim noćnim životom u delu Juan les Pins.

KAKO STIĆI

Avionom – na marsejski aerodrom sleće većina velikih kompanija, kao i low cost prevoznici. Do grada se lako stiže autobusom koji polazi na svakih 20 minuta, a vožnja traje oko pola sata. Karta u jednom pravcu je oko 10 €. Taxi od aerodroma do centra je 40 € u dnevnoj tarifi, i 50 € u noćnoj.

Vozom - Francuska železnica je jedna od najsofisticiranijih na svetu, a Marsej je odlično povezan sa ostalim mestima u zemlji. Na liniji Pariz - Marsej saobraća brzi voz TGV, a put traje samo 3 sata. Do Brisela treba oko 5 i po sati, a do Londona oko 7 h.

Autom – autoputevi u Francuskoj su besprekorni, ali se plaćaju. Opcija su nacionalni drumovi, koji su uži, ali su takođe dobro održavani. Marsej je od Pariza udaljen oko 800 km, od Milana 550 km, a od Amsterdama 1.300 km.

putovanja.

Dinar, Francuska




Ovaj grad na obali Bretanje obeležava nostalgični šarm 20-ih godina prošlog veka. Na njegovim plažama su uživali mnogi poznati Britanci, od Čerčila do Alfreda Hičkoka, najverovatnije u starinskim plavo-belim kupaćim kostimima koji su se oblačili i skidali u prepoznatljivim šatorima za presvlačenje.

Posebnost ovog mesta su i viktorijanske vile, ali i prekrasna Promenade du Clair de Lune ili Mesečeva promenada. I Pikaso je bio velik ljubitelj ovog područja, jer je u Dinaru proveo većinu 20-ih, uz fantastičan pogled koji je poticao njegovu imaginaciju.

Sveže ulovljena riba dominira “restoranskom scenom”, a tu su i specijaliteti poput svežeg bakalara na žaru u slanini i parmezanu.

Strasburg

Стразбур (фр. Strasbourg; лат. Stratœburgus; алз. Strossburi; нем. Straßburg) је град
у региону Алзас, Француска. Налази се на реци Рајни и представља важно пристаниште
и индустријско средиште. У граду је развијена трговина вином, хмељем, и дуваном.
Стразбур поседује катедралу у готичком стилу, универзититет, конзерваторијум и
академију. Од индустријских грана развијене су: бродоградња, металургија, машинска,
прехрамбена, текстилна, дуванска и штампарска индустрија. По подацима из 2006. године
број становника у месту је био 272.975.




Strasbourg u jednom danu




Odlična preporuka za jednodnevni izlet

Kada vam padne na pamet putovanje u Francusku, onda su vam često prvo
na pameti Pariz,
Marseille, Lyon, Nica, a u Francuskoj ima toliko lijepih mjesta koja se moraju
posjetiti. Jedan grad koji trebate obići je Strasbourg.

Korisni savjeti za posjet Strasbourgu

Strasbourg je grad koji će vas vratiti u prošlost, ima stvarno prekrasan centar.
Grad je stvarno lako za obići u jednom danu, pa evo par savjeta kako to
napraviti i što treba vidjeti u Strasbourgu.

Za jednodnevni izlet i obilazak grada isplati se kupiti 24-satnu kartu za prijevoz,
kosta 4 eura i najisplativiji je način prijevoza po gradu. Može se kupiti na svakoj
tramvajskoj stanici na automatu.

Posjetite Grand Ile. Tamo je katedrala i turistički ured, gdje možete kupiti kartu
grada za jedan euro. Od trgova treba posjetiti Kléber trg, Place Guttenberg.
I obavezno prođite kroz ulice: Rue des Juifs, Rue des Hallebardes, Rue des Freres,
Grand Rue te okolne uličice.

Trg Place Marché Gayot je predivan i pomalo skriven, ali ulazi se u njega iz Rue des Freres.



U Rue Vieux Seigle (odmah do Guttenberg trga) se nalazi L'epicerie, predivan lokalni
kafić u kojem možete ručati. Jeftin je i ima finih specijaliteta.
















svjetskiputnik.hr

Stari Strasburg

Мон Сен Мишел


Мон Сен Мишел (фр. Le Mont-Saint-Michel) је стеновито острво у каналу Ла Манш
на ушћу реке Кеснон, око километар удаљено од обале Нормандије. Налази се у
близини града Авранш и границе Бретање у департману Доња Нормандија.

Острво је чувено по свом бенедиктинском манастиру, који доминира овим
острвом површине 55.000 m². Ова утврђена опатија је један од најбољих
примера француске средњовековне архитектуре. Мон Сен Мишел је и село
на острву основано 708.
До острва се раније могло стићи копном само у периоду осека. Крајем 19. века
острво је повезано са обалом уређењем природне превлаке и изградњом пута.
Изградњом бране повећана је акумулација песка у заливу и он је постао плићи.
Од јуна 2006. траје реализација пројекта изградње хидрауличке бране која би
повећала ниво воде око острва за 70 центиметара. Пројекат би требао да буде
окончан до 2012.
У манастиру данас живе и раде још десетак бенедиктинских монаха.
Мон Сен Мишел је постала велика туристичка атракција.
Годишње га посети 3,5 милиона туриста.
Острво и залив су од 1979. на листи светске баштине УНЕСКО-а.


wikipedija