Istorija Zemlje u jednom satu

Planeta Zemlja je nastala pre oko 4550 miliona godina, što kao podatak možete uzeti zdravo za gotovo, jednako kao da je stigao iz Biblije ili kakve druge svete knjige, a ne iz rastumačenih geoloških slojeva u Zemljinoj kori. No, ako ste tome skloni, u to promišljanje uvek možete uneti i malo strukture, odnosno, za vreme od nastanka planete do danas iskoristiti geohronološke jedinice kao što su supereoni, eoni, epohe i periodi.



Možete ići u svu složenost te podele, biostratigrafsku i hronostratigrafsku, a možete se zadovoljiti sa podelom na četiri geološka doba od kojih je prekambrijum najduže, prastaro vreme, odnosno vreme pre kambrijumske eksplozije, za kojim slede tri fanerozojske ere: paleozoik (staro doba), mezozoik (srednje doba) i kenozoik (novo doba). No, ako počnete da mislite o tome kako je to mnogo godina, pa još zamislite stene kao tečne strukture koje se menjaju dok svet postaje sve stariji, a atmosferu pune gasovi, teško ćete uspeti sa sagledate celu skalu. No, možete li da zamislite da je Zemlja stara samo jedan sat? U kom minutu je nastao život, u kom su životinje izašle iz mora, kada su živeli dinosaurusi, a kada je nastao čovek?

0 minuta
Kao jedna od planeta Sunčevog sistema, formira se Zemlja, vrela, užarena masa stenja koja kruži oko zvezde. Na njoj nema kiseonika, besne oluje i tektonski potresi.

0 minuta i 30 sekundi
Dok se nova planeta hladi, iz otvorenog svemira pogađa je silno zalutalo kamenje. U jednom čudnom astronomskom događaju, sve se menja i Zemlji se pridružuje jedan trajni kameniti pratilac – Mesec.

7 minuta
Pretnja iz svemira je sve manja. Prestaje teško bombardovanje kosmičkog kamenja, a na Zemlji, planeti vode, događa se jedno malo čudo – negde u njenim okeanima, od organskih molekula nastaje prvi, primitivni život.

13 minuta
Jednoćelijski život postoji već petsto miliona, odnosno pola milijarde godina, a sada, najednom počinje i prva fotosinteza. Primitivna bića sada mogu da koriste Sunčevu toplotu koju pretvaraju u energiju. Uzgred, ona u atmosferu počinju da oslobađaju nešto sasvim novo – kiseonik.

29 minuta
Uskoro će se pored dotadašnjih prokariota, pojaviti i nova familija stvorenja sa ćelijskom membranom – eukarioti. Nakon još jedne milijarde godina u toku kojih su svi ovi mikroorganizmi proizvodili kiseonik, atmosfera Zemlje je sada sasvim zasićena ovim gasom. I klima se menja u skladu sa ciklusima kruženja oko Sunca, dolaze i prolaze ledena doba. U jednom trenutku zemlja postaje sasvim prekrivena ledom.

53 minuta
Sat se već približio kraju, a osim atmosfere bogate kiseonikom, nema dramatičnih promena, sve do trenutka kad dolazi do takozvane kambrijske eksplozije. Pored jednoćelijskih organizama, u morskim dubinama najednom nastaje prava šuma beskičmenjaka, porodice i porodice novih višećelijskih stvorenja. U međuvremenu, nastaju biljke koje izlaze na kopno i rastu iz zemlje.

Paleozoik

Mada su u antičkom dobu bili poznati kao "morsko drveće", korali su zapravo životinje koje imaju usta i skelet simetrične građe bogat kalcijumom, a slični su meduzama i morskim sasama. To su polipi koji, pričvršćeni za morsko dno, žive u kolonijama. Hrane se mikroskopskim organizmima, planktonima, ali i sitnijom ribom. Razmnožavaju se pupljenjem na vrhovima grana, a kada polipi umru, iza njih ostane skelet koji zajedno sa ostalim obrazuje sprud. U zavisnosti od mesta na kom žive varira i njihova boja koja može ići od žute, preko crvene i plave do crne. Tako jednostavni, oni se nalaze na samom dnu evolucione lestvice kao vrlo proste višećelijske životinje nastale u kambrijumu, najstarijem periodu paleozoika.

Na početku ove geološke ere, pre oko 542 miliona godina, Zemlja je delovala dosta pusto i siromašno. Zapravo, na kopnu uopšte nije bilo života, a u vodi su se rađali jednostavni organizmi kao što su sunđeri i meduze. No, do kraja paleozoika dogodile su se velike evolucione i klimatske promene i slika planete značajno se promenila. Nastale su ribe, vodozemci, zglavkari i gmizavci, a do kraja paleozoika kopno su naselile biljke i reptili. No, paleozoik se završio velikim izumiranjem živog sveta o čemu svedoče ispitivanja geoloških slojeva koji pripadaju ovom dobu.

Mada su se vrlo brzo proširili morima, do kraja paleozoika, u permu, i korali su već gotovo izumrli. No, ponovo se njihov broj povećava u Trijasu, a naročito u Juri i kasnijim periodima.

55 minuta
I životinje napuštaju vodu. Sa kambrijskom eksplozijom nastaju prvi kičmenjaci, složeni stvorovi koji će se, izlazeći iz vode, razmileti kopnenim svetom i od kojih će nastati gmizavci, ribe, ptice i sisari.

57 minuta
Počinje era dinosaurusa. Svet nastanjuju razna složena stvorenja, uključujući i sisare. Ovim srednjim periodom sasvim gospodare najveća od svih bića – dinosaurusi.

