Ne žuri, popij vino i uživaj!

N. ILjUKIĆ, novosti.rs


Bordo - Grad je nastao kao keltska tvrđava, tokom trećeg veka nove ere,
kada je dobio naziv Burdigala. Kada prorade čula mirisa i ukusa, ne smeta
ni kiša koja zbog blizine Atlantika često pada.



Nemoj da žuriš! Ovo je rečenica kojom će vas iskreni prijatelj, ako mu je zaista stalo do vas, posavetovati kada doputujete u Bordo. Nemoj da žuiriš! Važno je da dobro upamtite ove tri reči, pre nego što spakujete stvari za izlazak u grad. I još nešto... Ne zaboravite kišobran. Za svaki slučaj.
Eto, dva dovoljna saveta da se spakujete i krenete na jugozapad Francuske, malo bliže obali Atlantika gde se na površini od 49 kvadratnih kilometara smestio Bordo, turistička destinacija koja decenijama okuplja ljude koji - ne žure.
Nastao kao keltska tvrđava tokom 3. veka nove ere, kada je poneo naziv Burdigala, ovaj grad se razvio na izuzetno važnom trgovačkom putu, a od petog veka je bio pod opsadama varvarskih naroda koje su trajale skoro sto godina, a njegovo vekovno propadanje povezuje se sa osvajanjem Normana u 10. veku nove ere. Tek od 12. veka počinje novi razvoj grada, kada ga zauzimaju Englezi, u čijim rukama je ostao čitavih 300 godina.
Pod potpunu kontrolu francuske krune Bordo je došao 1653. godine i procvat grada traje sve do Francuske revolucije. Međutim posle tog perioda je potpuno zamrla trgovina od koje je grad živeo, a tek sredinom 18. veka započinje industrijski razvoj Bordoa.
Toliko o burnoj istoriji grada. A sad malo o vinima i sirevima. Kada prorade čula mirisa i ukusa, pa i sluha, sve je lakše u gradu i po gradu koji ima, zvanično, 232.000 stanovnika. u strogom centru, na čuvenom trgu Žirondinaca, gde su svojevremno giljotinirani borci za slobodu Francuske, nalaze se, logično, četiri smera i četiri tačke sastanka i rastanka na dugim turističkim turama. Ona najzanimljivija vodi u neku od ukupno 50 poznatih vinarija u okolini Bordoa.



Uostalom, svaki turista će prvo u centru grada, negde kod "Grand" hotela da pita domaćina: gde je dobar restoran i gde se piju dobra vina. Lokalni vodiči već su godinama "uigrani" i rade po nekoliko dnevnih turističkih tura do lokalnih vinarija. Za najmanje 25 evra će vas smestiti u autobus, odvesti na obode grada gde se duž obala reke Garon nižu, kao na ogrlici, jedna do druge, najpoznatije vinarije regiona Akvitanija. I u svakoj će vam reći da se baš tu pije najbolji "bordo".



Sećate li se saveta sa početka teksta. Dakle, ne žuri! I kada ste već krenuli da se raspitujete o vinarijama, još jedna kljuna reč na francuskom: šato. U bukvalnom prvodu znači "dvorac", ali je uglavnom vezana za reč "vinarija". I onda najmanje 50, 60 verzija... "Šato Lagelup", "Šato Tuke", "Šato Blanšeri", "Šato La Kroa", "Šato Pon de Brion", "Šato de Šantegriv"... I tako dalje. Ko pronađe dobar šato, može da se opusti uz dobru degustaciju vina, hrane i sireva. Najniža cena degustacije u koju je uključena najmanja selekcija od četiri rst sira, suhomesnatih proizvoda i sa po jedno msortom belog, roze i crvenog vina košta između 20 i 25 evra. One najskuplje degustacije, sa obilnim ručkom i bogatom ponudom vina kreću se i do 80 i 100 evra.



Šato... Zvuči tako pitko! Kad se na povratku do grada, još crvenih obraza, iskrcavate iz autobusa, ne postoji šansa da promašite neku od gradskih poslastičarnica. I, pravac na makarone. Poslastica koja je od pre nekoliko godina postala popolarna i u Srbiji je stari slatkiš sa milion ukusa. Verovali ili ne, od skoro ga prave čak i sa ukusom - slanine, a proslavila ga je osnovna verzija sa ukusom čokolade.

...............

................

Ako ste u poslastičarnicu ušli sa sunčanim naočarima na glavi, ne bi trebalo da vas
 iznenadi ako vam na izlasku bude potreban kišobran. Obližnji Atlantski okean će vas
 podsetiti koliko je blizu i koliko je ćudljiv.



Ni tada ne žurite. Od kiše se niko nije istopio. Možda je vreme za - espreso.



VODENO OGLEDALO
Poslednja turistička atrakcija Bordoa zove se "vodeno ogledalo". Reflektujući bazen "dubok"
 jedva dva centimetra nalazi se na površini od 3.400 kvadratnih metara. Puni se i prazni na
 svakih 15 minuta i prikazuje odraz obližnje gradske kuće i zgrade stare berze. Liči zaista na
 ogromno ogledalo i ne postoji turista koji se nije slikao na njemi, ili u njemu.



REDOVI ISPRED RESTORANA
Sasvim uobičajena slika u Bordou. Oko 13 časova, svakog dana redovi ispred restorana. Turisti
 strpljivo čekaju i po pola sata kako bi našli svoj sto u nekom od lokalnih restorana koji za
 prosečno 20 evra nude bogat obrok. I dobra, stara vina.



novosti.rs