Srpski turizam - Planine

Za Kanjon na Rosomačkoj reci malo ko u Srbiji zna

Kanjon na Rosomačkoj reci, biser prirode na Staroj planini, nažalost, i dalje daleko od
 očiju turista. U kamen peščar ukleštena četiri meandra koji, zbog slojevitih litica, liče
 na kotlove.







Netaknuta priroda Stare planine



NEOBIČAN kanjon na Rosomačkoj reci, koji zbog slojevitih litica s virovima podseća na kotlove 
i lonce, iako jedinstvena kreacija prirode impozantnog izgleda, i dalje je mesto za koje, osim 
radoznalih planinara i zaljubljenika u netaknutu prirodu, malo ko u Srbiji zna.

Uklesan u peščar (vrstu kamena od kojeg su najčešće praveljeni krajputaši) između sela Rosomač
 i Slavinja na Staroj planini, svega 30 kilometara od Pirota, ovaj svojevrsni kotao, ne širi od pet
 metara, niti duži od 500 metara, poznat je i kao Rosomačko grlo, Slavinjsko grlo ili jednostavno
 Lonac.
- Meštani dvaju sela često se prepiru i otimaju oko naziva i oko toga čiji je zapravo kanjon, pa
 ga zbog toga često zovu jednostavno Grlo - objašnjavaju u Turističkoj organizaciji Pirota.
Njegov ekskluzivitet je sam izgled. Između litica naslaganih poput stepeništa, probija se moćna
 reka koja vijugavo gradi tok između krečnjaka ostavljajući posetioce bez daha. Na vrhu stene 
uz levu ivicu pruža se pogled na čitav kanjon, dok je leti moguće i da se pregazi, ali samo kroz 
reku ako je pogodna temperatura, jer ni u najtoplijim danima ona ne premašuje pet stepeni.
Na samom izlazu iz Rosomačkog ždrela nalaze se četiri najznačajnija ukleštena meandra i nekoliko
 "lonaca" čija je dubina između četiri i sedam metara.



Iako u TO Pirot ističu da broj turista na Staroj planini raste, naročito u poslednjih godina i da je 
sve vise onih koji zele da uzivaju u prirodnim lepotama ovoga kraja, ovo mesto ostaje nepoznato
 siroj javnosti.

Stara planina proglašena je parkom prirode 1997. godine. Još krajem prošlog veka Jovan Cvijić 
zapisao je da je Stara planina najbogatija planina u Srbiji po izvorima i vodama.

Kanjon Rosomača, mesto gde se priroda poigrala






VODENA ZAVESA DUGA 1.000 METARA


NEPRISTUPAČNI teren Stare planine skriva trećinu vodopada Srbije, a Tupavica spada u jedan 
od najlepših. Visok jeoko 25 metara, a nalazi se na 1.015 metara nadmorske visine. Tokom zime 
ima izgled zavese od ledenica, a tokom proleća i leta slapovi se stropoštavaju niz liticu od peščara. 
Najprisupačniji je od svih vodopada na Staroj planini, a od Dojkinaca je udaljen sat i po lagane šetnje.

novosti.rs

Inače, imam oko 300 km do Jastrepca, ali odem kad god uhvatim vremena, a planiram da posetim i ostale planine, mada je Jastrebac jedinstven. Planina sa najviše šume u Srbiji, a verovatno i na Balkanu. Neopisiv je osećaj ići sam kroz šumu, gde se samo čuju ptice i vetar, i ponekad srne, koje sam i video, a ponekad i nešto za šta nisam siguran šta je, pošto nisam uspeo da vidim. E da, na slikama sam ja, junačina, što se vidi iz priloženog 

Bela tišina pustinjske klisure

B. SUBAŠIĆ

Predlog “Novosti” za vikend: zimsko uživanje na bajkovitim padinama valjevskih
planina. Lekovita voda manastirskog vrela prija i krepi telo i po najvećem mrazu.



VALjEVSKE planine su nestvarno lepe kad ih zaogrnu devičanski snežni plašt i zimska tišina. Njihova magija je pristupačna ljubiteljima prirode svih generacija i interesovanja, jer se nalaze blizu naselja i saobraćajnica. Na Valjevskim planinama podjednako zanimljiv može biti i kratki zimski dan i ceo vikend, bilo da dolazite automobilom ili međugradskim autobusom.

U oba slučaja neizbežna stanica putnika je u restoran “Duga” u selu Balinović, pod planinskim skutima. Ujutro se ovde pije kafa i doručkuju čuvene tople “energetske” lepinje sa kajmakom, čvarcima, pretopom i ostalim đakonijama. Uveče, posle zimske avanture, ovde se avanturisti otkravljuju uz tople i jake čorbice, uz neizbežne lepinje. Po gustom snegu koji pada ovih dana nije poželjno isprobavati lutanje u beloj pustinji, a Valjevske planine imaju “pustinjsku” stazu koja je potpuno bezbedna i za početnike. Reč je o putu iz sela Poćuta ka etno-seocetu selu Bebića Luka, kraj koga je i manastir Pustinja, u najdramatičnijem delu kanjona Jablanice, zvanom Pustinjska klisura.

Šetnja tim asfaltnim putem, kojim veoma retko prođe neko vozilo, izuzetno je prijatna jer se kraj njega ukazuju prelepi vidici na jezero Stubo-Rovni i raštrkana planinska seoca. Tu je i lako prepoznatljiva stena Grdoba, vidikovac s pogledom na Pustinjsku klisuru. Od nje se za desetak minuta stiže do skretanja za manastir, ušuškan na dnu kanjona, okružen bujnim izvorima i surim stenama.

Drevna zadužbina kralja Dragutina ukrašena snegom izgleda kao da se spustila u naš svet iz neke bajke. Staza kroz manastirsku portu vodi do lekovitog vrela kraj toka Jablanice čija osvežavajuća voda, čija je temperatura ista i leti i zimi, prija i po najvećem mrazu

......................

...............

foto B.Subašić



Od raskrsnice za manastir put vodi do živopisnog sela Bebića Luka s planinskim kućacama
visokih krovova. Tu se šetači obično okreću i vraćaju do Poćute, a planinari nastavljaju
put obližnjih vrhova.

.................

.............



Ko želi jednodnevnu avanturu, penje se seoskim putem kroz Rebelj do vrha Orlovica, a ko
namerava da na planini provede vikend, odlazi do Medvednika i konači u lovačko-planinarskom
domu “Krušik”.

.............

Horus ::

Inače, imam oko 300 km do Jastrepca, ali odem kad god uhvatim vremena, a planiram da posetim i ostale planine, mada je Jastrebac jedinstven. Planina sa najviše šume u Srbiji, a verovatno i na Balkanu. Neopisiv je osećaj ići sam kroz šumu, gde se samo čuju ptice i vetar, i ponekad srne, koje sam i video, a ponekad i nešto za šta nisam siguran šta je, pošto nisam uspeo da vidim. E da, na slikama sam ja, junačina, što se vidi iz priloženog 

Horus, hvala na fotografijama, lepe su i autenticne.
Da li je bilo jos avantura ovoga leta?

Na žalost, to je bilo sve prošle godine, otišao sam iz Srbije, ali kada polovinom ove godine dođem na godišnji, sigurno ću otići negde na koji dan. Ima još mnogo lepih planina, potrudiću se da ponovo biće i neka fotografija.