Mezozoik

Trijas
Postoji teorija da su listrosaurusi preteče svih sisara – no, za nju nema previše dokaza i mnogi naučnici je smatraju netačnom. Međutim, ova životinja koja je bivstvovala na Zemlji pre oko 250 miliona godina – u Indiji, na jugu Afrike i na Antarktiku – svejedno imala je interesantnu sudbinu.

Ovi reptili koji su dosta nalikovali sisarima bili su veoma masivni, veličine svinje, a imali su svega dva zuba i hranili su se biljkama. Na početku trijasa bio je to najbrojniji kičmenjak na Zemlji, a njegovi fosili koje je čovek pronašao, ubedljivo su najbrojniji iz ovog perioda.

Smatra se da je listrosaurus bio jedna od retkih životinja koja je uspela da preživi nepovoljan period koji je nastao po završetku velikog istrebljenja na kraju paleozoika. Zapravo, bio je toliko prilagodljiv na nedostatak kiseonika, odnosno velike koncentracije ugljen-dioksida, da je postao dominantna vrsta na Zemlji.

No, u trijasu, koji obuhvata vreme od oko pre 245 do oko pre 202 miliona godina, razvio se i ogroman broj beskičmenjaka te plakodonta, morskih kičmenjaka, a pretpostavlja se da je postojalo više od 2000 vrsta školjki. U trijasu su nastali i prvi dinosaurusi te sitni sisari, leteći kičmenjaci – pterosauri i biljke cvetnjače.

Jura
Doba jure, koje je trajalo od pre 206 do pre 144 miliona godina, period je u kom su živeli danas najpoznatiji dinosaurusi, i vreme bogatog i neobičnog morskog života i bujanja paprata i četinara.

Na kopnu žive veliki reptili: ihtiosauri, pleziosauri, kamarasaurusi, apatosaurusi... uglavnom biljojedi koji se hrane sada veoma raznovrsnim biljem. U juri bujaju mahovine i paprati, a nastaju i velike četinarske šume čiji rođaci još rastu oko nas. Posebno upadljivo je drvo ginka – ovo je "živi fosil", jer su svi rođaci današnje Ginkgo bilobe izumrli. Nastale su ptice koje još imaju mnoge odlike gmizavaca, a u morima se pojavljuju velike ribe i reptili kao što je ihtiosaurus (od grčkih reči riba i gušter) koji naizgled liči na delfina. Tokom trijasa ihtiosaurusi su bili kopnene životinje, ali u daljoj evoluciji vratili su se u more gde ih je, posebno u juri, postojao veliki broj.

Kreda
Sisara još nema u velikom broju naspram reptila, odnosno dinosaurusa čije su vrste sada veoma brojne, uključujući i verovatno najčuvenijeg Tiranosaurusa. U morima žive raže i morski psi. Bujaju skrivenosemenice (prati ih razvoj insekata kao što su pčele, leptiri, mravi) i drveće poput smokava i magnolija koje su posebno upadljive. Magnolije su se zadržale do danas (najčešća je Magnolia grandiflora), drvo visoko oko 25 metara sa velikim belim cvetovima i sjajnim velikim tamnozelenim listovima. Magnoliju je opisao 1759. Šveđanin Karl Line u Systema Naturae, knjizi u kojoj je napravio prvu klasifikaciju živih stvorenja.

Na kraju krede dogodilo se još jedno masovno izumiranje vrsta – smatra se da je čak oko polovine vrsta nestalo sa Zemlje. Nestali su dinosaurusi i većina vodenih reptila (iz tog doba preživele su kornjače i krokodili). Iza krede, kako joj ime kaže, ostale su velike naslage ostataka umrlih životinja bogatih kalcijum-karbonatom. Kreda je trajala od pre 146 miliona godina do početka kenozoika, pre oko 65 miliona godina.

59 minuta
Doba velikih guštera se okončava za svega 165 miliona godina, što je u našem geološkom satu period od svega 2 minuta. Najednom, pre 65 miliona godina dolazi do velikog preloma – Zemlju pogađa meteor koji sasvim menja sliku živog sveta. Dinosaurusi izumiru, a počinje novo doba – kenozoik.

59 minuta i 58 sekundi

Nastaju prvi ljudi.

Kenozoik
Kenozoik je doba "novog života" i nastupio je posle velikog nestanka vrsta, uključujući i dinosauruse. Počeo je pre oko 65 miliona godina i traje i danas. Ovo je doba sisara. Od onih prvih jednostavnijih sićušnih bića iz mezozoika stiglo se do veoma razgranatih grupa koji žive ne samo na kopnu već i u morima – slonovi, nosorozi, konji, irvasi i bizoni, medvedi i lavovi. U to doba dominiraju savane i ptice kojih po broju ima duplo više nego sisara. Nastaju zmije i glodari.

U drugom periodu kenozoika, neogenu, nastaje i Homo habilis, naš daleki predak koji je živeo u hordama i pravio oruđe od kamena. Posle paleogena i neogena, u najmlađem geološkom dobu kvartaru pojavili su se čovekovi preci. Pre oko 100.000 godina živeo je Homo neandertalensis, visok i snažan praistorijski čovek, koji je naselio Evropu i Aziju i koji je znao za porodični život i život u paru. Neandertalac je bio fizički krupan, visine oko 160 centimetra, sa niskim čelom i snažnom vilicom. Živeli su u pećinama, znali su za vatru i lovili su kopljem. Za neandertalcem je pre oko 40.000 godina sledio Homo sapiens sapiens.

Izvor: Vreme Nauke